Saturday, 19 August 2017

Kako je propao rokenrol


Zaista, kako je propao rokenrol?


Tako što je mačorhodnog Đoleta Haubicu zamenila samohodna haubica Aleksandar, sa sveprisutnim pripadajućim kafkijanskim ličnim i kolektivnim metamorfozama koje su to omogućile.
Eto kako.

Friday, 18 August 2017

Fabrizio Brambilla je kriv za sve, neka visi!


Prošle godine pred Božić, švedsko ministarstvo saobraćaja je naredilo gašenje novogodišnje rasvete na ulicama širom te zemlje, kako to ne bi na verskoj osnovi uznemiravalo muslimanske izbeglice sa Bliskog Istoka kojih ima u velikom broju. Ova vest se brzinom svetlosti proširila po internetu i u rekordnom roku je samo na jednom blogu koji je preneo (takoreći trenutno) imala preko četrdeset hiljada reakcija, i to uglavnom iz zemalja Zapadne Evrope i obe Amerike. Reakcije su se kretale od "neverovatno" i "sramota" do otvorenog pozivanja na proterivanje i linč muslimana. I ne samo u Švedskoj.
Naravno, sve uredno propraćeno odgovarajućom fotografijom.



Problem je sledeći: ova "vest" je notorna laž.
Zapravo, radi se o tome da je spomenuto ministarstvo donelo odluku da, shodno švedskom Zakonu o snabdevanju električnom energijom, oni više neće kačiti novogodišnju rasvetu duž saobraćajnica koje su u njihovoj nadležnosti, već će to lokalne samouprave morati da rade same na mestima za koja su nadležne i o svom trošku (umesto da se, kao do sada, priključe npr. na rasvetu duž auto puteva). Ministarstvo saobraćaja dobija novac za održavanje glavnih saobraćajnica i apsolutno nije u redu da se te pare troše na plaćanje struje za novogodišnju rasvetu, što nema nikakve veze sa održavanjem puteva. Švedska je zemlja koja itekako drži do energetske efikasnosti i veoma visokog stepena kontrole trošenja javnih sredstava. Pored toga, oni smatraju da bi usled preopterećenja došlo i do ugrožavanja normalnog rada svetlosne signalizacije, do čega je već dolazilo prethodnih godina.
Muslmanske izbeglice sa ovim nemaju ama baš nikakve veze.
Eto, a nekome je baš zgodno "leglo"...
Umesto da su prvo makar malo pretražili internet, raspitali se oko te "vesti", većina onih koji su je videli krenuli su u sumanuto histerično agresivno dalje prosleđivanje ("šerovanje") uz ostavljanje komentara koji obavezno kao po kalupu idu na svaku od tih viralnih sumanutosti.


"proguglaj pre nego što podeliš" - sa (levo) i bez (desno) provere

Zbog pomenutog ludila, koje je nastalo povodom te "vesti", Švedska fondacija za internet, Metro TV i sajt Viralgranskaren su napravili jedan kratak video-klip, u kome upravo na ovom primeru objašnjavaju kako izgleda svet kada se neka vest prvo proveri (pa makar to bilo i "u trku") a kako kada se histerično i nekritički reaguje, viralno šireći jednu bezočnu laž bez ikakve prethodne provere. Upravo su ovi drugi, tako se ponašajući, umesto božićnih pogasili svetla zdravog razuma i doprineli masovnoj histeriji koja je mogla da ima daleko gore posledice od kačenja idiotskih komentara.
Pomenuta Fondacija je na svom sajtu objavila i Uputstvo (na tridesetak stranica) o tome kako treba na kritički način primati, proveravati i širiti vesti koje se objavljuju na internetu. 


