Svima

Ko se boji mraka još

Stigli novembarski računi za struju.

Stanje - očekivano.

Nokaut.

Podrazumevanje nije razumevanje

Koliko puta ste se našli u zamci podrazumevanja?

Jeste li se iznenadili kada nešto nije bilo onako kako ste očekivali? Koliko puta ste mislili, ako sam nešto jednom rekao/uradio, podrazumeva se da ću svaki put isto? Nemam pravo da se predomislim, zar ne? Ili ste se našli u sred konflikta, jer vas je podrazumevanje dovelo do nesporazuma?

Često neke stvari podrazumevamo, vođeni svojim prethodnim iskustvima, uverenjima ili jednostavno pretpostavkama. Sigurno su vam poznate sve one situacije kada je došlo do konflikta upravo jer ste podrazumevali da partner/kolega/prijatelj misli isto što i vi.

Evo i nekoliko primera:

• Ma sigurno je njemu/njoj okej da malo zakasnim, nikad mi nije ništa rekao/la.
• Ona je prošli put imala najlošiji rezultat, verovatno će se to ponoviti i ovaj put.
• On/a nikada neće to razumeti, nije bio/la u takvoj situaciji.

Koliko podrazumevanja i pretpostavki zapažate ovde?

• Kako to što mi on/a ništa nije rekao/la znači da je okej da kasnim? (Možda je samo pasivan/a i povlači se u komunikaciji)
• Ili, kako to što mu/joj prošli put nije smetalo moje kašnjenje, znači da je i ovog puta to okej? (Možda je baš sada u žurbi)
• Kako to što je prošli put imala najlošiji rezultat znači da će se to ponoviti? (Sada se možda bolje pripremila i iz prethodnog iskustva zna na šta treba da obrati pažnju)
• Kako tačno znam da me neće razumeti, ako se ne potrudim da objasnim? (Ne mora da bude u istoj situaciji da bi me razumeo i prihvatio moje mišljenje.)

Ovih primera ima zaista bezbroj. Sve ono što nije činjenica, naša je interpretacija. Svaku od ovih tvrdnji mogli bismo da izazovemo otvorenim pitanjima. Ovim pitanjima izazivamo kako svoju, tako i percepciju naših sagovornika.

Zapravo razbijamo vezu između:

• kašnjenje = u redu jer nije ništa rekao/la
• loš rezultat jednom = loš rezultat svakog narednog puta
• isto iskustvo = razumevanje

Isto je i kada "čitamo misli" naših sagovornika. I to je jedna vrsta podrazumevanja. Koliko god mislili da znamo šta druga osoba misli, ne možemo očekivati da smo unapred svesni tuđih želja, potreba, razmišljanja, očekivanja... Isto tako, ne možemo očekivati od druge osobe, ma koliko nas dobro poznavala, da prepozna, razume i shvati šta smo mislili kada smo nešto rekli, uradili, pomislili...

Mnogo je podrazumevanja oko nas. U raznim kontekstima i situacijama. I opet postoji nešto što je na nama, i šta mi možemo da uradimo. Uvek možemo da: 

• izazovemo svoja ili sagovornikova uverenja, ‘razbijanjem’ veze između dve tvrdnje i tu nam mogu pomoći otvorena pitanja
• se što više držimo činjenica
• pokrenemo otvoreni dijalog i razjasnimo nejasnoće ukoliko ih ima (Šta si mislio/a kada si rekao/la….?)

Da li se i Vama dešava da upadnete u zamku podrazumevanja?

- Podrazumevanje = Nerazumevanje (Bridge Communications, 07.11.2022)

***

I, šta ćemo sad sa gorenapisanim? Hajde da to prevedemo na teren politike i tzv. izbornog inženjeringa. Nebitno da li se radi o vlasti ili opoziciji, ali nekako više pogađa ove druge jer su oni u trci uzbrdo a ovi drugi se otimaju da ne krenu nizbrdo pa im je nerazumevanje dođe kao jedna od glavnih tehnologija opstanka. Potpuno je bezveze kada/ako i opozicija krene tim putem, jer je to - bezveze.

Elemdaklem, koliko ste puta u poslednjih tri i kusur decenija čuli frazu "ne glasaj za ove ili one, nema šanse da prođu, to je rasipanje glasova" i slično? Što čujete o "rasipanju", čujete i o "prelivanju" - i podjednako je budalasto. Naravno, to slušate stalno i previše. Jednostavno, glasanje se ne podrazumeva (osim ako nije namešteno ili potkupljeno - a opozicija se time, podrazumeva se, ne bavi?). Strašno je, na našoj političkoj sceni, što "glavne" opozicione grupacije uporno "podrazumevaju" da prvo treba istrebiti sebi sličnu (a zapravo različitu) konkurenciju pa tek onda krenuti u pohod na vlast, da glasanje za "sitniš" podrazumeva rasipanje glasova i slične budalaštine koje podrazumevaju nerazumevanje suštine glasačkog prava i procesa. Izbori ne podrazumevaju borbu protiv rasipanja glasova, baš kao što nisu ni glasanje za manje zlo (i to višedecenijsko), već stvarno izjašnjavanje svakog nosioca biračkog prava po sopstvenoj volji i afinitetu - pa ko koliko dobije. Za ono što mu se najviše sviđa (a ne ono što mu se najmanje ne sviđa ili "ima šanse da prođe").
"Podrazumeva se još ovaj put, a posle ćemo da..." predstavlja jednu od od metoda odlaganja suočavanja sa sobom u nedogled, i traje podjednako beskonačno kao i "privremene mere", koje su jedan od najomiljenijih fazona ovdašnjeg opstajanja na vlasti bez mnogo znojenja.
U ovom slučaju, nerazumevanje suštine izražavanja izborne volje, izbornog procesa i zakona, načina preračuna dobijenih mandata i besomučnog višestrukog saplitanja o isti kalkulantski kamen - se podrazumevaju.

