Smisao života

Da li se sećate vremena pre otvaranja Pandorine kutije predsedničkih kandidatura pripadnika politikantske kaste?

Gospodine Kreozote, pojeli ste sve sa menija. Predlažem da na kraju probate naš današnji specijalitet - Boškošatrobrijan! Naravno, to za stalne mušterije ide na račun kuće. 'Ajte molim Vas, pa kad je gospodin Vučić mogao da pojed... pardon, da u kradikale primi neobrijane Šapića, Ničića, Rističevića i Chaddu, možete valjda i Vi jednog pravog Tradicionalnog Domaćina da poj... pardon, primite u radikale? Pa to je za Vas samo mali malecni zalogajčić, sitnica jedna... sa mentolom.

Odjebi bwe, pun sam.

I pukne.

Smisao života jednog kandidata - da pukne ili bude pojeden.

Eto, tako je to bilo.

- Monty Python's mr. Creosote "Fuck off, I'm full" scene (You Tube only restricted play)

U sobi sa sobom

Šta je to što Vučiće Uveoke nagoni da - od smrdljive glave pa naniže, listom - pred kamerama drže besmislene i beskrajne monologe u kojima se svađaju sa sobom i to u sopstvenom (masovnom, naravno) prisustvu?

U sobi sa sobom, što reče jedan pesnik...

Najnoviji primer(ak), ali ne i poslednji, tog kradikalskog "sobstva" je Vladimir Orlić, koji drži konferenciju za medije pred praznom salom, pita neprisutne novinare da li imaju neko pitanje, pa kad sam sebi odgovori da nema (koga - novinara ili pitanja?) lepo završi to glupiranje, ustane i ode.

Da je jedini, pa da mu i ne zamerite. Makar to, ako je sve ostalo što on i njegova bratija rade u potpunosti neoprostivo. Ali - nije. Mislim, jedini. To. Njegov pobratim po dijagnozi, Aleksandar Martinović, takođe voli prazne sale i stolice. Samo što je stranačku konferencijsku salu zamenio učionicom, mada takvi likovi uglavnom ne vide niti razumeju razliku. Često i zbog toga što uživo nisu videli kako izgleda učionica još od zabavišta. I tako, prof. Martinović nam je pokazao koliko voli da drži časove u praznoj učionici Više medicinske škole u Ćupriji.

Elem, kad smo već kod te ćuprijske VMŠ, evo jedne zanimljivosti: To je državna obrazovna ustanova u kojoj je svojevremeno devet (9) profesorki dobilo otkaz kao "tehnološki višak", a na njihova mesta dovedena su četiri (4) kradikala kao "tehnološki manjak". U prevodu - tehnološki škart. Zanimljiva su njihova imena: Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić, Ivan Bošnjak i Darko Laketić. Tim redom. Ne znam za ostalu trojicu, ali za Martinovića je objavljeno da prima platu od 68 hiljada rajhsdinara mesečno za to glupiranje. Tako je, verovatno, i za ostatak tog tehnološkog otpada. Kao da im nisu dovoljne poslaničke i ostale tantijeme. Pa i nisu, kažu nam male sive ćelije: dokaze tog "nedostatka" gledamo (i živimo) svakoga dana.

Martinović i Orlić, pravnik i elektroinženjer, doktori (svojih) nauka, narodni poslanici... profesori na VMŠ.

Verovatno predaju predmete Hipokritova zakletva i Čipovanje sigurnih glasova vakcinom za besnilo.

Svako ko je makar malo upućen u stanje stvari u oboru zvanom Srbija (pardon - farmi), zna da su se gornja dvojica ugledala na svog Vođu koji obožava da svetskim silnicima utrljava noseve pred (skoro) praznom salom Generalne skupštine UN ili na samitu UN u Glazgovu, posvećenom klimatskim promenama (i to baš On, dokazano veća štetočina od svih prirodnih katastrofa zajedno). Zbog akustike, da se bržeboljejačedalje čuje reč i poslanica Njegova. Drži on i KZN, naravno, pred (skoro) praznim salama, tako što posadi tri omiljene "novinarke" u prvi red, jednu do druge, pa postavi kameru odmah iza njih da izgleda kao da u sali dupke punoj tzv. poslenici javne reči sede jedni drugima na glavi. I uvek, ali baš uvek se nađe neki kamerman - domaći izdajnik koji proširi kadar i razveje magiju Vrhovnog Iluzioniste.

