Dan domaćih izdajnika

Kada pričamo o velikim izdajama i izdajnicima, tradicionalno odmah pomislimo na par najpoznatijih primera:

1) kao prvi, Juda iz hrišćanskog mita, koji je za 30 srebrnjaka rimljanima prodao Mesiju

2) kao drugi, podjednako često spominjan (kod Dantea naročito), jeste Marko Junije Brut Mlađi, daleko poznatiji po kraćem imenu "Brut" ili izreci "Zar i ti, sine Brute?"

3) kao treći...

"Jbtekišobran" (2021), nemi film koji sve govori

Kundak je izdao Mirin biznis a Badža Slobin, pa su obojica pali na braniku otadžbine.

Dačić je izdao Miloševića, sumanuto cimajući lidere DOS-a telefonom uz histerično groktanje "Kaće ga apsite?!"

Nikolić i Vučić su izdali Šešelja; potom je Vučić izdao Nikolića, a Šešelj svoje haške cimere za debele pare.

Koštunica je izdao one koji su mislili da nije Koštunica.

Tadić je izdao sve, a naročito svaku Nadu (osim Macure).

Čeda je izdao i ono malo što nam je preostalo nakon Nade.

Neki su izdali autobiografije u kojima govore najmanje ili nikako o sebi.

A neki su izdali zemlju, vodu i vazduh na neodređeno i bez kirije.
Svima njima su uvek neki "drugi" krivi, uvek je neko drugi izdajnik, koji zabija nož u leđa državi, narodu, Vođi...

Ovi naši, listom velike srbende, izdaju jedni druge u krug, baš kao i onomad rimljani rimljane a jevreji jevreje. Obično je to tako kod domaćih izdajnika. Pardon - kod patridiota.

U Srbiji, kad nema šta da radi, Izdaja izdaje samu sebe. Važno je da se okreće.

Ovde je izdaja pitanje palanačke naopake časti, ne idu jedno bez drugog.

Nikako.

Sreda je, ističe zakonski rok za objavljivanje rezultata zaječarskih lokalnih izbora od nedelje.

Sad se - kao - čudimo zbog okrnjenog rezultata SNS u Zaječaru. Teško da će silno Vučićevo izdiranje na Ničića u poslednjih nekoliko predizbornih dana, i to pred uključenim kamerama nacifrekventnih televizija, proći ...ehm... nekažnjeno. Oborknez je bre to, Timočki. Izdao čovek građane koji su glasali za njega, prodao ih Vučiću prošli put, pa što to opet ne bi uradio - u kontrasmeru. Njemu svakako nije bilo teško da našteluje Vučića taman na klackalicu kilave većine u svojoj obor-skupštini, ali nikako da je ima sam već obavezno sa SPS ugursuz-pobratimom pa da onda i jedan i drugi svaki čas dobijaju grčeve kada im po neki odbornik previše sporo & sumnjivo digne ruku kada se za nešto glasa. A da pritom na umu konstantno imaju saznanje ko nemalom broju tih istih odbornika (nezavisno od brzine dizanja) popravlja kišobrane i narezuje ključeve stanova, radnih mesta, školskih ocena i ostalih dveri koje lepa reč ni u snu ne otvara, već... 

A možda ništa od svega toga nije istina.

E, čak i to bi opet bila izdaja.

Jer, izdaja je - Danice - šta?

Za Dan izdajnika uzet je 15. mart, Martovske ide, kada je ubijen Gaj Julije Cezar. Dve nedelje kasnije, sve je jasnije: nikom nije lepše neg je nam, ovde je taj praznik svaki dan. Nema razloga da 31. marta ne bude Dan domaćih izdajnika, kao i bilo kog drugog.

Samo tako.

Poplašen

Poplašim sam sebe kad pomislim na tebe

Poplašim sam sebe i kad sam bez tebe

Poplašim sam sebe, čak i kad te nema

Poplašim sam sebe kad misli mi krenu

A kad krenu, stalno mislim na tebe
Jer kad krenu - šta ću bez tebe?

Poplašim sam sebe nimalo mlako
Poplašim sam sebe, i to zaista strašno

Poplašim sam sebe stvarima što mogu da budu
Poplašim sam sebe, to mora da je neki vudu

Gadan je to vudu, jer stalno na tebe mislim

Gadan, gadan vudu - šta pa drugo da radim?

