Naprednim korakom unazad

Na pitanje kako su 2003. godine tekli vojnički dani sadašnjeg ministra odbrane, dobili smo jednostavan odgovor.

Major Aleksandar Đurić, komandir čete:

Njegovi dani su tekli kao i kod ostalih vojnika, normalno, radio je sve ono što se očekivalo od njega, bez nekih privilegija, bez izdvajanja. Kao i ostali vojnici, prošao je proces opšte vojne obuke i stručne specijalističke obuke. Tokom služenja vojnog roka unapređen je prvo u čin razvodnika, a nakon toga u čin desetara. Ostavili smo ga za seme nekoga ko će narednim generacijama vojnika omogućiti da se lakše prilagode vojnoj sredini, nekoga ko će biti spona između nas starešina i vojnika. Sećam se Nebojše Stefanovića kao vojnika koji je pobeđivao na tim našim takmičenjima u četi na radu sa uređajima u okviru telekomunikacija.

Stariji vodnik I klase Ivan Kalušević, komandir odeljenja:

Isticao se dosta po pitanju veze. Dok sam izvodio obuku s vojnicima, na kraju obuke uvek pitam da li ima nekog da mu nešto nije jasno. Nikada nije podigao ruku da kaže meni nije jasno, nego je sačekao da se završi čas i onda bi mi prišao i rekao - ja bih voleo da mi objasnite to, to i to. To je i mene u tom trenutku čudilo, jer su to neke stvari koje smo mi komandiri znali, a njima vojnicima to nije bilo potrebno. Uvek je išao za korak napred od svih ostalih po znanju.

- Objektiv, rubrika NEWS 10.02.2021. (autor nepoznat, potpisan kao EKIPA OBJEKTIVA)

Ovako piše Objektiv, koji slovi za lično glasilo Redova Nebojše. Nameće se neodoljiv utisak da je dosadašnja politička karijera Nebojše iz Beograda samo ovlaš prilagođena i potom prepisana u vojničku bajku o Redovu Nebojši. Inače, osim štampane verzije, taj "članak" nije dostupan na internet stranicama Objektiva. Ko zna zašto je to tako...

Zakoračimo li dve nedelje unazad, ugazićemo direktno u:

Stefanović podržava uvođenje obaveznog vojnog roka: "Korak napred za bezbednost naše zemlje"

- b92, 28.01.2021. (izvor: Tanjug)

Ljudi moji, je li to moguće?

Ludnica, šta je ovo?

Kad je video ovaj tekst, Vulin pade u fras i odmah se obrati Ministarstvu SMB-sile.

U svom pismu on reče:

str.pov. vojna tajna

POZOR: Neprijatelj sluša!

Poštovani, dozvolite da se obratim. Kao što znate - a to odlično zna i prethodni ministar vojni - ja sam pre tačno dve godine odslužio prvi deo svog vojnog roka. U međuvremenu sam završio fakultet, i zato vam se obraćam sa molbom da svoj dug državi u potpunosti odužim, tj. vojsku doslužim do punog trajanja dosadašnjezakonski predviđenog vojnog roka. 

Unapred hvala.

S poštovanjem, vaš

padobranski general-razvodnik Aleksandar Vulin s.r.

p.s.

Ako može, voleo bih da to bude u mestu stanovanja ženine tetke, jer bi mi odgovaralo zbog smanjenja troškova pranja prljavog veša.

***

Ako ovi ljudi, navodno nekadašnje starešine guštera Nebojše, zaista postoje i ako je ovaj intervju zaista stvaran a ne (po toaletoidnom običaju) izmišljen, onda su njihove izjave još jedan u beskrajnom moru dokaza da je poltronizam osnovni postulat opstanka u "instituciji od najvećeg poverenja u Srbalja" tj. u kolikoj meri je Vojska Srbije potonula na dno ove septičke jame.

I, kao da im nije dosta, na tom se položaju dodatno ukopavaju.

Takvi odavno više ne nose ni SMB ni TPB uniforme.
Njima odgovara jedino kaki.

