Thursday, 27 July 2017

Prva petoljetka


"Da li se sećaš" nastavi O'Brajen, "kada si u svoj dnevnik zapisao Sloboda je kada slobodno možeš da kažeš da je dva plus dva jednako četiri?"
"Da", odgovori Vinston.
O'Brajen podiže svoju levu šaku, nadlanicom okrenutom prema Vinstonu, ispružena četiri prsta i palca savijenog ka unutra, da se ne vidi. "Koliko prstiju ovde ima, Vinstone?"
"Četiri."
"A ako Partija kaže da nije četiri već pet - koliko onda?"
"Četiri."


Reč mu se završi u agoniji bola. Kazaljka na instrumentu je pokazivala 55. Znoj izbi po čitavom Vinstonovom telu. Vazduh mu je kidao pluća dok je udisao, i opet dok je stenjući izdisao, jer čak ni stisnutih zuba to nije mogao da zaustavi. O'Brajen ga je posmatrao, još uvek držeći četiri prsta ispružena. On okrenu potenciometar unazad. Ovoga puta, bol je samo malo popustio. "Koliko prstiju, Vinstone?"
"Četiri."
Kazaljka poskoči na 60.
"Koliko prstiju, Vinstone?"
"Četiri! Četiri! Šta drugo da kažem? Četiri!"
Kazaljka je garantovano ponovo poskočila, ali on više nije gledao u nju. Ozbiljno, strogo lice i ona četiri prsta bili su sve što je mogao da vidi. Prsti su stajali pravo ispred njegovih očiju, poput nekih stubova, ogromni, zamagljeni, kao da vibriraju, ali bez ikakve sumnje ih je bilo četiri.
"Koliko prstiju, Vinstone?"
"Četiri! Prekini, prekini! Zašto mi to i dalje radiš? Četiri! Četiri"
"Koliko prstiju, Vinstone?"
"Pet! Pet! Pet!"
"Ne, Vinstone. To ti neće pomoći, jer lažeš. Ti i dalje smatraš da ih ima četiri. Dakle, koliko prstiju?"
"Četiri! Pet! Četiri! Šta god da ti je drago. Samo prestani, zaustavi taj bol!"
Iznenada, on shvati da sedi; O'Brajen ga je rukom obgrlio oko ramena. Izgleda da je izgubio svest na nekoliko sekundi. Veze, kojima je njegovo telo bilo sputano, sada su bile olabavljene. Bilo mu je veoma hladno, nekontrolisano se tresao, zubi su mu cvokotali, suze lile niz obraze. Za trenutak, on se držao za O'Brajena poput neke bebe, na čudan način utešen njegovom teškom rukom oko svojih ramena. Imao je osećaj kao da je O'Brajen njegov zaštitinik, da je bol nešto što je došlo spolja, iz nekog drugog izvora, da je O'Brajen onaj ko bi ga mogao od toga spasiti.
"Sporo učiš, Vinstone" reče O'Brajen nežno.
"Šta ja tu mogu?" mumlao je. "Šta još treba da uradim povodom toga što vidim pred sobom? Dva i dva jesu četiri."
"Ponekad, Vinstone. Ponekad su pet. Ponekad su tri. A ponekad su sve to istovremeno. Moraćeš da se više potrudiš. Nije lako postati zdrav."
On položi Vinstona na ležaj. Veze oko njegovih udova se ponovo zategnuše, ali bol je minuo a drhtanje prestalo, uglavnom je osećao samo slabost i hladnoću. O'Brajen okrete glavu ka čoveku u belom mantilu, koji je nepokretno stajao tokom celog postupka. Čovek u belom mantilu se nagnu i pažljivo pogleda u Vinstonove oči, izmeri mu puls, uhom oslušnu njegove grudi, čuknu ga tu i tamo, pa potom klimnu O'Brajenu.
"Opet" reče O'Brajen.
Bol se sjuri u vinstonovo telo. Mora da je kazaljka sada bila na 70, 75. Ovoga puta, on zatvori oči. Znao je da su prsti i dalje tu, da ih i dalje ima četiri. Jedino je bilo bitno da nekako ostane živ dok ovo grčenje ne prođe. Više nije primećivao da li je plakao ili ne. Bol ponovo popusti. On otvori oči. O'Brajen je okrenuo potenciometar unazad.
"Koliko prstiju, Vinstone?"
"Četiri. Pretpostavljam da je četiri. Voleo bih da vidim pet, kada bih mogao. Trudim se da vidim pet."
"Šta bi hteo: da me ubediš kako vidiš pet, ili da ih zaista vidiš?"
"Da ih stvarno vidim."
"Opet" ponovi O'Brajen.
Kazaljka je možda otišla na 80-90. Vinston se na mahove više nije mogao setiti razloga za bol. Iza stisnutih kapaka, šuma prstiju kao da se kretala u nekakvom plesu, čas prepleteni čas raspleteni, prsti su jedni iza drugih nestajali pa se opet pojavljivali. Pokušao je da ih prebroji, ali nije mogao da se seti zbog čega. Znao je samo da je nemoguće prebrojati ih, i da je to tako zbog misteriozne identičnosti između četiri i pet. Bol je ponovo počeo da slabi. Kada je otvorio oči, shvatio je da i dalje vidi isto. Mnoštvo prstiju, poput šume u pokretu, i dalje je prolazilo u svim pravcima, iznova se ukrštajući u beskraj. On ponovo sklopi oči.


