Zlo o.d.

Deder da malo preuredimo gornju sličicu:

Pregovori sa manjim zlom vode jačanju i ukorenjivanju manjeg zla.

Manje zlo zahteva manje radikalan odgovor i manje radikalno iskorenjivanje.

Manje zlo nije ljudsko pravo.

Poštovana opoziciona i "opoziciona" gospodo&drugovi, sestre&braćo, neki od vas (čitaj: skoro svi) više od decenije nikako da ovo gornje shvate, da se manjim zlom ne pregovara niti se bira - isto kao ni veće, jer zlo je zlo. Ako nema izbora, nema ni glasanja. Nije to nikakvo ni pravo niti obaveza, već nasuprot. Veće zlo je nekada bilo manje, manje zlo nikada neće prestati da to bude, težiće da postane veće i to je istorijski dokazana neminovnost zakona i principa po kojima funkcioniše ljudsko društvo.

Zlo je postalo jedan od najunosnijih i najisplativijih biznisa modernog sveta, najveće ortačko društvo manjeg i većeg, vlasti i opozicijie, države i crkve, naših i njihovih, levih i desnih... i Srbija i Svet.
Zajebite više to podilaženje (trenutno) Vučićevim gasačima uz pomoć pogane vučićevske retorike, jer će oni glasati za originalnog njega sve dok ne ode sa vlasti; tako ćete samo (ponovo, po ko zna koji put) od sebe oterati sve manje brojne one koji bi glasali za vas.
I tačka.
Nikakvo dalje objašnjavanje, nakon svega nije potrebno.
A i bilo bi zaista besmisleno bilo šta više objašnjavati bezobraznicima.

I budale su ukapirale.

PG18+

Počela Skupština danas. Konačno.

Sklanjajte decu što dalje od malih ekrana vaših teve prijemnika.

Povedite računa, svaka od nacifrekventnih televizija ima svoj rijaliti na granici pornografije: Hepi ima Parove, Pink ima Zadrugu, B92 ima vesti, Prva ima Zvezde Granda a RTS ima Skupštinu.

Bezmalo četiri meseca nakon izbora, Aleksandar Vučić je izabranim narodnim predstavnicima (...) dopustio da uđu u instituciju koja mu ni po kom osnovu ne pripada niti mu je dozvoljeno da se u njen rad i postojanje meša. Ali, otkud bi On to mogao znati? Pa On je samo pravnik, a leto je...

Prvo poluvreme konstitutivne sednice obeležio je uvodni govor Vladete Jankovića, koji kao najstariji poslanik aktuelnog saziva predsedava Parlamentom do izbora predsednika i ostalih drugova organa. Afterparty je obeležio mahniti Milenko Jovanov, šef poslaničkog kluba kradikala, koji nije mogao da suzbije svoje zgražanje nad ponašanjem Vladete Jankovića "koji je, samo zahvaljujući datumu u krštenici, skupštinski mikrofon zloupotrebio za politički govor"... Jok, da nije možda trebalo je da ga koristi za poljoprivredni ili pečenjarski?

Funfact: Janković i Jovanov su bili članovi koštunjavog DSS-a, prvi do 2014. a drugi do 2015. godine. Drugi se sada pokradikalio, prvi je bio ambasador u vreme Tadićevog i Nikolićevog vakta. Stari su to znanci.

No, da ne bi smo relativizovali Jankovićev govor podsećanjem na politički background onih koji su danas razmenjivali uvodnu paljbu, evo snimka ključnog dela koji precizno opisuje suštinu zla u kome danas živimo upravo zahvaljujući Kolovođi pljačkaške bande koja je od Narodne Skupštine Republike Srbije i svih ostalih državnih institucija na svim nivoima do skupštine stanara zgrade napravila - ludnicu.

Zato Koraksova karikatura.

Priča se da je kradikalski podmladak tokom današnjeg prenosa više puta kolektivno padao u fras (u šupi), nespreman da sluša govor Vladete Jankovića na otvaranju Narodne Ludnice. Ili Farme. Ili Parova. Ili Zadruge. Ili Vesti. Ili Zvezda Granda. Ili Čegagodvećbilo.
Istina boli, naročito ako te od malih nogu lažu da te ne lažu.

Nastavak školskog programa - sutra, od 10 sati. Onlajn.

Posred letnjeg raspusta...
Svašta.

Pera

Danice, deder reci šta vidimo na ovoj slici?
Nemaš pojma, šta god da si pomislila.

Petričićeva karikatura bi bila još preciznija kao dijagnoza stanja ovdašnjeg političkog sistema da je spustio Vučića ispod Č&Č sabotera, ali da on tom testerom seče stablo ispod sebe. Poput kolege detlića.

Da ima imalo zdrave pameti, Aleksandar Vučić bi shvatio da sečenjem grane opoziciji (kao da im nije dosta šta i kako rade) zapravo samom sebi seče to drvo na koje se (zajedno sa ostalima) popeo glumatajući da je na nebesima, a ne na zemlji. Važi kako za opoziciju tako i za "opoziciju", podjednako.

Da ima, ali nema.

Dokazano u praksi.

Sve bi bilo drugačije da je Pera otišao pravo u policiju?

Ne bi.

Da se ne zanosimo.

***

Deluje nejasno kako je moguće da Šizoje toliko dugo bije glavom o zidove (koje dobrim delom sam podiže oko sebe i svih nas) bez ikakvih vidljivih posledica. Deder da vidimo šta nauka ima da kaže na tu temu - ornitologija posebno, ako u obzirom uzmemo grabljivopreletački karakter na kome je sazdana kradikalska ekipa lešinara:

Prosečan detlić besomučno udari kljunom u drvo od 8000-12000 puta u toku dana, silom koja je 1200 puta veća od gravitacione. Kako ove ptice ne zadobiju ozbiljne povrede, niti imaju glavobolje?

Kako se obično priroda za sve pobrine tako je detlića obdarila brojnim karakteristikama tako osmišljenim da zaštite njegov malen i gladak mozak. Za razliku od većine drugih ptica čije su lobanje krhke, detlić ima veoma snažnu lobanju od koštanog tkiva sunđeraste strukture i velike gustine koje je neravnomerno raspoređeno, odnosno najviše je koncentrisano na čelu i potiljku. Za razliku od ljudskog mozga koji pluta u likvoru, mozak detlića je čvrsto zatvoren u lobanji sa vrlo malo cerebrospinalne tečnosti, što znači da mozak detlića nema prostora za kretanje i zahvaljujući tome sila pri udaru se ravnomernije prenosi na veću površinu. To je verovatno najvažnija karakteristika koja pomaže detliću da izbegne potrese. Kompjuterske simulacije su pokazale da 99,7% energije od udarca u drvo apsorbuju jaki vratni mišići i spovode u telo dok zanemarljivih 0,3% utiče na mozak.

Građa kljuna takođe ima veliku ulogu u ublažavanju udara. Spoljno tkivo gornjeg kljuna je duže od donjeg dok je struktura donjeg kljuna jača, pa se sila prenosi na donji deo lobanje a zatim u telo. Osim toga kljun i lobanja su povezani elastičnim hrskavičavim tkivom koje značajno amortizuje udarac. Kako ova energija greje mozak, detlići kucaju u kratkom rafalnom intervalu nakon koga prave pauzu da bi se mozak ohladio.

- Medias, 10.04.2017.

