Saturday, 18 May 2019

Dan i Noć


Kao i sve drugo, ovde naopako, kod nas je Noć muzeja. Od 16:00 do 24:00, druga smena.
Iako ih nema na zvaničnom spisku ovogodišnjih učesnika, neki od muzeja (koji slede) ipak su rešili da učestvuju sa eksponatima iz svojih zbirki - ko i kako može.

1. Narodni muzej Čukaričkih snova, Banovo brdo (Beograd)
- eksponat: Harold Dukakis
- materijal: gips, boje za jelo
Sam eksponat, kao i posuđe oko njega, kompletno su izrađeni od gipsa, u iščekivanju navale posetilaca iz Grčke. Za svaki slučaj.


2. Patrijaršijski muzej uvlakaštva
- eksponat: Dva, umetnička instalacija, drvorez
- materijal: drvo iz uvoza - levo od bukve, desno od vrbe
Eksponat je posvećen sabornosti, bratstvu i jedinstvu dva srpska naroda - Srba i Srbijanaca.


3. Zavičajni Muzej naprednog poltronisanja, Krupanj
- eksponat: Mahal kita (Volim i ja vas, sanskrt), natprirodna veličina
- materijal: presovani karton, ful kolor muflon


4. Muzej zamrznutih stanja i pokreta, Sava Centar (Beograd)
- eksponat: Bata i Seka, ekstraprirodna veličina
- materijal: nepoznat


5. Muzej jeftinih slatkiša, Surčin
- eksponat: Samo vas gledam, glava u prirodnoj veličini
- materijal: belo brašno, beli šećer, belance, belo, šlag, boje za hranu
Rođendanska čestitka - torta, podarena osnivaču i ktitoru muzeja.


6. Železnički muzej, Lajkovac
- eksponat: Samo nas gleda dok ide prugom
- materijal: crno brašno, smeđi šećer, žumance, žuto, šlag, jestiva ful kolor foto-tapeta
Zahvalnica Vučiću zbog posete Lajkovcu, iako nije došao prugom - sa Miletom.


7. Muzej venčanica, Aleksandrovac Prvi
- eksponat: On da Ona
- materijal: til, plastika, žica, stiropor, hidrogen, vosak za depilaciju, lamperija, izolir-traka, jestiva slova


8. Muzej uvoštenih, Jagodina
Napomena: jagodisnki muzej, kao šampion svoje kategorije, ovom prilikom se isprsio sa čak dva eksponata. Ne zna se koji je prigodniji.

eksponat 1: President evil
- materijal: gips, plastika, drvo, stearin, kamen, šper-ploča, karton, reciklirane boje, kineske lutke


eksponat 2: Najdraži Gost
- materijal: pčelinji vosak, salo, reciklirane boje, pirotski štof, dve megababuške
Ovaj eksponat posvećen je istorijskoj poseti ruskog predsednika Putina muzeju u Jagodini, tokom koje se uslikao sa vernim replikama Dačića i Palme.


Sve ovde izložene eksponate izabrao je za ovu Noć niko drugi do ArhikustoSNS lično.

***
U Knjizi Zakona, prve tri od deset Zapovesti glase:
  1. Ja sam Gopod tvoj i nemoj imati drugih bogova uz mene.
  2. Ne pravi sebi idola - lika ni obličja bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodama pod zemljom. Ne klanjaj im se niti im služi. Jer sam ja, Gospod, Bog tvoj, koji zahtijeva da se odanost iskazuje isključivo njemu.
  3. Ne spominji imena Gospoda, Boga svoga, na nedostojan način, jer Gospod neće ostaviti bez kazne onoga koji nedostojno spominje ime njegovo.


Čudo jedno kako se svaki od eksponata savršeno uklapa u navedene Božje zapovesti. Sve to je dodatno armirano poslednjom odlukom vrha SPC (Sendvičarske poltronske crkve) da u svoju hijerarhiju uvede počasno zvanje "Vladiktatora". Ono je dodeljeno Vučiću, naravno, kako bi i on odmah dobio penziju bez dana stvarnog radnog staža i dinara uplaćenog u penzioni fond i budžet. Ostalo je samo otvoreno pitanje da li se ova odluka može primeniti i na gastarbajtere, poput Mileta Dodika.
- Ma nema frke, će se i to dogovorimo. Cijena je ionako prava sitnica.
- Mali, deder krni još tries miliona za bradatu gospodu u crnim aljinama.
I tačka.
I na Dan, i na Noć.


OMG... zamalo da napravim štos.

Thursday, 16 May 2019

AV av



Kućnog ljubimca treba redovno šetati, maziti, paziti i (ako treba) zvati ga Đorđe. A kad zatreba - voditi obavezno na parenje, ili makar na oparivanje. Ljubimac je uvek tu, pred kapijom, u dvorištu, sa lancem oko vrata, k' nozi, pri ruci... koliko god se često gazde menjale u kući. On zna svoje, i to ćera, ne pita.
Doduše, nije lako kad i Gazda i Ljubimac imaju trajno teranje, koje neretko preraste u bukarenje. E, tad situacija obavezno postaje složena i Ljubimac dobro zna da je u ta vremena najbolje da se kloni prethodnog Gazde ne bi li se lakše priklonio narednom.
Najbolji igrači u Balkanskoj krljačkoj ligi su oni koji stameno&ponosito stoje u živom zidu sve do trenutka kada protivnički igrač krene da izvede udarac. A onda - finta, eskivaža, promena dresa, kontranapad. Biografija u varikini.
Svaki ovdašnji, ispravno dresirani Ljubimac, to dobro zna i primenjuje.
Bio i biće.