"Koliko prstiju ovde ima, Vinstone?"
"Ne znam. Ne znam. Ubićeš me ako to opet uradim. Četiri, pet, šest - iskreno, ja zaista više ne znam."
"E, sad je već bolje" reče O'Brajen.
...
"Pokazao sam ti prste na svojoj ruci. Video si da ih ima pet, da li se toga sećaš?"
"Da."
O'Brajen podiže desnu šaku, ispruženih prstiju i povijenog palca. "Evo pet prstiju. Da li sad vidiš pet?"
"Da."
I zaista ih je video, u jednom trenutku koji je proleteo pre nego što se promenila slika u njegovoj glavi - on jeste video pet prstiju, i u tome nije bilo ničega pogrešnog. A onda se sve ponovo vratilo u normalu, a stari strah, mržnja i zbunjenost nahrupiše nazad. Međutim, postojao je trenutak - on nije znao koliko dug, možda trideset sekundi - prosvetljujuće izvesnosti, kada je svaka nova O'Brajenova sugestija popunjavala neku praznu rupu u njegovom sećanju i pretvarala se u apsolutnu istinu; trenutak, u kome su dva i dva lako mogli biti tri baš kao i pet, ako je to bilo potrebno. Taj trenutak bi izbledeo pre nego što O'Brajen spusti ruku; međutim, iako nije mogao da ga ponovo zgrabi, mogao je da ga se seti, onako kako se neko seća živopisnog događaja u nekom trenutku svog života, kada je zapravo bio neko sasvim drugi.
"Eto, vidiš da je ipak moguće" reče O'Brajen.
"Da" odgovori Vinston.

- Džordž Orvel "1984"

plakat lepljen širom Moskve u vreme prvog Petogodišnjeg plana (1928-1932), koji je bilo "moguće" ispuniti i za četiri godine ukoliko rabotnjici svom snagom i puni entuzijazma podmetnu leđa

Na današnji dan, pre pet godina (27. jula 2012), formirana je prva koaliciona Dačivuči Vlada SNSPS, nakon redovnih parlamentarnih izvora održanih u maju iste godine. Trajala je nepunih 20 meseci, nakon čega je formirana istokoaliciona Vučidači vlast. Do danas, za tih pet godina, Srbija je 4 puta izlazila na tzv. izbore: 2 puta redovno na vanredne parlamentarne (2014 i 2016) i po jedne redovne lokalne i predsedničke (2016 i 2017).
"Biće vam bolje za 2 godine... u stvari, već sad vam je bolje ali vi to ne osećate." Da se ne pravimo blesavi, niko normalan nam neće poverovati ukoliko tvrdimo da je ovo rekao O'Brajen. Zato što nije i zato što svi dobro znaju ko jeste, ali lakše nam je da se bojimo kazaljke "do stotke" nego da to sebi priznamo pa krenemo u rešavanje stvarnog problema.

2 + 2 = 5
Jasno, Vinstoni? Lepo. Eto, vidite da je nemoguće ipak moguće.
Još jedan pozdrav iz svakodnevne jučesutrašnjice, pun entuzijazma.

Wednesday, 26 July 2017

Demokratija


Demokratija neće doći
Danas, ove godine
Niti bilo kada
Kroz kompromis i strah

Imam isto pravo
Poput bilo koga drugog
Da čvrsto stojim na nogama svojim
Da imam svoju zemlju

Umoran sam više od ljudi što kažu,
Pusti, neka stvari idu svojim tokom
Jer sutra je novi dan
Kada umrem, sloboda mi neće trebati
Jer se od obećanja ne može živeti

Sloboda
je jako seme
U velikoj muci
posejano

I ja ovde živim
I ja hoću slobodu

Baš kao i ti


Lengston Hjuz "Demokratija" (1949)

Sunday, 23 July 2017

Ptice kukavice-rugalice



Ako ste kojim slučajem pomislili da su kradikali sa slike svi do jednog pogrešno, tj. naopako natakli ove jednokratne "mantile" za odeljenje intenzivne nege i operativni blok VMA u koje su upali (doduše, i tu je epoletirani SMB lekar jedini propisno "ogrnut", za razliku od kolege plavca) - grdno se varate. Znaju oni savršeno dobro da bi ispravan način oblačenja istih, sa otvorom i vezivanjem uzice oko pasa otpozadi, zapravo pokazao kako bi svakoga dana trebalo da nose garderobu koja im u potpunosti odgovara.
Onu koja se vezuje ili šlica s leđa - pantalone (prilikom lokalnih poseta uterivača partijske discipline odozgo, bez gaća), rukave, košulje, jakne... za svaki dan. Kežual, do bola.
"Let iznad kukavičjeg gnezda" je čuveni film o ludnici i unutrašnjem redu i poretku koji u njoj vladaju, u kome su sestre i lekari ponekad luđi od pacijenata - i svakako gori od njih. Baš kao i u pesmi The Cramps:


