Tuesday, 19 September 2017

Uspomena iz JNA


(upozorenje: tekst koji sledi je PG18, a slika... kako za koga)

Draga Tetka,
šaljem ti ovu sliku, da se pohvalim, kao uspomenu na prvu vojnu vežbu koja je održana po novom, mom PS-u! Ne peemesu, bre, po peesu... pravila službe u JNA (Julinovska Napredna Armada), to. Ne bre - aman - nije ovo kad su me onomad zarobili Slovenci (iako ova u sredini liči na Melaniju), to su moje gušterke iz prve septembarske klase, i - da ne bude zabune ili nedajbožeStaljine neke zlomisli kako ja tu nešto ne cenim dodeljeno mi tvoje finansijsko poverenje glede useljenja u novi stan - sve su to dobrovoljke iz novoformiranog bataljona "Drugarica Mirjana Marković - Pinky". I sve strogo od prirodnih elemenata - striktno silicijum i kiseonik. Ja razumem to mrštenje, dok gledaš ovu razglednicu; u Kanadi je hladnija klima a neki zlonamerni ljudi bi pomislili kako je moja vojska toliko siromašna da ima para samo za kalašnjikove ali ne i za uniforme i gaće, ali ovde, kod nas, takođe se oseća globalno zagrevanje i temperatura sve više raste, oseća se i neko usijanje. Uveli smo, takođe, novi način neuniformisanog služenja vojnog roka pod oružjem. Sleduju im pink tange za zimu, čisto i to da znaš. Inače, ovo su specijalno dizajnirane uniforme garde samo za Vrhovni odbor Pokreta socijalista, Otadžbinsku komandu Srpske napredne stranke, Generalštab Socijalističke partije Srbije i Oberfeldkuraturcentar Srpske pravoslavne crkve. Lično obezbeđenje najviših funkcionera.
Ne, nismo još uveli takve uniforme u škole, to su zli jezici mrzitelja i nedostojnih ljudi. Stvarno svašta. Mada, da se kojim slučajem ja i Pahomije pitamo tu nešto... pored predvojničke obuke i katehizisa... ihaha!


Ova slika jes malo požutela, od vlage, ali original možeš da skineš sa internet sajta moje JNA.
Elem, šta da ti kažem, Tetka. Ovde je sve super, odlično se živi, vojne vežbe su u toku baš kao i ljuti manevri po spa-centrima. Mi smo se uselili u naša 44 zida, i sada još samo ostaje da nam pružiš adekvatnu moralnu podršku za nameštaj kao i za opremu za olimpijski bazen koji smo ugradili u predsoblje. 
A kad se zarati, mi ćemo kao i svaka normalna ratna vlada, da skoknemo malo kod tebe na produženi vikend. Do tada, ne brini, moja duša je uz tebe a za ostalo se brinu moje telohraniteljke. Da, ove sa slike. Jeste, imaju bojevu municiju. Ne, nisu ćorci. Tako je, prava ruska. U pravu si, čitam ti misli.
Misimo na tebe, Tetka, tamo daleko.
Tvoj A.

p.s.
Tvoj A. Vulin, Tetka, a ne A. Vučić - o
n je dobio stan od babe. Dobro, i on je tvoj, naravno.
Ajd sad.

Monday, 18 September 2017

I Novine Vranjske gore, zar ne


Internet stranice portala Novina Vranjskih od danas su "privremeno nedostupne".


U stvari:
- Novine Vranjske kao i portal Vranjske, od danas ne postoje, rekao je vlasnik tog nedeljnika Vukašin Obradović. (N1)
- Poreska i druge inspekcije već nedeljama borave u Vranjskim, a kompanija koja izdaje nedeljnik mora u stečaj. U sastavu ove izdavačke kuće se nalazi i štamparija. Firma će otići u stečaj, a potom u likvidaciju. (Slobodna Evropa)
- Novine su ugašene i u štampanom i u elektronskom izdanju, a ne postoji više ni portal Vranjske, potvrđeno je u redakciji ove medijske kuće. (Mondo)
- Sredinom jula, redakcija nedeljnika Vranjske je objavila da bi mogla da bude iseljena iz kancelarija u kojima je već 15 godina, pošto ih je vlasnik prostorija PIO fond tužio zbog neizmirenih kirija, a tužbom traži i da se isele. Redakcija Vranjskih u zvaničnom saopštenju tvrdi da su u trenutku podnošenja tužbe izmirili sva dugovanja prema Fondu PIO. (Insajder)
- Prema nezvaničnim informacijama, odluka o gašenju donesena je zbog teške finansijske situacije. (B92)
- Iako se već duže vreme spekuliše o tome da ovaj nedeljnik, poznat po kritičkom pisanju i istraživačkom novinarstvu, trpi velike pritiske vlasti, niko nije verovao u ovakav scenario. (Južne Vesti)
- Page unavailable. The page you requested is temporarily unavailable. (Vranjske)


Novine Vranjske više ne postoje.
Milošević se trudio da uništi sve oko sebe.
Tadić je uništio e-Novine i neke lokalne medije.
Nedavno je ugašeno srbijansko izdanje svetski poznatog magazina Newsweek, sa bezobrazno sličnim obrazloženjima tog "poteza".
Vučić je bio i ostao pravi majstor tog zanata. Nenadjebiv, profesionalac.
Srbija je baš kurate sreće sa tim... predsednicima.

***
I internet portali gore, a ne samo knjige i novine.
Dobrodošli u "Fahrenheit451".
Ne, dobrodošli u "1984".
Zapravo, dobrodošli u "1999" - roman (ali ne Pekićev) koji sam sebe piše punih 30 godina, još od septembra 1987. i uklete Osme sednice Centralnog komiteta još ukletijih srpskih komunista. Zato što Miloševićev ministar informisanja (u komunjarsko-fašističkoj vladi nacionalnog spasa SPS i SRS, uz statiranje Draškovićevih crvenih četnika), kako sam i dalje voli da kaže - "nikada ne ostavlja nedovršenim poslove koje je započeo".
Bilo bi ravno pišanju po samom sebi, tog majstora ponuditi rakijicom dok svom snagom radi.

Sunday, 17 September 2017

Ko prvi pisne...


Ukoliko neko zna tzv. gestovni govor iliti znakovni jezik, zaista bi bilo lepo da prevede šta su to ova dvojica onomad toliko žustro diskutovala, pa da onda i mi ostali saznamo šta nas sve čeka u bližoj & daljoj budućnosti (kad će ti mizi, kad će napadamo fašisčku Amerku, kad Rusi dolaze s one raketle S-666... i sve tako).
Sudeći po facama, mora da je u pitanju nešto kiselo ili smrdljivo.
Garant.