A mahao je On, tako, i sa balkona Predsedništva okupljenoj masi iako ispred te zgrade nije bilo (skoro) nikoga. Čak ni da mu odmahne. Nemoguće da su baš svi i to zaboravili... eto, onaj Čukanović će to (i ko zna šta sve još) pamtiti do kraja života. Svog.

Uočavate razliku između Njega i njegovih? To je ono "(skoro)", koje se odnosi podjednako na prostor koji zauzimaju za svoje logoreične ispade kao i na prostor u glavama koji zauzimaju za svoje šizofrene svađe sa sobom. To je ta fina razlika, zbog koje je on njima Vođa - a ne obrnuto.

Da se zna ko je prvi počeo.

Svaka od gorespomenutih praznih sala - bez novinara, učenika ili delegata - bila je punija nego prostor između ušiju likova koji su joj se obraćali. Koji su nešto "mislili" pa dobili poriv da... e, to.

Prazne sale.

Prazne stolice.
Prazne glave.

Sve praznija Srbija, sve brojnije kradikalsko glasačko telo.

Izbacivanje sa ubacivanjem.

Oksimoron farma.

Bumerang

Ne mora ovaj narod da se ugleda baš na sve strano, pa tako ni na ovu australijsku mozgalicu. Dovoljno je i naše, čuveno "kako seješ, tako žanješ". Baciš bumerang (ili bilo šta drugo, što je ove omiljeno za bacanje s ramena) pa onda godinama živiš sa strahovima i osvrćeš se na sve strane, jer ne znaš sa koje strane će da te to što si bacio zvekne.

A hoće, sigurno.

Obično iz svojih redova, s leđa.

Jer 100 se o 1 glavu obija.

Jer sve se vraća sve se plaća.

Kad tad.
Važi za svakoga, a posebno za one koji umisle da su nedodirljivi, pa se preigraju van terena.

Ko razume, shvatiće.

Apropo zajebancije sa referendumom kao kondicionim treningom za aprilske izbore, stvar je više nego jasna:

Mogla je Vučiću da iskoči iz lude glave i naredba (odsadpanadaljeiubuduće) o obaveznom uvođenju i primeni rečnika Novogovora iz Orvelove "1984", pa bi na referendumskom listiću umesto "DA" i "NE" stajalo "YES" i "UNYES". Moglo je, ali nije jer bi tada njegovim idolopoklonicima listom proključala pileća pamet pa ne bi imao ko da "ga glasa" na sledećim izborima - osim Čede i Čanka. I još nekih...

Zaista, probajte da zamislite nekog kradikala kako se ubija od dvopremišljanja pred domaćom referendumskom mozgalicom - da li da zaokruži (i slika mobilnim telefonom) "DA" ili "NEDA".
Ne ide bre, pa to ti je. Nemoguća misija. Totalni opoziv.
To bi zbunilo čak i Boška Obradovića.
Eto, i to smo rešili.

U pamet se - do aprila.

Pera

Danice, deder reci šta vidimo na ovoj slici?
Nemaš pojma, šta god da si pomislila.

Petričićeva karikatura bi bila još preciznija kao dijagnoza stanja ovdašnjeg političkog sistema da je spustio Vučića ispod Č&Č sabotera, ali da on tom testerom seče stablo ispod sebe. Poput kolege detlića.

Da ima imalo zdrave pameti, Aleksandar Vučić bi shvatio da sečenjem grane opoziciji (kao da im nije dosta šta i kako rade) zapravo samom sebi seče to drvo na koje se (zajedno sa ostalima) popeo glumatajući da je na nebesima, a ne na zemlji. Važi kako za opoziciju tako i za "opoziciju", podjednako.

Da ima, ali nema.

Dokazano u praksi.

Sve bi bilo drugačije da je Pera otišao pravo u policiju?

Ne bi.

Da se ne zanosimo.

***

Deluje nejasno kako je moguće da Šizoje toliko dugo bije glavom o zidove (koje dobrim delom sam podiže oko sebe i svih nas) bez ikakvih vidljivih posledica. Deder da vidimo šta nauka ima da kaže na tu temu - ornitologija posebno, ako u obzirom uzmemo grabljivopreletački karakter na kome je sazdana kradikalska ekipa lešinara:

Prosečan detlić besomučno udari kljunom u drvo od 8000-12000 puta u toku dana, silom koja je 1200 puta veća od gravitacione. Kako ove ptice ne zadobiju ozbiljne povrede, niti imaju glavobolje?