U gnezdu ptica-kukavica (tj. u ludari od države) inkubacija jaja traje kraće nego kod jaja drugih ptica, kako bi mlade kukavice mogle da iz tog okupiranog gnezda pobacaju van sva jaja (i ptiće) domaćina. A te ptice, glupe k'o i svaka druga kokoška, nastave da kuku-parazite redovno hrane sve dok ne odrastu, osamostale se i poseru im se na glave, pa pobegnu da parazitiraju negde drugde.
A kukavice-rugalice sa gornje slike, samo su dodale novi prilog istoriji psihohirurgije i društvene lobotomije. Mogu da se spreda kopčaju i pertlaju koliko god hoće - to je naopako rođeno i tako će ostati do kraja sveta.
Otpozadi.

Ku-ku.

Saturday, 22 July 2017

Progresivni katehizam


Išli na časove katehizisa, građanskog nevaspitanja, u neku partijsku školu - ili ne, ali svakako je većina nas na jedan ili drugi način upoznata sa pričom koja sledi.

Postanje
- Prva knjiga Mojsijeva

1. U početku stvori Bog nebo i zemlju.
2. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.

Danas, 06.01.2014.

3. I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.
4. I vide Bog da je svetlost dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.
5. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.

Slobodna Evropa, 06.02.2014.

6. Potom reče Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.
7. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako.
8. A svod nazva Bog nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi.

Danas, 26.05.2014.

9. Potom reče Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo. I bi tako.
10. I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro.

+

I tako dalje, sve do maja tj. jula 2012. godine Napredne, kada vlast prelazi u ruke Malih Bogova. Može i do 2017. ako je nekome tako lakše, zbog varenja.

Nestanje
- Poslednja knjiga Vučićeva

11. Na kraju, On na magarcima svojim ujaha u Novi Jerusalim kroz zemunska vrata za poslugu,
12. Pa reče: Tomu Nevernog na tron da ga greje, dok mi Dačić drži lopovsku na usponu do njega. I uspne se.
13. Onda On rastavi nebo od zemlje, i narod bez zemlje konačno osta nebeski. Zemlja opet osta pusta.
14. On rastavi zemlju od vode, i pustinjskoj braći sazda BGH2O na mestu Jerusalima.
15. Pokuša da rastavi nebo od vode, ali to nikome još nije za rukom pošlo pa neće ni Njemu
16. I videvši to, vrati se On narodu nebeskom, da ga još malo rastavlja od samoga sebe.
17. Ne od Sebe, već od naroda.
18. Ne Sebe od naroda, to beše uradio prvo, već naroda od sebe.
19. Htedoh reći od... al' utom neko ugasi svetlo. I bi noć. I bi tama. I bi dan poslednji.
20. Dosadno bre više ovako, zar ne?

Prošli su ukleti biblijski meseci milenijumskih vodostanja i poplava, april i maj; sada smo posred biblijski vrelog i suvog jula sa tek povremenim biblijski-molebanskim zajebancijama od kiše, vreme je urlaubpauze biblijskog kliktivizma botova i nedostojnih mrzitellja, ali i još biblijskijih nepauziranih napora almighty Gospodara palanke srBske da razdvoji nebo, vodu i zemlju, biračko žito od kritizerskog kukolja, da skakavce prikaže kao spasioce, a sebe kao ultimativnog proroka - Jednog i Jedinog do Boga. I korak dalje: kao Stvoritelja... čega god bilo.
Dobro, može i Uništitelja, ali dajte - makar to - već jedared.



A mogao bi Nebeski narod i malo da se spusti na zemlju, pa umesto kljucanja mrvica prekine da veruje u baš svaku budalaštinu biblijskih razmera koju mu prorok-magarci serviraju svakodnevno po nekoliko puta.
Bog ili Božić, Vuk ili Vučić - nema neke razlike, isto vam se hvata (kao na prve dve slike).
Tako kažu iz press službe Nebeske.
One roze.

Friday, 21 July 2017

Do 101 i nazad


Srbija je dobila novog & unapređenog Zaštitnika od građana, koji će se baviti zaštitom apsolutnih prava članova Velike Partije, huligana, krimosa, plastifuksi i ostalih konzumenata sobe sa pogledom na Slaviju.


Podrazumeva se da će ostatak nezaštićene Srbije i dalje ostati u ovoj orvelijanskoj sobi 101 od države, u ljubavnom zagrljaju sa pacovima iz pekićevskog komunalističkog gulaga. 