Da nisu igrali "vučje poglede", "pundravce" ili, možda, onu staru dobru "ko pisne 💩 stisne"?
Svašta se da iščitati sa tih faca, baš svašta.
A pelena nigde. Ostale u Yuri.

Saturday, 16 September 2017

Karika koja ne nedostaje


Evolucija je silna stvar, kad-tad izbije na površinu močvare samoobmanjivanja.
Danas je konačno dokazano postojanje karike koja nedostaje u devolucionom nizu razvoja od čovekolikog majmuna do čovekolikog... nečega koji istovremeno predstavlja i naredni korak daljeg naprednjačenja srBske sorte.
Naravno, osim ukoliko se ta sorta ne urazumi i odraste.

missing Link vs. missing Pink

U stvari, ova karika nam ne nedostaje - ona uopšte nije potrebna, baš kao ni slepo crevo. Oba su rudimenti, ostaci & otpaci nekih davnih vremena, od kojih možemo samo da imamo štete. Ako se upale.
To se vadi, odmah po rođenju, i više nemaš brige.

Ravnozemaljci


"I Srbija i Svet" iliti Antiglobalistička globalizacija. Case study.
No case.

No study.



Kao i kod svakog drugog primera trolbotovanja, ni ovde nema ničeg originalnog. Prvo malo proguglaš pre nego što se konsterniraš zbog objave sa desne strane, pa onda shvatiš da se tu radi o globalnoj "Discworld" resavskoj školi za idiote koji ne kapiraju zajebanciju Terija Pračeta. Eto, Japanci su napali Perl Harbur 1931. godine obletevši celu Ploču Zemaljsku, striktno leteći iznad vode da ih slučajno ne bi neko video pa pričao sedam-osam decenija kasnije. A gravitacija je ono što drži svu vodu na Zemlji da ne odleti u svemir, pa tako i vodu koja je nosila "hiljade leševa po Obrenovcu".
Posle im je kriv Đavo kada ih pozovu u policiju na saslušanje, pa tamo brže-bolje izjave čuveno "jeli smo govna (tim rečima), ali od sad radimo za naše".


flat Earth = flat brain = flat mind


a Flat Earth society is meeting here today, singing happy little lies...

Čisto sumnjam da autori gornjih budalaština zaista veruju u to što su napisali. Pre bi se reklo da, onako Krlekonjski22 tj. nimalo naivno i nikako za džabe, zaista "rade za naše". Čini se, baš nekako postinformativno.
Tim rečima.

Friday, 15 September 2017

Potres mozga


Potres mozga zaista može da bude ozbiljna stvar. Do njega dolazi tokom bavljenja sportom daleko češće nego u drugim situacijama. Fudbalsku loptu olako smatramo za "samo balon ispunjen vazduhom", ima tu drugih i ozbiljnih faktora rizika koji "vazduh okružen balonom" itekako mogu da pretvore u malj. Neki autori smatraju da se, tokom vremena, usled brojnih udaraca u glavu mozak boksera polako pretvara u "nešto nalik kaši". Brojni su primeri koji idu u prilog toj tvrdnji.


Po izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, potresi (konkusije) predstavljaju najčešći tip traumatskih povreda mozga. Oni mogu biti brojni i različiti, i nijedan od njih nije bezopasan: blaga povreda mozga, blaga traumatska povreda mozga, slabija trauma glave... ništa od toga ne bi smo želeli da vidimo u svom zdravstvenom kartonu. Na kraju, naš mozak - to smo mi. Osnovni tretman je jednostavan: bitno je ohladiti se nakon potresa, odmoriti i telo i um - manite se video igrica, gledanja televizije, čitanja, slanja SMSova i buljenja u telefon, ne idite u školu ili na posao. Ništa od toga svakako ne predstavlja dobar način da ublažite i odstranite posledice potresa mozga, koje zaista mogu da budu veoma ozbiljne. Veoma je važno, do potpunog oporavka, obustaviti svaku dalju aktivnost koja može dovesti do novog potresa.
Svake godine, trećeg petka u septembru, brojna građanska udruženja, medicinske ustanove i rehabilitacione grupe u SAD obeležavaju tzv. nacionalni "Dan svesti o potresu mozga". Toga dana održavaju razna predavanja i tribine o tome kako prepoznati simptome potresa mozga, kako (u tom slučaju) pomoći sebi ili nekom drugom. Razna istraživanja kažu da se procenat ispitanika koji su relativno dobro upoznati sa ovom temom kreće oko 10-15%, što je premalo.
Te znake treba prepoznati i zaista ih uzeti za ozbiljno:
- glavobolja
- konfuzija
- otežano pamćenje i pažnja
- vrtoglavice i problemi sa ravnotežom
- osećaj tromosti, nejasnog vida, teturanje u hodu
- razdražljivost, pojačane emocije ili njihov nedostatak
- mučnina, povraćanje
- pojačana osetljivost na svetlost i zvuk
- dupliran ili zamućen vid
- usporene reakcije
- poremećaj sna
- gubitak svesti
Bitno je ove znake uočiti i prepoznati odmah nakon događaja koji ih je možda uzrokovao. Provera je poprilično jednostavna i laka:
- da li osoba ima glavobolju?
- da li je privremeno izgubila svest?
- da li deluje zbunjeno i usporeno obrađuje informacije?
- da li se seća šta se desilo?
- da li "vidi zvezde" ili ima vrtoglavicu?
- da li joj "zvoni u ušima"?
- da li ima mučninu i povraća?
- da li govori jasno ili nepovezano?
Sve su ovo prvi znaci potresa, i ako ih ima treba odmah potražiti stručnu pomoć. Nažalost, u paketu za prvu pomoć ima malo toga što bi moglo da pomogne u slučaju potresa mozga; bitno je da povređeni ostane miran, treba ga staviti u sedeći ili ležeći položaj. U slučaju čak i kratkotrajnog gubitka svesti treba odmah kontaktirati lekara.
Verovatnoća ove traume je veća kod dece i tinejdžera; kod njih i oporavak traje duže nego kod odraslih. Potres u toj životnoj dobi može uticati na sve oblasti života osobe, uključujući i školovanje, bavljenje sportom pa čak i na ponašanje u društvu. Rezultati istraživanja iz 2014. godine ukazuju na to da su adolescenti koji su doživeli potres mozga tri puta podložniji depresiji u odnosu na svoje vršnjake kojima se to nije desilo.
Ovaj Dan je posvećen upozorenju da se pobrinemo za sopstveni mozak i naučimo druge da to isto rade.