A sve je tako drugačije kad smo zajedno

I meni je sve lakše, osećam se bolje

Jer zvezde su davno ukrstile puteve naše

Što pre to shvatiš, biće i tebi bolje

I biću s tobom, da više ne plašim sebe

I znaću šta da radim, da ne plašim sebe

I kad misli krenu, ja neću da plašim sebe

I kad mislim na tebe, više se ne plašim sebe

O da, jer to sam ja

Čega se plašim...

Thomas Dolby "I Scare Myself"

(The Flat Earth, 1984)

Nadasve simbolična pesma sa albuma još simboličnijeg naziva, izdata najsimboličnije godine.

Kako drugačije objasniti ovu (sve očigledniju) histeriju i paniku među kradikalima, od vrha do podruma?

Vudu, garant.

I tačka.

Znaš ti bre ko sam ja?

 

Svaki put kada pomislim da nešto napišem na račun ministrovanja kuturom od strane novopečene Maje Kulturaje, ujedem se za mozak jer iz nekog prašnjavog ćoška punog paučine obavezno mora da uleti nekadašnji ministar kulture u prvoj postmiloševićevskoj Vladi, onoj dosovskoj sa Zoranom Đinđićem na čelu. Lik, čiji se politikantski razvojni put proteže od samozvanog lidera "plišane revolucije", preko ministra kulture, osnivača LDP, potpredsednika nepostojeće DHSS, blogera i influensera, vlasnika jahte i bonvivana, antipinkovskog cerekala, samozvanog predsednika DS (čiji član zvanično nije od 2005, a kad se vrnuo - ne znamo), pa sve do najobičnijeg prostaka koji snima reklame sa preparatima za podizanje morala posrnulih prostata.

Pa ko je to - Bajazit, Hajduk Veljko, Gavrilo Milentijević, Fikret, Crni, Šantić, knez Miloš, kralj Aleksandar, Nušić, Pašić, Conprosta Forte... aman, ko?

Ko, bre?!
Onaj, koji se raskukao po blatoidima kada je saznao da su mu deca išla u glumačku školu kod Mike silovatelja. Isti onaj, koji je sada na tapetu tih istih blatoida zbog istog, Mikinog greha. Nedokazanog, baš kao i Mikin.

Nedokazanog, baš kao što je i on sam... ili pobratim im Jutka.

smestili mu...

Ovaj lik nije bio markiran kao jedan od čuvenih "nosača kovčega", ali jeste još jedan u beskonačnom nizu onih koji strpljivo čekaju - čak i danas, osamnaest godina nakon atentata - na svoj red da zakucaju taj poslednji ekser u Đinđićev kovčeg.

Halal ga svakodnevno zakucavaju, svaka im čast.
Za izbornu listu na kojoj se nalazi ovakav lik se ne glasa, ma koje god ime okačili da su "protiv". Zato što su protiv nekoga ali nisu ni za šta. Za drugog, a ne drugačijeg. Da se manemo više tih otrcanih fora i varalica. Neka on i njemu slični sopstvenu impotenciju i prostate leče na nekom drugom mestu, a ne na glasačkim listićima. Čini se da u Srbiji političari i prostate nikada ne idu u penziju. A bio bi red.

Ima li leka za Leku?

Složna braća

Batajnica, danas.

foto: Facebook

Da ostavimo po strani standardno prekosavsko importovano ludilo koje besni još od Šešeljeve vladavine tokom devedesetih, ali namerno kačenje bajate fotke na kojoj stariji brat izgleda niži i mlađi iako nije tako, šalje itekako jasnu poruku onome kome je upućena:

Ti znaš da cela Srbija zna da svi znamo ko stvarno stoji iza mene i ko je stvarni gazda ove prćije od zemlje. I zato, ovo ti je poslednja opomena koju ćeš da gledaš na svakoj raskrsnici širom Srbije koju smo pretvorili u kružni tok, a bogami slušaćeš je i u svakom odboru Velike Partije u koji se usudiš da zakoračiš ili promoliš tu svoju slinavu nosurdu.

Niko normalan - pa čak ni nenormalan, poput onog severnokerjskog manijaka - po gradu ne kači slike svoga brata koji je bolestan, izjavljuje bratsku ljubav i podršku u borbi protiv korone. Jer, korona je daleko manje opasna po obljubljenog od svih kostura koji ovih dana nezaustavljivo isplivavaju iz ormara i jama prepunih kradikalskog blata. Počelo je proleće ali oni se i dalje grudvaju krvavom grudom i lobanjama.