Wednesday, 15 May 2019

Fit Off


Svi smo igrali tetris, i znamo njegova pravila: čim se uklopiš - nestaneš.
Neki ljudi će te voleti samo ako se uklapaš u njihov tor. Ne usteži se, slobodno im taj njihov tor zabij u prkno. Što dublje, to bolje.


Samo probaj da se ne uklopiš u tor vlasti.
Samo probaj da se ne uklopiš u tor opozicije vlasti iz prethodne stavke.
Samo probaj da se ne uklopiš u izmišljene role levo/centar/desno, dodatno obesmišljene bulšitovanjem o ekonomiji.
Samo probaj da se ne uklopiš u lopovsku bandu sa kojom radiš u državnoj firmi.
Samo probaj da se ne uklopiš u privatnu firmu u vlasništvu ćelave tetovirane barabe ili bivšeg udbaša.
Samo probaj da se ne uklopiš u navijačku rulju oko tebe, na tribini za koju su kupio kartu.
Samo probaj da se ne uklopiš u ekipu lupača lajkova i besnih bljuvača vatre.
Samo probaj da se ne uklopiš u naučni skup koji "organizuju" ufoteljene čistačice, iako se upravo o tvojoj struci radi.
Samo probaj da se ne uklopiš u gangove "partizana" i "četnika".
Samo probaj da se ne uklopiš u maturantsko "veselje" uz plastifukse u zvučnicima i po stolovima, i maliganske nulovane steroide ispod stolova.
Samo probaj da se ne uklopiš u rulju, u zemlji iz koje se beži jer si "ja" a ne "mi".
Samo probaj da se ne uklopiš u mržnju "onih".
Samo probaj da ti "svaka vlast ne valja".
Samo probaj da ne budeš tolerantan kad aktuelna ekipe pukne i ode sa vlasti.
Samo probaj da si protiv povratka obaveznog služenja vojske.
Samo probaj da ne jedeš sendvič koji jedu ama baš svi oko tebe.
Samo probaj da ne ubaciš zaokružen glasački listić koji smo ti "mi" dali.
Samo probaj da im kažeš ili pokušaš da objasniš koliko su isti.
Samo probaj da ne veruješ crkvi, vojsci i policiji.
Samo probaj da ne veruješ naručenim anketama.
Samo prubaj da brže, jače, bolje ne veruješ u "budućnost u koju verujemo".
Samo probaj da se podsmevaš idiotu Trampu.
Samo probaj da nešto kažeš protiv sumanutog Putina i sjebane Rusije.
Samo probaj da pričaš kako smo se sami pojeli u ime najezde žutih skakavaca - pardon, investitora.
Samo probaj da pričaš kako je Goli otok bio konclogor, a ne odmaralište za posrnule proletere.
Samo probaj da pitaš za čije babe maslo služe sindikati.
Samo probaj da pitaš zašto drugovi i drugarice članovi sindikata "prete" iščlanjenjem ako ne dobiju pozajmicu od par hiljada dinara, a ne "prete" otkazom kad plate ne dobijaju mesecima ili godinama.
Samo probaj da pitaš kako može predsednik SUBNOR-a da bude neko rođen posle rata.
Samo probaj da pitaš kako partija penzionera može da ima omladinu.
Samo probaj da penzioneru objasniš koliko mu je Vučić ukrao od penzije, dok ide da glasa za njega.
Samo probaj da se buniš kada ti kasirka u radnji na račun doda i svoj hleb, salamu i cigarete.
Samo probaj da komšijama objasniš koliko ih potkrada bitanga koju su "izabrali" za upravnika zgrade.
Samo probaj da ne piješ kad svi piju, da ne biješ kad svi biju, da "ne" kad svi "da".
Samo probaj da pitaš.
Samo probaj da ne pitaš.
Samo probaj da odgovoriš.
Samo probaj da ne odgovoriš.
Samo probaj da ćutiš.
Samo probaj da ne ćutiš.
Samo probaj da se praviš lud, kad "svi iznamo" da nisi.
Samo probaj da ne budeš lud, kad "svi znamo" da jesi.
Samo probaj da budeš čovek a ne supozitorija.
Samo probaj da pitaš brata, kuma, najboljeg druga: Šta ćeš bre, budalo, u tom autobusu, na tom mitingu?
Samo probaj da si drugačiji.
Samo probaj da probaš.
Samo probaj da ne probaš.
Samo probaj...

Eto, ispade ovo kao neka palanačka Knjiga Zakona, Ustav i Vjeruju.
Zajedno.


Ako se uklopiš - nestaneš.
Ako se ne uklopiš - nestanu te.
Zajebana stvar, kad ti život postane partija tetrisa.