***
Dakle, da ponovimo lekciju:
Bitno je znake potresa mozga uočiti i prepoznati odmah nakon događaja koji ih je možda uzrokovao. Provera je poprilično jednostavna i laka:
- Da li Vođa ima glavobolju? Ima.
- Da li je privremeno izgubio svest? Stalno.
- Da li deluje zbunjeno i usporeno obrađuje informacije? Kao da je na strihininu.
- Da li se seća šta se desilo? Nikad.
- Da li "vidi zvezde" ili ima vrtoglavicu? Šta sve taj vidi i ima... it's full of stars.
- Da li mu "zvoni u ušima"? Stalno, 25 sati dnevno, da ne bi zaspao na poslu.
- Da li ima mučninu i povraća? Po svima.
- Da li govori jasno ili nepovezano? Lepota je u uhu slušaoca, pogan u ustima govornika.
Sve su ovo prvi znaci potresa, i ako ih ima - a ima ih - treba odmah potražiti stručnu pomoć.

#onokad ruska kapa sa Vođine glave sklizne preko očiju pučanstva

Prosečni posedovalac biračkog prava u Srbiji ima sve simptome lica zaraženog konstantnim potresima mozga: trajne glavobolje. konfuzija, kratko pamćenje ili njegov potpuni nedostatak, nepažnja, vrtoglava neuravnoteženost, inertnost i višegodišnje teturanje kroz svakodnevicu, nejasan i dupliran zamućen vid (bez ikakvog jasnog razloga), razrogačenost očiju, razdražljivost, hiperkvaziemotivnost do ravnodušja, mučnina i povraćanje, pojačana osetljivost na bilo kakve nadražaje i podjednako na nedostatak istih, usporene reakcije do oguglalosti, nesanica, kolektivna nesvest. 
Građani Srbije su predugo svakodnevno zatrpavani medijskim dangama, nokautima, šutiranjem u glavu, udaranjem u zid, a da to ne ostavi posledice na mozak. Konstantno stanje potrešene društvene svesti je toliko uočljivo, da se čak postavlja pitanje efikasnosti pružanja profesionalne pomoći. Sedeći ili ležeći položaj, ili nesvest, poželjno su ponašanje u okruženju u kome su nenormalni samo oni koji nisu doživeli potres mozga i oni "bez mozga" koji žele da pomognu drugima u nevolji. Užasavajuća je činjenica da prva reakcija na svaku novu konkusiju, koju nam priređuju oni koji nas vode, glasi: "Nije mi ništa."
Svašta... kao kad se oklizneš na led pa razvališ guzicu o beton, osim što je ovde mozak razvaljen.
Srbistancima konstantno u ušima zvoni jedan isti glas. Taj ljigavi glas sa svih strana prosipa nejasna i nepovezana bulažnjenja, koja naziva svojim "zvaničnim državnim stavom o..." nekome, nečemu i uglavnom ni o čemu - dakle, o sebi. Postalo je strahovito teško eskivirati te nasrtaje na um (ponekad i na telo), izbeći traume i potrese mozga i duše, kojima smo svi u ovom vilajetu izloženi. Ovolika društvena ošamućenost i nepostojanje reakcije nisu slučajni, baš kao ni devalvacija svega osim pružanja neprofesionalne pomoći. A nje je sve više, i tek će je biti.
Kolektivni potres mozga zaista može da bude ozbiljna stvar. U Srbiji, do njega dolazi zbog izliva politike u mozak daleko češće od bilo čega drugog.


Nauka kaže da - zbog posebne građe kljuna, lobanje i vratnih mišića - detlić ne može da dobije potres svog pilećeg mozga, iako svakoga dana nekoliko hiljada puta bije glavom u drvo silom višestruko jačom od gravitacione.
Možda bi stvari ovde zaista bile drugačije da je Pera onomad ipak prvo otišao u policiju...

Kolevka za macu


Vučić: Znam dobro ko je Haradinaj. Sa Albancima se ne igram, naprotiv, pružao sam im ruku, ali neću zločincima i silovateljima. (B92)
Haradinaj: Vučić i Dačić su učenici Šešelja i Miloševića. (B92)
Vučić: Podržavam ulazak Srba u Vladu Kosova. Savest mi je čista dok to govorim. (Nezavisne)
Đurić: Srbi na KiM u političkom smislu suočeni su sa izborom "između kuge i kolere" i ako oni odluče da podrže vladu u kojoj će sami imati svoja mesta, naravno da Vlada Srbije stoji uz svoj narod. (Nezavisne)
Vučić: Odnos države Srbije prema gospodinu Haradinaju, ako tako mogu da ga nazovem, se neće ni "za jotu" promeniti. Ostaje naša optužnica, poternica, jer mi ne možemo da odustanemo od pravde za one koji su stradali. (N1)
Đurić: Ramuš Haradinaj ostaje optuženi ratni zločinac, čovek protiv koga će srpski pravosudni organi nastaviti da preduzimaju sve moguće mere. (Nezavisne)
Ljajić: Optužnica protiv Haradinaja ostaje i dalje na snazi. (Blic)
Haradinaj: Pametan predlog Vučića o dijalogu o Kosovu u Srbiji. (Blic)


Periša "Hnda": (treneru) Bane, bre ovaj će me ubije, bacaj peškir il ću se samonokautiram! (Novogodišnji boks-turnir 1986, Hala sportova Negotin)

***
Zajebana stvar, kad se upleteš u konopce pre nego što uđeš u ring.
K'o kolevka za macu.

Wednesday, 13 September 2017

Pena party


Dakle, u utorak smo konačno saznali istinu koju su Kominterna, Vatikan i Novi svetski poredak vekovima krili od nas:
Za propast Dušanovog carstva, sumnjiv rezultat Boja na Kosovu, kumoubistvo Karađorđa, neuspeli rat Obrenovića sa Bugarima, ubistvo kralja Aleksandra (onog prvog Prvog), katastrofu na Legetu, ubistvo kralja Aleksandra (onog drugog Prvog), za dolazak Tita i komunizma, za odlazak Tita i komunizma, Dejton, Oluju, Solanu, malu Milicu, 5. oktobar, hapšenja "heroja" srBskih, ubistvo Miloševića, paljenje ambasada i džamija, pljačku prodavnica sportske opreme, klerofašističko divljanje navijača i besnih popova, Šešeljeve dilove i cinkarenja po Hagu, propast privrede i društva, Savamalu, najnoviju kosovsku vlast "naših" i "njihovih" kretena... i ko zna koliko još boleštija koje nam tek slede, definitivno je kriva pena od piva i kapućina na ustima.
- Pena?
- Može.