Za to vreme, "pristojna" Srbija neka se i dalje sinhronizovano zgražava nad naslovnom stranom NIN-a, zajedno sa Čadorli Majom i Zmihajlovićkom, slobodno, dok se za zaštitnika građana bira ovakva spodoba, za direktorku Fonda zdravstvenog osiguranja u Novom Sadu postavlja Juniorka od Tabakovića klana a kineski vlasnici smederevske železare traže izmenu zakona o radu kako bi lakše davali otkaze. Ovi poslednji su te neofeudalne mere "štednje" sigurno naučili u kapitalističkoj zemlji iz koje dolaze, onoj istoj (Istazija?) u kojoj je i dalje na vlasti Velika Partija (najveća na svetu, al' stvarno).
Ne zanosite se da se u Srbiji otkaz dobija zbog nerada. Nikad bilo, niti će, bez obzira ko gazduje fabrikama.
Isto važi i za izbor AVombudsmana.

Wednesday, 19 July 2017

Crne strane


Dnevni list Politika je do 2015. godine u rubrici Šarena strana svakog radnog dana objavljivao strip "Hogar" autora Dika Brauna - a onda iznenada ukinuo tu praksu. Zvanično, rekoše da je u pitanju bio gubitak prava na objavljivanje tog stripa. Nezvanično, Hogar je sve više & neprijatnije počeo da podseća na Aleksandra Vučića, pa su urednici morali da reaguju i suprotstave se toj pošasti. A svi ovde dobro znamo ko i kakvi su bili ti vikinzi ili varjazi - kako god vam drago bilo da ih zovete. Početkom 2016. godine pokrenuta je internet peticija fanova Hogara da se taj strip vrati na šarene stranice sve bleđe Politike, ali uludo: ne samo da Hogar nije vraćen, već su za kaznu proterane i karikature Dušana Petričića. Zvanično, ugovor je raskinut bez ikakvog razumnog objašnjenja. Nezvanično... pa, pogledati objašnjenje za Hogara. Isto vam je to.
A onda, iznenada i bez najave, takoreć' iz zasede s leđa, nakon masovno odobravajućih odjeka i reagovanja na visokostručne i otrežnjujuće tekstove svedoka-saradnika Petra Veličkovića iz Montreala i dr Milovana B. Vučića iz Los Anđelesa, Politika je vratila strip u sve tri verzije svog dnevnog izdanja (onlajn, oflajn i ofsajd) počev od danas, 19. jula (sreda) 2017. godine Napredne.


Autor stripa "Alek Ford i grupa SNS"  je renomirani strip-crtač mr Velimir Q. Gašić, profesor na likovnoj akademiji pri odseku za strip i reanimaciju, forenzički i sudski veštak za psihoegzorcizam feminizma, stručnjak svetskog glasa za korektivna silovanja seksualno dezorijentisanih žena, nerotkinja i onih sa manje od šestoro dece, iz Johanesburga u Južnoj Africi.
Iako je reč o majstoru zanata, poznatog širom sveta, njegovu sliku nećete naći na stranicama Politike niti po internet pretraživačima. Urednici su rešili da je ne objave, poštujući zahtev autora za zaštitu privatnosti od huligana i mrzitelja sa društvenih mreža.
Doduše, umesto šarene, ovakav strip možete naći samo u rubrici Crna strana.
Gde mu je i mesto.

Perač prozora



Uključio sam jutros radio
I čuo onda za oglas taj
Traži se perač prozora
Plata je sasvim pristojna

Počeo sam prati prozore
Ali nikako da se skoncentrišem
U glavi mi se nešto dešava
A u meni borba čudna odvija

Ma samo ti, misliću na tebe
Samo ti, dok perem prozore
Baci mi i ti jedan pogled
Jer ti si sada meni sve
Ti si moja hrabrost
Moja smelost
Moja muzika koju slušam
Dok očekuju baš svi
Da padnem dole i slomim svoj vrat


Propast.

Tuesday, 18 July 2017

Ista Politika, drugo pakovanje


Najstarija javna kuća informisanja na Balkanu, poznata pod službenim nazivom "Politika", danas je ponovo uspela da dosegne najviše vrhove dna novinarstva kojih se ne bi postideli ni u Orvelovom Ministarstvu istine (Ministin), koje se bavi prekrajanjem prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.


U svom izdanju za utorak, 18. jul 2017. godine Napredne, objavili su "članak" pod lažnim imenom i sa lažnom slikom autora. Neki njihov Vinston Smit je lepo seo, po nečijoj naredbi načukao gomilu mizogino-fašističkih budalaština, pronašao nečije ime i mesto boravka i potpisao ga, izmislio zvanje, ukrao sliku nekog trećeg, i objavio u štampanom i elektronskom izdanju. Naravno, tu su i dežurni Simovi, O'Brajeni, Parsonsi i ostali botovi koji su odmah požurili da odrade sendvič-šihte u komentarima, ne razmišljajući o tome da li će ih neko provaliti u ovom falsifikovanju svega.
Upravo su tako provalili sami sebe.

Politika offline (štampano izdanje)

Politika online (elektronsko izdanje, sa komentarima)

Kao autora ovog teksta, potpisali su izvesnog "Petra Veličkovića, forenzičkog psihijatra i sudskog eksperta za poveravanje dece, iz Montreala u Kanadi" pa okačili fotografiju Andreasa Kaufmana, nemačkog glumca, režisera, pisca scenarija za TV, film i pozorište, autora knjiga za decu.