A toga u Batajnici ima previše.

To, što upravo gledate širom prestonice a uskoro i u vašem gradu, svakako nije prvo "slovo ljubve" koje Aleksandar javno upućuje Andreju. Samo... ovo je prvi put da se na taj način otvoreno preti.

Nekome.

Iz Beograda.

Hod po sve tanjoj žici postaje opasan, i to ne samo za onoga koga nema na bilbordu a sve na njega miriše, već i za one koji sa tog istog bilborda užasno smrde.
Od straha.

I kod Staljina su ljudi nestajali... ne samo sa retuširanih fotografija.

***

Neko je pušten iz Beograda na vodi - niz vodu.
Bilbordi su tu da podsete: dobro razmisli kom davljeniku ćeš pružiti ruku, i zašto.
Možda bi najpametnije bilo otvoriti pivo, sesti u fotelju i spremiti se za rijaliti koji je dugo bio najavljivan, a sve se više čini da je bez najave već počeo. I to ne odskora.

Samo pratite ponašanje SPS i Željka Mitrovića narednih dana, taj lakmus nikad ne omane.

Njihov TV program i vremenska prognoza su veoma pouzdani.

Zebra

Naučnici smatraju da je jedna od funkcija zebrinih crno-belih pruga i ta, pored kamuflaže i termoregulacije, da životinju štiti od napada raznih insekata - po rezultatima nekih istraživanja, muve, komarci i ostala leteća napast više vole jednobojnu podlogu, dok ih šarena "sletna pista" zbunjuje i odvraća.

Kako bi potvrdili ovu teoriju, japanski naučnici su prefarbali u crno-belo nekoliko goveda i dobili rezultat koji zaista pokazuje da insektima u skoro identičnom procentu odgovara jednobojno sletište, dok je ono prugasto upola manje privlačno. Na procenat napada insekata uticala je i širina pruga (postojala je pogrupa podeljena na takav način), ali u daleko manjem procentu nego što je to bio slučaj sa životinjama ofarbanim skroz u crno ili belo. Japanski naučnici najavljuju dalja istraživanja, koja bi proširili na svinje i na upotrebu tačkaste umesto prugaste kamuflaže (smatraju da je efekat skoro isti).

Povod za ovakvo istraživanje leži u podatku da samo u SAD stočarska industrija trpi gubitke veće od 2 milijarde dolara godišnje zbog povreda, bolesti pa čak i uginuća goveda, izazvanih ujedima raznih manje ili više opasnih insekata. Farmeri su do sada koristili pesticide i insekticide, ali negativni efekti njihove upotrebe nisu nimalo zanemarljivi - od trovanja stoke do činjenice da pojedine vrste insekata veoma brzo razvijaju otpornost na moderne otrove. Zagađenje okoline ide kao obavezan prilog uz sve to, uz nezaobilazne štetne efekte i po ljudsko zdravlje.

Za razliku od japanskih, britanski naučnici su na jednoj farmi konja primenili drugačiju taktiku - umesto da prekreče u crno-bele pruge, oni su konje prekrili prugastim pokrivkama. Rezultat - identičan japanskom istraživanju. I oni najavljuju dalja istraživanja koja uključuju drugačiji dezen kamuflaže, kontrast i veličinu šara. Na kraju, zaključuju da bi bilo zanimljivo videti da li bi dosadni insekti smanjili napade i na ljude koji rade sa konjima (i stokom), ukoliko bi oni nosili prugasta odela.

- Ross Pomeroy: Painting 'Zebra Stripes' on Cows Wards Off Biting Flies (Real Clear Science, 07.10.2019)

- Hannah Sparks: Giving cows zebra-like stripes may help deter flies (New York Post, 08.10.2019)

- Jonas Grinevičius and Mindaugas Balčiauskas: Scientists Are Amazed After Painting Cows In Zebra Stripes – They Get Bitten 50% Less Than Usual (Bored Panda, 2020)

- JoAnna Klein: Why Do Zebras Have Stripes? Scientists Camouflaged Horses to Find Out (The New York Times, 20.02.2019)

Insekti bi smanjili napade na one koji rade sa stokom, ako bi nosili prugasta odela...