Da li se između Šizojevih ušiju nalazi malen i gladak mozak ili nešto drugo, ornitologija ne daje odgovor. Jasno je da ni cenzusnih 3 a kamoli 0,3% na "to" ne utiče. Svejedno, štagod bilo, svakako je od silnog treskanja pregrejano do usijanja i pitanje je da li se uopšte može ohladiti.

Ne može.

Da se ne zanosimo.

Eto, i to smo rešili.

Šugava mačka vlasti i Vulf-Šredingerov opozicioni miš

Bilo koja razmena pogleda na određeni politički problem i mogućnosti za njegovo rešenje između vlasti i opozicije ima delotvornost jedino ako se o svemu tome može, kroz demokratsku debatu, obavestiti najšira javnost i ako se na jačoj strani nalazi neko ko je spreman da sasluša i, razložnim argumentima, na kraju, možda i sasvim odbaci svaku kritiku koja je upućena (da ne pominjemo nestvarne situacije kada se nešto od kritičkih primedbi i usvoji). U Srbiji takva atmosfera, jednostavno, ne postoji: na sve primedbe vlast odgovara šablonskim frazama, tako da je javni govor, u kojem dominiraju agresivne režimske parole, postao kao ponavljanje religijskih mantri.

U tom kontekstu, od samog početka je bilo mučno, a sada je postalo zaista i nepodnošljivo pratiti najave famoznog „dijaloga vlasti i opozicije“. Reč je o besprizornom cirkusu i najnedostojnijoj šaradi kojom režim ponižava građane, opoziciju i samu državu.

O čemu se ovde radi!? Da li je toliko teško razumeti da se u demokratskom društvu moraju obezbediti uslovi za zastupljenost (a to znači stvarna prisutnost, a ne tek puka dopuštenost) svakog relevantnog mišljenja o važnim političkim sadržajima? Da li su principi demokratske političke kulture toliko neshvatljivi prosečnom razumu koliko i problem "tamne materije" ili Higsov bozon, pa da o njima treba da se, uz posrednike iz EU, razgovara, pregovara, nadmudruje, nadvikuje i sve to, na kraju, bez ikakvog rezultata? U tom smislu je pomenuti "dijalog" zaista farsa i ništa drugo.

- Srđan Milošević

Vulf-Šredingerov opozicioni miš je besmisaoni eksperiment, uobičajeno opisan kao paradoks, koji je osmislio zemunski nebeski mehaničar Aleksandar Vulf-Šredinger 1991. godine. Eksperiment ukazuje na ono što je on smatrao problemom briselske interpretacije kvantne politike (tj. politike stanja koja se bavi politikom čestica), primenjene na svakodnevne objekte i subjekte, podmete i priroke, a koji rezultuje sukobom sa zdravim razumom. U ovom eksperimentu se predstavlja da miš može biti i živ i mrtav, u zavisnosti od prethodnih nasumičnih događaja. Iako je prvobitni "eksperiment" bio imaginaran, slični principi su bili istraživani i korišćeni u praktičnoj primeni. "Mišji" paradoks je takođe često bio predmet teorijskih rasprava i interpretacija kvantne politike. Razvijajući ovaj eksperiment, Vulf-Šredinger je skovao termin uplitanje (nem. Verschränkung).

Vulf-Šredinger je svoj besmisaoni eksperiment prvobitno zamislio kao monolog-diskusiju u vezi PDV članka, koji je ime dobio gradeći akronim od imena svojih autora: Palma, Dačić-Ajnštajn i Vulin, 2012. godine. PDV članak je istakao čudnu prirodu kvantnih opozicija, u kojima elementi kvantnog političkog sistema (npr. punoletni/maloletni glasač, živ/mrtav glasač i dr.) mogu postojati kao kombinacija više stanja od kojih svako odgovara različitom mogućem ishodu. Preovlađujuća teorija, pod imenom briselska interpretacija, kaže da kvantni politički sistem ostaje u ovoj poziciji sve dok ne dođe u interakciju sa spoljašnjim svetom, ili bude posmatran od strane istog, pri čemu se opozicija "urušava" u jedno od mogućih određenih stanja. Ovaj eksperiment je pokazao da bi se sistem sa više čestica razdvojenih ogromnim udaljenostima mogao naći u takvoj opoziciji. Vulf-Šredinger i Dačić-Ajnštajn su razmenili pisma o Dačić-Ajnštajnovom PDV članku, u okviru kojeg je on istakao da će stanje "nestabilnog" bureta baruta, nakon izvesnog vremena, prerasti u opoziciju "i eksplodiranog i neeksplodiranog stanja".

Da bi ovaj problem bolje predočio, Vulf-Šredinger je opisao kako bi se moglo (u principu) stvoriti stanje opozicije u sistemu velikih razmera čineći ga zavisnim o čestici koja je bila u opoziciji. On je predložio scenario sa mišem stavljenim u zatvorenu kutiju, pri čemu bi život ili smrt miša zavisili o stanju radioaktivnog atoma, tj. da li se raspao i emitovao radijaciju ili ne. Prema Vulf-Šredingeru, briselska interpretacija implicira da "miš ostaje i živ i mrtav" sve dok se glasačka kutija ne otvori. Vulf-Šredinger nije imao nameru da to da miš može biti "i živ i mrtav" bude shvaćeno kao ozbiljna mogućnost; naprotiv, namera mu je bila da ilustruje apsurdnost postojećeg gledišta na kvantnu politiku. Kakogod, u Vulf-Šredingerovo vreme (koje naizgled beskonačno traje i dan-danas) razvile su se i unapredile mnoge druge interpretacije matematike kvantne politike od strane nebeskih mehaničara, od kojih neki poziciju "i živog i mrtvog” opozicionog miša vide kao prilično moguću (pa čak i poželjnu). S namerom da samo postane kritika na briselsku interpretaciju (koja predstavlja preovlađujuću ortodoksiju nakon 2000. godine), Vulf-Šredingerov miš će ostati besmisaoni eksperiment koji predstavlja kamen-temeljac modernih interpretacija kvantne politike. Nebeski mehaničari ga danas često koriste kao način za ilustrovanje i poređenje njenih jakih i slabih strana.

Od Vulf-Šredingerovog vremena pa do danas (što mu već tri decenije izađe na isto), razvile su se mnoge interpretacije kvantne politike koje su predlagale različite odgovore na pitanja postavljena od strane eksperimenta Vulf-Šredingerovog miša o tome koliko dugo opozicije traju i kada se (ili da li uopšte) "urušavaju".

- Briselska interpretacija

Najčešća interpretacija kvantne politike je briselska interpretacija. U teoriji briselske interpretacije kvantni politički sistem prestaje biti opozicija stanju društva i postaje ili jedno ili drugo nakon samog posmatranja sistema. Ovaj besmisaoni eksperiment čini očiglednom činjenicu da priroda merenja, ili posmatranja, nije dobro definisana u ovoj interpretaciji. Eksperiment može biti protumačen tako da znači da dok je kutija zatvorena, sistem istovremeno postoji kao opozicija stanja "raspadnuta država / mrtav miš” i "neraspadnuta država / živ miš"; kada se glasačka kutija otvori i nakon što se posmatranje desi, funkcija talasanja se "uruši" u jedno od ovih dvaju stanja.