Pretragom po internetu, pronađen je i Petar Veličković iz Montreala koji nema blage veze sa onim što mu se pripisuje kao zvanje, a sa fotografijom još i manje od toga. Takođe, Google izbacuje samo jednu referencu prilikom pretrage, i to upravo onu sa Politike.
Naravno, shodno praksi Ministina, moguće je da u Montrealu postoji taj i takav Petar Veličković i da izgleda upravo kao na slici iz Politike. Drug Vinston Smit se, posle tretmana u sobi 101, slaže sa tim i apsolutno je u to uveren - zar ne, Vinstone?


Shodno pomenutoj praksi Ministina, kada su uhvaćeni u laži, mozgovi iz Poitike su sa svog sajta obrisali ovo đubre od teksta, u kome fantomski autor doslovce sve žene naziva ubicama svojih beba (čedomorkama) jer "ne treba zaboraviti da praktično sva čedomorstva svuda u svetu čine isključivo žene, a gotovo nikada muškarci". Ne samo da "autor" nije normalan, kada je mogao ovako nešto da napiše, već je pokazao i da je nepismen - on prvo ženama prilepi "praktično sva" i "isključivo" pa onda muškarcima doda "gotovo nikada" koje ne može tu da stoji upravo zbog one "ženske isključivosti", ekskluzive čedomorstva tj. abortusa. Na standardno ćirilolatinično brljanje ne vredi ni trošiti vreme, jer su u latiničnoj verziji teksta napisali "cudski ekspert"...
Idioti u domaćim medijima, koji obožavaju da se kite svojim onlajn piši-briši verzijama, nikako da nauče da je "gotovo nemoguće" obrisati sve tragove nečega što je bilo na internetu pa potom odatle uklonjeno. Internet i cache memorija su noćna mora onih koji bi svom snagom hteli da jednoga dana zaista ustanove Ministarstvo istine i slične mu ustanove državnog terora nad telom i dušom pojedinca.
Nažalost, ovo nije ni prvi ni jedini slučaj da Politika objavljuje "tekstove" autora koji uopšte ne postoje. Ove godine su 5. maja objavili tekst slične sadržine i potpisali ga kao "dr Milovan B. Vučić, profesor univerziteta, psihoanalitički psihoterapeut i psihoanalitički supervizor, specijalista za dečju psihoanalizu, iz Los Anđelesa u Kaliforniji". Psihoovo, psihoono... jbt! A na slici, opet švaba - Herman Derneman (1893-2005), najstariji muškarac koji je živeo u Nemačkoj.
Aman bre više.

Politika u ofsajdu

Sa ovim se otišlo daleko&duboko u tolikoj meri da se večeras oglasilo i Udruženje novinara Srbije, tekstom "Politikini fantomski komentatori" na svom zvaničnom sajtu, povodom budalaština koje priređuje "najstarija javna kuća informisanja na Balkanu". Njihov tekst je potpisao neki "UNS", ali nisam uspeo da izguglam njegovu sliku i reference.
Tamara Skrozza je za Cenzolovku takođe napisala nešto detaljniji tekst na istu temu, pod naslovom "Blam Politike za sva vremena".
Konačno, da udarimo pored dva lažna autora i treći, crkveni sloj:


Naravno, ne ide da u sve prste ne umeša i Ministarstvo Ljubavi.
I tako, kao ultimativni dokaz palanačkog bezumlja i gluposti, svima nam ostaje štampano izdanje Politike od utorka. Ne kao uteha, već kao još jedna opomena da je Politika to već radila, danas radi ponovo i radiće u budućnosti sve dok se tom kvazinovinarskom čudovištu ne stane za vrat.

***
Danas se na kioscima pojavila "Troslojna Politika", nova vrsta tariguza na domaćem tržištu brisača pameti i istine. Naravno, uz standardni prateći slogan "Lakše se briše" i sa praktičnom onlajn vežbom.
Problem je u tome što ovaj tariguz puca pa cepa prilikom upotrebe, u šta smo se danas iznova uverili. Ako ste blesavi, nasednete na propagandu i kupite Troslojnu Politiku pa se potom umažete, niko vam nije kriv - bili ste blagovremeno upozoreni na kvalitet papira. Naravno, elektronsko izdanje nećete moći da koristite kao tariguz jer je ono već obrisano. Čak je i botovima postalo jasno da se onlajn izdanje lakše briše od oflajn verzije. Ostaje pitanje njihovim gazdama da li će im u šihte priznati obrisane komentare, ali to nije stvar kojom bi trebalo da se bavi niko normalan.
Lakše se briše...
Kako da ne.
Da zaborav ne proguta i ovu, poslednju u nizu srbistanskih idiotarija, potrudili su se danas tviteraši Branka Vookovic, AstroG, Infidel, Chivijashitza i mnogi drugi.