Tuesday, 14 May 2019

NNNI


Ništa
Nas
Ne sme
Iznenaditi


Pa kako smo onda, nakon tolike obuke u ništanasnesmeiznenađivanju, stigli do ovde?
Tako, što smo iznenadili sami sebe, i to još s leđa. Iz zasede.
Sve vreme su nas učili da nas ništa ne sme iznenaditi - spolja. Uvek su to bili "oni", neki nepoznati i strani elementi, spoljni, iz daljine, preko brda i dolina, gora i mora, tuđini. Ejlieni. Truli Zapad i Pokvareni Istok. Naš čovek - nikako. Mi sami - još nikakije. Jer mi smo uvek bili naj, a poznato je da "oni" mrze svakog ko je naj. Uterivanje u kolektivističku anomiju neprekidnim zastrašivanjem, plasiranjem beskonačnog niza teorija zavera, javna lomljenja kičme svakom "ja" koje se povremeno usuđivalo da zaštrči (i tako odmah postalo novi palanački bauk, pripadnik plemena "oni") - svemu tome, i još mnogo čemu, služila je obuka u ništanasnesmeiznenađivanju. Pravdano je to bilo prirodnim silama & nepogodama, vanrednim situacijama - dakle, sve što nije bilo "stanje redovno", a ispostavilo se da je to redovno bilo daleko neredovnije od vanrednog - kako spoljnim tako i unutrašnjim, "zajedno smo jači" (naročito vezani u snop koji glumi drvenu držalju sekire). Predvojničke obuke, vežbe omladinskih četa, nastava ONO i DSZ, logorovanja (u Istočnoj Srbiji su to zvali "roglovanja"), združene vojne vežbe redovnog i rezervnog sastava JNA, Civilne zaštite i sluđenog građanstva - sve to imalo je svoju kulminaciju u dane poput Dana bezbednosti i sličnih.
Zamislite samo da Dan bezbednosti traje celu godinu... i dobili ste Srbiju 2019.
Sve fore i fazoni koji su pre četrdeset i više godina bili praktikovani u okviru redovnih NNNI aktivnosti, danas postoje i vrše se svakodnevno bez prekida. Non stop, 24/7, neprijatelj nikad ne spava pa tako nećemo ni mi, i to još duže: na svaka njegova 24 sata nespavanja, mi ćemo to isto ali 25. Dobro, ne "mi" već "on" tj. jedino "ja" koje je dozvoljeno i obavezno za slušanje.
Kao rezultat, stigli smo dotle da više ne postoji ništa što bi nas iznenadilo, jer nas do sada nijedno iznenađenje nije mimoišlo. Nisu ta iznenađenja bili ustaše, šiptari, balije, ameri, rusi, žuta rasa, vatikani i ostali harpovi - jokmore! Iznenađenja smo bili mi, sami sebi.



Milošević nije bio iznenađenje, jer smo ga kao narod prizivali.
Bombardovanje 1999. nije bilo iznenađenje, jer smo kao narod Miloševića uspešno prizvali.
Koštunica nije bio iznenađenje, jer smo ga kao narod izglasali dok smo bežali u podrume od pomračenja Sunca.
12. mart 2003. nije bio iznenađenje, jer smo mislili da ćemo vladati sto godina a zaboravili smo na one koje smo prizivali.
Tadić nije bio iznenađenje, jer smo ga kao narod prespavali.
Dačić nije bio iznenađenje, jer smo kao narod postali Tadić.
Vuk Jeremić i njegov zlatni Miladin od milion dolara nisu bili iznenađenje, jer šta je to petnaest dolara po glavi stanovnika? Pa Srbin, bre, nikada stipsa bio nije! Daj pet!
Čestitka van Rompeja i Barosa upućena Nikoliću povodom izborne pobede - tri sata pre zatvaranja biračkih mesta - nije bila iznenađenje, jer smo poverovali Tadiću, osnivaču SNS, da nije namerno skratio petogodišnji mandat kako bi izgubio.
Vučić nije bio iznenađenje, jer smo ga kao narod za kaznu (zbog svih prethodnih) dobili. Opet.
Poplave i ostale biblijske pošasti nisu bile iznenađenje, jer je vlast kazala da ostanemo kod kuće, gde nam ni voda do prvog sprata ne može ništa.
Smanjenje penzija (neustavno) i plata nije bilo iznenađenje, jer Kosovo je srce Srbije.
Vučićeva najava uplate od milion evra pomoći za obnovu izgorele katedrale Notr Dam u Parizu nije bila iznenađenje, jer smo svi bili iznenađeni lažnom vešću koju je plasirao Informer da će Francuska povući priznanje Kosova. Po uplati, naravno.
Najnovije umrtvljavanje antinaprednjačkih građanskih protesta nije bilo iznenađenje, jer smo svi znali da to jeste kamenčić u cipeli koji ne baš zanemarljivo žulja Vučića ali podjednako i trn u oku onih koji sebe zovu opozicijom tom istom Nepomniku. Politička kasta sebi ne sme da dozvoli luksuz nekontrolisanih protesta.
Zajednička vojna vežba američke i srpske vojske nije iznenađenje, jer osmi sekretar SKOJ-a Vulin jeste rekao epohalno njet! NATO paktu ali ne i američkoj vojsci.

 

Sa ovom kradikalskom, patriotsko-pljačkaškom vlašću, nije trebalo da nas bilo šta iznenadi. A jeste, i to skoro sve što su ti ludi mozgovi do sada smislili i uradili. I još će, jer mi smo jedan neverovatno "iznenadljiv" narod kada su u pitanju domaće vlasti. Džaba bilo silno "ništanasnesmeiznenađivanje" onomad i njegova repriza koju ponovo uvedoše u škole pre par meseci.
Hajde da ne brkamo više pojmove: akcija se zvala "ništa nas ne sme iznenaditi" a ne "niko".

Previše se mi tu nešto iznenađujemo, da bi sve ovo bilo slučajno.
I normalno.

Monday, 13 May 2019

Dan




Danas je ponedeljak 13.
Maj.
U verskom kalendaru UDB-e stoji: sv. Ilija Čvorović
Fiksni praznik.
Crveno slovo.
Sve ostalo crno - k'o u kuhinji Danice Čvorović, preterano naivne domaćice.
Zajebana stvar, ta kuhinja...



