Večeras je na b92 emisija sličnog nam i ničim identičnog naziva "Utisak nedelje, nedelja 8. jul". Barem tako piše u najavi programa te (još uvek po nazivu) TV stanice, koja se polako ali sigurno pretvara u privatni razglas partikularne ekipe luzera koji su se odvikli da idu pešaka i do klonjare, pa makar se ona nalazila i u zgradi UN u Njujorku.
Da li postoje ozbiljni sukobi u DS?
Da li je stranka platila cenu zbog otvaranja ili zatvaranja vrata
tajkunima? Koji gubitak je dramatičniji: izostanak podrške u Srbiji ili u
svetu?
Gosti Utiska nedelje su Zoran Panović glavni urednik lista Danas i Zoran Živković.
Autorka i voditeljka: Olja Bećković
Na sajtu b92 nigde ne piše da u emisiji gostuje i Vuk Jeremić.
Dakle, gusto pa još kroz granje. Šta to? Odgovor znaju i mala deca.
Žuto jaje, svojevremeno ponuđeno naciji u Uskršnjoj poslanici žute patrijaršije, popucalo je po svim šavovima. To bi video i Rej Čarls da je danas živ. Međutim, to
isto odbijaju da vide
Boris Tadić i njegova
dvorska kamarila pozlaćenih guzica i nadurenih Pinokio-noseva; nadurenih, jer su uspeli da prevare samo milion i nešto pride komada domaće sorte kokošaka poznatije kao Glasači. Tadić je
prolupao kao nikada do sada, njegovi (ne neizostavno i stranački, mada...) potpredsednici
biju se i međusobno cinkare po medijima (pa potom
ljube), neki se od ministara već prekvalifikuju u dunđere, drugi narodnim parama isplaćuju ruske dnevnice podrške
SunđerBobu Jeremiću, treći traže
unutarstranačku seču knezova širom vilajeta, četvrti sklapaju palanačke koalicije sa radikalima, naprednjacima, koštunjarama, komunjarama... Ti isti, poneseni adrenalinskim slinama koje se slivaju u kontra smeru - iz nosa u mozak - već
love veštice po tzv. lokalnim odborima DS, prete jedni drugima, spominju otkaze stranački utovarenim kadrovima po javnim firmama jer su ih
pogrešni za uvo tu dovukli, po ulici uzvikuju imena partijskih satrapa koje će pohapsiti, nude odborničke mandate i profesionalne usluge novoformiranim koalicijama, merkaju nove članske knjižice i jata.
Problem: Sezona velikih preleta je prošla. Mislim na doletače u DS koji bi sada da prhnu. Sve 'tice i jata su poodavno poznati, pevci pozauzimali bunjišta, za položaj će morati da se bore iz početka - od lepka za plakate do uvlačenja pred vratima birača. Ali vedete koje se nude nisu odatle krenule, njihove nežne ruke sa dva zlatna prsta uzgajane su samo za trgovinu glasovima i duboke džepove što dalje od dnevne svetlosti i finansijske policije.
Žuto jaje je nepovratno puklo. Iskusnom i razumnom čoveku nije potrebno čulo mirisa da nanjuši šta je unutra bilo: žuto pile ili buđavi mućak.
Boris Tadić sada radi ono što do 20. maja nije smeo
zbog interesa države i građana. Dakle, sada sme "sve" a naročito ono što po toj istoj naglavačkoj logici nije u interesu Srbije (tako je sam izjavio, šta je sad tu sporno?!), ali jeste u interesu stranke koja u svom nazivu i dalje (nezasluženo) zadržava odrednicu
demokratska. U toj "stranci" danas ima demokratije taman koliko je ima i u Srbiji - i to baš zaslugom DS. Zahvaljujući njihovom
kalkulantskom i ignorantskom ponašanju, Dinkić (već dvanaestu godinu u kontinuitetu vlasti) i Dačić (osam godina neprikrivenog kontinuuma, ali i ne samo osam u zbiru...) plišano su uspešno promenili kišobran i sada čak dobili priliku da drže dršku. Na žutom kišobranu se lako vide fleke, od kafe do blata; na onom crnom to ide malo teže - sama boja kišobrana odvraća pažnju sa fleka i uhodanih pijavica pod njim. Ta sorta kokošaka nikada ne pokisne.
Na crnoj podlozi se fleke teško vide, na koaliciono crvenocrnoj - još teže.
Za to vreme,
u Demokratskoj Stranci, bahati ni u snu nemaju nameru da odu i dopuste skrajnutima da dođu. Zašto? Zato što posao, domaći zadatak, najveća prevara u višestranačkoj srbijanskoj politici posle one poznate pod umetničkim pseudonimom Vojislav Koštunica, još uvek nije gotova mada su mnogi uvereni da je došlo krajnje vreme svaki put kada ugledaju Dačića kako nešto javno
misli. U DS neće biti izborne skupštine dokle god Tadić ne bude siguran da ga posednici članskoradnih knjižica većinski i dalje obožavaju, ubeđeni kako im njegovim konačnim najurivanjem iz stranke neizostavno slede otkazi iz fotelja na koje su se našrafili. Elem, nije da nije...