Monday, 17 July 2017

Izađite iz štenare


Amerikancima često pada na pamet sve i svašta, pa su tako smislili i da svakog trećeg ponedeljka u julu slave tzv. "Get out of the Doghouse Day" - "Izađite iz kućice za pse (štenare)". Naziv ovog "praznika" potiče iz fraze "oterati u štenaru" nekoga koga ne volite, ko je zapao u nemilost ili vam više nije drag. Tih fora smo se nagledali od stripova i crtaća pa do holivudskih filmova i sapunica - kada žena (najčešće) muža (koji ne sluša) deportuje u kućicu za pse. Naravno, ne odnosi se to samo na supružnike, već i na prijatelje, poznanike, kolege i šefove na poslu, ili čak državne funkcionere.


Samo vi njima lepo stanite na žulj i ne gine vam štenara - za početak, kao uvod u buvaru (ako se ne smirite ili pomirite sa sudbinom).
Smatra se da je originalni koncept potekao iz Berijevog romana "Petar Pan" (1911). U 16. poglavlju knjige, g. Darling ode da spava u kućicu za pse (dovoljno veliku za bernardinca, a i gazdu), posramljen što je zapostavio sopstvenu porodicu i dopustio da mu deca budu kidnapovana (kao i svi odrasli, nije znao tj. nije želeo da veruje da su odletela sa Petrom Panom u Nedođiju). Beri nije nameravao da od toga stvori novu frazu u engleskom jeziku niti je to bila neka specifična ideja u sklopu romana. Konačno, britanci za kućicu (ili prostor) za pse koriste izraz "dog-kennel", dok je "doghouse" striktno u upotrebi u Severnoj Americi - a Beri je bio Britanac, tačnije Škotlanđanin.


Dakle, Petar Pan nema veze sa frazom "in the doghouse", osim same ideje odlaska u ćoše. "In the doghouse" se po prvi put kao idiom javlja 1926. godine u Finertijevom eseju "Criminalese" o jeziku kojim govore američki kriminalci, gde kaže da "in the doghouse" znači "biti u nemilosti" - kada više nekoga ne volite, isterate ga u hladnu noć, pa neka se snalazi kako zna i ume. Čoveka ili psa, nema razlike.
Suština današnjeg "praznika" je da se nekako izvadite i pokušate da povratite poverenje i tako se iz štenare vratite u Veliku Kuću za dvonošce.

Ali, šta ćete kada padnete u nemilost Velikog Brata ili vepra Napoleona?
Tu nema povratka. Samo niz dugotrajnih maltretiranja i mučenja, Soba 101 sa svim ličnim strahovima, ispiranje mozga, puštanje na "slobodu" i beskrajno čekanje dana kada će neko iz Policije Misli prići na ulici i, s leđa, ispaliti u potiljak taj metak ljubavi prema Velikom Bratu, metak koji oslobađa. Konačna evaporizacija, koja manje podrazumeva likvidaciju pojedinca a daleko više njegovu predaju poricanju sopstvenog postojanja.
Na stranu porodični ljubavni jadi i slične amerikanštine kao povod za uterivanje u štenaru. Ali, šta ćemo kada jedna kvazielitistička kasta bandita otera u štenaru celu manjinsku zajednicu, političke oponente, hiljade radnika, socijalnih slučajeva, penzionera, celo društvo? Šta, kada iz kuće u štenaru isteraju sve, pa se - poput onih iz Životinjske farme - u kuću usele samo svinje i besni psi?


Zato se ne izlazi iz koalicija na vlasti, iz Velike Partije koja ne da vlast ni po koju cenu, iz državnih preduzeća i kancelarija, iz straha od strahova u sobi 101. I to je na neki način u redu, svi su oni našli nekakav modus vivendi i zadovoljstvo u sitnim tantijemama koje to neizlaženje donosi - od astronomskih plata i privilegija državnih funkcionera do šanse da svakoga dana ukradeš sa posla makar hemijsku olovku ili rolnu toalet papira.
Ali zašto ljudi, koji su oterani iz svojih kuća u one za pse, ne izlaze odatle, ne traže da se vrate tamo gde pripadaju i za to se izbore? Zašto ljudi iz kuća ne isteraju svinje i džukele, umesto da čuče i ćute, i u mraku kerećih boksova glume ovce?

To je glavno pitanje za danas, na koje treba tražiti odgovor svih preostalih dana u godini.




Sunday, 16 July 2017

Tri kineske kletve


Evropski Savet 14.07.2017.
(obraćanje medijima)

Zaključci predsednika Donalda Taska nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem


