Kada je ovog dana, ali 1832. godine, Dimitrije Davidović otposlao ćitab Milošu Velikom, inače nadasve dokazanom velikom ljubitelju lepih pismena i pismenih podanika, teško da je mogao poverovati da će mu predlog biti ispunjen. Mada, znajući koliko je bio isplativo rizikovati u Miloševo vreme, pre bi se reklo da se Miti "javilo" da će mu zahtev ipak biti uslišen.
Elem, kako god bilo, sumnjam da bi Dimitrije Davidović bio preterano iznenađen stanjem u Kneževini koja to nije, još manje Kraljevini, a ponajmanje Republici - danas. Stanjem, glede odnosa Narodne Biblioteke, pisaca i slobode pisane reči s jedne, te vojvoda i oborknezova s druge strane. To je barem bila i ostala konstanta u Srbistanu, sa i bez turskih serija.
Srbija danas obeležava domaći, ili bolje reći u jenki fazonu - Nacionalni, Dan Knjige, u slavu istorijskog iskoraka iz pećinskog društva i svinjarskih torova; datum osnivanja Narodne Biblioteke Srbije, najvećeg čitališta u Vilajetu, koje je uspevalo da preživi sva stradanja, zajedno sa narodom kojem je od početka bila posvećena.
Ove godine nije smenjen niko u NBS. Barem još ne, do praznika.
Današnji datum se zgodno namestio da napravimo presek blogpostova Građanskog Kruga koji su bili posvećeni knjigama i pismenosti (onoj stvarnoj). Iako nas bije glas da se ovde uglavnom bavimo palanačkom filozofijom i nadripolitikom, koje se tako zdušno praktikuju u ovom posuvraćenom društvu, broj tekstova posvećen knjigama i nije tako mali: od dosadašnjih 487 postova, njih 64 su baš "u temi" - tj. baksuznih 13%. Eto i ovog, pod rednim brojem 65/488.
Pisalo se o knjigama koje imaju za temu politiku, filosofiju, erotiku, rat, artizam, sociologiju... i baš svaka od njih ima neke veze sa smislom dodeljenog nam života i uloga u njemu.
Nisam pisao o Tolkinu, da ne preterujemo.
Dakle, da vidimo čega je sve tu bilo i čega će tek biti:
Niz postova pod naslovom Ogledi o liberalizmu, posvećen je knjizi Pjera Manona "Istorijsko nasleđe liberalizma".
Nezavršeni (do sada) serijal Hronike palanačkog uma, za osnovnu nit ima Radomira Konstantinovića i njegovo neprevaziđeno svevremensko delo "Filosofija Palanke". Rame uz rame sa njim, ide Hari Frankfurt i njegov esej "O proseravanju". Slobodno se može reći da su ova dva dela najtačniji opis onoga što se smatra politikom ovdašnjom. Pardon, nacionalnom.
Da ne zaboravimo Borislava Pekića, njegovo "Besnilo" i "Kliničke razgovore", uklapaju se u prethodno rečeno.
Moj blogoslov, onaj što me navuče na ovu nesreću, RainDog borski alias Zoran Stanković, ima svoje zasluženo mesto u ovoj priči, sa svojim delom "Pisma iz Palmotićeve 37". Da napiše ovakvu knjigu, zaista može samo neko ko ima petlju. Zato je RainDog postao BraveDog.
Negotinski časopis za književnost, umetnost i kulturu "Buktinja" ima svoj prostor na ovom blogu. Imaće ga i dalje, naravno. "Voda u buktinji" samo je početak. Nije baš knjiga, ali nije ni da nije.
Igor Marojević je dobio (čak) dva posta: jedan posvećen intervjuu s njim, o svemu što je do tada napisao; drugi, na temu nedavno nagrađene zbirke priča "Kroz glavu".
Dvodelni intervju sa profesorom Mirkom Đorđevićem posvetili smo tada (i sada) aktuelnoj temi: kritika religije, koju u svojim delima zastupa Karl Marks. Mitovi i istine - je li Marks bio vernik ili antihrist, tj. da li je uopšte bio marksista?
Knjiga pod naslovom "Na trgu kod sata", posvećena negotinskoj varijanti opozicionih zimskih protesta 96/97 te njihovoj potonjoj isplativosti, postala je kamen SPOticanja i odapetih strela na temu proterivanja nepodobnih blogera iz Negotina. Čudo jedno, dragi moji Negotinci...
Nije moglo tek tako da prođe ni bez Šekspira, makar kao parafraza.
Nepismenost, dopismenost, prepismenost, neki što iščitaše sve slikovnice u lokalnoj biblioteci... njima je bio posvećen tekst Brojke i slova. Tek i to da se zna.
Poseban dragulj ovog bloga predstavljaju tekstovi pod zajedničkim naslovom Artterorizam (šta čitam, a šta mi se događa), koje je napisao Saša Skalušević. Bilo ih je ukupno 36, svaki ima za temu nekog pisca ili tešku knjigu.