Ovdašnji obermaneken prugastih odela je vođa bande koja svakodnevno, javno, bez ustezanja i trunke srama, građane Srbije smatra za stoku. Njemu bi zaista pristajao dezen iz uvodnog dela teksta - i to ne zbog dosadnih insekata (jer je on dosadniji od svih njih zajedno na celoj kugli Zemaljskoj), već...

Ne znam da li muve, komarci, stenice, buve i picajzle manje ujedaju po zatvorima u kojima su "štićenici" obučeni u prugasta odela, ali jedna stvar je itekako jasna: kao što zebrine pruge zbunjuju insekte i otežavaju im sletanje i peckanje četvoronožaca, tako i robijaške pruge šalju jasnu sliku ljudima oko onih koji ih nose.
Sikter! Što dalje od takvih i ne dajte im da vam se približe, jer dosadniji su i ujedaju gore od obada. Umeju da se opasno uvuku pod kožu, prodru u telo, mozak, polože svoje otrove i larve, zbune, slude i na kraju ubiju onoga na koga su sleteli.

Zoolozi kažu da pruge zebrama služe i da se međusobno prepoznaju i okupe u krda. Isto važi i za one koji vole da drugima pred nosem mašu prugastim košuljama pa potom (u toj istoj košulji) odu pred TV kamere da tancuju i od sebe prave idiote. Čisto vežbe radi.
Kradikalske zebre, kao posebnu sortu kamufliranih i veoma opasnih parazita, treba što pre opraviti odgovarajućim dezenom. Ne samo zbog troškova održavanja te i takve ovdašnje industrije, jer ima tu i daleko bitnijih stvari od para - od ekoloških do činjenice da je došao zadnji tren da sprečimo pretvaranje Srbije u Zombilend, u Zemlju mrtvih i utvara.

Jer upravo to je jedina agenda kradikala, koju ne mogu da zakamufliraju nikakvim prugama.

Zebra, tebra.

I tačka.

Zanatlije, najstarije

Dakle, negdašnja glodurka majstarije javne kuće informisanja na Balkanu tvrdi da oni nikada nisu štampali vest da je helikopter sa bebom sleteo... blablatruć. Da li jesu ili nisu, to nikada nećemo saznati jer je vest o padu helikoptera ipak procurila u javnost baš u vreme kada štampano beogradsko sutrašnje izdanje dnevnih novina kreće na ulice. Možda nisu, a možda i jesu (što je daleko verovatnije) štampali Politiku za 14. mart 2015. u kojoj stoji da je vojni helikopter dovezao bebu u bolnicu, tačno onako kako im je pisalo na tzv. Politika Online portalu.

Možda i nije štampala, ali svakako jeste objavila.
To što je pisalo, što ex-glodurka nikada neće moći da obriše - koliko god se iz petnih žila uspinjala.

Baš kao ni RTS, 021NS, Kurir, Alo!, Blic, Novi Magazin, Na Dlanu, Tanjug, FoNet, Pink, Informer, Beta, Novosti... Previše je srca koje ste svojim lažima ujeli, da bi vam ovo novo laganje prošlo i sve palo u zaborav.

Frau Smajli & ostali - neće moći.

Da se ne zaboravi: Zanati najstariji (15.03.2015)

Indijana Vučić & kradljivci kovčega

Vaistinu, gde su i šta danas rade čuveni nosači Đinđićevog kovčega?

Boris Tadić

Zoran Živković

Čedomir Jovanović

Vladimir Beba Popović

Dragoljub Marković

Miodrag Kostić

+

Ružica Đinđić

Gordana Čomić

Odgovore za svakog od pobrojanih dobro znamo (i bez kliktanja na link kod svakog imena). Nema potrebe da ih po ko zna koji put danas ovde ponavljamo i sebe podsećamo o kakvim se bonvivanima i vagabundima radi. Nego, deder da se podsetimo imena tombrajdera koji su na sahrani Đinđićev kovčeg ukrali ispred nosa prisutnih i do dana današnjeg nam prodaju istu ciglu njegovog zaveštanja - kako, inače, nazivaju sopstveni cinizam i politikantski kurvarluk.

Onako, baš džiberski.

Uličarski.

Sramno - do neba.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije

#podrzikrik

RASKRIKAVANJE

Vučići Uveoci su sve više malo mnogo nervozni.

Ali... zašto?