Kako se obično priroda za sve pobrine tako je detlića obdarila brojnim karakteristikama tako osmišljenim da zaštite njegov malen i gladak mozak. Za razliku od većine drugih ptica čije su lobanje krhke, detlić ima veoma snažnu lobanju od koštanog tkiva sunđeraste strukture i velike gustine koje je neravnomerno raspoređeno, odnosno najviše je koncentrisano na čelu i potiljku. Za razliku od ljudskog mozga koji pluta u likvoru, mozak detlića je čvrsto zatvoren u lobanji sa vrlo malo cerebrospinalne tečnosti, što znači da mozak detlića nema prostora za kretanje i zahvaljujući tome sila pri udaru se ravnomernije prenosi na veću površinu. To je verovatno najvažnija karakteristika koja pomaže detliću da izbegne potrese. Kompjuterske simulacije su pokazale da 99,7% energije od udarca u drvo apsorbuju jaki vratni mišići i spovode u telo dok zanemarljivih 0,3% utiče na mozak.

Građa kljuna takođe ima veliku ulogu u ublažavanju udara. Spoljno tkivo gornjeg kljuna je duže od donjeg dok je struktura donjeg kljuna jača, pa se sila prenosi na donji deo lobanje a zatim u telo. Osim toga kljun i lobanja su povezani elastičnim hrskavičavim tkivom koje značajno amortizuje udarac. Kako ova energija greje mozak, detlići kucaju u kratkom rafalnom intervalu nakon koga prave pauzu da bi se mozak ohladio.

- Medias, 10.04.2017.

Da li se između Šizojevih ušiju nalazi malen i gladak mozak ili nešto drugo, ornitologija ne daje odgovor. Jasno je da ni cenzusnih 3 a kamoli 0,3% na "to" ne utiče. Svejedno, štagod bilo, svakako je od silnog treskanja pregrejano do usijanja i pitanje je da li se uopšte može ohladiti.

Ne može.

Da se ne zanosimo.

Eto, i to smo rešili.

Zašto kengur

Kompletno ludilo i besnilo ovdašnje, ne samo ovih dana već poslednjih sto i kusur godina, staje u sledeći citat iz Orvelove "1984":

Dokle god su oni (Prolovi) radili i množili se, ostale njihove aktivnosti bile su beznačajne. Prepušteni sami sebi, poput raspuštene stoke po argentinskim ravnicama, vratili su se načinu života koji im se činio prirodnim, nalik nekakvom obrascu predaka... Težak fizički rad, briga o kući i deci, sitne svađe sa komšijama, filmovi, fudbal, pivo i iznad svega kockanje ispunjavali su obzorje njihovih umova. Držati ih na uzdi uopšte nije bilo teško.

- islednik O'Brajen

And now, something completely different...

Ma šta kažete - Novak Đoković je srbenda, heroj, legenda, borac protiv imperijalizma, kapitalizma, hegemonije, duboke države, farmakomafije, koronalobija, svetske antisrBske zavere, kosovar koji je poreski obveznik dinastije Renije, čovek koji je patriotska dimna zavesa za privatni biznis svoga oca i tašte, lik koji u životu nije praherom omlatio jedan tepih ali tim istim praherom mlati milione dolara baveći se sportom rezervisanim striktno za pripadnike bogataške kaste (kako na terenu tako i na tribinama)?!
I tako redom i tako dalje...

Sve to brani standardni stanovnik Srbistana koji je obavezno oduvek bio antikomunista (nemoj slučajno da bi neko...), tradicionalista, srboslavac, domoljubac, rusobrat, slavodomaćin, nedamokosovar (ali na daljinu, nikako izodavde - jokmore!), apologeta svake svinjarije koja u sebi sadrži niz od tri slova SRB (jebala ga ekstenzija), vrebač uvek prekoplotatuđeg al' nikad u svoje gaće - a takvih je ovde (ili odavde) najmanje 95%.

Gospodo, drugovi, braćo, prijatelji, rimljani, zemljaci... ova zemlja i ovaj narod u svojoj istoriji nikada nisu bili više boljševičko-staljinistički nego što to jesu danas. Nikada Srbin u svojoj istoriji nije manje bio Čovek i nikada više samo deo krda - nego danas. Nikada gluplji i neodgovorniji nego što sada jeste, a da to uopšte nema veze sa tim gde trenutno živi i radi. Štaviše, oni van su donekle čak i gori od onih u Srbiji. Tolika potreba samopotiranja sopstvene ličnosti i bežanija u izmišljenu gomilu koja sve više poprima osobine rulje a ne društva, može biti posledica samo jedne stvari - straha. Potpuni slom samoodbrambenog sistema, kolektivna i stereotipna panika, institucionalna sluđenost koja se sprovodi decenijama unazad sa retkim incidentnim kratkim periodima pauze posle kojih je obavezno sledilo još gore ludilo - sve to ostavlja posledice kako na psihu pojedinca tako i na društvo - na ne srBstvo, kao izmišljeni kolektivitet, već na društvo kao dogovornu zajednicu pojedinaca koji imaju minimum zajedničkih interesa koje štite međusobno dogovorenim i poštovanim pravilima (koje se u nekim "zločinačkim" zemljama zovu i zakoni).