Kakogod, jedan od glavnih naučnika koji se veže sa briselsku interpretaciju, Žozep Borel, nikada nije razmatrao posmatranjem indukovano "urušavanje" funkcije netalasanja, tako da Šredingerov opozicioni miš za njega nije predstavljao nikakvu zagonetku. Miš bi bio ili mrtav ili živ pre otvaranja glasačke kutije od strane "svesnog posmatrača". Analiza samog stvarnog eksperimenta je pokazala da je merenje (npr. d'Ontovim brojačem) dovoljno za "urušavanje" kvantne funkcije netalasanja pre bilo kojeg "svesnog posmatranja" merenja životnih funkcija miša. Pogled na slučaj iz ugla da se "posmatranje" desilo tek kada glasački listić iz jezgra biračkog tela udari u dno glasačke kutije se može razviti u teorije objektivnog urušavanja. Besmisaoni eksperiment zahteva "nesvesno posmatranje" detektora laži da bi se "uvećanje" javilo. Nasuprot tome, tzv. višeopoziciona interpretacija negira da se "urušavanje" ikada i dešava.

- Teorije objektivnog urušavanja

Prema teorijama objektivnog urušavanja, opozicije se uništavaju spontano (nezavisno od "spoljašnjih posmatranja"), i to kada se dosegne objektivni fizički prag (vremena, mase, temperature, ireverzibilnosti/neopozivosti itd.). Time se očekuje da se miš "smestio" u nedvosmisleno stanje mnogo pre samog otvaranja glasačke kutije. Ovo bi se moglo slobodno preformulisati u izraz da "miš posmatra samog sebe", ili da "okruženje posmatra miša" (a ne mačku).

Teorije objektivnog urušavanja zahtevaju modifikaciju standardne kvantne politike kako bi se opozicijama omogućilo to da mogu uništiti proces vremenske evolucije. Ovaj proces, poznat pod imenom dekoherencija, nalazi se među najbržim procesima dosada poznatim u kvantnoj politici.

Vulf-Šredingerov poznati eksperiment postavlja sledeće pitanje: "Kada u političkom sistemu prestaje postojanje opozicije, koja postaje jedno i drugo - i opozicija i vlast?"

Da li je neophodno/dovoljno da Šredingerov opozicioni miš bude posmatrač, ili njegovo postojanje u jedinstvenom dobro definisanom klasičnom stanju ipak zahteva drugog, spoljašnjeg posmatrača?

Nebihznaokasti.

- Srđan Milošević: O "dijalogu" vlasti i opozicije (Peščanik, 17.02.2021)
- Wikipedia: Šredingerova mačka

Pod kestenom

 

Partija želi moć jedino i isključivo radi same moći. Nas ne zanima dobrobit drugih; zanima nas samo moć, čista moć. Šta znači čista moć, shvatićeš odmah. Mi se razlikujemo od svih oligarhijskih grupa iz prošlosti utoliko što znamo šta radimo. Svi ostali, čak i oni koji su nam bili slični, bili su kukavice i licemeri. Nemački nacisti i staljinisti su nam po svojim metodima bili vrlo blizu, ali nikad nisu imali hrabrosti da priznaju svoje motive. Oni su tvrdili, možda čak i verujući u to, da su se dočepali vlasti ne želeći, i na ograničeno vreme; da odmah iza ugla leži raj u kome će svi ljudi biti slobodni i jednaki. Mi nismo takvi. Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je se odrekne. Moć nije sredstvo, moć je cilj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se sačuvala revolucija nego se podiže revolucija da bi se uspostavila diktatura.

Cilj progona je progon.

Cilj mučenja je mučenje.

Cilj moći je moć.

Da li sad počinješ da me shvataš?

Naravno da gornji tekst nije napisao (ili izgovorio) patrijarh SNSPC, u određenim krugovima poznat i kao Aleksandar Vučić, već Džordž Orvel - koga danas obilato konzumiraju i kao gurua svoje antifilozofije obožavaju diktatori širom kugle zemaljske. Iz toga proizilazi sve što oni rade, pišu, govore svakoga dana i svakog trena u tom pogledu napreduju. Napredno, naravno.

Moć, kao novi poludeli Bog apsolutizma.

Može im se, samo bahato.

Jer, Moć je cilj a Strah je sredstvo.

Engleska reč "power" najčešće se prevodi kao moć, ali koristi se i za snagu, vlast i - silu. Ali ne ona sila, o kojoj smo učili na časovima fizike ("force"), već silna sila silnika i nasilnika. Hajde da, u tekstu s početka ovog blogposta, samo reč "moć" zamenimo rečima "vlast" ili "sila"...
Ispada sve isto.

Od vlasti i sile do kolektivnog silovanja pojedinca tek je mali korak, premali za tako ogroman pad unazad. Naročito onog silovanja, na koje čekaš u kafeu "Pod kestenom" dok igraš šah sa samim sobom, a na telekranu te Veliki Brat čita kao izdajnika koji je osuđen na smrt ali ne zna kada će presuda biti izvršena. Ovog trena ili možda nikad - svejedno. Već si bio mrtav onog časa kada te je osudio - javnim prozivanjem.

To danas najbolje zna svako ko se usudi da zucne nešto što nije "na liniji".

Pitajte glumicu Seku Sablić, dr radeta Panića, novinara Nedima Sejdinovića, potpisnike peticije Ujedinjeni protiv Kovida19 ili bilo kog drugog Vinstona Smita širom naše zemlje ponosne, koji se usudio da živi u ova nekrofilska vremena.

Da se ne vraćamo u prošlost dublje od par poslednjih dana, i ovo je previše.

Pa kako sad?

Ivica Dačić je konačno saznao za današnji tajni sastanak vlasti i opozicije...

mesto: Fakultet političkih nauka u Beogradu

vreme: utorak 30. jul 2019.

tema: izborni uslovi (čitaj: pobiće nas oni iz EU ako bude bojkota)

vlast: dr Nebojša iz Beograda i stranački zamrznut Đuka od Lutrije

opozicija: Đitler i Lutanovac

civilni sektor: Sonja eeeee Šliht

kontrola pregovaračkog procesa: CeSID

moderator: Fond za otvoreno društvo (sic!)

publika: nema, bio je to tajni zatvoreni sastanak o kome su mediji izvestili još pre početka

Danas: Zatvoreni sastanak vlasti i opozicije na FPN - priprema za dijalog o izbornim uslovima

N1: Zatvoreni sastanak vlasti i opozicije na FPN

Blic: Opozicija i vlast tri sata iza zatvorenih vrata

RTS: Zatvoreni sastanak vlasti i opozicije na FPN-u

Alo!: Sastanak vlasti i opozicije pošao po Zlu! Novinari N1 upali u zgradu Fakulteta!

Sve go reprezentativni očin do očina, baš kao i medijsko izveštavanje.

Zbog njih takvih će čak i glasači SNS u bojkot.

A SPS-a ako se sete, sete...

... i kud baš na FPN da se zatvoreno susretnu, a studenta generacije da ne pozovu?

Krilate svinje

Svaki režim u Srbiji, koji je vladao ovako...

... odlazio je ovako .

Retko koji nije.

Prosto je neverovatno koliko to obožava svinjski trijatlon:

1.preskakanje

2. iskakanje

3. preletanje

Svaki put isto.

Šta im je?

***

Pitaćemo se koja je hullja za sve ovo kriva, i osvrtati tražeći krilate svinje.

Jer svaka budala zna da i psu treba dom, da se skloni od krilatih svinja.