Kako stoje stvari, ispada da je celokupna istorija Srba samo jedna velika i beskonačna pena-party, i ništa drugo. Eto, čak se i g. Fontana, koji svake božje večeri prosipa sve i svašta širom domaćih nacifrekventnih medija, zapenušao kao da mu je neko u usta sipao deterdžent. OK, to smo već viđali širom naše zemlje ponosne (od Prestonice do najudaljenije palanke) ali da se čak i Vrhovna Fontana zapenuša, pa još toliko - zaista nismo.
Ovako sumanuto penušanje se može videti samo kod epileptičnih napada.
I kod besnila.


Kada besnilo, u jednom podivljalom i pomahnitalom društvu, postane stil društveno poželjnog ponašanja od vrha do baze, onda nije više čudno ni kada zapenušana usta zamene hladnu glavu i zdrav razum. U takvim društvima pena kad-tad krene da se valja po ulicama, najavljujući da za njom sledi nešto drugo i još gore. I klizavije.
Eto, čak se i Julinovo sumanuto "komandovanje" Vojskom sve više uklapa u ovaj penasti stil: tu su đevojke, a tu su i pena topovi. Pa kad krenemo da penom oslobađamo Kosovo... ih!


U stvari, svo to penasto ludilo je krenulo pre daleko manje godina nego što nam ovih dana podmeću. Sve je započelo 2011. sa penom ispod Tominog dupeta, onom morskom. Bilo joj je potrebno šest i po godina da stigne do Velikih Usana, i sada je konačno tu.
Zapenušala zabava može da počne.

Tuesday, 12 September 2017

Stvar perspektive


"Sve će se u daljini spojiti u jednu tačku."



Kada bi u Srbiji, kao u ostatku sveta, važila pravila - u saobraćaju, politici, u bilo čemu - onda niko ne bi ni pomislio da pređe preko duple crte, niti bi se ona u nekoj "dalekoj daljini" stopila u jednu tačku. To bi važilo bez obzira da li ta tačka predstavlja ulaz u mračni tunel u kome smo svi. Ne bi važilo čak ni iz žablje perspektive, jer je sveopšte poznato da se žaba trudi da pređe preko puta i da je pritom neko ne zgazi, a ne da u nedogled prati horizontalnu signalizaciju. I upravo, po prvi put u svojoj & tuđoj istoriji, kradikalska vlast je od života napravila video igricu u kojoj žaba ne čačka mečku pokušavajući da pređe na drugu stranu ulice, niti piša uz vetar, i - što je suština cele igre - uvek je na liniji. Obavezno.
Elem, u ŠaBcu je jedna kradikalka prebegla u Dulovu skupštinsku ekipu. Najbolje bi bilo da sad svi odbornici SNS prelete kod Petrovića, pa se onda svi tako kompljet prečlane kod Ničića. U stvari, nema potrebe za tim međukorakom (niti je više moguć), dovoljno je da svi skoče u Savu; voda će ih ionako odneti do BgH2O, pravo Vučiću pod noge. Proprane.
Boško je morao onako, jer Timok ne teče uzvodno, već samo niz dlaku pa u tačku.
Beoslon nije mogao da se uklopi u tu tačku jer je ona za njega ipak pretesna, zato je šutnut.
Kolektivni prelazak zaječarskog oborkneza na stranu beogradske vlasti manje liči na prelet, poput šabačkog, više je to bio stampedo krda koje je neko sa otvorenog polja uterao u kontrolisani tor. Nije to nešto novo, a ni poslednje od takve sorte. Problem je u tome što zaječarski i niški preleti šalju drugačiju poruku od šabačkog, a Dinić o tome piše u svom tekstu na Peščaniku.
Međutim, niški prelet - naročito - bezbroj puta je gori od tamo neke šabačke prculje, koja ionako nije promenila ništa u čivijaškom odnosu snaga. Tu se ne radi samo o matematičkom 2:1 odnosu broja niških i šabačkih ptica-serica. Niški slučaj je prava slika domaće političke scene, jer je njegov malignitet ono što uništava naše (političko) društvo; obeućena šapčanka je samo lutajuća metastazica. Zastupnička metastarletica, kakvih su puni Skupština Srbije i ministarstva.
Pobogu, pa kako, zašto? Što su baš nesrećne ex-žute-ko-dupla-štrafta nišlije toliko krive?
Zbog toga što su prešle preko duple&žute crte koja se ne prelazi, ako zaista hoćemo red u ovoj kući.
Zato što je upravo to dokaz suštinskog nepostojanja različitosti među njima.
"Ako dovoljno dugo gledate u ambis, ambis će početi da gleda u vas", napisao je Niče, objašnjavajući da je poimanje okoline stvar naše percepcije. Nije sve u perspektivi, ima nešto i u (samo)poštovanju bez koga je paralelne crte moguće spojiti u jednu tačku mnogo pre i bliže nego što se čini.

Stvarno, dokle bre više da vam se crta.


p.s.
Ovi u Google su stvarno veliki pokvarenjaci. U polje za pretragu ukucaš "Ničić prešao u SNS" da pronađeš datum kada je to objavljeno, a američke barabe te pitaju "Da li ste mislili: Vučić prešao u SNS"
Mada, ako bolje razmislimo, to i nije toliko zajebancija koliko na prvi pogled izgleda.
Stvarno, kada jednog dana ovdašnje sve i svako budu postali jedno tj. On, svakako neće sumanuto delovati vest:
"Država To Sam Ja prešao u SNS".

Monday, 11 September 2017

Uhapsiše Beoslona



Pa šta je bre ovo - ovaj svet se stvarno izokrenuo, đe udari svoj na svoga?!
A da mu nije kum smestio, onako, po srBski - em domaćinski em tradicionalno? Ili je on, ili je On - Mali ili Veliki oborknez - al' neko svakako jeste. Ne bi estradni menaŽDer uludo ulagao u konja, osim ako neko drugi ne uloži više kako bi ga nadjahao.
Kako god bilo (a biće), ponovo će se sve svesti na izmenu starih narodnih poslovica u nove, napredne - dobićemo "tresla se gora, rodio se beoslon". I na onu staru, koja se nikako ne da izmeniti - "sve su to moj do mojega".
Ne znamo da li će Beoslon biti otperjan baš u niški zatvor, jer ni Genčićeva vila nije za bacanje a ušetedilo bi se i na gorivu za transfer & dnevnicama za službeni put do tamo (bez nazad, samo napred). Mada, ostaje nejasno zašto Mirkovića, umesto u zatvor, ne pošalju u neku od srpskih ruiniranih bolnica. Možda se i njima tada posreći oko renoviranja.
Tko bi to znao reći...
Anyway, zaista nije lepo od domaćih izdajnika, stranih plaćenika, pacova, hijena, domicilnih ništarija, mrzitelja i nedostojnih ljudi da se smeju tuđoj nesreći.