Apsolutno je razumljivo da se ljudi, lišeni racionalnog reagovanja upravo navedenim metodama, vraćaju životinjskim korenima borbe za opstanak, okupljanjem u krdo iz koga prvo stradaju najslabiji i oni na rubu gomile. Rulje.

Nije problem što se plašite, iako je strah samo vaš lični izbor i ništa drugo (bol je odbrambeni prirodan mehanizam, strah to nije), razumljivo je i da je rezon tada u autu i slabije radi, ali svoj strah nećete ni umanjiti niti ćete odagnati ono što vas plaši tako što ćete se na svaki privid koske koju vam lopovi nabacuju ujedati međusobno kao besni psi po fejsbuku ili - što je daleko gore - "druge" gurati na rub krda nadajući se da će oni a ne vi biti pojedeni. Strah je razumljiv, ali ni na koji način ne može biti opravdanje ni za šta. Jer nije.

Đoković nikome od vas nije ništa više (ni manje) nego bilo ko drugi na ovoj planeti. Što to pre shvatite to ćete pre razumeti da za vaše živote nikom drugom neće "pući dugme" - osim vas samih. Srbovanje ne leči od korone, ni od besnila, niti od bilo koje druge bolesti, a najmanje od gluposti, ili sluđenosti i oguglalosti.

Neverovatna je potreba ljudi (ne samo ovde) da sami sebe pretvaraju u orvelijanske prolove, nikada lakše nije bilo bitangama da svoje zločine i lopovluke kriju iza potpunih besmislica i budalaština a da se pritom čak ni ne oznoje. Ali "svuda je tako" nije opravdanje, jer mi ne živimo svuda već ovde i sad.

Da je kojim spletom nesrećnih istorijskih okolnosti danas živ, Gebels bi se pojeo od muke što nije u svoje vreme imao fejsbuk i slična ortopedska pomagala totalitarne obeućenosti.

Na donjoj slici, umesto lika Velikog Brata na telekranu, slobodno stavite sliku onoga zbog koga ste se zakrvili, popljuvali, izujedali i besomučno vređali po nedruštvenim mrežama poslednjih dana, nedelja, meseci, godina, decenija. Nema nikakve razlike, čiji god lik bio - to će uvek zapravo biti samo odraz nas samih.

Glede Đokovića, koga utamničiše (kako njegov otac tvrdi) Riotinto kenguri, jedino je važno da se što više po internetu baljezga o toj budalaštini a ne o tome da je sve jača kampanja izlaska na referendum i zaokruživanja NE umesto bojkota. To je toliko providno, da je više besmisleno ako to još neko ne vidi. Zato je sevalo Karleušino dupe u ponoć, zato sad i ovo. Nije Đoković napravio cirkus u Australiji da bi radio referendumsku kampanju Vučiću, naravno, već zato što je glupan koga rođeni otac i tašta zloupotrebljavaju kako bi izmuzli pare od države sluđenih, ali kradikalska đubrad na vlasti to savršeno zloupotrebljavaju za svoje lopovske šeme i potpaljuju ljude da se svađaju ni oko čega. Ništa lakše, đavola bi to mogli da nema fejsbuka.

I to je sve što ćete od mene ikada više pročitati na račun Novaka Đokovića, jednog razmaženog prebogatog derišta koje se od svog glavnog sportsko-finansijskog rivala Federera razlikuje samo po godinama. Srbovanje o tenisu, kao glavnom višecevnom oruđu patridiotske borbe protiv celog sveta, zanima me taman koliko i englesko plemstvo koje je to mlataranje izmislilo da ubije vreme između dve ture kavijarske kontemplacije o tome šta predstavljaju poeni u gemovima. A vi nastavite da kunete i pljujete po tim istim "anglosaksoncima", kako baljezga hipokrit Nestorović, i naslađujte se njihovom zabavom - ako vam je i dalje lepo da budete budale koje to sebi same rade. Ništa lakše nego usrati se na sebe samog, do guše. Ali samo kad si dete. Odrastite već jednom, jebo vas onaj ko vas plaši toga da budete svoji.

Kada jednog dana konačno poraste, čak će i Novak Đoković shvatiti zašto kengur.