Dobar dan. Drago mi je da danas poželim dobrodošlicu u Brisel predsedniku Vučiću. Srećan sam što sam mogao i lično da mu čestitam povodom njegovog izbora.
Dozvolite mi da započnem podsećanjem da je podrška Evropske Unije evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana nedvosmislena. To su jednoglasno potvrdili njeni lideri u Evropskom Savetu u martu. Što se tiče brzine procesa pridruživanja, on će zavisiti od vašeg napretka u programu reformi.
Jedan od primera saradnje Evropske Unije i Srbije u rešavanju zajedničkih izazova jeste pitanje nelegalne migracije. Dozvolite da se zahvalim na vašoj podršci, kako tada tako i danas. Nadam se da Evropska Unija i nadalje može računati na Srbiju, baš kao što i Srbija može može nastaviti da računa na to da će joj EU obezbediti neophodnu podršku.
Takođe, dopustite mi da vas pohvalim zbog vaše lične posvećenosti stabilnosti i bezbednosti tog regiona, koji ostaje strateški prioritet Evropske Unije. Tokom prvih pedeset dana vašeg mandata, imali ste sastanke sa skoro svim vašim susedima i regionalnim partnerima. Ohrabrujem vas da nastavite taj posao. Vaša uloga je apsolutno jedinstvena.
Nakon poprilično turbulentnog početka godine, Srbija se danas uključuje u dijaloge - u međusobne razgovore, ne u priče - i ja pozdravljam vašu stalnu posvećenost dijalogu između Beograda i Prištine i vašu spremnost da i dalje, kako na domaćem planu tako i sa kosovskim kolegama, utičete na  buduće odnose.
Po meni, završnicu tog dijaloga i srbijanskih reformskih napora predstavljaće punopravno članstvo Srbije u EU. To smo u Solunu obećali i spremni smo da ispunimo. Nedavno ste ponovo naglasili da je Srbija napravila svoj geostrateški izbor i da tu nema povratka unazad. Mi očekujemo da će se vaše akcije voditi za vašim izborom.
Konačno, ohrabrio sam predsednika Vučića da sprovodi reforme u cilju jačanja vladavine prava podjednako energično i dosledno kao što je sproveo napredak u ekonomiji. Čvrsta i snažna vladavina prava predstavlja konačni signal da ste spremni za ulazak u EU. Hvala vam.



"Postoji perspektiva, i to je dobro, ali Srbija želi da dobije značajniju motivaciju. Ali zadovoljan sam onim što sam čuo. Ubedio me je da računaju na Srbiju, verujem mu. I mi imamo dosta da uradimo. Mislim da smo čuli da postoji jasna opredeljenost, odlučnost da, ako uradimo svoj deo posla, da ćemo postati član EU, kako je EU i obećala. Videćemo, uradićemo naš deo posla. Moje mišljenje je da bi naši ljudi bili bolje motivisani ako znaju rok za ulazak u EU, ali danas nije bilo moguće dobiti konkretan rok. Jasno je da u ovom mandatu ne možemo da postanemo članica, ali se nadamo da bi to moglo da bude moguće u sledećem mandatu Evropske komisije, do 2019, 2020.
Razgovarali smo o procesu dijaloga sa Prištinom pod okriljem EU i perspektivama i našim predviđanjima u vezi sa tim. Šta mi vidimo kao mogućnost da završimo taj proces, kako to da uradimo i kako da budemo podjednako zadovoljni ili nezadovoljni u Beogradu i Prištini. Kako da uradimo nešto za trajni mir u regionu.
Dobili smo neke sugestije (oko spoljne politike Srbije op.). Učinio sam sve da objasnim naše stavove. Donald Tusk je prijatelj Srbije, ume da se stavi na naše mesto i razume naše stavove. Ima stvari koje treba da se uzmu u obzir ili da se promene u budućnosti ako želimo da budemo članica EU. Naše je da se nadamo i uradimo svoj deo posla."

(Tanjug, Informer i ostali AV sajtovi)

#
OK, dosta citiranja ljubavnih razgovora evrobirokrata i izabranog predsednika, nego, odmah da ste izneli transkripte ovih izjava na sunce! To jest, trebaju Ani da ih odnese tetki za lek... u rusku ambasadu.


p.s.
Zanimljivo je (a i nije) koliko lajkova, retvitova i komentara ima gornji Vučićev tvit, ali još je zanimljivije ko ga sve lajkuje. Eto, našao se među lajkerima i zvanični tviter nalog Saobraćajnog preduzeća "Lasta" AD, onog istog kome Savamali trenutno ruši centralnu autobusku stanicu. Šest tvitova, tri praćena, jedan pratilac i 22 striktno AVfilična lajka za godinu i po dana - pa malo li je za službeni tviter nalog jednog (paradržavnog) preduzeća?!
Lajkuj majstore, nova stanica je u pitanju.


p.p.s.
Zanimljiv je i sat na Vučićevom sajtu:
Oni su u 15:37 (GMT+1 vremenska zona) ladno na njuz-traci ("najnovije") danas objavili da je u 15:43 Vučić itdetcblablabla. Dakle, taj sajt je definitivno u naprednoj, GMT+1.06 vremenskoj zoni, baš kao i osoba po kojoj se zove. To je ta +6minutna budućnost u koju veruju. Ne verujem da ne umeju da naviju veker, ili nedajbožemesakloni da ga "internetski" sinhronizuju.
Garant je tako, il' nikako.

***
Stvarno, zanimljivi neki ljudi, sajtovi i vremena. Baš kao u prvoj od tri drevne kineske kletve:
1. Dabogda živeo u zanimljiva vremena.
2. Dabogda te primetili važni ljudi.
3. Dabogda našao ono što si tražio.
Zanimljivo je i da su sve tri kletve poodavno ispunjene.
I ništa.
Kineska roba, jbg.