Ova "vest" je klasičan primer takozvanog klikbejta ("clickbeit"), tj. bombastičnog naslova koji uglavnom nema veze sa onim što sledi u daljem tekstu, ali neretko najavljuje čak i potpunu laž. U ovom slučaju se upravo o tome radilo.
Međutim, Šveđani nisu stipse, nisu ni 100% nacija ateista, niti im je stalo da budu "džekovi" koji se razbacuju parama svih građana - za razliku od balkanoida, kojima je takvo ponašanje nepojmljivo. Tamo je jedna ovakva vest izazvala medijski cirkus, koji se potom proširio na celu "Zapadnu hemisferu" i to uglavnom preko nacionalističkih, neonaci, desničarskih i ksenofobnih sajtova, foruma, blogova i medija - od Švedske, preko Grčke pa sve do SAD i Južne Amerike.
A onda bacite oko, svakoga dana, na domaće štampane i elektronske verzije nacifrekventnih medija i ostalih tabloidiotizama. Ovde ćete naći klikbejtove u doslovno svakom mediju, pa čak i u onima koji (ne baš opravdano) slove za "ozbiljne".
Tzv srpski fejsbuk predstavlja posebnu šifru bolesti. Nekritičko šerovanje budalaština, poluistina, izmišljotina, pa čak i zlonamerno plasiranih neistina predstavlja jedan od glavnih manira korisnika te društvene mreže; doduše, ni oni sa tvitera nisu ništa bolji iako se prave "fina gospoda" u odnosu na "fejsbuk seljačine", što se videlo prilikom svake buve koju je Vučićeva PR mašinerija plasirala tokom poslednjih godina kako bi zamajavala javnost i svima bacala prašinu u oči.
Još jedan u moru nebrojenih dokaza ove tvrdnje je današnja histerija oko Fabricija Brambile.


Ova poruka, koja korisnicima masovno pristiže u tzv. inbox poslata (navodno) od strane njihovih FB prijatelja, predstavlja plitak i ne baš dubokomislen mamac sa ciljem da se ona dalje viralno širi deljenjem, na čemu će neko i zaraditi po koji evrić po kliku. Ukoliko se, međutim, ove poruke automatski prosleđuju - umesto da ih zaista šalju ljudi sa kojima ste povezani - onda je upravo ta poruka ono na šta vas njen tekst upozorava: čist hakeraj i burgijanje po vašim privatnim podacima, ukoliko poruku pogledate ili je dalje delite. Ovako se kroz elektronsku poštu odrađuje tzv. phishing, kada neoprezni korisnik klikne na poruku u mejlu i tako omogući pristup svojim podacima. Posebna je nesreća kada se to radi sa službenim nalozima za elektronsku poštu, jer se tako najčešće provaljuje u baze podataka kako napadnute firme tako i njenih poslovnih partnera.
Poput naslova-mamaca ("clickbait"), i ova današnja fejsbuk zajebancija je čist primer "sharebaita", kada vas njen tekst namami da je dalje delite poput nekadašnjih piramidalnih poruka.
A imali smo mi, ovde, godinama unazad i gomilu primera tzv. "votebait" kvaziinformacija i laži, plasiranih preko prorežimskih medija i dobošara sa samo jednim ciljem - da glasate pametno. Doduše, ni tu nismo originalni, ali ko još to danas jeste bilo gde u svetu?



Postoje alati za analizu ponašanja korisnika društvenih mreža, koje ne koriste samo vlasnici fejsbuka, i koji ukazuju na neverovatnu prijemčivost ljudi (širom sveta) na bombastične naslove ili poruke, baš kao i sklonost da ih dalje dele bez ikakve provere njihove autentičnosti i istinitosti.
Niko živ u Srbiji ne zna ko je Fabricio Brambila, ali neverovatan broj ljudi sumanuto dalje prosleđuje ovu ne baš preterano lukavo smišljenu poruku (provučenu kroz priglupi Google translate, što se tiče prevoda na srpski jezik). Čak su naseli i na fotografiju tog Fejsbuk Zla i njegovog Kera iz Pakla, iako niko nema pojma ko je lik na njoj. Niti će imati.
Jednostavno, nemojte svojim fejsbuk prijateljima prosleđivati ovu idiotariju i tako saučestvovati u njenom širenju, a možda i u zaradi njenog autora. Ne budite (ne)voljni bot, najverovatnije nekog klinca koji je smislio kako da zaradi po koji zelembać preko leđa naivnog FB-pučanstva. Ovakve budalaštine se najlakše šire kada ih "dobijete" od nekoga kome "verujete", kao što je to npr. neko od vaših "fejsbuk prijatelja" - šta god to zaista značilo (ako uopšte bilo šta znači).
Cela ova situacija pomalo podseća i na čuvene tekstove izmišljenih saradnika Politike.
Psiholozi i sociolozi kažu da su ljudi skloni verovanju u teorije zavere zbog toga što im one deluju kao lakše rešenje nekih problematičnih situacija, u odnosu na proveru izvora i spoznaju činjeničnog stanja stvari, pa makar to bilo i "na brzinu" - jer je čak i to bolje od odsustva bilo kakve kritike.
Ili, nedajbože pu! pu! pu! - samokritike.
A tu smo, definitivno, svetski prvaci. Fabricio je za nas malji deca, što se sa priložene slike da uočiti.