Lutka sa naslovne strane Pinkformera

Trbuhzborci (iliti stručno rečeno ventrilokvisti) uvek nađu sebi odgovarajućeg lutka da kroz njega kažu i ono što "kroz sebe" ne bi. Ponekad i lutak nađe sebi podređene lutke (i lujke), ali u Vučićevom slučaju to sve teže ide jer on i svojim podlutkama više ne veruje pa je zato sam sebi lutkar - na domaćoj sceni. A na onoj velikoj, pod reflektorima svetske pozornice - zna se. Tu bi hteo da sedi na dva, tri pa čak i četiri (para) kolena odjednom - podrazumeva se - različitih lutkara.
Neće moći. Nikad bilo niti će, da takve lutke dugo traju.

Lutka ili lujka, nije ni bitno jer razlike više i nema.

Kao da mu sopstvene Punch & Judy predstave bez konca i kraja (koju svakodnevno priređuje građanima Naše Zemlje Ponosne) nikada dosta, ovaj naš Čaki mora još i da nam se 24/7 obraća iz trbuha, iz koga non-stop na sve strane nešto kulja bez ikakve kontrole.

I to ne kao lutkar.

Ta maska je spala početkom septembra u Vašingtonu.
Ostala mu je samo ona druga - njegovo pravo lice svačije marionete na trulom koncu.

The Parker Zone

Čak i njegove marionete svakodnevno, polako ali sigurno, kreću ka izlazu iz tog njihovog pozorišta u kome se predstava Teatra Mržnje igra previše dugo da bi to bilo normalno.

To više i ne kriju, zato i "kradu k'o u povlačenju" (što neko ovih dana reče).

Pribeležite ih, sve takve. Učabrena rezonanca (od Gazde do poslednjeg piona) ih odaje, džaba se kriju na kolenima lutkara. Zatrebaće ta beleška jednoga dana, koji i nije baš toliko daleko kao što se čini.

Momci iz Beograda

U formiranju naredne Vlade Srbije da pokažemo da nismo bahati i da ćemo uzimati ljude i sa lista koje nisu prešle cenzus, da napravimo Vladu koja će da donosi ključne odluke i da ima još širi konsenzus.

- Aleksandar Vučić (NovaS, 24.06.2020)

Želeo bih da budem ministar.

- Čedomir Jovanović (Dnevni Žurnal, 23.06.2020)

Spreman sam da uđem u vladu, ukoliko to ne bi bilo odstupanje od programskih ciljeva SPAS i mojih ljudskih načela.
- Aleksandar Šapić (Direktno, 26.06.2020)

- Halo, Nebojša?

- Da, ko je to?

- Ne pravi se blesav, znaš ti dobro ko smo.

- Aaaaa, Čedo i Gangula, vi ste...

- Nismo mi za tebe "Čeda" i "Gangula". Od danas ima da nas zoveš "Čedomir i Aleksandar iz Beograda". I tačka.

- Ne brinite, ne bih vas ja ni zvao... Šmrkavci.

- Obrati pažnju na ponašanje... Slinavi.

- Šilerova! Nambija!
- Krušik!

(sva trojica istovremeno uglas) - Šuga!!!

Ma nema frke, uvaliće se ti crvi već u neko brašno ili krušku.

Sve je OK dokle god nije bahato, ne odstupa od programskih ciljeva i ljudskih načela.

Zanimljiva geografija

Svi su zabrinuti zbog Balkana. Vodi se borba oko narativa. Ako biste mogli otići u Beograd, mogli biste videti bilbord sa slikom predsednika Kine Sija koji kaže "Hvala brate Si, jedino nam vi pomažete" (op. radi se o bilbordu dnevnih novina Informer, jednog od glasila vlasti), što je smešno, nikada nismo videli bilbord kojim se zahvaljuje nama. Tako se onda kineska pomoć nađe na ulicama, a kada mi pomažemo i pre i tokom krize onda ništa, zato moramo ojačati kapacitete da objasnimo svoju stabilizirajuću ulogu na Balkanu.