- Pigs on the wing (Pink Floyd, Animals)

Knjiga Danilova

Više puta je ovde bilo napomenuto da je januar najcrkveniji mesec u crkvenom kalendaru - a i šire. Razloga za takvu tvrdnju ima mnogo, i broj im neprestano raste sa porastom petljanja crkvenih samozvaničnika u svetovna pitanja. Evo još jednog priloga za dosije beščašća i licemerja koje nam svakodnevno priređuju momci iz mantijaško-foteljaške ekipe.

Stari Zavet

Knjiga Danilova (Daniel), šesto poglavlje

- iz Jerusalimske Biblije

A Darije Medijac preuze carstvo, star već šezdeset i dve godine.

Svidelo se Dariju da postavi nad svojim carstvom stotinu i dvadeset satrapa da budu nad svim carstvom.

Njima na čelo stavi tri pročelnika - Danilo beše jedan od njih - kojima će satrapi polagati račun da se ne bi dosađivalo caru.

Danilo se toliko isticaše svojim izvanrednim duhom iznad pročelnika i satrapa te car mišljaše da ga postavi nad svim carstvom svojim.

Tada pročelnici i satrapi stadoše tražiti povod, štogod oko državne uprave, zbog čega bi mogli optužiti Danila; ali ne mogahu na njemu naći ništa takvo, ništa zbog čega bi ga prekorili, jer beše veran, na njemu ni nemara ni ogrešenja.

Ti ljudi rekoše tada: "Nećemo naći nikakva povoda protiv Danila, osim da nađemo nešto protiv njega u zakonu Boga njegova."

Tada pročelnici i satrapi navališe na cara te mu rekoše: "O caru Darije, živ bio doveka!"

Svi pročelnici carstva, poglavari i satrapi, savetnici i namesnici složiše se u tome da bi trebalo da car izda naredbu i zabranu: "Svaki onaj koji bi u roku od trideset dana upravio molbu bilo na kojega boga ili čoveka, osim na tebe, o caru, da se baci u jamu lavovima. O caru, potvrdi tu zabranu i potpiši naredbu da se ne može promeniti, po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromenit!"

I car Darije potpisa pismo i zabranu.

A Danilo kad dozna da je spis potpisan, ode svojoj kući, gde prozori gornje sobe behu otvoreni prema Jerusalimu. Tu je on tri puta na dan padao na kolena blagosloveći, moleći i hvaleći Boga, kako je uvek činio.

Tada oni ljudi nahrupiše i nađoše Danila gde se moli i zaziva svoga Boga.

Tada odoše i pred carem se pozvaše na zabranu: "Zar ti nisi potpisao zabranu prema kojoj će svaki onaj koji bi u vremenu od trideset dana upravio molbu na nekoga boga ili čoveka, osim na tebe, o caru, biti bačen u jamu lavovima?" Car odgovori: "Tako je po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromenit."

Tada rekoše caru: "Danilo, onaj od izgnanika judejskih, ne mari za tebe, o caru, ni za tvoju zabranu koju si potpisao: tri puta na dan on obavlja svoju molitvu."

Čuvši te reči, car se vrlo ražalosti i naumi da izbavi Danila, i sve do sunčeva zalaza nastojaše da ga spasi.

Ali oni ljudi navališe na cara govoreći: "Znaj, o caru, da prema Midskom i Persijskom zakonu nijedna carska zabrana ili odluka ne može biti opozvana!"

Tada car naredi da dovedu Danila i da ga bace u jamu lavovima. I car reče Danilu: "Bog tvoj, kome tako postojano služiš, neka te izbavi."

I donesoše kamen i staviše na otvor jame. Car ga zapečati prstenom svojim i prstenom svojih velikaša, da se ništa ne menja za Danila.

Car se tada vrati u svoj dvor i provede noć ne okusivši jela niti dopustivši da mu dovedu naložnice, i ne mogaše usnuti.

Potom car usta u ranu zoru, kad se danilo, i pođe brzo k jami lavskoj.

Kad se primače blizu jame, viknu žalosnim glasom Danilu: "Danilo, slugo Boga živoga, je li te Bog, kome postojano služiš, mogao izbaviti od lavova?"

Danilo tad reče caru: "Care, živ bio doveka! Moj Bog posla svog Anđela i zatvori čeljusti lavovima te mi ne naudiše, jer se nađoh čist pred njim. I pred tobom, o caru, ja sam bez krivice."

Car se vrlo obradova i zapovedi da Danila izvade iz jame. I izvadiše Danila iz jame neozleđena, jer se beše uzdao u svoga Boga.

Car tad zapovedi da dovedu one ljude koji behu optužili Danila i da ih bace u jamu lavovima - njih, njihove žene i njihovu decu: i pre nego dodirnuše dno jame, lavovi ih zgrabiše i smrviše im kosti.

Tad car Darije napisa svim plemenima, narodima i jezicima što stanuju po svoj zemlji: "Mir da vam se umnoži! Evo zapovesti koju donosim: u svemu mojem carstvu neka se ljudi boje i neka drhte pred Bogom Danilovim: jer on je Bog živi, on ostaje doveka! Carstvo njegovo neće propasti, vlasti njegovoj nema kraja! On izbavlja i spasava, čini znake i čudesa na nebesima i na zemlji! On je spasio Danila iz šapa lavljih!"

I taj Danilo beše srećan za carovanja Darija i za carovanja Kira Persijanca.

I šta sad - ko je ovde Danilo, ko je satrap, ko je lav a ko lavovski? Kako se to Njegovo kradikalsko visočanstvo  Aleksandar Vučić (NJKVAV) po banjalučkim novinama lavovski bori za srpski narod a po beogradskim (samo) za Kosovo? I ko tu lavovski laže?

Ako je on Danilo, onda su mu ruke vezane pa se ne može nikako boriti ni za koga. Čak ni lavovski. Ako je lav, onda su mu usta vezana, a - složićete se - kod NJKVAV je možda sve vezano ali usta ni u snu nisu. Da nije on, onda, neki od sto dvadeset cink-satrapa ili možda Darije/Kir lično? Možda Homeini II Persijski, prorok od Srbistana? Kamen na jami, pečatiran?!

Ne verujem da Gavrilo Krstaški zna odgovor na ijedno od tih pitanja, nije mu u opisu radnog mesta da odgovara.

Kakav lav, takvo nam je i lavovsko - štagod već.

I kud baš da se potrefi Danilo...

p.s.

Na jevrejskom, ime Dan-i-El (Daniel/Danilo) znači "sudio mu Bog".

Propast.

Mene nikad neće uhvatiti

Na jučerašnjoj KZN (kazna za novinare), predsedavajući predsedništva Srpske Napredne Srbije izdeklemovao je po svom običaju sve i svašta, uključujući i sledeće dve izjave:

- upamtiće ga kao čoveka koji je sam otišao sa vlasti

- rešiće odnos Srba i Albanaca jednom zauvek

Srbija danas predstavlja jednu vrstu društvenog koagulata (i to ne baš po prvi put, kako naprednjaci vole da kažu) u kome je proces zgrušavanja permanentan - duži od pet godina, ali poslednju petoljetku karakteriše žestoko ubrzanje ka sunovratu. Koagulacioni faktor je, isto kao i u poslednjih dvesta godina u nizu, bio i o(p)stao kult ličnosti Vođe. Kada je u pitanju društvo sazdano oko tog i drugih kultova, koji predstavljaju sve samo ne očekivani društveni dogovor, onda nas istorija uči da takvi konstrukti iako mogu relativno dugo da traju na kraju uvek imaju istu sudbinu - da se slome. Slom je neminovan, zato što su ti kultovi bili sazdani na strahu od balona sapunice, paternalizmu i lažnim simbolima sopstva karakterističnim za tešku zarazu mitomanijom i ksenofobijom.