Cicino ćoše


Petak.
Vreme je za Politikin Zabavnik, kako je glasila nekada čuvena izreka.
Da li se sećate, takođe nekada, obavezne rubrike "Cicin kutak" koja je sledila odmah iza stripa u sredini? Naravno, ideja nije originalno naša, već je bila preuzeta iz sličnih stranih zabavnih magazina za decu & neodrasle (u kojima su "paper dolls" decenijama unazad bile obavezna zabava), što važi i za neke od prvih strip-junaka koji su se pojavili u "Cicinom kutku". Inače, samu Cicu je osmislila beogradska ilustratorka Vladana Likar Smiljanić. Papirnu lutku isečete sa te stranice i zalepite na karton, što važi i za njenu garderobu, pa se onda igrate presvlačeći je. Bilo je tu svega i svakoga za seckanje i oblačenje: Cica, Sara Kej, Štrumpfovi, Denis i Margareta, Popaj i Oliva, Hogar i Helga, Lu i Delta, Snupi... pa čak i Lepa Brena i Paja (bez Jareta).
A onda je Doba nevinosti nepovratno prošlo, jedna Cica je porasla, osamostalila se i blondirala, skinula kokardu i promenila stajling, postala guvernerka. Ne, to uopšte nije neka druga priča. Naprotiv.
Umesto Cice, svima nama (zajedno sa Zabavnikom) preostao je samo kutak.
Ćošak za ponavljače istorijskih gluposti.
Korner za budale.
I neke nove, apsolutno drugačije lutke u odnosu na one koje su se prvi put pojavile 1968. u Zabavniku.


Petak.
Po jednoj drugoj, takođe poznatoj ali ne toliko čuvenoj izreci, danas je dan za metak.
Problem je u tome što postavljenjem jednog od pomenutih, novih i drugačijih lutaka na mesto ministra odbrane Srbistana, ta verzija "petkovske" izreke dobija potpuno drugačiji smisao.
Najgore je što u tom novom "kutku" ima presvlačenja do besvesti, a da pritom najmanje ima promene garderobe. Od odevnih artikala, danas tu preovlađuju mišljenje, stav, svlak i biografija. Listom crni.
Deca su rasla i osamostaljivala se, menjali su se i papirni modeli u kutku za presvlačenje istih, sve dok na kraju lutke nisu potpuno proterane a umesto njih su zajahale lujke.
I kako da ih onda Bob ne nacrta upravo takvima kakvi su? Ali, kako?!
Bob Živković je odavno prestao da bude (samo) ilustrator za decu.

Petak.
Vreme je...
2000. godine je 6. oktobar pao baš u petak. Pa kud baš taj Petak Šesti nikako da dočekamo, od svih petkova koji nas zadesiše u poslednjih sedamnaest godina? Ili to ipak ima neke veze sa onim ćoškom iz koga nikako da izađemo zato što nismo spremni za Kutak za istorijski trenutak? Izgleda da su nam još uvek draže razne lutke&lujke i njihove krpice od papira, nego da se dozovemo pameti i već jednom odrastemo.
A decu i nedorasle je vazdan lako bilo prevariti.

Thursday, 10 August 2017

Kleptokratija


Bila neka '98 - taman kao sleglo se malo od onih ratova - i pričam nešto sa ćaletom. Počeo on nešto o politici, ali više onako za sebe kaže: "Ma, nema ništa od ovog ovde, propali smo svi (misleći na ove državice) kao muda kroz pocepane gaće. Vidiš, ovi odmah uspostavili kriminal kao državu. A ti znaju samo za golu silu. I koja raja će sad da se bije sa bitangama? Biće još dugo belaja ovde."
Bio je u pravu pokojni ćale.



Na Transparency International listi top 10 svetskih kleptokrata, posebno obratiti pažnju na #5, jer od njega i njegove bande svo današnje zlo potiče. Još uvek ovde vladaju: on - čak i mrtav, oni - nikad življi.


Monday, 7 August 2017

Otisak Vulinove nedelje


Prethodnu sedmicu slobodno možemo odsadpanadaljeiubuduće zvati Vulinova Nedelja. Taj je uspeo da pet dana zaredom rafalno odvali po besmislicu dana, čime je prevazišao i svog gazdu identičnih inicijala ali i zaslužio nagradu za Otisak nedelje. 
Shodno warmongerskom tonu koji Drugospodin Ministar praktikuje duže vreme (bolje reći od onog dana kada se po prvi put za njega čulo u javnosti), zaslužio je da ga počastimo odgovarajućim plakatom koji najbolje opisuje šta se to tačno krčka u toj glavi pod sačem ofarbanim u levičarsko maskirno crno.