Paket vredan 410 miliona evra relociran je kako bi se pomoglo regionu, 38 miliona za hitnu pomoć i preostala 372 miliona za kasniji socio-ekonomski oporavak. Ta podrška je već na terenu gde radimo zajedno sa agencijama UN. Takođe, Zapadni Balkan uključujemo u inicijative EU gde je to moguće - npr. Fond solidardnosti EU i u nabavku medicinske opreme. Zemlje Zapadnog Balkana su deo ovog velikog procesa nabavki medicinske i druge opreme koji nam daje brži i jeftiniji odogovor na potrebe koje imaju u ovom području.

- Josep Borrell, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku (N1, 20.04.2020)

Opa, pa ko se to nama tek sad probudio... kao da je i u Briselu istekao 84-satni policijski pritvor?

U stvari, Evropa itekako ima oko čega da se brine povodom ponašanja vlasti po kvazidržavicama balkanskih ex-YU plemena, posebno glede Srbistana. Stvari su daleko ozbiljnije - naročito na duži rok - od glupavih poltronskih bilborda D.J. Vučićevića koji sve to ionako radi po komandi primadone ovdašnje Koronadrame. Da se samo podsetimo (što važi i za senjor Borela) istih ovakvih bilborda iz 2016. godine, istog "naručioca" i istog "izvođača", sa porukom "Trampe Srbine". Dobro, beše jedan takav bilbord i na Šešeljevoj trbušini, da se ne zaboravi.

Vučićević Gazdi, a Gazda braći - i iščupaše repu, tj. izmuzoše opet neke evre.

Koje će, naravno, iskoristiti za "bratsku" pomoć i plaćanje poklonjenog.

A platiće i standardnu propagandu prosipanja kiseline i paranoja po američkom, evropskom i kapitalističkom imperijalizmu, reda radi spomenuti i rahmetli sovjetski (nikako ruski!) imperijalizam, ali ni za živu glavu neće zucnuti ili dopustiti nekome drugome da ukaže na kineski (neo)imperijalizam - onaj komunokapitalistički. Čist oksimoron, ali samo za balkanoidne ignorante, koji nikako da shvate da su bivši SSSR i današnja PRC socijalističke zemlje samo za naivno pučanstvo, a suštinski standardno kapitalističke, s tim da je kod njih najveći i jedini kapitalista bila država tj. komunistička partija, na tržištu sklepanom po sebi i samo za sebe.

Nešto poput njihove blede slike postoji i u Srbistanu, poznato kao "patridioti". Čitaj - lopovi, koji rasprodaju zemlju samo da bi ostali na vlasti kako bi mogli da i dalje kradu ono što nisu prodali. A toga je sve manje, i zato tolika drama u vreme korone.

***

Iako je Kina odavno i kosmička sila, redovno šalje satelite u kosmos, postoje njeni sateliti i na zemlji a da ih ona uopšte nije lansirala. Takvi se po pravilu lansiraju sami.
Evo najnovijeg primera suborbitalnih supozitorija oličenih u kradikalizmu ovdašnjem.

Zanimljiva geografija za pripravni razred:

Srbija ponovo postaje centar sveta - koji čine bivši sovjetski sateliti, u koje nije spadala Jugoslavija, ali taj čas istorije smo ionako obrisali svetom vodicom i EUrima u zamenu za prazna obećanja. Taj svet su, shodno zastavama poređanim na sveže okačenoj mušemi negde u Beogradu, sledeće države: učvorene Kina i Srbija, Češka, Mađarska, Rumunija, Estonija, Hrvatska, Bugarska, Letonija, Albanija, Makedonija, Litvanija, Bosna i Hercegovina, Slovačka, Slovenija, Crna Gora i - između njih - čekbremalo, šta je ovo?! Čija je to zastava?
Poljska svakako nije, iako je i ta zemlja na kradikalskoj mapi sveta koji gravitira Bratu Siju.

Monako?

Indonezija?

Poljska - i tačkanaopačka.

Zlo i naopako, kao i sve drugo čega se kradikalska banda dohvati.
Autor, naručilac i izvođač radova na ovoj sinopoltronskoj mušemi, tzv. bilbordu bratstva & jedinstva sa PRC u svoje i ime onih koji o tome pojma nemaju, definitivno su pored istorije preskočili i čas geografije na kome se uče države i njihove zastave.

Vesiću, oberbarjaktaru naprednog patridiotizma - reaguj!