Dakle, postoje najmanje dve varijante okončanja jednog kulta ličnosti koji dominira u nekom društvu, a naše društvo je danas upravo takvo i ne vredi nikakvo zaklanjanje iza institucija koje ne više postoje - čak ni kao kulise za beskonačnu monodramu u kradikalskom teatru mržnje i apsurda.

Prva, u kojoj Ličnost Kulta odlazi sa prestola prirodnim putem: kada Vođa, najprostije rečeno, sam otegne papke a da na izborima više nikada ne izgubi vlast (čak i kada ne pobeđuje). Već tu jasno vidimo budućnost takvog društva - odmah po objavljivanju čitulje sledi masovna i besomučna tuča za novog Vođu starog Kulta, ali to više nije to niti može da bude. Ta tuča može da potraje decenijama ili mesecima, ali svaka se na kraju završava raspadom sistema koji je bio nabacan oko svežeukopanog Poglavice. Važi podjednako kako za partije tako i države koje takve partije vode. Istorijskih primera ima bezbroj, dovoljno je samo pogledati mauzolejsku ponudu širom kugle zemaljske.

Problem sa problematičnim Vučićem je taj što je on dovoljno mlad i fizički zdrav, da se njegovo "kultovanje" otegne na narednih par decenija, što i jeste njegova unutrašnja želja - šta god da on izgovori u javnosti. Jednostavno, kada jednom postanete Ličnost Kulta, prestajete da bude ličnost i polako ali sigurno sve više gubite njena svojstva, što podrazumeva i sopstvenu volju. Na kraju "mandata" Ličnosti Kulta, sve se svodi na puku inerciju u ponašanju Vođe koje je uslovljeno jedino ličnim željama i potrebama najužeg kruga njegovih satrapa. Onih istih koji će se, već koliko sutra, pobiti za tron. Ukoliko Ličnost pokuša poslednjim trzajima svoje volje da uradi nešto što bi išlo uz vetar Kulta, onda... pa, i to smo viđali kroz istoriju.

Druga varijanta je daleko brža i bolnija, kako za nosioca kulta ličnosti tako i za društvo koje bi da smakne Ličnost ali ne i da se odrekne Kulta. Tada dolazi do provale gneva i svaljivanja sve (pa i sopstvene) krivice upravo na nosioca kulta, što se obično završava ili (ne)očekivanim izbornim porazom ili nasiljem. Tada najuži krug kaste saradnika Ličnosti odjednom menja stranu i od narednog Kulta u nastajanju traži garancije za sopstvenu bezbednost u zamenu za otkaz poslušnosti marioneti u koju su natenane ali definitivno pretvorili svog Kolovođu. Tada dolazi do hiperubrzanog urušavanja društva, institucija, sistema i službi, pa i čovečnosti obeućene mase koja najednom biva ostavljena sama sebi, bez Patrona. Nakon toga sledi izgradnja novog Kulta i izbor nove Ličnosti, u čemu će profesionalci tog dunđeraja uvek moći da nađu posao i za sebe i svoje dobre usluge.

Uvek treba imati na umu da je tapšanje po ramenu samo nekoliko santimetara daleko od šuta u dupe.

Kao što smo rekli, Aleksandar Vučić je previše mlad da bi doživotno vladao (najverovatnije ni on sam u to ne veruje); ona severnokorejska budala je najgori primer na koji bi neko mogao da se ugleda, taj ionako neće vladati ni približno dugo koliko se zanosi - sjebaće ga njegovi najbliži, kad tad. Dakle, ostaje varijanta silaska sa vlasti u koju AV, shodno izjavi, ni u snu ne veruje: izborni poraz.

Ukoliko spadate u one koji - u potpunosti neopravdano i ničim argumentovano - veruju u sve što taj čovek govori, onda se zapitajte zašto osoba koja ne veruje u izborni poraz sprovodi medijske, političke, finansijske i druge represalije nad svakim ko mu ne daruje hvalospeve. O da, on upravo to radi, i izraz krajnje obuzetosti mase bezličnih pojedinaca kultom ličnosti predstavlja izgovor kako "Vođa ne zna šta rade oni njegovi" - itekako zna, jer oni ne smeju ni da prdnu bez njega, zato što ih je on lično te i takve postavio tu gde jesu. Zato što je Velika Partija to što jeste upravo zbog toga što su stvari u njoj postavljene tako i nikako drugačije. Pozivanje na "prethodnu vlast" i slične baljezgarije kao second best odgovor na prethodnu tvrdnju, predstavlja viši nivo idiotizma, svojstven samo partijskom bašibozuku (za razliku od obeućenih prolova).

Iz svake dnevno izgovorene reči i svakog dnevno počinjenog (ne)dela kradikala, stoji (i preliva se) užasavajući strah od (ponovo) gubitka onoga za šta su se borili još od Pašića i prvih carskih rubalja koje su u njih bile uložene. Zbog toga, rečenice tipa "znam kako ću da okončam", "nikada me nećete pobediti" ili "mene nikad nećete uhvatiti" jasno daju na znanje koliko se taj stub kulta ličnosti čvrsto uhvatio za samog sebe - a upravo takav oslonac je uvek na kraju bivao najslabija tačka.

Sledeća izjava sa KZN daleko je konkretnija od prve, pa je zbog toga i daleko mutnija. Jeste, reći ćete, sve se menja sem kamenja pa tako i Šešeljev gensek & i dodavač redenika. Možda (u nekom paralelnom univerzumu, u kome vladaju zakoni prirode identični spisku F-dijagnoza) je moguće premetnuti se od osobe koja po pitanju Kosova i Metohije 1999. izjavljuje "ono što Srbija ni u kom slučaju nije spremna da prihvati, i nikada neće prihvatiti ni po koju cenu, ma kakvi pritisci, ucene i ultimatumi dolazili iz inostranstva" u osobu koja 2017. kaže "da će rešiti odnose Srba i Albanaca zauvek". Suštinski, tu nema nikakve razlike, jer je izjava iz 1999. sadržala neizgovoreno "zauvek", baš kao i ono 100/1 iz 1995. ili "idem, al' kad ja to hoću" iz 2017.
Ne treba nikako zaboraviti činjenicu da je 1999. u prilici da direktno utiče na razrešenje kosovskog ciklusa bila ista osoba kao i 2017. Nešto se u međuvremenu dogodilo, što je uticalo na dijametralno suprotne izjave u rasponu od osamnaest godina, a mi ćemo se praviti naivni i nećemo znati da taj nikada ne govori ono što misli i da to uvek iznova pokazuje i dokazuje ono što on radi. A ne radi ništa bez lične koristi - od nacionalizma do evrointegracija, bez izuzetka i skrupula.

Ono što je takođe osobeno za drugu izjavu, predstavlja lično poimanje pojma kompromisa i (samo)zadovoljavanja istim:
- dogovor podrazumeva obostrano zadovoljstvo i obostranu korist

- kompromis podrazumeva obostrano nezadovoljstvo zarad obostrane koristi

- ucena podrazumeva nezadovoljstvo jedne od strana i korist druge

Zašto kaže kompromis, a misli na ucenu (neko ko se od ucenjivača premetnuo u ucenjenog) - možda zbog toga jer postoji nešto što Svemogući ipak ne sme? I koliko zapravo toga stvarno ima - malo, ili sve što 24/7 gledamo u tom sumanutom performansu bez kraja i konca?