Od obrenovićevskih sreskih špijuna i žandara, preko Crne pa Bele ruke, karađorđevićevskih batinaša, večitih cinkaroša, Krste Mišića, poljske straže, posleratnih komunjarskih kožnokaputaša na Cindapima, Leke Rankovića, Dolanca, udbe, debea, vebea, supa, milicije, policiota, Crvenih beretki, Miloševićevih mupovaca, sindikalaca "prvog poziva", "svedoka"-saradnika, do koštunjavog Bulatovića, protivpožarne policije, komunalne policije, hilfspolicaja, građanskih i jezičkih trojki, Dačića, sije, bije, Bate Santosa i svih ostalih Balkanskih špijuna, Profesionalaca, gviruša, uhoda i uholaža iz naših sokaka - na današnji dan, njihov praznik, poručujemo:

Nikom nije lepše nego vam'
Zato nam je 'vako svaki dan


Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA) osnovano je 13. maja 1944. godine, zbog čega je taj datum bio obeležavan kao Dan bezbednosti, sve do ukidanja 2001. godine. Nema sumnje da je i to jednim, makar malim, delom bilo razlog za 12. mart 2003. U proteklih 75 godina, ta "firma" je doživela brojne transformacije u nazivu - i skoro nikada u suštini. Red bi bio da ovo čudo koje imamo danas, a koje su tetošile sve "vlasti" (naročito u poslednje tri decenije), ipak nazovemo svojim pravim i primerenijim nazivom:

OZONA - Odeljenje za zaštitu od naroda.

Drugačije se ne može nazvati silno orvelijanstvo koje ovde vlada otprilike koliko je stara i Džordžova knjiga - 70 godina. Prava sitnica.
Nema tu mesta ni za kakvo "ako se sete" - kod njih, ama baš niko i nikada nije zaboravljen.
Jednom u službi - uvek u Službi, jednom u dosijeu - uvek u Arhivi.
A sad, svi na svoje zadatke. Praznik je, kao i uvek, maksimalno radni.
Značka - obavezna.

Saturday, 11 May 2019

Riddles in the dark



Nerešiva je to zagonetka, iz najcrnjih dubina tame.
11. maj je Dan Zone Sumraka.
Ovde je svaki dan tako, a ne samo danas.
Državni praznik - da prostite - bez početka i kraja.

Wednesday, 8 May 2019

Grlom u jagode


Tog 8. maja 1980. godine, na dan sahrane Druga Tita, mladi umetnik Bane Bumbar možda i nije naslikao "Jutarnji portret bake s maćkom" (iako su, možda, tu bile i baka i maćka i Bane), ali neki drugovi i drugarice se svakako jesu - slikali.
Za budućnost, u koju samo oni veruju.


Na prvoj slici je Aleksandar Vučić (10 godina), ispred jedne od pogrebnih povorki do Kuće Cveća, koja je krenula sa Novog Beograda, ispred zgrade SIV-a. Vidimo da je mladi Aleksandar, na pragu puberteta, pravilno uočio značaj aktuelnog događaja i tom prilikom izvršio svoju prvu antikomunističku subverziju u životu, puštajući balone duginih boja koji su mu se dezenom slagali uz pink hulahopke, tako najavivši događaj koji će uslediti za nekih deset i kusur godina - kada je njegov udomitelj Vojislav Šešelj 1991. pred Kuću Cveća doneo pravi četnički glogov kolac. Takođe pink. Kolac. Mlađani Aleksandar Prvi je tada svojeručno oglodao koru sa tog kolca alatom koji je upravo doneo iz jedne gvožđare za prodaju mesa u Londonu, vlasnika Indusa, gde je radio kao najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta.
Zli jezici (čitaj: Đilas, Jeremić, Obradović, Stefanović, N1, Danas, Vreme, Tviter i ostali opozicioni ološ od građana) lažu kako ovo na slici nije Aleksandar Prvi već Maja Gojković, pritom kao ključne dokaze navodeći hulahopke, suknjicu, šiške, đozluke, cvet u kosi (...?!!)
Žao nas je, ali nisu u pravu. Ovo je On lično, glavom i golobradom, jer se sve te zlotvrdnje daju lako opovrgnuti uz pomoć rasterisanja slike istom metodom kojom je utvrđeno da Partizan jeste dao gol Zvezdi onomad, tj. geometrijskom projekcijom kojom Doktor Nebojša iz Beograda utvrđuje broj demonstranata po kubnom metru od bulevara Kralja Aleksandra do ulice Gospodara Vučića.
Osim toga, drugarica Maja Gojković je upravo tada bila na pragu sedamnaeste godine, a svi znamo da je to inicijalno doba u kome se počinje sa farbanjem, tako da nema šanse da je na slici baš ona. Molim, kako? Eto tako. Zvr. Oduzimam vam reč, povreda poslovnika.


U levom džepu je ona ista crvena pionirska marama koju je nekoliko godina kasnije vezao oko vrata. Iz fazona.
I budalama je jasno da je osoba na slici visoka dva metra (koliko je imao kada se rodio, tj. koliko ima danas), da je drvo kraj nje(ga) kalifornijska sekvoja i to baš ona koja je bila posađena na brdašcetu, u pesku na igralištu ispred zgrade na Novom Beogradu u kojoj su tada živeli Vučići. Pa valjda On sam zna, bolje i od Angeline, da je sa deset godina imao plavu kosu, istu dioptriju, upišanu facu, pogrbljen dupeuvlakački stav i iks-noge neostvarenog košarkaškog centra - budućeg lupača banana deci upravo tog uzrasta, za osvetu.
Međutim, ključni dokaz da je ovo lično Aleksandar Prvi jeste garderoba koju na slici nosi, plus hulahopke i baloni duginih boja, jer samo On je mogao još od malih nogu da bude i Spasitelj i Prorok. Ova slika je živ dokaz da je još tada On najavio dolazak - Ane Brnabić.
Touche, iliti prc!
I tačka.