Bistro!

Što bi Vulin rekao, na vežbi artiljerijskih jedinica: zanimljiva topografija.

Nadasve.

Gore, dole i još gore

U ime predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta vojske Republike Srbije, Aleksandra Vučića, želim da se zahvalim predsedniku Republike Srbije Redžepu Tajipu Erdoganu... hahaha, izvinite. Ponovo.

- Aleksandar Vulin, ministar odbrane RS (poznat i kao AV Levi), © Tanjug 2020.

Znao sam da mi je ovo gore od negde već poznato - dole:

A min čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može da zamrači. Ovo je samo razmišljanje zapisano u Nobelovoj knjizi... jaaaaooo... Dobro, aj guljaj tu. Ovo je samo razmišljanje zapisano harlacikojisuni... i posle nisam mogo da uklopim kad sam već razmišljanje... Ajmo to. Izbušio sam ga, jebote!
- Siniša Puljecović, DSS predsednik opštine Negotin, © RTV Krajina 2003

Nigde izolacije.
Nigde uzemljenja.
A sistem duplo nulovan.
Jer svako dole ima svoje (još) gore.

Ljudi, svemirski brod!

Srbija je siromašna zemlja koja se podigla u poslednje četiri godine i svi mogu da vide kako izgledaju naše ulice, prodavnice, bolnice, koje su kao svemirski brod, a kako izgledaju u nekim od najrazvijenijih zemalja.

- Usnija Musljiu, KZN 02.04.2020.

Na koji to tačno, od ponuđenih svemirskih brodova, liči Srbija:
a) Zvezda smrti
b) vanzemaljski brod sa jajima ksenomorfa
c) svemirski RV minibus Orao-5
d) intergalaktički razarač Svemirska Megačistačica
Odgovore šaljite na jedan od dva nepostojeća tviter naloga predsednika Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je obećao pomoć i podršku Srbiji. Predsednik Putin je izrazio solidarnost i obećao značajnu pomoć i podršku srpskoj državi i građanima Srbije u borbi protiv koronavirusa, koja će podrazumevati i to da Rusija pošalje svoje lekare i stručnjake za dezinfekciju objekata.

- B92, 02.04.2020.

- Ljudi! Svemirski brod! Svemirski brod! To je svemirski brod!

- Vidimo bre, šta se dereš!

- Eeeej! Eeeeeeeejj! Eeheeeeej!

- To je bio ruski brod.

- Otkud znaš da je bio ruski?

- Samo Rusi imaju takvu tehniku.

Medicinska pomoć iz Rusije stigla u Beograd. Ovo je jedan od deset aviona koji šalje predsednik Rusije Vladimir Putin. Avion je sleteo oko 14 i 30. Avion Iljušin dočekali su premijerka Ana Brnabić i ministar odbrane Aleksandar Vulin.

- B92, 03.04.2020.

Jer samo Rusi imaju takvu tehniku.

I tačka.

A mi, inače, ovako danas dočekasmo ruski svemirski brod. Dobro nam došli, dragi dezinfekcioni gosti. Ne morate da skidate te gas maske, skafandere i ABH mantile, samo umočite lebac u so, a mi ćemo sami da pokusamo sve što smo zamesili.
Kao i obično.

Svaka asocijacija filma "Sabirni centar" sa morbidnim izjavama u stilu "Napunićete groblja ako poslušate Đilasa i izađete na ulicu", "Sajam je izabran po savetu kineskih stručnjaka jer olakšava posao iznošenja preminulih, bolje tu nego da umrete negde na četvrtom spratu" i sličnih kojima nas svakodnevno poliva kriznoštabadžijska vlast u Srbiji, zlonamerna je i ima se smatrati narušavanjem dobrosusedskih odnosa sa prijateljskom Putinijom i bratskom Sinom. I kršenjem uredbe o uvođenju policijskog časa, a to je još jedan od termina koje predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikada u životu nije prozborio. U sebi, sa sobom.
Plus, svi mi ovde dobro znamo ko su režiser Goran Marković i pisac Dušan Kovačević, kvaziintelektualni ološi koji nikada u životu ništa lepo nisu rekli, napisali ili snimili o svojoj otadžbini, srpskom narodu i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
A o svemirskim brodovima i letećim tanjirima bi koju mogla da prozbori i čuvena ruska balerina iz Erdoganovog harema, niko drugi do drug Ivica Dačić. Šta tek taj sve zna... o ruskoj tehnici.
Čudo jedno.
Nebesko.