Area 51 i zadušnice

Danas im je divan dan

Bolesnikov rođendan

U srbistanskoj verziji Zone 51, kradikalčići danas slave pedeset i prvu obljetnicu roždestvija svoga Nadvršnog Poglavnika. U tu svrhu napravili su mu jednu od bezbroj torti sa njegovim likom, delom i potpisom (na kojoj izgleda isto kao uvoštena verzija Njega iz one čukaričke kafane) - ne možete ga omašiti. Proslava je upriličena u Predsedništvu, kao uvod u novo obraćanje tzv. Kriznog štaba koji će opet obznaniti "nešto" nadasve hipernapredno inteligentno, poput zabrane rada skijališta u julu ili zatvaranje otvorenih bazena u januaru. Ne zna se šta je veći idiotizam, to ili ono čuveno "crkvena zvona i tamjan teraju viruse".

Obeznaniše se rođendanskom tortom, pa ga potom obznaniše:

"Svi prodajni objekti će u subotu, zbog Zadušnica, raditi do podneva, a od tada do ponedeljka u 6 ujutru radiće samo prodavnice hrane, lekova i goriva."

Očekivano.

Vučiću se mora priznati da je uspeo da uradi nešto što nikome pre njega nije pošlo za rukom: na svoj 51. rođendan, okupio je na jednom mestu sve diktatore i lidere kultova ličnosti u poslednjih sto i kusur godina, počastio svakog od njih parčetom rođendanske torte, omogućio im da još jedared pomaze dečicu po glavi i merkaju starije omladinke u narodnom nošnjama, ovog puta sa maskama preko lica umesto crvenih marama oko vrata, da zveknu po koju ljutu i zveknu neko oslojanjeno ćevapće, slikaju se sa njim - pa na spavanje.

Gde to?

U njegovoj glavi, naravno.

Bilbord u Nišu se ne računa u glavu, to je izlazni deo digestivnog trakta koji se svim silama trudi da to i ostane.

Konfabulaciona paramnezija bije svom snagom.

Sopstveni rođendan pretvoriš u zadušnice celom društvu i pripadajućoj mu državi.

Obično je tako pred kraj.

Brainpunch

Mozak je jedan od najsloženijih organa u našem telu. Sastoji se od različitih delova ili struktura koje obavljaju različite funkcije i rade zajedno, upotrebljavajući na hiljade konekcija koje povezuju mozak sa ostatkom tela. Sledi opis strukture mozga, njegovih različitih delova i toga kako svaki deo funkcioniše, sa posebnim naglaskom na čeoni režanj velikog mozga.

Zašto baš taj deo - nastavak u tekstu ispod slike.

Struktura mozga

Centralni Nervni Sistem se sastoji od mozga i kičmene moždine.

Mozak je centralni deo CNS-a, okružen je i zaštićen lobanjom.

Može se reći da je ljudski mozak podeljen na 3 "mozga":

1. ZADNJI MOZAK: Ovo je najstarija struktura, koja je najmanje evoluirala kod kičmenjaka. Njegova struktura i organizacija su najjednostavnije. On je zadužen za regulaciju osnovnih funkcija koje su nam potrebne za preživljavanje i kontrolisanje naših pokreta. Povrede ove strukture mogu da izazovu ozbiljna oštećenja ili smrt. Masovne egzekucije i ratni zločini se, stoga, od strane počinilaca najčešće sprovode sa te strane glava žrtava. S leđa, u potiljak.

2. SREDNJI MOZAK: To je struktura koja spaja prednji i zadnji mozak, motorne i senzitivne impulse. Njegovo pravilno funkcionisanje je preduslov za svest i doživljavanje iskustva. Oštećenja ovog dela mozga uzrokuju probleme u kretanju (tremor, ukočenost, čudni pokreti)... Isto kao i kod 90% biračkog tela, onog "srednjeg".

3. PREDNJI MOZAK: To je najrazvijenija struktura i ima najsloženije uređeno funkcionisanje. Sastoji se od dva osnovna dela: međumozak i veliki mozak. Veoma je opasan za one koji vole prilaz "temi" sa suprotne strane.

Anatomija mozga i funkcije

Mozak je fizički podeljen u dve hemisfere: levu i desnu. Svaka hemisfera kontroliše jednu stranu tela, s tim što je ova kontrola obrnuta - leva hemisfera mozga kontroliše desnu stranu tela, a desna hemisfera kontroliše levu stranu. Ovaj fenomen se naziva lateralizacija mozga.