Ili tako, ili sikter.

***

Zaista, što reče panker Ćirilo u filmu "Nešto između": Trgnite se, otišli ste u PM. Borite se, niste deca.

Povlačenje

AVučić:

• Povlačim se, deset godina sam na čelu stranke i tu ću biti do maja. Mislim da je to dovoljno. Vreme je za nove ljude. Da li bih se možda vratio na mesto predsednika Vlade? Nisam baš siguran u taj scenario. Možda sam se uželeo da budem normalan, običan čovek. U glavi već imam četvoro kandidata za naslednika. 

AVulin:

• Šta, samo četiri?! Ja u glavi imam naslednika od više kandidata.

AVlukas:

• Novine od juče i ohlađen tost, sebi i domaćin i omiljen gost. Isključen telefon i zaključcan stan, u ogledalu neko meni stran. Zbog tebe šizofrenija, ne pomaže mi hemija. I tvoja fotografija loša je terapija.

***

"Nakon što je pobedio na predsedničkim izborima 20. maja 2012, lider SNS Tomislav Nikolić povlači se sa mesta predsednika SNS, što je obećao u predizbornoj kampanji, a Vučić u maju 2012. postaje v.d. predsednika stranke. Na vanrednoj sednici Skupštine SNS, održanoj u septembru 2012, Vučić je aklamacijom izabran za novog predsednika SNS. Predsednik SNS Aleksandar Vučić odbio je da prihvati jednoglasan predlog svih članova te stranke da se ponovo kandiduje kao jedini kandidat za predsednika SNS na izbornoj skupštini održanoj u novembru 2021. U pitanju je kompromisno rešenje koje podrazumeva da Vučić predvodi SNS do izbora u aprilu 2022. nakon čega će biti održana vanredna skupština na kojoj će biti izabrani predsednik i zamenik predsednika SNS."

Gde ovde tačno piše da on neće biti predsednik države, osim onog "država to sam ja, a u partokratskom Srbistanu - i više od toga"? U igri je i dalje izmena Ustava i izbornog zakonodavstva, po kojoj bi predsednika države birali poslanici Parlamenta - i smenjivali ga. Pa ga opet birali... čak i nakon podnete ostavke. I tako to. Tu igru odlično poznaje npr. predsednik opštine Negotin, tzv. "mr. iz-2-u-3" (daš dvaput ostavku da bi triput bio predsednik opštine"), zašto je onda još odličnije ne bi poznavao mozak cele te operacije?

Nebitno, sve je to samo mamac za naivne da se ne dosete ko je glodur Velike Pljačke Srbije koga su u poslednje vreme "strani centri moći" žestoko nagazili po prstima i sve više gaze ka glavi. On sada svojima preti povlačenjem kako bi video ko će mu sve okrenuti leđa i potražiti utočište pod skutima nekoga drugoga, po kad vidi i odvaga ko je zaista opasan a ko samo kokošar, krenuće u standardno pospremanje svojih saradnika po proverenoj formuli "model Džugašvili". Tako se barem on nada, ali više ne zavisi sve samo od njega - previše je potencijalnih svedoka-saradnika u njihovim redovima, da bi se on izvukao tek tako netorpedovan. Obostrana prodaja tuđe kože je oduvek bio omiljeni sport među takvima.

Ne zaboravite u kojim su se sve istorijskim situacijama državne zlatne rezerve povlačile iz stranih bunkera i gomilale na svom bunjištu. Ne zaboravite ni u kojim su se sve istorijskim situacijama najbliži saradnici poglavica, vođa, firera i ostalih kondukatora posipali pepelom i odricali bilo kakvih veza sa njima. Dovoljan je primer Vučićevog ideološkog praoca Nikole Pašića koji je na sudu prodao ostale organizatore Timočke bune zarad sopstvene amnestije; ili svežiji primer, kada je Šešelj ocinkario ostale optužene u Hagu u zamenu za podeblju količinu zelenih novčanica i garancije Srbije da će ga držati na uzdi (čitaj: podelio reket sa Vučićem). Ne zaboravite i to da je SPS najpouzdaniji lakmus situacije u vlasti, jer oni imaju nepogrešiv njuh za vetar koji donosi neku promenu. Na kraju, nemojte zaboraviti ni notornu činjenicu da svi zajedno upravo gledamo pokaznu vežbu, praktičan primer narodne izreke:

Ovi kradu kao u povlačenju.

Kome i dalje nije jasno, odmah da se vrati na početak teksta i iznova krene sa čitanjem.

Dok ne ukapira.