Godina pacova nam stiže

Ovo nam je svima poslednji 31. decembar kada čekamo Novu godinu - kako stvari stoje. A stoje - ovako:

Očekuje se da uskoro, po hitnom postupku, u skupštinsku proceduru uđe predlog izmene Zakona o državnim praznicima. Ova nedelja će, shodno predllogu, u celosti biti radna i nikad više neće biti neradnih dana 1. i 2. januara (kako kome). Na predlog poslaničke grupe SNSPS, Nova godina će se u Srbiji slaviti na dan koji više nije fiksni, zato što će zavisiti od datuma januarskog mladog meseca.

Alzodakle, više neće biti razloga za vekovnu svađu oko toga da li Novu godinu čekamo po pravoslavnom ili krivoslavnom kalendaru, jer oni odlaze u penziju.

Elem, novu 2020. ćemo dočekati i 25. januara - ali samo ove godine.

Kinesku, naravno.

Treba imati na umu sledeće:

2019. je bila Godina Svinje

2020. će biti Godina Pacova

2021. će biti Godina Vola

Za manje od standardnih dve, dve i po godine, preletećemo direktno iz Zlatnog doba u Doba Zlatnog teleta.

Životinjska farma na kub.

Jer, Predsednik je rekao:

Konačno je sve jasno i više neću ništa da čujem - osim minobacačkih i PVO petardi iz Krušika - do iduće godine tj. do sutra. Dobro, jeste da ćemo od 1. do 25. januara imati istovremeno i prethodnu i narednu godinu, ali to su nezaobilazni užasi promiskuitetne tranzicije, globalizma, državnog kapitalizma i trećeg stuba naše veličanstvene spoljne politike (poznatog pod umetničkim nazivom PRC).

Ajd, živeli i svi na svoje krkanlučke zadatke!

p.s.

Božić ima ostati kao državni praznik, zbog džaranja vatre.

Dakle - čuda su moguća!

I tačka.

Srpski tango u ritmu turskog marša

Za tango je potrebno dvoje

Dvoje da započnu ples

Dvoje da započnu rat

U drevna vremena trebalo je dvoje

Za uspon na vrh majmunskog stabla

Za tango je potrebno dvoje

(The Stranglers, 1981)

Možeš sam svet da oploviš,

da dremneš malo il' sebičan budeš,

da dugove sebi za vrat natovariš.

Mnogo je stvari koje možeš sam.

(ali)

Za tango je potrebno dvoje.

(Hoffman/Manning, 1952)

Zaista je gadno kada se uvlačiš na toliko strana da više ne znaš šta je gore, šta dole a šta najgore, ni da li je rupa u koju se uvlačiš tvoja ili nekoga drugog. Jer, važno je samo da je rupa. Pogubiš se, prvo ti pa onda pogubiš i zemlju koju vodiš direktno u propast.

Nakon dvodnevnog janičarenja uzduž i popreko Srbistana, nemojte se začuditi ako uskoro SPC dodeli Erdoganu orden Miloša Obilića a Vučića odlikuje medaljom časti I reda sa likom Vuka Brankovića. Jer mitovi su jedno a napredna mitomanija je zakon Zemaljski koji ne krši čak ni ovdašnji SIZ Nebeski.

Najnovija poseta predsednika Turske iznova je pokazala šta se to zaista dešava na Balkanu u poslednjih nekoliko godina: Srbija pleše srpski tango (milonga serbica) u ritmu turskog marša. Ili narodski rečeno - igra pipirevku.

Vučić zna da je odavno prešao tačku sa koje više nema nazad.

Zato je toliko, al' stvarno TOLIKO - odlepio.

I biće sve luđi.

Nažalost, bićemo svedoci još jednog od sunovrata u koji će nas opet odvući šešeljev nakot.