Zaista je moguće promeniti se, čak i tako drastično, ali samo u slučaju da ne lupite glavom u novosagrađeni zid koji oko sebe opašete kao i svaki drugi kult ličnosti. Kulta ne bi ni bilo, kada bi se njegova Ličnost zaista menjala, i u tome leži suština besmisla izjava koje svakodnevno slušamo sa svih nacifrekventnih i inih medija.

***

Ono što spaja sve ove izjave jeste reč zauvek, izgovorena ili ne, koja je non-stop prisutna u glavi čija usta već treću deceniju izgovaraju sve i svašta, ali ponajmanje ono što ta glava zaista misli i radi.

Ako ga u jednom trenutku ne budu svrgnuli Njegovi, onda će On jednoga dana garantovano zajebati njih i sa bezbedne destinacije gledati kako ih "obezvođena" masa (figurativno ili bukvalno) tranžira u haosu koji je ionako vladao a koji će tada izleteti iz pocepanih usranih gaća, u koje je bio sve vreme upakovan saučesništvom svih.

I zato, svako ko misli da se Vučićev čopor sa vlasti ruši njihovim metodama (a takvih je mnogo, možda i previše) - grdno se vara. Tako se samo menja Ličnost, dok Kult opstaje i dalje. Zauvek. U stvari, taj i takav samo pokazuje da uopšte ne misli, niti sebi želi dobro (nešto što je svakako drugačije od ovoga što sada "ima" ili misli da je "imao" nekada). U izreku "živeti od svog rada" obavezno treba dodati "i od svog glasa" umesto od tuđeg, pa ako je nekome dobro ovako - neka mu, ali onda neka drugima ne osporava pravo i želju da žive. Za promenu.

A promena, svih nas koji činimo ovo blesavo društvo, biće suštinska onda kada iz stanja "bez volje" sami, lično, pređemo u stanje "bez vođe". Kada iz kolektivističkog kulta "svi-za-Jednog" pređemo u stanje "jedan-za-sebe ali ne na štetu drugih". Ne postoji drugi način, niti pare, na koji je to moguće pokrenuti ukoliko nije počinjeno sopstvenom slobodnom voljom. 

Zato je sloboda "kada možeš da kažeš kako su dva i dva = četiri", bez straha da će te neko gaziti čizmom po licu.

U suprotnom, i dalje ćemo živeti Radovanovog Džordža i prežvakavati silovanja medijskog prostora:

Jer njega nikad neće uhvatiti.

Ovako, kako su ga do sad hvatali, svakako neće.

Studio?

Dan individualnih prava

U čast Džona Loka, koji se u svojim filozofskim radovima zalagao za prava svakog čoveka pojedinačno, 29. avgusta (Lok je rođen 29.08.1632) se obeležava tzv. Dan individualnih prava. Kako Lok kaže, "Sve što jedan čovek ima, mora ostati u domenu njegovih neotuđivih ljudskih i građanskih prava", mada donosi zaključak da su ljudi ipak neka od svojih prirodnih prava prepustili nekome drugome u zamenu za kolektivnu zaštitu koju im taj "neko" pruža, a taj neko je društvo. Po njemu, u osnovna prirodna ljudska prava spadaju i:

- pravo na život

- pravo na slobodu

- pravo na imovinu

- pravo na slobodu govora

- pravo na slobodu veroispovesti

- pravo na slobodno podnošenje peticija i prigovora vlasti

Obeležavanje Dana individualnih prava je inicirao dr. Tom Stivens, osnivač Objektivističke partije u SAD, koji podržava filozofske ideje Džona Loka po pitanju prava najmanje društvene manjine i njene osnovne jedinice - pojedinca. Ovaj dan možete obeležiti čitanjem Lokovih radova i stavova, a možete se posvetiti i ličnom istraživanju o tome da li je vaša država posvećena poštovanju i zaštiti prava koje je on pobrojao i da li uvažava vrednosti slobode i nepovredive prirode individualnih prava.

Days of the year: August 29th - Individual Rights Day

***

Želja za sigurnošću, kod podanika utemeljuje neograničenu moć Suverena/Levijatana; međutim, ukoliko njegova naređenja dovode živote podanika u opasnost (dovode opstanak u pitanje), otpor toj situaciji (naređenju) služi da se utemelji ograničenost neograničene moći Suverena/Levijatana. Postavlja se pitanje prioriteta - šta je važnije: princip samoočuvanja kao apsolutni ili apsolutna moralna nezavisnost pojedinca. Prirodno stanje stvari navodi na prvo. Treba ustanoviti vlast koja jedino štiti individualna prava pojedinca, a ne napada ih - to je prirodno stanje po Loku. Po njemu, pojedinci ne ugrožavaju jedni druge (SMRT) već je tu u pitanju GLAD. Odatle dolazi pretnja smrću.

Postoje dve vrste rivaliteta:

1. u odnosu na posedovanje dobra (ekonomski) - DA IMAM

2. zasnovan na želji za vlašću, prvenstvom, ugledom (moralni, politički, duhovni) - DA IMAM VIŠE

Ova dva moraliteta se javljaju kao dve sile koje su u prirodnom stanju sukobljavaju, te dovode do razlikovanja dve vrste ljudi:

1. oni koji više vole prvenstvo od sigurnosti

2. oni koji više vole sigurnost od rizika koji proizvodi težnja za prvenstvom

Čovek je vlasnik sopstvene ličnosti, a time i svog rada. Deo zajedničkih dobara koja "pripadaju svima", koji pojedinac prisvoji zarad sopstvenih potreba, tada pretvara u sopstveno vlasništvo - ona su preobražena njegovim radom i tako se razlikuju od ostalih dobara. Pravo na svojinu nije "društveno" pravo, pripada samom pojedincu i usko je povezano sa njegovom potrebom da se prehrani. Ovo pravo suštinski prethodi instituciji društva, ne zavisi od saglasnosti drugih i političkih zakona koji važe u društvu. Po svojoj suštini, svojina je prirodna, to nije stvar društvenog sporazuma. Svojina nastaje radom čoveka. RAD se definiše kao odnos čoveka i prirode.

Temelj liberalizma se nalazi u pravu pojedinca na svojinu. Pravo na svojinu ograničavaju dve obaveze:

1. da se prisvoji onoliko koliko je potrebno, a ne više

2. da se ostavi "hrane" i drugima - u istim količinama i istog kvaliteta

"HRANA" je samo deo ukupnog pojma svojine - osnovna svojina je svojina nad zemljom. Priroda u svom "prirodnom" stanju znači oskudicu; ljudski rad daje VREDNOST stvarima. Pojedinac ima prirodno pravo na vlasništvo, a to vlasništvo nema prirodne granice - pronalazak novca je omogućio da neograničena količina dobara ("hrane") postane nekvarljiva. Od momenta pojave novca kao sredstva za predstavljanje i čuvanje količine rada (vlasništva), legitimni vlasnik više ne mora da bude i radnik. Slobodna razmena čuva vrednost svojine. Vlasnici nisu više samo radnici, nego i kupci i prodavci (trgovci) - što je apsolutno legitimno. Novac predstavlja, po definiciji, sporazum, veštačku tvorevinu kojom se zadržava "nekvarljivost" dobara. Ovaj sporazum pretpostavlja i komunikaciju, odnos pojedinaca koji ga zaključuju - to je neka vrsta ugovora. Tako nastaje DRUŠTVO, kao skup regulisanih odnosa između pojedinaca. Društvo je skup ekonomskih razmena u koje pojedinci ulaze kao radnici i kao vlasnici. Osnovna prava, poput prava na svojinu, pripadaju usamljenom pojedincu, a on sa ostalim pojedincima gradi društvene odnose.