Kad se kradikali kolju među sobom, najbolje je ostati mrtav 'ladan.
Eto nama još jedne, najnovije narodne poslovice.

Saturday, 9 September 2017

WW3 na FB


Treći svetski rat je već počeo, vodi se na fejsbuku i ostalim društvenim platformama. Njega ne vode zaraćene države, vojni savezi ili multikorporacijske armije plaćenika, već se on vodi između nas samih. Alle gegen alle, pravi hobsijanski rat "svakog protiv svakoga" ali ni oko čega.


Ako stvari pogledamo sa jedne drugačije tačke (a ne one zvanične koja nam je podmetnuta), možda ćemo uvideti da se dosta sumnjih stvari dešava u pozadini svega. Od stvarnih do lažnih terorističkih napada, podrška ISIS-u, "invazija na Evropu" i slične stvari. Niko od nas ne može da pojmi šta je od svega toga prava istina. Ali zato svi možemo videti da nas "neko" stalno bombarduje strahom, zato što je strah najmoćnije oružje za kontrolu masa. (u Orvelovoj "1984" niko zapravo nije siguran ko zaista bombarduje Pistu Jedan - neprijatelji ili Okeanija sama) Osvrnimo se oko sebe - slobodno možemo reći da su u tome veoma uspešni.
Zbog toga je jedino rešenje da ostanemo jedinstveni i počnemo da mislimo svojom glavom. U suprotnom, pretvorićemo se u nacionaliste ispranih mozgova. A takvih danas ima svuda, i sve ih je više. Oni šire svoju mržnju putem interneta, šeruju lažne vesti i vode bitke komentarima. Upravo to je tema pesme "WW3 is on Fb" - stanje u kome je fejsbuk postao ratna zona a korisnici se pretvorili u vojnike, tastature im služe kao oružje a slova kao meci. Kada su svi naši prijatelji razdvojeni na dve suprotstavljene strane, viču jedni na druge i međusobno se "časte" bezumnim i glupim komentarima.
"Niti reči razuma, samo bombe bez smisla".
Istina je da niko od nas ne može znati istinu.
Istina je i da ujedinjeni pobeđujemo, a podeljeni padamo.

- Pigs Parlament, avgust 2017.


Izgleda da je on već tu, bez oružja i plašenja
Iz tastatura pucamo, doskočicama se gađamo
Taj rat je počeo oko sukoba mišljenja
A sad po zidovima samo se svađamo

Treći rat svetski
Postao je fejsbuk epski

Niti reči razuma, samo bombe bez smisla
Slova su meci kojima tuđe zidove bušimo 
A rat je počeo oko sukoba mišljenja
I sad po zidovima samo se svađamo


Pigs Parlament "WW3 is on Fb"
(Koruptistan EP, 2017)

And you know what I mean.

Friday, 8 September 2017

Seks, laži i lepljive trake


Nakon poslednjeg Vučićevog tvitohuškačkog gostovanja na TV Happy, možemo izvući nekoliko zaključaka:
- AV na nacifrekventnim televizijama više ne gostuje, on tamo postuje.
- Pored svih gorućih problema koji more ovo društvo, preko dnevne visoke palanačke pa do prizemne međunarodne politike, on nema pametnija posla od javnog erdoganovskog ogovaranja, u stilu "šta i ko je sve o meni danas okačio na tviter, za šta me baš briga, neka rade šta hoće, ali..." Svoju ratnohuškačku iz devedesetih i potonju strahohuškačku (naročito posle 2012), sada je dopunio novom retorikom - tvitohuškačkom. "... Ali, neka narod vidi šta oni sve pišu tamo - naročito onaj narod koji nema kompjuter niti ume da pravilno napiše twitter, pa neka onda taj isti narod sam prosudi o tome kakvi su to ljudi." A ako zatreba, i neka presudi, jer narod je uvek u pravu osim kada je u krivu. Ovo poslednje je, poput Druga Sredoja, rekao u sebi, ali tako da mu se jasno ocrtava na čelu.
- Srž politike SNS i njene koalicione vladavine (koju čine buljuci satelitskih supozitorija prebeglih iz svake od prethodnih vlasti), kao i njen ogoljeni slogan, možemo slobodno definisati kao "Seks, laži i i lepljive trake". Prva dva stuba te politike su više nego jasna (dovoljno je baciti oko na naslovne stranice domaćih dnevnih novina i male ekrane naših TV prijemnika). Treći, u potpunosti definiše čvrstinu koagulata koji sebe naziva vlast u Srbiji XXI veka. Da se manemo fora iz epizode Mythbustersa "Duct tape island", društvo i njegova država se ne grade niti održavaju selotejpom - koliko god da liče na pusto ostrvo.
Kada sve njih pogledate, kakvi su nekada bili i kakvi su sada, sasvim je jasno zašto je sve ovako kako je, ko tu kosi, ko vodu nosi, ko piša u cveće, ko je podvojena ličnost, ko je kukavička pizda koja se uvek krila iza neke državne sile, ko je starleta a ko jedina & stvarna zvezda akcionih filmova.


Poslednji sa spiska je onaj prvi sa slike, naravno.
Da se zna.

Thursday, 7 September 2017

Šejk bejbi, šeik


"Arapi nezadovoljni, prestali da ulažu a možda se i povuku iz Beograda na vodi" - vest koja već danima spaljuje internet, ledi krv u žilama, oči ispadaju, narod se masovno konsternira, vlast 'ladi... to što 'ladi. Pa kako to bre sad - a ona obećanja šeika Bin Zajeba i Bin Zajeda, o hiljadu evra poklona po glavi stanovnika, članu skupštine stanara i ukućanima širom naše zemlje ponosne?!
A taman su lepo krenuli sa pripremama za isplatu, svaki u svoje vreme i u svojim apoenima...


Radiš najgore poslove, svako te bije, nikad nemaš svoj dinar, moraš sve od njih da tražiš i kukumavčiš. Ti bre ne znaš šta je tvoje, čoveče!
Pa neće oni moći tako još dugo, bogami!
Oće, oće.
Neće! Sutra otvaraju Pantelijin testament, ima da mi daju moj deo. Ako me prevare, sve ću da ih pobijem!

)

A koliki je moj deo?
Ovoliki. Ako si lud, nisi gluv. Čuješ šta piše. 
Pa šta, onda znači ja nisam dobio ništa, je li? Pa ne može to tako, ja hoću da znam šta meni pripada ... Upamtićete vi mene! Hoću svoj deo, nećete da me prevarite! Doveli ste firmu do propasti, kuća propade, jebem li vam sunce žarko, da vam jebem. Ubiću svakog ko me ne bude slušao, jel jasno?!