Po-beda!

Marko Đurić, ta dresirana kradikalska cirkuska foka, po ustaljenoj praksi udario je šlag na jučerašnju kosmetsku uvertiru pred srbistanske "izbore". Refleksno i bez razmišljanja, baš kako i treba da bude kada je Vođina kolonoskopija jedina tačka na dnevnom redu.
Pobeda.

Srpska lista odnela NAJUBEDLJIVIJU POBEDU U SVOJOJ ISTORIJI! Sve rađeno da se uništi Srpska lista! Ovo je za mene posebna POBEDA! HVALA SRBIMA SA KOSOVA!

- Aleksandar Vučić, širom svojih toaletoida i nacifrekventnih medija

U nedelju 6. oktobra, 98% od nešto više od polovine izašlih birača na izbore na Kosovu, u mestima gde su Srbi većina, glasalo je za Vučića. Njih 48.000 koji se kolektivno odazivaju na ime - Srbi, kada ih tako p(r)ozove Vučić. Niti Vučić ima bilo kakve formalne veze sa Kosovom, niti su izbori bili predsednički, ali su ljudi ipak glasali tako kako su glasali. U mestima na Kosovu gde Srbi nisu većina, dakle tamo gde ima više Albanaca, glasalo se drugačije. Pametnom je dovoljno da zaključi šta ovakvi izborni rezultati pokazuju. Ali, Vučić izlazi i proglašava ubedljivu pobedu od 10 prema 0. I pominje nekakav svemir i svemirske sile koje bi jedine mogle da ga pobede na izborima.

Čak ni u Mađarskoj, Mađari ne glasaju u tako visokom postotku za Orbana. Naprotiv. Ko god da uporedi rezultate, bilo sa izbora na Kosovu u mestima gde su većina Srbi, bilo sa nedavno održanih lokalnih izbora u Srbiji, sa rezultatima izbora sa ostalih kosovskih izbornih mesta, pa čak i sa rezultatima prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, biće mu jasno gde žitelji uživaju više političkih sloboda. Svi ovi rezultati govore da u svim drugim zemljama u takozvanom regionu žive ljudi slobodniji od žitelja Srbije.
I pošto je to tako, da li je bilo neočekivano da se radnici okupe ispred zgrade suda u Ivanjici da aplaudiraju direktoru optuženom za smrt njihovog kolege, a vređaju njegovog oca, takođe njihovog kolegu s posla? Ako verujemo u ljudskost, nije bilo očekivano. Ali ako znamo šta stanje neslobode može napraviti od ljudi, onda se incident, a zapravo moralna katastrofa nacionalnih razmera iz Ivanjice morala očekivati. Ako ne pre, a onda svakako posle rezultata na mesnim izborima u Lučanima, sličnih rezultatima sa severa Kosova.
Iz ugla Ivanjice i Lučana, Vučićeva pobeda od 10 prema 0 izgleda u stvari ovako: 48.000 Srba izašlo je da aplaudira Vučiću i da tako simbolično pljune na Olivera Ivanovića.

- Dejan Ilić: 10:0 (Peščanik, 07.10.2019)

OK, to je bilo to.
118000, 48000, 13900, 98, 10, 3, 2, 1, 1/2, 1/4, 0 - hajde ti, Marko Srbine, da vidimo šta sve umeš.

Opet.

Bra-vo! Zaslužio si ribu.
A sad, u kućicu.

Vuk Vučić

Peti oktobar, dan kada je ubijen deveti mart.

- Vuk Drašković

Na koji tačno 5. oktobar misli "kralj ulica"?

1988 - jogurt-revolucija i gaženje tadašnjeg Ustava ukidanjem autonomije

1990 - osnovana Čankova LSV

1991 - doček prestolonaslednika na tron Republike, podbulog parazita koji i dalje ne zna jezik svoje zemlje ali voli da ne plaća obaveze istoj (valjda ne ume da pročita račune za struju, komunalije, porez, telefon, televiziju...)