Na drugoj slici je Aleksandar Vulin (7 godina) sa Tetkom, u kolicima iz kojih još uvek nije izašao.  A ušao je istog dana kada i majmun u tenak. Toga dana, 8. maja 1980. godine, Aleksandar Drugi i Tetka su ovako urađeni prkosno proparadirali od Savezne skupštine do Dedinja, belosvetskim silnicima i domicilnim ništarijama u inat, i proročanski najavili da će tenkovima razjebati sve te šiptare, ustaše, zelenaše, bjelaše, balije, muhadžedine, bečke konjušare, čokalije, komite, četnike (al' samo malo), demokrate, građaniste i ostalu opozicionu bagru - za deset i kusur godina, 1991. - iste one godine kada se случио i Šešeljev kolac-hepening.
Ta parada još uvek traje, pretnja tenkovima onima kojima je bila upućena - i dalje opstaje.
Jedino nam fali par trica&kučina: više nemamo tenkova kojima bi smo mogli da razjebemo sve pobrojane; nemamo ni tenkiste, jer su se prekvalifikovali u Paju i Jareta; para da unajmimo braću iz Sekuritatee, Štazi, KGB, Sigurimi, PLO, IRA, Sendero Luminoso, Tamilskih tigrova i ostalih Tupamarosa - takođe nemamo.
Šta bre "A Mira? A Sloba?"... Pa tu su - eno ih, i dalje riju pa cepaju.
Čak je i onaj majmun pobegao iz Srbije.
Al' kad bi svega toga bilo - e, vala, svašta bi onda bilo!
Pa i to da četnici paradiraju 9. maja po Beogradu i Moskvi, predvođeni atamanom Nikolićem.


U stvari, sve je to ista, pašićevska boljševičko-radikalska nacipalanačka banda, koja samo menja boje hulahopki (češće nego uniforme i značke), vek i po koči razvoj i jebe u mozak celu Srbiju, sakuplja je i razvlači k'o tesne gaće i besomučno pljačka bez prestanka. Striktno - patriotski.
Banda, koja danas za sebe tvrdi da je "napredna" i "budućnost" - kao vrhunac licemerja.

A tog 8. maja 2019. godine, gornje slike kao da nikada nisu bile življe.

Tuesday, 7 May 2019

Doktor Smrt


Aribert Ferdinand Hajm (1914-1992) je bio nacistički lekar, pripadnik SS trupa, poznat po nadimku "Doktor Smrt" - jedan od deset najtraženijih nacista sa liste centra Simon Vizental. Radio je kao lekar u koncentracionom logoru Mauthauzen, gde je mučio i ubijao logoraše na razne načine - uključujući operacije vađenja organa i amputacije udova bez anestezije, kao i direktno ubrizgavanje raznih otrova, benzina, fenola pa čak i obične vode injekcijama u srce kako bi time indukovao smrt žrtava. Osim toga, sprovodio je i razne druge "eksperimente" na logorašima, čak i neke koje je Jozef Mengele praktikovao u Aušvicu - kako bi upoređivali rezultate svog "naučnog rada". Lobanju jednog logoraša, koga je svojeručno preklao i potom raskomadao, koristio je kao pritiskač za papir jer mu se svidela "zato što je žrtva imala savršeno zdrave zube". Preživeli svedoci su na suđenju u Nirnbergu izjavili da je nekim logorašima naživo odrao kožu kojom su zatim bile presvučene fotelje u kancelariji upravnika logora. Za samo šest nedelja, koliko je proveo u Mauthauzenu (oktobar 1941 - mart 1942), stekao je nadimke "Doktor Smrt" i "Kasapin iz Mauthauzena".
Iako je 2009. zvanično objavljeno da je umro 1992. u Kairu, pod lažnim imenom, do danas nije pronađen nijedan materijalni dokaz kojim bi ta tvrdnja mogla biti potkrepljena.


Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u naprednjačkim vladama Srbije, u kriminalnim krugovima beogradskog podzemlja stekao je nadimak "Doktor Smrt" zbog navodne umešanosti u čudne smrti pacijenata koji nisu u bolnicu bili dovedeni kao sigurni kandidati za "pod ilovaču". Najčešće su to bili pripadnici suparničkih krimi-klanova, koji su bili u sukobu sa likovima koji se nalaze na "drugarskim" fotografijama zajedno sa pomenutim doktorom. 
Beše tada spomenuto i nekakvo ubrizgavanje "nečega" injekcijama...


No, kako god da je zaradio nadimak, dr. Lončar voli i da eksperimentiše. Zamoraca ima sasvim dovoljno - po poslednjem popisu stanovništva (i biračkim spiskovima), više ih je nego ukupno ubijenih Jevreja u nacističkim konclogorima. Baš zgodno.
Najnoviji prilog njegovom "istraživačkom" naučnom radu jeste potpis na izmene i dopune Republičkog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, donet i overen 10. aprila ove godine. Kako u njemu stoji, granica tolerancije na prisustvo određenih hemijskih supstanci u vodi za piće (mereno u miligramima po litru) višestruko je podignuta: za hemijsko jedinjenje amonijak - 5 puta (sa 0,1 na 0,5), hloridi - za 25% (sa 200 na 250), za hemijski element Bor - 3,3 puta (sa 0,3 na 1), Natrijum - za 1/3 (sa 150 na 200). Spomenuta oksidabilnost i elektroprovodljivost vode za piće se vrte "oko EU standarda", što u našem slučaju obično ne znači ama baš ništa - al' dobro dođe da se spomene, barem jedared.
Ne zaboravimo Lončarevu saglasnost iz 2014. godine na, takođe "eksperimentalno", povećanje dozvoljene količine otrovnog aflatoksina u mleku sa 0,05 prvo na 0,5 (10 puta više), pa nakon poništenja te odluke novog povećanja na "samo" 0,25 (5 puta više), mereno u mikrogramima po kilogramu. Setite se grimase "tesne gaće" koju je složio bivši ministar poljoprivrede Knežević, dok je ispijao čašu kontaminiranog mleka kako bi dokazao da tu nema ničega spornog.
Doduše, doktor Zlatibor Lončar i doktor Nebojša Stefanović su se 2016. oštro oglasili povodom švercovane kafe koja se kod nas prodaje, u kojoj pored buđi koja luči aflatoksin ima i raznoraznih drugih gadosti, izjavivši da "Niko neće da truje ovaj narod!"
Kafom. Švercovanom. Za ostalo se bumo dogovorili.