Evo ti ništa.
Sam biraj sa koliko nula.

Wednesday, 6 September 2017

INOUT


ime: StevIN Seagal (mr. Blackdeath)
žanr: akcioni
produkcija: Hollywood
vs.
ime: Alexander WoolOUT (cmrd. Blackadder)
žanr: parapsihopatološko-huškački
produkcija: Bolidwood


- Poštovani gledaoci, moje ime je ponovo Biljana Popović - Štula, a večeras u studiju RTSPinkBKHappyTV imamo specijalnog gosta iz Kine, koji će prokomentarisati ove dve pojave u našem društvu. Druže Brus Li, dobro veče i recite nam odmah na početku, šta mislite - ko je jači: mr. IN ili drugospodin OUT?
- Odmah na kraju ću vam odgovoriti na vaše pitanje. Ta dvojica su u branši poznati kao Wussy i Pussy, i bespredmetno je govoriti ko je od njih jači. Iako se, na prvi pogled, razlikuju u tehnici koju primenjuju, obojica su zapravo nebitni po bilo kom osnovu. Jedino što je bitno, i što je poruka kung-fu filozofije u vašem slučaju, predstavlja činjenica da i jednom i drugom vaši policajci i vojnici otpozdravljaju klimoglavom. Znate, u onoj našoj armiji od terakote nema ni jedne jedine figure koja je pognute glave, čak ni konji. Nema od vas takvih ništa, i zato odoh ja da zatvorim radnju. Biznis ne čeka, naučite vi ovde već jednom i tu šaolin filozofiju, umesto da gubite vreme na nijanse crnog.
- Sun-tzu tijbm, druže Li, ala ih oplete! Pa kako ovo da pustim u nacifrekventni etar, naročito sad, kad je Bogoljub dao pare Željku da integriše RTS i Pink u BKHappyTV?! Si ti bre normalan, oćeš da ti sledeći put tražim fiskalni u radnji pa da najebeš? Da te Gazda čita kod Marića, to oćeš, a? Hajde, reci, šta da radim sa ovom tvojom izjavom... i tim urokljivim očima. Šta?
- Ostav. Svi.

Monday, 4 September 2017

The Internet of Hate (3)


Nakon Šarlotsvila su nacisti, beli supremacisti i ultradesničari postali daleko manje dobrodošli na internet. Zbog toga su rešili da naprave svoj.


Najlakše je opisati Gab kao Facebook, ali sa više rasizma. Čak ni nedavno pomračenje Sunca nije bilo izuzeto od komentara nabijenih rasizmom. Jedan od korisnika je napisao: "Sunce je sada postalo crno i zahteva hitne popravke!" Na Gabu postoje privatni četovi u koje se ulazi samo po pozivu (jedan od takvih je "Alt-tech Alliance"), prostori za razmenu poruka na određenu temu i stranice ličnih profila. Mesto, na kome se vodi diskusija o katastrofalnim posledicama uragana Harvi koji je pogodio Teksas, prenatrpano je postovima o tome kako aktivisti pokreta BlackLivesMatter "zloupotrebljavaju uragan Harvi da bi pucali na Belce i to posle objavljivali na tviteru". Ili: "Čuo sam da Bog kara crnje neko starom dobrom prirodnom taktikom za čišćenje. Blagosloven neka je taj KKK-mag koji je tako prokleto genijalan." Naravno, nisu svi komentari ovako puni besnila i mržnje. Neki korisnici samo dele linkove ka popularnim izvorima vesti i poruke pune nade da će žrtve uragana moći da pronađu neko sklonište.
Korisnici mogu da ostavljaju svoje komentare ili glasaju za postove drugih. Kada je autorka ovog teksta (za potrebe njegovog kreiranja) pristupila Gabu i postovala poziv drugim članovima za razgovor o alt-teh pokretu, odmah je jedan od korisnika Gaba poslao pitanje o tome koliko Jevreja radi za Slate (za koji Ejpril Glejzer piše). Drugi su uljudno odbili razgovor, rekavši da to nije medij kome se može verovati. Bilo je i onih koji su pristali da razgovaraju.


Jedan od korisnika Gaba, koji je u mejlu zahtevao da ostane neimenovan, kaže: "Većina onih koji prelaze na alternativne društvene platforme sebe identifikuje kao konzervativce ili libertarijance. Oni vide duple standarde, kada je u pitanju sankcionisanje tzv. govora mržnje, koje imaju Google, Facebook i Twitter. Veći deo onoga što biva cenzurisano ili zasenčeno uopšte nije ispunjeno govorom mržnje. Često je to jednostavno neka ideja sa kojom se najglasniji nikako ne slažu." Za razliku od poznatih sajtova belih rasista, Gab u svojoj srži nije organizovan oko neke političke ideje, iako su brojne ideologije pune mržnje tu pronašle prostor za sebe. Na prvi pogled bi se pre moglo reći da su tu na prvom mestu vrednosti slobode govora, bez obzira koliko on uvredljiv bio.
Iako se Gab ponosi time što obezbeđuje prostor na kome se praktikuje forma razuzdanog ("slobodnog") govora, na njemu ipak postoje pravila koja brane podsticanje nasilja, šerovanje ilegalne pornografije, trgovinu oružjem i promovisanje terorističkih grupa na njemu, i korisnici mogu prijaviti takve sadržaje administratorima. Sanduža tvrdi da je Gab blokirao nekoliko korisnika koji su muslimanima pretili smrću ili šerovali pornografiju, mada nije želeo da te tvrdnje o brisanju korisničkih naloga potvrdi konkretnim dokazima.
Poput Facebook, i Gab uzgaja sopstvenu zajednicu. Radi se o zajednici koja nije uvek bila spremna da javnosti pokaže svoje pravo lice. Beli rasisti imaju već dugi niz godina utočište na internetu. Forumi, Twitter, Facebook, YouTube i Reddit su mesta na kojima su zajednice ultradesničara, neonacista i belih nacionalista pronašle siguran onlajn prostor na kome dele svoje fiks-ideje i razmenjuju svoje teorije koje pokreće mržnja.
U svakom slučaju, ovako je bilo u prošlosti. Međutim, ove godine ih je izbor Trampa za predsednika ohrabrio da izađu na ulice, zbog čega je postalo nemoguće dalje se pretvarati kako su oni bili jedva nešto više od dece koja se onlajn igra u pesku. Njihovo prisustvo u stvarnom svetu je isprovociralo glasne zahteve da velike internet kompanije nešto preduzmu po tom pitanju. I one su to učinile. 