Šta li je tek smislio za ovu nedelju...
Možda maskirne Always uloške kao obavezni deo borbene opreme vojnih obveznica, "plavomaskirne" Always Ultra sa krilcima za one u RV i PVO? Da nije SMB mejkap i lak za nokte? Kamuflažne naočari za sunce (letnji i zimski model)? Ili... Ne vredi, ne možete se zajebavati, koliko general-razvodnik Vulin misli da je svaka budalaština koju odvali - smrtno ozbiljna. Dokazano bezbroj puta u praksi.
I zato, Ostav! bre Vuline. Nije prvi zavoj za tebe, daleko je to ozbiljnija stvar nego što misliš da misliš.

Friday, 4 August 2017

Just Doubt It


U Torinu, 3. januara 1889. godine, Fridrih Niče je na ulici doživeo mentalni kolaps. Nakon što je, zbog toga, izazvao teško remećenje javnog reda i mira, morala su da intervenišu dvojica policajaca ne bi li ga nekako smirili. Ostaće nepoznanica šta se tu zapravo dogodilo, ali često ponavljana priča, koja je počela da kruži ubrzo nakon njegove smrti, kaže da je Niče na trgu Karla Alberta video nekog čoveka koji besomučno šiba konja upregnutog u kola, pritrčao i rukama zagrlio oko vrata životinju ne bi li je zaštitio, i zatim se iznenada stropoštao na zemlju...



U narednih nakoliko dana nakon tog događaja, Niče je pisao i slao brojne kratke poruke - tzv. "vancete" (pisma Ludila) - na adrese svojih prijatelja, uključujući Kozimu Vagner (suprugu kompozitora Riharda) i Jakoba Burkharta. Većinu tih pisama je potpisao kao "Dionizije", mada je u nekima na kraju stajalo "Onaj Raspeti". Svom nekadašnjem kolegi Burkhartu je napisao sledeće: "Stavio sam verige Kajafi. Takođe, prošle godine su me nemački lekari razapeli svojim beskonačnim iznurujućim metodama. (Kajzer) Vilhelm, Bizmark i silesija antisemita su abolirani." Pored toga, zapovedio je nemačkom caru da ode u Rim da bi ga tamo streljali, i pozvao sve evropske sile da preduzmu vojnu akciju protiv Nemačke.
Prva dijagnoza Ničeovog mentalnog oboljenja je bila označena kao tercijarni sifilis, u skladu sa medicinskom paradigmom koja je u to doba bila preovlađujuća. Iako većina komentatora smatra da njegova bolest nije bila povezana sa njegovom filozofijom, francuski filozof Žorž Bataj daje jedan mračni nagoveštaj ("To nas dovodi do saznanja - bez ikakve druge mogućnosti - da će i Onaj Reinkarnisani takođe morati da poludi" [1]) dok Rene Žirar u post-mortem psihoanalizi ukazuje na Ničeov gorljivi rivalitet prema Rihardu Vagneru. 
Niče je napisao: "Svi superiorni ljudi, neodoljivo uvučeni u odbacivanje jarma bilo kakve moralnosti i uspostavljanje novih normi - ukoliko već nisu bili ludi - zapravo nisu imali drugi izbor osim da se pretvaraju, ili da zaista polude." ("Zora: Razmišljanja o moralnim predrasudama", 1881. str.14) [2]



Dijagnoza sifilisa je tokom vremena osporena i u prvi plan je dijagnozu "manično-depresivnog oboljenja sa periodičnim psihozama praćena vaskularnim demencijama" izbacila Eva Cibulska [3] neposredno pre nego što je Ričard Šajn objavio rezultate svog istraživanja Ničeove bolesti. [4] Takođe, dr Leonard Saks ukazuje na spori rast retro-orbitalnog meningioma sa desne strane, što bi moglo da objasni Ničeovu demenciju. [5] Ort i Trimbl smatraju da se radilo o frontotemporalnoj demenciji [6], dok neki drugi istraživači predlažu naslednu sklonost ka moždanom udaru (CADASIL) [7] kao objašnjenje. Trovanje živom, kao način lečenja sifilisa koji je u Ničeovo vreme bio aktuelan, takođe je spomenuto kao jedan od uzroka njegove demencije.
Tokom 1898. i 1899. Niče je imao najmanje dva moždana udara. To ga je delimično paralizovalo, pa nije mogao da govori i hoda. Do 1899. on je verovatno već patio od kliničke hemipareze/hemiplegije - slabosti ili potpune paralize - leve strane tela. Nakon upale pluća, sredinom avgusta 1900. godine, doživeo je još jedan moždani udar tokom noći 24/25 avgusta. Preminuo je u podne, 25. avgusta 1900. godine. Njegova sestra Elizabeta Niče, sahranila gaje kraj njihovog oca, na crkvenom groblju u mestu Reken na Licnu. Njegov lični sekretar i prijatelj, Peter Gast, održao je tom prilikom govor koji je završio rečima: "Neka je sveto tvoje ime svim budućim generacijama!"