Konclogor ili gulag, svejedno - kako god je zvali, Srbijom komanduju doktori.
I tačka.

Sunday, 5 May 2019

Noć pada



Grupa desničara okupila se i danas ispred pekare "Roma" u Borči, zahtevajući da se zatvori pekara, jer je na društvenoj mreži objavljena fotografija bivšeg radnika kako u centru Beograda rukama pokazuje dvoglavog orla, albanski nacionalni simbol. Oni su apelovali da građani tu više ne kupuju. Učesnici skupa su izjavili da spomenutu fotografiju doživljavaju kao provokaciju i da su se spontano organizovali kako bi izrazili nezadovoljstvo. Nakon njihovog obraćanja usledila je protestna šetnja koju su obezbeđivali pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, a incidenata nije bilo.
- N1, 5. maja 2019.


Istoričari se danas slažu da nema govora o tome da je “izliv besa” koji se dogodio tokom noći 9. novembra 1938. širom Nemačke bio “spontan i slučajan”. Reč je pre bila o dobro organizovanoj i koordinisanoj akciji divljanja koju je organizovala nacistička vlada. "Kristalna noć" se smatra simboličnim početkom sistematskog iskorenjivanja jevrejskog naroda koje je započeto diskriminacijom i isključivanjem nemačkih Jevreja još 1933. godine i naposletku dovelo do ubistva miliona Jevreja ali i tzv. "neprijatelja nemačke države": homoseksualaca, kriminalaca, "asocijalnih" ljudi, članova raznih religijskih zajednica, ljudi s mentalnim tegobama, političkih "prestupnika" (poput komunista i socijalista) i pacifista, španskih republikanskih izbeglica, manjina (poput Roma i Sinta) i ostalih.

***
U Srbiji, danas, ispada da nije toliko zabrinjavajuće (po izjavi nekih političara ali i predstavnika organa reda i mira) okupljanje nimalo zanemarljivog broja građana ispred "nacionalno nepodobne" pekare povodom fotografije neke budale, uslikane još pre dve godine. Šta su, ti silni okupljeni građani, čekali toliko dugo, pa da se tek sad oglase i iskažu svoje nezadovoljstvo zahtevajući da se zatvori ta pekara tj. da "nacionalno podobne" mušterije u nju više ne ulaze?
U stvari, zaista postoji nešto što je daleko više zabrinjavajuće od današnjeg okupljanja ljudi, koji će vam oči iskopati ukoliko im kažete da to što rade ima svoje pravo ime, i da je ono "fašizam" - po bezbroj parametara koji idu u prilog takvoj oceni. Možda su previše gledali domaću kaubojštinu, poznatu i kao "partizanski filmovi", pa zaista veruju da je fašizam "pun kamion s Nemci", ali to što rade i dalje jeste upravo fašistički progon manjine, kolektivističko bezumno urlanje unapred podmetnutih parola i idiotarija (za koje čak i oni koji ih urlaju znaju da nisu istinite), traženje žrtvenog jarca za sopstvene frustracije, palanački patridiotizam, paravan iza koga se uvek kriju bezumni potezi koje vuku oni koji su na vlasti. Toga smo se siti - i presiti - nagledali tokom devedesetih, i čini se da mnogima nije bilo dosta.
Potpirivanje strasti i potpaljivanje vatre, od strane vlasti - upravo je to ono što u sve većoj meri zabrinjava svakoga od preostalih iole razumnih ljudi u ovoj sumanutoj zemlji. Današnje majmunisanje u Borči praktično pokazuje u kojoj meri domaća vlast može da manipuliše građanima i javnošću, i dokle je sve spremna da ide ne bi li opstala (kao i svaka druga kasta pljačkaša, koja ni po koju cenu nema nameru da sjaši s vlasti). Poslušajte samo rečenice, te stereotipne izjave "spontano" okupljenih organizatora ovog izliva mahnitosti, o tome da su baš pekari, poput ovog u Borči, krivi za (buduću) nezavisnost Kosova od Srbije i da zbog toga treba da idu odavde.
Zvuči poznato, čini vam se da ste sve to već negde čuli?
"Jevreji su krivi za ekonomsku propast Nemačke nakon prvog svetskog rata. Dok su Nemci umirali od gladi oni su se bogatili a nemačkim vojnicima na frontu zabijali nož u leđa na svakom koraku. To su poluljudi i stoga ne potpadaju pod naše zakone. Za to su jedino oni sami krivi, i zato će nemačko jevrejstvo kao kaznu za svoje gnusne zločine morati da plati doprinos od jedne milijarde maraka. Te svinje više neće počiniti nova ubistva. Uzgred, ne bih voleo da sam Jevrejin danas u Nemačkoj", reče u novembru 1938. Herman Gering, zalažući se za mere još oštrije od "spontanog" razbijanja i spaljivanja jevrejske imovine i proterivanja njenih vlasnika iz Nemačke.
Za početak... kraja.