Saturday, 15 July 2017

Napredno Dete protiv Džaboleba



Spavam, jadna, u drveni krevet
a moj Mile u Apolo devet
momci nam se veru na Veneru
devojke im kiselicu beru

Suve šljive i planete a na Zemlji plače dete
traži hleba i salate, gladno dete, brate

Kaži, Mile, vasionski brate
na Mesecu ima li salate
il' salate, il pršute stare
il' su tamo sve gole pustare

Napredno sam i ja dete, želim s tobom na planete
na Zemlji nas đavo vreba sve zbog džaboleba

Ko li našu zemlju špijunira
iz letećih nečijih tanjira
da l' su oni od Apola veći
il' su možda neki ljudi treći

Navalila buka, jeka, dvadesetog našeg veka
iz ove se naše kože nikuda ne može

(Mašinka Lukić "Apolo 9", 1979)


Navalila buka, jeka, dvadesetiprvog našeg veka
iz ove se naše kože nikuda ne može

Lebac od tri dinara, Karićeva salata, špijunaža, napredna deca, đavo, Apolo sleće međ' ovce... džaboleb.
Himna.


Friday, 14 July 2017

War is Peace


Trst je naš, gradićemo "auto-put mira" jer mir nema alternativu! Mir je iznad svega i sve drugo mora biti potčinjeno tome. Radimo kao da ćemo sto godina živeti u miru, pripremajmo se kao da će sutra izbiti rat. Možda se u Beogradu šutiramo ispod i iznad stola, ali u Trstu - samo blisko.

MIR, MIR, MIR
SELA BABA U TANJIR

Na gornjoj slici: sivo odelo - levo, belo odelo - desno, desna ruka - levo, leva porebrica - desno.
Na donjoj slici: sivo odelo - levo, belo odelo - desno,  desna ruka - levo, leva porebrica - desno.
A u sredini... umesto stare narodne "leva ruka desni džep" opet je aktuelna ona isto narodna "desna ruka leva... porebrica". U pitanju je upravo to na šta ste prvo pomislili: obavezan pretres, da ne bi neko uneo hladno ili toplo naoružanje u blizinu sivog odela - da ne bude posle neki cirkus, veći od postojećeg. Svi znamo kako Naš Čovek ume lako da odlepi kad ode u inostranstvo, pa posle moraju svi Srbistanci da izdvajaju po 10 dolara za otkup istog iz stranih fašističkih kandži & kazamata. Buket je ovog puta izostao jer se trnoružjem lako daju iskopati oči, baš kao i nadogradnjom za nokte od deset hiljada evra.
Dobro, Dačić se ne računa. On je konstantno odlepljen pa ga zato niko ne pip... pardon, proverava.
Mada, nije bilo potrebe za toliko strogim merama obezbeđenja u strahu od inozemnih izliva odlepitisa Naših Čoveka. Pa Trst je naš, zar ne?

p.s.
Zlo da ne čuje, ali počnite odmah da sakupljate svojih 70 dolara.
Neće da se bace.

Wednesday, 12 July 2017

Kako je A.V. Levi eskivirao vojsku


Ukoliko ste - nedajbožemesakloni - pomislili da je regrut A.V. Levi sklonio dupe u stranu dok su njegove vršnjake mobilisali i slali u ratove devedesetih u kojima svakako nisu učestvovali, a za koje su likovi poput njega vršili agresivnu ratnohuškačku kampanju i na taj način odradili "civilno" služenje vojnog roka pre nego što je ono zvanično uvedeno, onda se grdno varate. Na "društvenim mrežama" je noćas konačno osvanuo originalni snimak iz regrutnog centra, na kome se lepo vidi pravi razlog zašto ta funjara nije služio vojsku ni redovno nit' neredovno.


Zbog pilećih grudi i masne kose
Zbog ovog drugog naročito, jer u perionici kasarne ne bi nikako mogli da operu silne titovke i fantomke koje bi nosio umazane kanom i čičkovim uljem. Ehm, taj Čičak...
Sačuvaj nas bože & predsedniče od ratnohuškača koji ima prigovor savesti zbog oružja a jezik mu je uvek bio poganiji od svih alatljika za usmrćivanje zajedno. Jbg, kada dođe do pucnjave uvek su najpreča svoja balls, a ona nazi naročito. Možda je danas prošlost postala izmenjiva kategorija, ali Hugo Boss muška kolekcija za jul '33 još uvek je aktuelna kao neizostavan deo ministarskog imidža.
Možda je onomad ministar uspeo da eskivira vojsku, ali danas vojska svakako nije uspela da eskivira njega. Nekada je A.V. Desni bio ministar vojni, pa postao to što je postao; sada je A.V. Levi ministar vojni i ostao ono što je oduvek i bio. Svakom prema zaslugama, na smenu: jednima za lajanje a drugima za ćutanje, pa onda u obrnutom smeru.
AV levo, AV desno, karavani prolaze.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...