Ne znamo da li će ultradesničari moći da ostvare svoj naum o drugom internetu, ali njihova kuknjava o cenzuri je nadjačala nešto daleko bitnije: kontrola nad celokupnim internetom je centralizovana i nalazi se u rukama nekoliko najvećih kompanija - a to je nešto što te kompanije možda i ne žele da znamo. Koliko god njihovi stavovi bili odvratni, desničari su svoju borbu veoma lukavo smestili u polje borbe za "slobodu govora". Ovaj "argument" se primio i u ostalim nijansama desnice, naravno. Tramp obožava da proziva Amazon - možda i zbog toga što je njihov izvršni direktor Džef Bizos vlasnik Washington Posta, koji nije naklonjen predsedniku SAD. Sa druge strane, Taker Karlson je u svojoj emisiji na Fox News izjavio da "Google treba uređivati kao da je javni servis, i tako obezbediti da više ne ometaju slobodan protok informacija za sve nas". (napomena: više je nego jasno na koga to "nas" misli) Stiv Benon, nekadašnji Trampov pomoćnik i izvršni predsednik Breitbarta, takođe tvrdi da tehnološke platforme treba tretirati poput javnih i komunalnih usluga. Kada sve to upakujemo sa predlogom seta antitrust zakona Demokrata u američkom Kongresu, koji predstavlja glavno načelo njihove nove politike, veliki čuvari "internet morala" bi uskoro mogli da se nađu na tapetu kao nikada do sada.
Teško je ignorisati ironiju da jednu od najvećih pretnji velikim tehnološkim monopolistima predstavljaju upravo grupe koje šire govor mržnje. Sanduža iz Gaba tvrdi da su Apple i Google blokirali njihovu firmu kako bi sprečili pristup korisnicima te aplikacije, kojih potencijalno ima 70-75% na američkom tržištu. Čak i da smo saglasni sa banovanjem Gaba, moć šačice kompanija da biokoga izbaci sa interneta treba da nas zabrine. Upravo u tome leži razlog što će zagovornici "alt-teh" stavova imati sve veću podršku u Silikonskoj dolini, između ostalog i zbog toga što se brojne manje kompanije otvoreno plaše kako neće moći da izdrže takvu konkurenciju na tržištu.
Takođe, teško je ne videti i činjenicu da su za ovakvu mutnu situaciju od samog početka bile krive upravo velike tehnološke kompanije. Na neki način, ultradesničari prozivaju te kompanije da, dok zagovaraju principe "ne budimo zli" (Google) i "da povežemo i približimo svet" (Facebook), one u stvari povećavaju svoju popularnost i zaradu upravo preko interneta (koji kontrolišu), na kome je sve dopušteno sve - oni Veliki ne kažu da nije. Izbacivanje nacista je stav koji je sasvim lako odbraniti, ali ako u obzir uzmemo ne baš malu nekonzistentnost u transparentnosti i sprovođenju pravila ponašanja na društvenim mrežama, miris proizvoljnog ponašanja i samovolje se teško može ignorisati.
Na nekom slobodnijem tržištu bi Facebook, Google i GoDaddy podjednako slobodno mogli da blokiraju pogane ideologije, ali ne bi bili suočeni sa optužbama da suzbijaju slobodu govora jer bi sajtovi poput npr. TheDailyStormera imali više prostora za svoje društveno umrežavanje i hostovanje domena. Prvobitni ideal interneta je bio da to bude mesto na kome se mogu iznositi sve vrste različitih stavova, gde će ljudi dolaziti da bolje razumeju jedni druge i prihvataju nove izazove i ideje. Možda ovaj spisak utopijskih želja deluje naivno, ali ideja da otvoreni internet ne sme biti kontrolisan od strane male grupe korporacija, koje imaju obaveze samo prema svojim akcionarima, i dalje sa razlogom postoji. Facebook je bio zamišljen kao jedno od tih javnih mesta, a ne kao bašta ograđena visokim zidom (u šta se pretvorio).


Sve ovo može biti razlog zbog koga su Gab i Alijansa za tehnologiju slobode govora zadobili poverenje nacista, ali oni takođe (i do određene mere) mogu biti primamljivi i zagovornicima levičarskih anti-trust ideja. "Ukoliko korporacije Google i Apple iskreno zastupaju svoje političke stavove, onda bi bio red da javno objave kako imaju diskriminatornu poslovnu politiku. Trebalo bi da se njom ponose. Ne bi trebalo da lažu i pričaju o promenama i različitostima. Manite se više obmanjivanja javnosti, izađite i javno recite da ste vi i vaše platforme glavni ratnici socijalne pravde", rekao je Sanduža na kraju.


Sunday, 3 September 2017

The Internet of Hate (2)


Nakon Šarlotsvila su nacisti, beli supremacisti i ultradesničari postali daleko manje dobrodošli na internet. Zbog toga su rešili da naprave svoj.

alt+right

Napraviti internet uopšte nije lako. Preovladava mišljenje kako je to jedno apstraktno, otvoreno polje koje konkretno niko ne poseduje - ta legenda je zasnovana na poreklu interneta kao jednom od vladinih projekata, kao i na našoj sklonosti da zamišljamo kako je njegovo umrežavanje identično onom kod drugih komunikacionih infrastruktura (poput kablovske mreže ili radio talasa). Međutim, internet je u stvari niz core-servisa (većinom privatnih), koji hostuju razne sadržaje i korisnike upućuju kako da dođu do njih. Ukoliko ti provajderi ne žele da se nešto nađe na internetu, zaista im ne predstavlja poteškoću da to sa njega i nestane.
Ukoliko ultradesničari žele da pobegnu sa mreže na kojoj živimo svi mi, platforma njihovog "alt-teh" pokreta koju je Gab inicirao će morati, kao prvo, da pronađe registratora domena koji će hteti da sarađuje sa njima. Problem je u tome što su velike kompanije poput GoDaddy i Namecheap odlučile da uskrate svoje usluge sajtovima poput TheDailyStomer - što predstavlja bitnu promenu u njihovoj višegodišnjoj praksi da ostanu po strani i ne mešaju se u ono što njihovi korisnici postavljaju na svojim sajtovima.
Utradesničarski sajtovi imaju i druge, prikrivenije opcije, poput neimenovanih, grubih numeričkih adresa, ili da van SAD pronađu vlasnike servisa koji su im naklonjeni, ili da odu na tzv. dark-web - deo interneta gde je sajtove moguće anonimno hostovati i do kojih se dolazi samo korišćenjem posebnih pretraživača poput Tora (koji je TheDailyStormer upotrebio nakon banovanja). Ukoliko takvi sajtovi nameravaju da budu javno dostupni, moraju da nađu neki hosting, ali i odgovarajuću zaštitu od visokotehnoloških napada (poput DDoS). Međutim, čak je i Cloudflare, servis poznat po dobroj anti-DDoS zaštiti i politici nepostojanja diskriminacije svojih klijenata, nakon Šarlotsvila odlučio da ukine podršku sajtovima poput TheDailyStormer. Dakle, iako "alt-teh" pokret nije u potpunosti onemogućen da izraste u nešto veće, ukoliko velike kompanije koje pružaju internet usluge (poput registracije domena, bezbednosnih servisa, prodavnica aplikacija itd.) odbiju da sa njim posluju pre nego što ovaj uspe da izgradi sopstvene sisteme, stvari neće ići nimalo lakim tokom.
Za kreiranje sopstvenog interneta je takođe neophodno imati resurse.
Prva deljenja sadržaja - tj. šta god da je to što Gab "proizvodi" - mogu da finansiraju i sami njegovi osnivači, među kojima je nemali broj onih koji su navodno debelo plaćeni u samoj Silikonskoj dolini. Endrju Englin, koji uređuje TheDailyStormer, obratio se u martu Mother Jones magazinu sa tvrdnjom da većina poseta njegovog sajta dolazi iz okruga Santa Klara, tj. samog srca Silikonske doline. "Prosečni ultradesničar je verovatno 28-godišnjak koji je solidno tehnički potkovan i radi u IT sektoru."