Razume se.

I onda ti na protest dođu studenti, tebi tako podrazumevano nerasutom, pa ti očitaju lekciju o tome zbog koga i čega su se tu svi sakupili. A tebi onda kao neprijatno, pa izgubiš apetit... do prve naredne slave.

Stvarno, da li nam se do sada desio trocifren broj slučajeva upadanja u zamku podrazumevanja?

Momčilo zna

sloveSNSPSka antiteza

Šta se bjeli u gori zelenoj

SPS: Dačić premijer

AV: Ne razmišljam o Dačiću kao premijeru

Jal je antiteza, jal haiku, al oksimoron svakako jeste. Nit je Dačić premijer, nit Vučić i razmišljanje više idu u istu rečenicu. Gusto. Vuna. Prpa. Frka. Lakmus. Štagod.
Pacovska je muka pregolema.

Ne brinite, dogovoriće se već banda opet - bilo da dele plen, bilo da beže. Oprostiće već oni jedan drugom sve bivše i buduće grehe, po oprobanoj formuli. Baš kao i prethodnih trideset i kusur godina. Zato na slici imate sadašnjeg predsednika i premijera i budućeg predsednika i premijera - ako im bude dopušteno (sa i bez apostrofa).
Pa vi vidite šta i kako ćemo 17.
I naročito posle.

- Ljubodrag Stojadinović: Dačićev miraz (Peščanik, 08.12.2023)

opREM dobro, frau Z.

"Sloboda medija je jedan od najvažnijih stubova demokratskog društva."

"Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.

Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se zakonom."

- Ustav Republike Srbije, član 50

U Srbiji, trideset i tri godine nakon "oslobođenja" od tzv. Eseferjot iliti Сефереју, priča o slobodi medija traje isto toliko. Kao i svaka druga priča, i ova ima svoj početak ...

... i kraj.

Danas, tri godine kasnije u odnosu na donju karikaturu, u zemlji medijskih sloboda bez slobodnih medija, čak ni REM u raljama nadležog kapoa više nije aktuelan. Po društvenim mrežama sada je aktuelno fotošopirano paradiranje u uniformama istinskih uzora kradikalske bande manipulatora i lopova. Ustavom regulisano kao kažnjivo. Medijski ZEKovi su zamukli pred ZEKićkom, koja je ovoga puta izvukla najkraću slamku na lutriji "Ko sledeći odvlači pažnju sa šefa bande" pa orno prionula da odradi poverenu joj šihtu dok Vrhovni Besomuk otvara poljske klozete po terminima predizbornomg marketinga rezervisanog na svim nacifrekventnim televizijama samo za njega.
Ako ne verujete, pitajte NIN-ovce.

Slobodno.

Ne nasedajte na priču koju su podmetnuli javnosti, jer gorespomenuta nema dovoljno vijuga u glavi ni da ovo osmisli niti da napravi najobičniju fotomontažu, to je samo još jedno od ruganja svima koje kreira lični Vučićev tim zadužen za propagandu o trošku svih građana, i ide paralelno uz Srbljanovićkin "odgovor" iz oktobra prošle godine kao kontrapunkt Petričićevoj karikaturi na kojoj učiteljica đacima (koji su lideri nacionalističkih proputinovskih stranaka i vlasti pojedinih EU država, plus ovaj naš bolesnik) pokazuje na Aušvic kao istorijsku opomenu na neminovni epilog takvog ponašanja.

Kreativno ogavno, nema šta.

Svaki diktator ima svoje goniče medija, to im je nekako u prirodi posla. Priča Saurona Miloševića je imala svoj početak i svoj kraj. Tako i priča ovog AV Besomuka ima svoj početak a imaće, bogumi, i kraj koji će sve manje zavisiti od njega što on više bude besomučniji.

Neminovno.

"Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti."

- Ustav Republike Srbije, član 49

Srbija ne sme da stane

Da, Srbija ne sme da stane u njihove džakove. Nikada više.

Od poklon paketića do glasačkih listića, svi njihovi džakovi su bili samo jedne, iste boje. Crne. Oduvek je to bila banda koja od svakih izbora napravi sahranu Srbije i pomanu koja traje do narednih. I tako ne 30 već 150 godina, jer drugačije ne znaju. Jer samo tako mogu da postoje - kada Srbije nema. Pa vi vidite šta ćete za dve nedelje: da konačno razbijemo to krivo ogledalo i zid od magle, ili opet sendvič na sopstvenoj pomani.
Stvarnost je mnogo jednostavnija i ogavnija nego što mislite da mislite.