Svaka hemisfera je podeljena u četiri režnja:

1. POTILJAČNI: Obrađuje i tumači sve što vidimo. Posledice udarca su iste kao kod onih "u zadnji mozak", pa je podjednako omiljen kod zločinaca koji bi prvo da oslepe žrtve.

2. TEMENI: Ovaj deo mozga pomaže u obradi osećaja dodira i bola. Državni teror obično gađa ovaj deo mase, koja najbolje funkcioniše kada je lišena dodira i bola za sve oko sebe, a naročito za sebe samu.

3. SLEPOOČNI: Koristi se u obradi zvuka i jezika, kao i u funkcijama povezanim sa pamćenjem i upravljanjem emocijama. Ovo je omiljeni deo jelovnika ekipe zombija čiji su inicijali AV.

4. FRONTALNI (ČEONI): Najveći režanj u korteksu. Nalazi se u prednjem delu, tačno iza čela. To je centar za kontrolu u mozgu; uključen je u planiranje, rezonovanje, rešavanje problema, rasuđivanje i kontrolu impulsa, kao i kontrolu emocija (poput empatije, plemenitosti i ponašanja). Najmanje poželjan kod stada, barem što se tiče skotova koji su ovde (uvek) na vlasti.

Frontalni režanj sadrži većinu dopamin-osetljivih neurona u moždanoj kori (cerebralnom korteksu). Sistem dopamina je povezan sa sistemon nagrađivanja, pažnjom, kratkoročnim pamćenjem zadataka, planiranjem i motivacijom. Hormon dopamin ograničava izbor senzornih informacija koje pristižu iz talamusa do prednjeg mozga. U izveštaju američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje stoji da se genska varijanta koja smanjuje aktivnost dopamina u prefrontalnom korteksu odnosi na slabije performanse i neefikasno funkcionisanje tog područja mozga tokom formiranja radne memorije, kao i da donekle povećava rizik od šizofrenije.
Dakle, lenj mozak (duša & telo) = uvećana potencijalna šizofrenost? Da li i kakve to veze ima sa nekim ko neprestano priča da radi 25 sati dnevno a nema niti jedan dan radnog staža - onog stvarnog, van političarenja? I non-stop se sa "nekim" svađa (unutar svoje glave).

Kod ljudi, frontalni režanj dostigne punu zrelost krajem 20-ih godina života, obeležavajući kognitivnu zrelost povezanu sa odraslim dobom. Mala količina atrofije, međutim, normalno se javlja u frontalnom režnju starijih osoba (istraživanja su pokazala da se njegov volumen smanjuje 0,5 % - 1% godišnje). Ne kažu ništa kakav je uticaj na sposobnost rasuđivanja i glasanja na biračkom mestu, da li se i to smanjuje za po 0,5-1% svake godine.

Frontalni režanj ima veliku ulogu u voljnim pokretima. U njemu se nalazi primarni motorni korteks koji reguliše pokrete kao što su hodanje ili probijanje.

Ne kaže se za džabe "glavom (tj. frontalnim režnjem) kroz zid"... apropo tog probijanja. Doduše, postoji fundamentalna razlika između udaranja glavom o zid, i udaranja zidom u glavu. Prvo je personalni problem svakoga od nas, a drugo institucionalni problem celog društva od koga se država odmetnula pa krenula da diže odbrambene zidove nesmenjivosti vlasti oko sebe.

Funkcija frontalnog režnja obuhvata sposobnost da uzročno-posledično projektuje buduće akcije, izbor između dobrih i loših postupaka (ili boljih i najboljih), prekida i suzbija društveno neprihvatljive odgovore, određuje sličnosti i razlike između stvari ili događaja. Frontalni režanj takođe igra važnu ulogu u zadržavanju dugoročnog pamćenja koje nije zasnovano na zadacima. To su često uspomene povezane s emocijama izvedenim iz ulaza kroz limbični sistem mozga. Ovaj režanj menja te emocije u generalnom odgovoru društveno prihvatljivih normi. Psihološki testovi tu funkciju mere frontalnog režnja ispituju metodom "lupkanja prstima" (frontalni režanj kontroliše voljne pokrete), testom slaganja karata, ili ocenjivanjem znanja jezika, matematičkih veština i donošenja odluka.