A ovo?
"Ovih nam je dana mnogo deklemovano o strategijskim tačkama prema Albaniji koje treba da obezbede našu teritoriju. Strategijske tačke nesumnjivo nešto znače; ali ma koliko sigurne i strašne one bile, nikada nas one neće osigurati od gneva i osvete jedne smrtno uvređene i ranjene nacije. Dokle god u naše buržoazije budu vladali ovakvi vardarski pojmovi; dokle god i najtrezveniji njeni političari budu branili tezu da su Arnauti poluljudi i da se arbansko pitanje može rešiti jedino mačem i ognjem, dotle ćemo mi stalno imati mobilizaciju za mobilizacijom prema zapadnoj granici nove teritorije i fijasko za fijaskom. I sve dotle neće nam pomoći ni strategijske tačke prema Albaniji - a već i da ne govorimo o tome što će nam trebati da stalno i dan i noć držimo 'strategijske tačke' unutra u zemlji sa kojih ćemo klati i uništavati one stotine hiljada arbanaskih saplemenika koji žive u našim granicama i koji treba da budu neki vajni temelj Velike Srbije!" napisao je Dušan Popović u septembru 1912. godine.
Godinu dana kasnije, 1913, Popović piše: "Ne treba se svemu tome mnogo čuditi, pošto parolu za takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj društvenoj i političkoj visini u Srbiji. I pošto jedan g. Stojan Protić, radikal, predstavnik demokratsklh ideja i šampion engleskog parlamentarlzma u Srbiji, ima kuraži da, u obliku objektivne naučne rasprave dokazuje pred celim svetom kako Arbanasi nemaju prava ni na naclonalnu ni na državnu samostalnost, kako su to bezmalo poluljudi koji nemaju prava da budu članovi velike ljudske porodice, pozivajući se za ta svoja 'naućna' tvrđenja na neke evropske avanturiste i pustolove."

***
Odnos države Srbije - u svim metamorfozama kroz koje je prolazila tokom poslednjih sto i kusur godina - prema njenim građanima tj. državljanima, nije se promenio ni za jotu. I ne samo prema onim "nesrbima" koji žive na teritoriji Kosova (zvali ih Albancima, Arbancima, Arbanasima, Šiptarima ili kako god vam milo&drago bilo) ili npr. u Borči, već i prema svim "dasrbima" koji žive diljem vascele Srbije a ne iskazuju niti trunku slepog podaničkog poštovanja za vlast boljševičke radikalštine koja ovde caruje skoro vek i po, uz obilatu pomoć crnorukaškog udbaštva kao njene udarne pesnice.
Pre sto godina, po okončanju Prvog balkanskog rata i nakon prvog teritorijalnog proširenja Srbije na jug, medijske perjanice kvazipatriotskog bulažnjenja su bili listovi "Politika" i "Večernje novosti". Danas - isto: iste novine, isto lupetanje, ista propaganda, iste rečenice i "ideje", isti medijski progon nepodobnih i nepoželjnih. Ista deca pašićevštine, na vlasti.
Kažu, "vratili smo se u devedesete". Kažu - i greše, i to mnogo. Mi nikada nismo ni izašli iz devedesetih, ali jesmo se vratili - istovremeno u nemačke tridesete i sto godina u "naš" rikverc.
Naravno da je "šiptarska" pekara kriva za nezavisnost Kosova, isto kao što je i onaj bečki kafe sa slike bio kriv za Aušvic. Ili opljačkane INA, Zlatarna Celje, Ledo, meštani Hrtkovaca, Barbalići, slavonski frižideri... za nezavisnost Hrvatske i Slovenije. I kakve bre to veze ima sa Vučićima, Dačićima, Vulinima i ostalim Šešeljčićima?
Posebno je surovo i cinično smešno to, da sve ovde napisano podjednako važi za bilo koje od podivljalih i posvađanih balkanskih plemena istog roda; nema tu ama baš nikakve "srBske" ekskluzive - tradicija kolektivnog ludila je ovde deo folklora neumlja.
Noć i dalje pada. Stalno i bez prekida.
Kristalni mrak je esencijalni sastojak bez koga na Balkanu nema života nijednoj vlasti. Ona, zbog toga, neće od njega odustati ni po koju cenu koju ćemo svi platiti - opet.

Thursday, 2 May 2019

Majks



U svojoj Prvomajskoj poslanici, patrijarh Nacionalsocijalističke partije Srbije Ivica Dačić, poručuje:
- Potrebno je da oni koji se bave pravima radnika i tom vrstom posla saradjuju i da imaju koordinirane aktivnosti. Neverovatno da je toliko godina posla Marksa aktivan njegov problem i ono što je on pisao. U 21. veku se i dalje borimo za osam sati radnog vremena. Kako SPS reaguje kada su ugrožena nečija radnička prava? To je posao onih koji treba da se sindikalno organizuju. Treba više aktivnosti, praćenja zakonskih predloga i praćenja rešenja kako da se do nečega dođe usaglašavanjem naših zakona sa evropskim zakonima.
Tekovine socijalističkog radničkog pokreta su i dalje aktuelne, ali u zemljama koje mogu da priušte sebi takvu vrstu stvaranja društva. Da bi smo do toga došli moramo da razvijamo ekonomiju i da imamo šta da socijalno i pravedno raspodelimo. Važno je stvarati zakonodavni sistem i usaglašavati ga sa Evropskom unijom.
Marks, socijalizam, radnički pokret, Evropska unija, ekonomija, tržište, kapitalizam, raspodela, pravda, zakoni... ne ide bre sve to u isti tekst sa Dačićem, ama baš nikako. To je lik koji predstavlja suštu suprotnost od svega pobrojanog - pojedinačno ili zajedno, potpuno je svejedno.
Plus - "sindikalno organizovanje".
Da nije možda mislio na ovog, SPS-ovog omiljenog sindikalca?


Što taj ume da digne masu...
Jedini Marks na koga Dačić i njegova banda mogu da se ugledaju, makar prividno, jeste Gručo. Ali ni to nije baš tako, jer predmetna drugospoda ne razumeju čak ni Gručov humor i karikiranje upravo takvih poput njih.
U stvari, ne razumeju oni ama baš ništa osim puke sile i pljačke.
Samo da je patriotski.
A patridiotizam je ovde, to svi znamo, opijum za narod. Maže se svuda, čak i bez leba.
Mana boga Licemerja, da prostite.