Izaći iz "prirodnog stanja", tj. ući u "građansko društvo", zapravo znači konstituisati ZAKONODAVNU SKUPŠTINU, koja daje zajedničku definiciju prekršaja, i zakone nameće svima bez izuzetaka da bi oni bili efikasni. "Građanskim društvom" Lok smatra ono političko društvo koje je suprotstavljeno prirodnom stanju, a ne državi (tj. nekoj političkoj instituciji). Razlog postojanja političke institucije leži u očuvanju svojine. Ta institucija (VLAST) ima pravo da zahteva poslušnost ali i obavezu da se sama pokori zakonima koje propisuje. Ovo ZAKONODAVNO TELO ne treba stalno da zaseda, ali postoji potreba da se zakoni stalno donose, i naročito da se stalno primenjuju. Zbog toga postoji potreba da se formira još jedna, IZVRŠNA VLAST koja bi bila podređena prvoj, zakonodavnoj vlasti. Izvršna vlast sprovodi zakone unutar političkog tela. Nastaje potreba i za trećom vrstom vlasti koja bi se bavila spoljašnjim odnosima, ratom i mirom - Lok je to nazvao FEDERATIVNA VLAST. Ona je najčešće u istim rukama kao i izvršna vlast.

U savremenim društvima je vlast ravnopravno podeljena na zakonodavnu i izvršnu. Kod Loka postoji određena hijerarhija, pa je zakonodavna vlast iznad izvršne (tj. ona je vrhovna), koja je samo njen instrument. Zakonodavnu vlast ima svaki pojedinac da bi radio ono što smatra dobrim za svoj i za tuđi opstanak. Izvršnu vlast ima svako u prirodnom stanju da bi kaznio kršenje prirodnih zakona. Izvršna snaga društva nastaje ujedinjenjem izvršnih snaga pojedinaca. Izvršna građanska vlast više od zakonodavne označava razliku između prirodnog i političkog stanja ljudi; ona nije svodljiva na zakone i pokazuje njihovu nedovoljnost. Izvršna vlast je otelotvorenje razlike između države i građanskog društva. Politički liberalizam se i istorijski i suštinski zasniva na ideji predstavljanja - ZASTUPNIŠTVU.

Ogledi o liberalizmu: Džon Lok, rad i svojina (Građanski krug, 24.11.2009)

Redovi

Ukoliko su vas, kojim slučajem, nesrećni splet istorijskih okolnosti ili neka poslovna muka prićerali pa ste morali da prođete kraj pećine Gorskog kralja (u narodu poznate i kao Predsedništvo tj. Novi dvor na Andrićevom vencu), ispred ulaza u to zdanje ste garantovano naleteli na beskonačne redove potencijalnih mandatara za sastav nove Vlade Beogradsko-Bajčetinskog pašaluka.

Gužvu su dodatno napravili sami pretendenti, jer sa sobom na priklonjenje obavezno vode sve svoje saradnike od poverenja koje žele da ubace u kabinet. Da se imaju čime podičiti, ali i da provere nije li neki od njih Gospodaru nemio, pa da se akontativno ratosiljaju te bede. Neće se njima tako lako desiti isto što i onom smotanom Tsiprasu, da mu predstavnici MMF i EU traže izbacivanje sa pregovaračkog stola "onog Varufakisa, koga oči nemaju da vide". Kod nas je to sve, barem, daleko uvežbanije; ovde se tačno zna ko sme da ima oči a ko da gleda.

Voli naš narod redove, pa to ti je. I ne bira - nebitno da li se čeka za hleb, mleko, penzije, socijalu, otvaranje novog hipermarketa, uplatu loto tiketa, svetu vodicu, lomljenje česnice, za "fiskalne" koverte na šalteru pošte, nove poluvažeće zdravstvene knjižice u domu zdravlja, za glasanje... ili izbor nove oberkafekuvarice u Nemanjinoj 11.

Srpska politika se opet u(ne)redila.

Čestitamo.

Trk!

Twist & Shout

Zašto je Gospodar Vučić toliko odlepio posle Olimpijade, pa napravio niz grešaka koje su nedopustive nekome ko se naokolo izdaje za vrhunskog stručnjaka za marketing, spin doktora i prodavca magle? A jeste napravio, i svako ko se tim poslom bavi to vidi čak i iz onog aviona kojim su naši sportisti morali da obiđu pola sveta do Srbije, dok se Gazda malo sabere i smisli šta dalje.

vrtiguzi

Shvatio je da ga je glupi Avgust Nikolić zajebao kao malo dete. Kralj Tomislav I od Bajčetine i kraljica-Dragica Livadska su započeli kampanju za predsedničke izbore a da to AV nije na vreme prozreo, još manje odobrio. Započeli su je u Brazilu za smešnih 20 hiljada evra, pod firmom troškova predsedničke kamarile za službeni put u inostranstvo - smešnih za tu svrhu, iako građanima Srbije uopšte nije do smeha. Smešnih, jer je to duplo manje od pojedinačnog iznosa kojim je Aleksandar I Wolfenstein pokušao da podmiti osvajače medalja. Smešnih, jer su trenutno objavljeni ukupni troškovi priglupih RTS urlatora (kojima je to nažalost#1 i posao) jednaki ukupnoj sumi kojom vlast podmićuje samo dve kompletne reprezentacije koje su u ekipnim sportovima osvojile medalje (da podsetimo, odličja ne dobijaju samo sportisti već i stručni štab, ukupno dvadesetak njih po ekipi). Kao nažalost#2, ne sme se zaboraviti da te bonuse plaćaju ne samo poreski obveznici već i bolesna deca time što im nema leka u državi u kojoj njihovi roditelji plaćaju porez i doprinos za zdravstveno osiguranje.
Vučić nije odlepio zbog Prlainovića ili prepletenih prstiju vaterpolista, ima on za to kompenzatore među podobnim sportistima; oni su ga samo dodatno dotukli kada je shvatio kako je Nikoliću jedino bitno da ga u što većoj meri negde vide, da mu čak nije važno ni šta tom prilikom kaže, lupeta ili samo odzeva. To isto radi i Vučić, ako izuzmemo konstantne napade logoreje i javnog svađanja sa konsultantima u glavi - pa? Nikada ne treba smetnuti s uma da je Tomislav barem duplo manje glup nego što se pretvara, kao i da je pokvareniji i podmukliji više nego što se to da zamisliti. Nikolić savršeno dobro zna da ne ume "lepo" da priča, ni da se dobro ili precizno izražava, ponaša, čak ni da se smeje, i zato koristi svoje jedino oružje - ono koje uvek pali u palankama: da bude "viđen", a to je životna želja svakog seljobera koji se uspne na vrh prvog brda i pomisli da je nahvatao los cojones divinas. U tom sportu je Tomislav Nikolić apsolutni prvak u odnosu na mr. Naduvenka.

Ako će nešto dotući Vučića, to će biti kradikalsko palanaštvo koje se okrenulo protiv njega.