Bez obzira da li je ovaj snimak zaista autentičan ili ne, on svakako predstavlja izuzetan prikaz Ničeovih "poslednjih dana" u Vajmaru tokom leta 1899. godine. Niče je umro od posledica upale pluća, 25. avgusta 1900. - jedanaest godina nakon mentalnog kolapsa na ulicama Torina.



***
Tokom svoje Prve Petoljetke vlasti Velike Partije (2012-2017), Aleksandar Vučić je citirao silesiju filozofa, pisaca, političara, naučnika... i niti jedan jedini put Fridriha Ničea. Ako dobro poznajemo lik i delo ovog filozofa, i isto to Aleksandra Prvog, onda je jasno i zašto je to tako. Pa nije valjda lud da ga citira?!
Ehm...

Reči Žorža Bataja i Ničea danas, čak i parafrazirane, deluju neodoljivo poznato:
Bez ikakve druge mogućnosti, i Onaj Reinkarnisani Radikal će takođe morati da poludi od tolike količine übermensch mesijanstva i još više samoobmanjujućih laži koje naokolo prosipa bez ijednog ivera koji je nakon Ničeove dekonstrukcije preostao iz jarma moralnosti i veze sa stvarnim svetom. Jer, On je početak i kraj, Kalki po meri Srbistana, uništenje koje će izroditi jedan novi i vrli svet.

E, ovo poslednje je poznato sa jedne druge strane.
One, koja nikako ne valja.

Thursday, 3 August 2017

Skoči, nemoj da si sisa


Glineni ministar vojni, bez sopstvene vojne knjižice, rešio je da uvede obavezno rodnoravnopravno služenje civilnoodbrambenozaštitnog roka za svu mušku & žensku srpčad, bez izuzetka. Svi polaznici obuke dobiće nove knjižice, koje će biti štampane u Zavoduza izradu novčanica, a njemu će pripasti svečana, ona sa rednim brojem AV0000002 i u crnoj boji zastave Pokreta nacionalsocijalista.
Naravno, zna se za koga je rezervisan redni broj AV0000001. I tačka.
U tu svrhu, AV Drugi je samoinicijativno krenuo već sada na kurs padobranstva, kako bi mogao da lično učestvuje u spektakularnom performansu koji je predviđen za novogodišnji doček ruskih MiG-ova. Tada će, naime, Vulin izvesti po prvi put u istoriji akrobatski skok iz MiG-a u brišućem letu pri punoj borbenoj brzini, pravo na jabuku najvišeg jarbola na Balkanu a i šire. Tom prilikom koristiće padobransku opremu koja je po prvi put u istoriji 100% domaće izrade, baš kao i alpinistička oprema koju će (takođe) imati sa sobom kako bi mogao tačno u ponoć 31. decembra da siđe sa vrha jarbola pravo pred noge AV Prvog, tj. onog sa knjižicom AV0000001, i tom prilikom mu svečano uz novogodišnju čestitku lično uruči ključeve šest MiG-ova. Privesci za ključeve su, inače, unikati ručne izrade od neprobojne keramike, i na njima će biti likovi Staljina, Todora Živkova, Čaušeskua, Envera Hodže, Pol Pota i Slobodana Miloševića. Onaj sedmi privezak, sa likom Če Gevare i posvetom (uz koga ne idu ključevi jer neće biti sedmog MiG-a), dobija lično Vulin za uspomenu & dugo sećanje na ovaj srećni trenutak.


Druže Vuline, skoči. Nemoj da si sisa.
Posle tvog skoka više niko neće smeti da kaže "Hop!" ili da je nešto teško ili nemoguće, u vojsci se bre zna red. Barem se tako priča, da je nekad bilo...



p.s.
U maloprodaju će tada biti puštene i specijalne naočari za lakše posmatranje ovog spektakla, model Ray Charles - iste one za pomračenje Sunca iz 2000. godine. Ostalo je mnogo na zalihama još onomad, što da se baci...



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...