Crveno je boja Đurine ljubavi.
Crvena nijansa crne je boja Miloševićevog mućka iz Žitorađe.
Zadnje je došlo vreme da ukapiramo neke stvari: Đura nam nikada neće oprostiti što nas je tukao, i pljačkao. Zašto bi? Pa sve mu je i dalje potaman, baš kako treba. Jer, ne može mu niko ništa, deblji je i od sudbine... kao nikada pre.
Iako je prošlo vreme "stabilizacije", par-nepar vožnje i bonova za sve i svašta, takvi poput Dačića i danas redovno na luster u kuhinji stavljaju crvenu sijalicu. Nije taj fenjer toliko bitan, koliko signal koji šalje, poruku jatacima: što jes, jes...
Sa njima nikada ništa nije bilo neizvesno.


Neverovatno, u 21. veku.
Vaistinu vaskreše.

Tuesday, 30 April 2019

tuc-muc-kuc


Berlinski kongres za 21. vek je došao i prošao, ni nalik svom čuvenom prethodniku iz 1878. A "neki" se baš ubiše od najave epohalnih događaja, naravno - po prvi put u istoriji.
Elem, cela priča se može svesti na tri reči - tuc, muc i kuc.

#1 tuc 

džentlamen

Fotografija objavljena na Instragram stranici nečega što sebe zove "buducnostsrbijeav", predstavlja bedan pokušaj propagande - nameštena poza za slikanje, dostojna onih iz Staljinovog doba.
Kao, on (Srbin) da tuca a ona (EU) da ispoštuje njegove običaje vezane za jaja i farbanje.
Obrnuto bi ovde garant bilo pogrešno shvaćeno, u stilu "šta sve predsednik Vučić mora da trpi dok ovi iz EU tucaju Srpski narod, eto čak je i svoje jaje žrtvovao na braniku otadžbine".
Doneo korpicu punu prefarbanih uskršnjih jaja, jedno uvalio Mogerinijevoj, zauzeo pozu za t...kucanje, rekao "slikajte!", ulupano jaje vratio u korpicu, seo.
I tačka.

#2 muc

kucali-kucnuli

Hajde što domaći uvlakački mediji uobičajeno lažu da ga je Mogerinijeva "dočekala" na dolasku u Berlin (nije, već je to bio prvi sastanak po dolasku), ali kako je to on njoj "odneo kao poklon korpicu uskršnjih jaja" kada ona tu korpicu nije uzela u ruke niti je potom zadržala?
A sada, biser:
Direktiva propagandnog trusta kradikalskih mozgova da se ono što se radi sa uskršnjim jajima nikako ne naziva pravim imenom "tucanje" već samodupeuvlakački "kucanje", dostojna je onog keženja i prenemaganja kada su na istu foru američkog ambasadora u Srbiji zvali "Skat" umesto "Skot". Posle su počeli da ga "izgovaraju" kako treba, ali tek nakon što je Šizoje dobio par puta po njušci pa uzvratio pričom da se "taj, kako god da se izgovara njegovo prezime, meša u unutrašnje stvari Srbije i radi za njene neprijatelje".
Tako će biti i ovoga puta - dok je Oberklovn u Berlinu, biće "kucanje". Kad ga tamo ispuši (a ispušio je, i to očekivano, crnjanskog), čim se vrati u svoj brlog, u koji je pretvorio celu Srbiju - krenuće "tucanje".
I tačka.

#3 kuc

Šta "kuc"?!
To je zbog onog "av" u "buducnostsrbijeav".
Niste valjda pomislili na nešto drugo...

prc

Deder da vidimo kako je prošlo to boljevasnašo čukanje:

AV: E! Treba* da izaberete jedno. Trava. Ovo je braon, ovo je crveno.
FM: Crveno. Crvenkasto. Nadam se da su kuvana, hahaha. Okej.
(kuc kuc kuc - triput, kako i treba)
AV: Pobedili ste**, kao što vidite. Pobedili ste.
FM: Divno.
AV: A sad i sa druge strane.
FM: Sa druge strane?
(kuc kuc kuc - naravno, triput)
FM: Sad ste Vi pobedili.
AV: Ma nije važno.
FM: Pa to je win-win.
AV: Da.
FM: Tako bi i trebalo da bude.
AV: Hvala.
FM: Hvala Vama, bilo mi je drago.
_____
* U želji da kaže "treba da izaberete", rekao je "you need to choose it" (trudeći se da ne kaže "must" ili "have to", jer ne sme gazdama da kaže kako nešto moraju). Nažalost, nesrećno izabrana fraza zapravo znači "treba vam da izaberete", što iznova pokazuje ne toliko nepoznavanje engleskog jezika koliko razotkriva falično obrazovanje u diplomatskom izražavanju osobe koja umišlja da sve zna. Jednostavno, dovoljno je bilo da kaže "choose one, please". Nema veze, ovde ni domaći jezik nije jača strana, zašto bi to bio slučaj sa nekim od stranih. Ionako ga niko više niti sluša niti razume, kojim god da jezikom govori.
** "You won" (pobedili ste), izgovorio je kao "ju uan" - kao "one" (jedan)... još jedan od izliva opsednutosti samim sobom.

***
Prvo triput kucaš spreda, pa pobede tvoje gazde.
Onda kucaš još triput, al' otpozadi, sa druge strane, pa te oni puste da pobediš kad se vratiš kući. Koga da pobediš? Pa one koje jedino možeš non-stop da tucaš u mozak - građane Srbije. Nikoga drugog.
Mogerinijeva je jasno i glasno rekla: "It's a win-win".
Svako (ga) dobija.
I tačka.


I tako nam u šali i veselju prođe još jedan april, mesec budala.
Vidimo se u Parizu.
Možda baš u Fošovom vagonu, u Kompjenju, onom istom u kome su već bile potpisivane kapitulacije.
Tri tačke.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...