Nisu "novine" tek tako, par dana po okončanju Olimpijade, krenule u frontalni napad na Tomu I ne bi li ga sprečile da postane Toma II. "Nikolić nema podršku SNS za kandidaturu" - podrška, to je ono čega se Vučić naročito plaši, jer zna da u Velikoj Partiji (koja će po padu sa vlasti, koji i nije tako daleko kao što se misli) najgoru opoziciju njemu (to je ujedno i jedina opozicija koju on vidi) predstavljaju svi oni koji nisu namirili neko svoje lično teranje ili nisu dobili radna mesta šakom i kapom obećavana. Takvi nikada nemaju dovoljno petlje da napuste Partiju ili čak prebegnu u neku drugu - baš to je jedina svrha silnog obrušavanja na mrtvog "žutog" konja i DJBnike: homogenizacija u strahu od nevidljivih neprijatelja, jer se nikad ne zna kada će "to" da oživi (jasno je da se Vučić opasno loži na Orvela i Zamjatina). Dakle, ako nema prebega van Partije, biće ga - i to masovno - unutar nje. Kome? Pa onom ko formalno u njoj nije, a jeste i još uvek vuče određene konce vlasti.

Vreme srećnog tanga AV+TN je prošlo, početnog igranja na dvolično šibicarsko farbanje Istoka i Zapada. Danas, prorežimski tabloidi napadaju/prozivaju Nikolića (u formi "dobre obaveštenosti" neutralnog tona, jer nikad se ne zna) da "ima podršku Putina" (zabole ga, ima taj u srpskom dvorištu svoje kerove, Toma mu je samo privremeno dobrodošao lajavac s druge strane plota). Zatim sledi "Toma foteljaš ruši Vučića preko Vaterpolo saveza, jer ćerka njihovog predsednika radi u Tominom kabinetu"... ova nezgrapno i ishitreno sročena budalaština izazvala je kontraefekat - sportiste ne smeš nikako da napadaš sa pozicije vlasti, ni po koju cenu, i zato je došlo do poznatog "revidiranja stava" glede sportista, napada na neke novinare, pa sa njih na korisnike društvenih mreža na internetu. Ukratko, na ološ. Naravno da tu nije kraj, pa se zatim u novinama pojavio naslov "Nikolić - zajednički kandidat opozicije"...
Šta smo ono rekli u jednom od prethodnih pasusa?

To.

moša!

Vučić je u svom obraćanju novinarima između redova ološem nazvao i članove Jedine i Velike Partije, mangupe u svojim redovima koji mu uzrokuju nove napade migrene. Ko ima vremena i živaca (dakle, skoro niko) neka detaljno pogleda predmetnu KZN i dobro obrati pažnju šta je sve Premijer tom prilikom izgovorio, pa onda neka složi određene kockice koje su bile zamaskirane frazama "ja sam rekao da nisam rekao da sam rekao... novinari ... ološ ... društvene mreže ... nedostojni ljudi". Sve to se itekako odnosi na članove SNS koji se previše migolje u blatu koje im je Regent Srbistana podario.

U napadu panike, Gazda je čak naredio svojim kerovima da umuknu sa lajanjem na takve iste sa hrvatske strane. Smetaju mu dok razmišlja gde je omanuo i kako je to njemu moglo da se desi. Kako da ispravi grešku koja ga može koštati besplatnih termina za sumanute monologe pred kamerama. Pored već postojećih paranoja, koje su glavni razlog zašto ne učestvuje u duel-emisijama, sada se pojavila još jedna koja izaziva sve veću glavobolju: a šta ako se u nameštenim TV monolozima nekome (pa čak i njemu) slučajno omakne tema Tominog početnog uspeha u predizbornom nadgornjavanju?

Zbog toga, prvenstveno, treba ućutkati RTS i ta hajka je počela kada i ona na tviteraše.

Podrazumeva se da ni "provera finansijskog poslovanja fondacije Dragice Nikolić" nema ama baš nikakve veze sa ovom pričom. Jok, uopšte.
Gradeći Srbiju u kojoj je poštečeno stečeno znanje (i pripadajuća mu diploma) postalo nepoželjno, državni diplomac Vučić je sebi oko vrata namakao sopstvenu omču - ne mora čak ni pada sa vlasti, dovoljan je gubitak kontrole - dopustio je da ga prejaše posedovalac vikend akademskog zvanja stečenog u jednom od inkubatora naprednjačkih kadrova. Onih istih kadrova kojima se okružio Vučić. Ako ga je jedan, taj i takav Toma Nikolić, preveslao, kakva li je tek paranoja u strahu od onih, tih i takvih, koji makar znaju gde i kada su te svoje diplome pribavili?

Nije prvi put u istoriji da se neko okruži budalama kako bi ispao što pametniji, kao što neće biti ni prvi put u istoriji da takav baš zbog toga tresne o zemlju. I to svom snagom, u veoma bliskoj budućnosti u koju je verovao. A budale oko njega izvuku guzice, netorpedovani...
Po starom dobrom oprobanom Miloševićevom receptu, sa lanca je pušten i Šešelj. Mada, i taj se nešto ućutao čim je dobio diplomatsku putovnicu zastupnika srpskog Sabora.

predsednički kandidati

OEBS u svom izveštaju o ovogodišnjim vanrednim parlamentarnim izborima, sa puna četiri meseca zakašnjenja objavljuje kako postoji niz vrlo ozbiljnih nepravilnosti i kršenja zakona na svim nivoima, kao i da je za sve to odgovorna aktuelna vlast u Srbiji.
Udarci po prstima pljušte jedan za drugim, iznerviralo bi to i nekoga sa daleko jačim živcima. Postaje zaista gusto, čim se ponovo vitla prugastom košuljom za Dinkića.
Postojeći pramenovi parlamentarne opozicije (ona vanparlamentarna stranačka ne postoji, ovoga puta su svi uspeli da se uvuku u skupštinsku kafanu) u svemu ovome i da hoće ne mogu da nađu šansu za promenu vlasti u svoju korist. Ukoliko u svojim usijanim tintarama imaju i sumanutu fiks ideju zajedničkog antivučićevskog nastupa po svaku cenu, valja ih podsetiti da bi takva "koalicija" u slučaju izborne pobede dala efekte nemerljivo puta gore od onih koji se spočitavaju nesrećnom DOS-u koji je u samom svom osnivanju imao problem disfunkcionalnosti; ovi ne bi ni želeli da funkcionišu, baš zato što bi se kao takvi okupili oko jednog sumanutog cilja: obaranje trulog drveta koje će ionako samo pasti. Aleksandar I za njih već ima spremnu taktiku, do sad višestruko oprobanu u praksi. Za promenu, mogli bi da ga uhvate na spavanju i prvo promene sebe. Pitanje je da li bi i kakav odgovor Vučić imao na takav potez.
Verovatno bi opet sazvao vanrednu KZN, negde između ponoći i prvih petlova.

Problem su građani Srbije, kao prava opozicija i jednima i drugima. Ponekad čak i sebi. Zato je, u strahu od Žute Patke, kradikalski režim uhapsio Pileta po istoj matrici kao onu drogiranu budalu u slučaju "kantrimen".
Istorija nas uči: kada takvi režimi i Vođe, poput našeg, jednom počine ključnu grešku i kola im krenu nizbrdo, to pokreće lanac daljih i sve bržih kikseva iz koga se oni teško ili nikako ne mogu izvući. Bitno je uočiti taj trenutak, pratiti njihove i pametno planirati svoje naredne poteze. Istorija se uvek, bez izuzetaka, ponavlja. Toliko čak i kradikali znaju, pa zato tolika frka, vrciguz i cika.
Twist and Shout, al' po srbistanski.