Utsav Sanduža, glavni izvršni direktor Gaba, opisuje tzv. Alijansu za tehnologiju slobode govora kao "grupu od 100 i više inženjera iz Silikonske doline, koji u tajnosti rade sa nama na kreiranju alternativne infrastrukture". Njihov cilj je da obezbede soptsvene servere i imaju sopstveni hosting, registar domena, softver za zaštitu od DDoS napada, cloud-servise, tehnologiju kodiranja, da ne spominjemo i društvene mreže poput Gaba i ostalih alternativa "slobodnog govora" (npr. PewTube kao zamena za YouTube). Sanduža tvrdi da je Gab primio stotine novih zahteva za prijem u Alijansu, koja (po njegovim rečima) namerno ima mali broj članova kako bi se lakše zaštitio njihov identitet jer se boje gubitka posla u Silikonskoj dolini zbog toga. Iako je i dalje nejasno gde to oni tačno rade, po Sandužinim tvrdnjama barem šačica njih je sigurno u Google kampusu.
Gab će graditi svoju mrežu od već postojećih brojnih web servisa koji propagiraju ultradesničarske stavove. Paks Dikinson, nekadašnji inženjer u Business Insideru koji je bio primoran da napusti posao nakon što je na svom tviter nalogu objavio gomilu rasističkih i silovateljskih viceva, napravio je sopstvenu ultradesničarsku platformu za prikupljanje para koju je nazvao Counter.Fund ("kontrafond"). Takođe, postoji i Hatreon kao "slobodnogovoreća" alternativa Kontreonu (koji tvrdi da je "govor mržnje zaštićen"). Postoji i desničarski antipod za Wikipediu, nazvan Metapedia. Postoji čaki jedan mali desničarski sajt za upoznavanje (WASP.Love) čiji je slogan "Čuvajte svoje nasleđe! Budite plodni i množite se! Još danas se priključite WASP.Love!" Iako su to mesta na kojima se okupljaju oni kojima govor mržnje nije stran, ona se ipak razlikuju od foruma i platformi kao što su Stormfront i Gab na kojima se rasističke i antisemitske ideje legu i potom dalje razglabaju, na kojima su počinioci zločina iz mržnje poput Dilana Rufa i Andersa Brejvika bili indoktrinisani i pronašli ohrabrenje za nedela koja su počinili.
Dikinson pokušava da nađe investitore za svoje zamisli, ali smatra da ima malo nade da će uspeti. "Levičari odmah skaču na svaku priliku da propagiraju svoje ideje, bez obzira na to koliko su one glupe", kukao je Dikinson na Gabu prošle nedelje. Pa ipak, likovi poput njega su i dalje ubeđeni da postoji tržište za njihove "ideje". PewTube tvorac, Entoni Mejfild, kaže: "Očekujem da će nam među prvima pristupiti oni sa najradikalnijim stavovima koji ne pripadaju mejnstrimu, oni koji su već bili izbačeni sa YouTube i sličnih platformi. Kako bude rasla definicija nekog ko je loš i kome nije dopušteno da priča šta hoće na mreži, tako će i korisnici moje i drugih platformi sve više i više postajati mejnstrim."


Otkako je Google dao Demoru otkaz i izbacio Gab aplikaciju iz svoje ponude, napor da se iznađu finansijeri ultradesničarskog interneta postao je urgentan. Dikinson je na internetu objavio jedan slajd-šou u kome poziva investitore i nove članove koji žele da se priključe pokretu koji nastaje: "alt-teh obećava da će oživeti i obnoviti stari libertarijanski etos o tehnologiji kao sredstvu za postizanje jednakosti i alatu za što veću slobodu", kažu poruke sa slajdova, i napominju da njihovom pokretu nisu bitni rasa, pol ili pedigre i da je njihov moto "ćuti i kodiraj". Po njihovom planu, oni dalje obećavaju revitalizaciju ruralne i palanačke Amerike tako što će obezbediti zaposlenje svim inženjerima koji će učestvovati u izgradnji "novog i antimarksističkog" interneta. "Oni koji prvi budu udružili svoj kapital sa nama, postaviće temelj svog daljeg profita u alt-teh revoluciji."
U poslednjih par nedelja, grupa ultradesničarskih video blogera se pridružila promociji pokreta koji se rađa; među njima je i popularni libertarijanski video-bloger Styxhexenhammer666, čija su dva video zapisa na tu temu imala oko 70 hiljada pregleda. Ostali su postavljali zapise u stilu "poziv na akciju", zvali one koji su tehnološki potkovani da se pridruže pokretu kako bi izgradili "nove platforne slobodnog govora" (što je takođe privuklo hiljade posetilaca njihovih postova). Iako sve to ne deluje kao neka velika brojka, ona ipak ukazuje na pokret čije ideje imaju ne baš tako malu podršku (kako se na prvi pogled može učiniti).


Pretraživanje po Gabu otkriva konstantan dnevni priliv postova onih koji pitaju kako mogu da se priključe. Jedna grupa formirana na Gab-u, nazvana "The Right Wing Dev Squad", opisala je svoje planove za naredni vikend nakon Šarlotsvila na sledeći način:
"Moj vikend će biti uživanje u la dolce vita: pivo u ruci, kod na ekranu, Jevrejin u peći."



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...