Postoje brojne studije o tome kako može doći do oštećenja frontalnog režnja koja mogu dovesti do brojnih posledica. Prolazni ishemijski napadi (poznati kao "mini-šlogovi") i moždani udari predstavljaju najčešće posledice oštećenja frontalnog režnja kod starijih osoba (65 i više godina). Do njih može doći zbog blokade protoka krvi do mozga ili kao rezultat pucanja neke aneurizme u moždanoj arteriji. Drugi način na koji se mogu javiti ozlede uključuju povrede glave, kao što su traumatske ozlede mozga nastale u nesrećama, kod Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti (uzrokuju demenciju) i kod epilepsije čeonog režnja (može se javiti u bilo kojoj životnoj dobi).

Zajednički efekti oštećenja frontalnog režnja su različiti. Na primer, pacijenti koji su imali traumu frontalnog režnja mogu znati adekvatan odgovor na određenu situaciju, ali odgovaraju neprikladno na te iste situacije u "stvarnom životu". Slično tome, emocije koje osećaju ne mogu izraziti grimasama lica ili glasom (neko ko nije srećan, kada pokuša da se smeje, glas mu biva lišen emocija). Takođe, ta osoba može ispoljavati znake preteranih, neopravdano jakih emocija. Depresija je česta kod bolesnika sa moždanim udarom (to je slučaj kod velikog broja onih koji su ga iskusili). Takođe, uz depresiju ide gubitak ili smanjenje motivacije. Ova promena ličnosti je karakteristična za oštećenja frontalnog režnja i bila je objašnjena u slučaju nazvanom "Phineas Gage". Frontalni režanj je onaj isti deo mozga koji je odgovoran za izvršne funkcije, kao što su planiranje za budućnost, presuđivanje, veština donošenja odluka, nivo pažnje i inhibicije. Ove funkcije mogu se drastično smanjiti kod nekih osoba čiji je frontalni režanj oštećen.

Postoje i razne druge posledice, koje se slabije ispoljavaju. Konfabulacija (popunjavanje praznina u sećanju potpunim izmišljotinama - verovanje u sopstvene laži; inače, ovaj pojam se koristi i za brbljanje, kada neko priča "kao navijen") se najčešće ukazuje kao jedan od takvih efekata: u tom slučaju, neki pacijenti daju lažne informacije zadržavajući verovanje da je to istina; pritom, ne mogu se setiti tačne informacije. U malom broju slučajeva, može se ispoljiti i neuobičajena vedrina u ponašanju. Ovaj efekat se javlja uglavnom kod bolesnika sa oštećenjima na desnom frontalnom delu mozga - onom istom koji je zadužen za kreativnost ali i laganje, za razliku od levog kome je u nadležnost zapalo sećanje.

Drugi tip posledice je udvojena paramnezija (podvajanje ličnosti usled gubitka dela ili kompletnog pamćenja) kod koje pacijent veruje da je lokacija na kojoj trenutno boravi replika mesta koje se nalazi negde drugde. Isto tako, oni koji imaju Kapgrasov sindrom, nakon oštećenja frontalnog režnja, kao "zamenu" preuzimaju identitet bliskog prijatelja, rođaka ili drugih osoba i ponašaju se kao da su oni ta osoba. Ovaj poslednji efekat se javlja uglavnom kod šizofrenih bolesnika koji takođe imaju neurološki poremećaj u frontalnom režnju.

***

Dakle, ko se to ovde nama predstavlja da je onaj koji nije...

Ha?!

Da nije u pitanju neki pacijent koji ima združeni kompleks konfabulacije i udvojene paramnezije, kao posledicu udarca maljutke posred čela zbog nenošenja šlema... po šumama i gorama poviše Sarajeva, sredinom devedesetih?

U Srbistanu, kradikalska vlast bande Vučića Uveoka neprekidno radi na tome da u lobanjama građana prednji i zadnji mozak zamene mesta. Ili još gore, da prednji i srednji mozak sabiju u zadnji, sve dok sva tri konačno ne svedu na jednu gangliju. Biju te u čelo dok ti mozak ne sabiju u potiljak, pa onda udri otpozadi - u to isto čelo. Da se ne dosetiš ni ko, ni zbog čega niti sa koje strane te bije i gazi. Divno.

I zato - državo, tj. milicijo moja narodna & komunalna - udri posred čela!

U zdrav mozak.

Dok se još može.

Aj' sad malo i ti, Vuline. Opet.

Zaključak se sam nameće: najbolja odbrana mozga od svega gore pobrojanog je njegova upotreba.

Al' stvarno.

- Delovi mozga: Anatomija mozga

- Čeoni režanj