Evo pune liste činova čistog artterorizma - onih koji ne pregovaraju sa besmislom, već biju pravo među rogove:
#1 zbirka domaćih autora - Projekat Bukovski
#2 Goran Babić - Sljepica i bdjelac
#3 Saša Stanimirović - Strah od provincije
#4 Alen Ginzberg - Hidrogenski džuboks
#5 Džek Keruak - Satori u Parizu
#6 Džim Morison - Divljina
#7 Miodrag Zlatković - Tribina unutrašnjeg stanja
#8 Pjer Luis - Bludne kćeri
#9 Miljan Ristić - Demo(N)kratija
#10 Kosta Dimitrijević - Ubijeni pesnik (roman o Branku Miljkoviću)
#11 Franc Kafka - Sinovi
#12 Franc Kafka - Proces
#13 Vladimir Kecmanović - Top je bio vreo
#14 En Biti - Ono što beše moje (izabrane priče)
#15 Boris Dežulović - Pjesme iz Lore
#16 Džojs Kerol Outs - Zveri
#17 Vilijem Blejk - Izabrana poezija i proza
#18 Knut Hamsun - Ženina pobeda
#21 Enes Halilović - Listovi na vodi
#24 Konstantin Kavafi - Antologija grčke poezije
#25 grupa autora - Nagni se kroz prozor, zbornikev entualizama
#26 Huam Manuel de Prada - Pičke
#27 Geza Čat - Opijum, dnevnik morfiniste
#32 Oskar Vajld - Misli, aforizmi, parabole
#33 Stanislav Đorđević - Pesme Crnog Sunca, Voz uspomena tutnji, Lelek crne ptice
#34 Tomas Bernhard - Ludilo
#35 Robert Luis Stivenson - Doktor Džekil i gospodin Hajd
#36 Paul Celan - Fuga smrti
Zajeban igrač, taj Skala...
O knjigama će se ovde, naravno, i dalje pisati. Okvirni popis bi bio sledeći:
- Etjen de la Boatje "Politika poslušnosti"
- Frederik Bastija "Zakon"
- Vesna Pešić "Divlje društvo"
- Nebojša Popov "Društveni sukobi, izazov sociologiji (Beogradski jun 1968)"
- Mirko Đorđević "Oslobođenje i spasenje"
- Radoje Domanović "Satirične priče"
- Branislav Nušić "Opštinsko dete"
- naredna izdanja "Buktinje" (neka će imati za temu narodni kult vatre, Hajduk Veljka u stripu itd...)
- šund & strip
- naravno, ni "Filosofija palanke" još uvek nije obrađena do kraja; ima u njoj još puno toga što je nezaobilazan deo naše svakodnevice.
Ovim se spisak ne završava, već samo najavljuje.
Tag za buduće blogpostove o knjigama biće "opasne knjige", po istoimenoj ediciji novosadskog Global Pressa.
***
Današnji "praznik" knjige koji, gle čuda, po novom kalendaru pada 28. a po starom 15. februara (stvarno, ako je 15. već nekakav praznik, onda je danas bio red da se opet ništa ne radi - kao i obično), zaista dođe kao zgodan podsetnik na sudbinu ljudi od pera i njihovih dela.
Knjige su spaljivali kroz istoriju svi - od hrišćanskog prosvetljivanja Aleksandrijske biblioteke, preko nacista i boljševika, domaćih liberala (koji su u Kragujevcu 1972. našli za shodno da izmisle šund gde ga nije dotad bilo), Homeinijevske strele za Rušdija, sudije Stojkovića (potonjeg koštunjarskog ministra pravde) koji je naredio zabranu i javno uništenje knjige Nebojše Popova... pa sve do prošlogodišnjeg "slučaja Ugričić" koji je bio pravi uvod u proslavu dana NBS - baš potaman, em na vreme.
Da ne zaboravimo na futurističko-realistični "Farenhajt451" Reja Bredberija; bez njega lista zločina prema knjigama i piscima ne bi bila potpuna. Tek je to knjiga o knjigama...
Knjige zaista mogu da budu opasne. Kako one pune slova i reči između korica, tako i one sa gomilom praznih, neispisanih listova. Opasne su i knjige pretrpane ispraznim skribomanskim i skriboreičnim baljezgarijama, prepune naciadrenalinskih fiksacija i lakih tema koje se teško vare. Od kojih boli glava, ali i stomak.
Knjige su za čitanje, ne za prelistavanje. U njima neki kriju novac od ukućana, umesto da tu čuvaju pamet. Zaista, mogu da posluže i za pod glavu umesto jastuka, kao i leglo knjiških grinja i moljaca. Na tavanima ih jedu miševi, u podrumima razara buđ (tu ni mleko ne pomaže).
Pa opet, dovoljno je da knjigu pročitate jednom i da ona ostane zauvek u vašoj glavi. Čak i kada je spale, pocepaju, izgrizu ili ubuđave, ona je uvek tu sa vama. U vašoj glavi, odakle je samo vi možete isterati među sve te napasti - ako ste toliko ludi da to stvarno uradite.
Broj pročitanih knjiga ne znači mnogo, ako od njih niste ništa naučili. Samoproklamovana selektivnost, kvazielitistički stil osoba lenjog mozga - takođe.
Knjige su teretana razuma, treba ih svaki dan vežbati.
Knjiga je uvek udžbenik, učilo ne mora uvek da bude i knjiga. Udžbenik se može čitav naučiti napamet, nekog ispita radi; knjiga ne može, ona se razume ili ne. To treba uvek imati na umu. Čitajte i knjige i udžbenike, svačega tu ima pametnog.
Poslednjeg dana u februaru, takođe, obeležava se i Svetski dan retkih bolesti. Strah od pera oštrijeg od mača, uopšte nije redak ali jeste bolest. Društvena i teška.
Stvarno, čitajte. To vam ne može niko oduzeti, niti zabraniti.
Stvarno, čitajte. To vam ne može niko oduzeti, niti zabraniti.
Čitaćemo se.
No comments:
Post a Comment