Jedna od omiljenih žutih formulacija za ulazak u neku javnu kuću, pardon - preduzeće, glasi:
"X se istakao prilikom revizije članstva DS u opštini Y, pa ga stoga opštinski odbor predlaže kao kadrovsko rešenje za šefa službe Š u firmi Ž".
Mislite da se zajebavam? Takav zaključak sam zaista video (i to dvaput), a vi izgleda ne živite u Srbiji.
Ako niste znali, a to izgleda ne zna ni svako ko sedi u vrhu DS mudro ćuteći kako ga ne bi prozvao onaj do njega podjednako usran do balčaka, vlast Borisa Tadića je pukla zbog tenisa. Ne samo retardiranim predizbornim patriotskim forsiranjem Novaka Đokovića ili imenovanjem SunđerBoba Jeremića za vrhovnog komandanta Teniskog saveza Srbije. Sve je počelo i završiće se oko reketa.
U prvih pola sata večerašnjeg Utiska po studiju je razbacana količina pepela veća od one koja je svojevremeno pokrila Pompeje i Herkulanum zajedno. Čista žuta (sumporna?) jalovina od koje nema nikakve koristi, a pritom truje okolinu na duge staze. Ostavlja žutu mrlju za koju još uvek nije dogovoreno kako i čime se skida. Btw. još nisam čuo da postoji mrlja koja skida samu sebe. Varikina zvana Tadić oprala je biografije svih onih koji bi danas da sutra formiraju Vladu - svima, osim sebi.
Ovo je, po izboru autorke (ili stvarnog urednika programa) najvažnija tema u protekloj nedelji, kojom treba zamajavati gledalište u nedelju uveče. Jašta, dosta ste se odmarali, još od petka, sutra je radni dan! Svi na pripreme za novu radnu nedelju u kojoj ćete radne sate provoditi u atmosferi straha od smene vaših užutelih šefova, ili se uludo radovati njihovim odlascima - shodno ličnim afinitetima.
Hajde da zaključimo večerašnje otiskivanje utiska:
Da bi u nekoj stranci postojali ozbiljni sukobi, sama stranka bi morala da bude ozbiljna. Plus da bude stranka a ne gomila prodavaca magle i šibicera, u šta se DS pretvorila počev od 2004. godine. A ozbiljna ne može da bude dokle god su joj revoltirani građani-birači (a ne puki glasači) krivi za izborni poraz, i dokle god partijski telali na kritiku odgovaraju stereotipno i šablonski "nemaš pravo da bilo šta pričaš o DS jer nisi član stranke, učlani se pa onda".
Bogumi, itekako imam. A vi drugovi, nabijte te svoje partijske knjižice tamo odakle ste ih i izvukli: u otvor koji priroda nije namenila za tu karticu niti glavu premazanu vazelinom. "Problemi" u DS su samo još jedna od izmišljotina domaće "vlasti i opozicije" kako se Srbija ne bi trgla i videla na šta liči. I konačno zapitala zbog koga i čega, pa uzela svoju sudbinu u sopstvene ruke.
OK, i njihovu. Zaslužili su, i to udarnički. Zato pište toliko.
***
Dok se TV stanica sa nacionalnom frekvencijom bavila nesrećom jednog bolesno narcisoidnog i nesposobnog čoveka okruženog svitom presposobnih mućkova i pretendenata na Žuti Tron koji su zajedno uspeli da unište jednu nekada veliku stranku i ideju, na traci sa blic novostima u uglu ekrana išla je
vest o jednoj naizgled ličnoj tragediji dve porodice a zapravo još jednoj u nizu nesreća ovog društva kojoj su kumovali svi posle tog 5. oktobra 2004. godine.
Janko Jakovljević, otac ubijenog gardiste Dragana Jakovljevića,
je rekao za "Blic" da nema novih informacija o istrazi, ali da su dve
porodice ubijenih gardista dobile nezvaničnu potvrdu da su njihova deca
ubijena zbog haškog optuženika Ratka Mladića koji je tada navodno
boravio u kasarni.
"Pre mesec dana dobili smo pisma potpisana sa "Bivše obezebeđenje haškog optuženika"
u kom je opisano šta se tog dana dogodilo u kasarni na Topčideru. U
pismu je navedeno da je Ratko Mladić tog dana zaista boravio u "Karašu" i
da su ga naša deca, koja su bila na straži, primetila," kaže za "Blic"
Jakovljević.
Žuti sada pokreću sve ono što su godinama čuvali u rukavu i zamrzivaču za crne dane. Očekujem uskoro i
"spektakularna otkrića" u vezi ubistava gardista u Topčideru, Ćuruvije, Pantića,
Dade Vujasinović...
Heh, b92 i Blic. Ko bi to rekao...
Pa, da li su se vlasi dosetili?