1995 - požarevačka Mrcina je Holbruku parafirao Dejtonski sporazum

2000 - popaljeni glasački listići u Skupštini i ukradena jedna fotelja, koju danas "omladina" SPS vraća valjda priznajući gde je sve vreme bila, tj. kod koga (bolje da su je vratili Tadiću nakon obljube Dačića, lepše bi bilo); još bi lepše bilo da ta "omladina" vrati i te spaljene glasačke listiće, pa konačno da vidimo kako smo tada glasali

2004 - streljani Dragan Milovanović i Dražen Jakovljević

2012 - preminuo Vojin Dimitrijević, koga Smuk Drašković nikada nije mogao da prevari

Ako uopšte nešto misli.

Ima još.

Miloševićevi ljudi i danas vladaju, pao samo vrh piramide. Danas su državni mediji "Bastiljice", što se mene i SPO tiče.

- Vuk Drašković

Vaistinu je tako, Vuče.

Vladaju, i lažu bezočno da su "osnovali DOS iz koga su potom izbačeni", i da "bombardovanja '99 ne bi bilo, da nije bilo bojkota izbora '97". Lažu i da su predvideli krvavi raspad Jugoslavije i odbili da u njemu učestvuju, poslavši "samo" svoju uniformisanu bandu da pljačka po Kninu (ne dalje od toga). Ali ne lažu kada ćute na činjenicu da su zajedno sa SPS i JUL, odbornici SPO smakli Đinđića sa mesta gradonačenika i postavili Vukovog potpredsednika Božića, nikog drugog do Mirinog kuma i kolegu sa PMF-a. 

Služboproklamovani četnički pisac #1 Drašković, naslednik služboproklamovanog partizanskog pisca #1 Ćosića na tronu nacionalne misli i pera, dupeuvlakač svake vlasti od 1997. do danas (osim one po kojoj na današnji dan pljuje, u koju niko normalan ne ubraja Tadića i njegove idiote).

Što se SPO tiče, tu stranku su 14. marta 1990. osnovali kumovi Vuk Drašković i Vojislav Šešelj. Nakon trideset godina majmunisanja, SPO je danas parlamentarna stranka koja u Skupštini Srbije ima dva poslanika, dva Aleksandra - Čotrića i Jugovića. Obojica su članovi poslaničke grupe SNS, sa čije liste su dobili ta svoja dva "mandata". Svoja, Vukova ili Vučićeva - potpuno je nebitno. Mada, nakon izbora 2016. imali su zapravo 3 poslanika, al' im jedan prhnu tamo gde i dvojica za njim. Na istoj listi su 2014. imali 5 poslanika. Od 2014. daju konstantnu podršku vladama SNS. Na predsedničkim izborima 2017. podržali su Aleksandra Vučića.

Na lokalnim izborima 2010. u Negotinu, bili su na listi DS. Na izborima 2014 - na listi SPS. Na izborima 2017 - jedni na listi DS, drugi na listi SNS, ali danas su svi među odbornicima kradikala i "bore se za interes građana". Ne sumnjam da je svuda u Srbiji tako, znamo ko im vodi partiju i kako.

Vuk Vučić sa pripadajućom mu Danicom, glavom i bradom.

Vaistinu, Miloševićevi ljudi.

***

U stvari, zaista postoji oni koje je, ne 5. oktobar već ekipa koja je tada došla na vlast, pored izneverenih nada naivno poverenih gomili potonjih džeparoša i prevrtljivaca (čast izuzecima), žestoko izneverio. U tolikoj meri, da ih je ta nevera koštala života.

Streljani su gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.

Danas, 15 godina nakon ubistva dvojice mladića na odsluženju redovnog vojnog roka, država odbija da objavi istinu o ovom zločinu, iako zna šta se tačno dogodilo te noći - na šta ukazuje ponašanje civilnih i vojnih istražnih organa tokom istrage pa sve do dana današnjeg, kao i potonja unapređenja i napredovanja svih koji su u tom zataškivanju učestvovali.

Nikakvih pomaka u istrazi nema, niti državni organi o bilo čemu obaveštavaju porodice, njihove advokate i javnost. Predmet se i dalje, petnaest godina kasnije, još uvek nalazi u "predistražnom postupku".

Istraga stoji u mestu, sve polako klizi u zaborav.

Dezerter Vulin traži vraćanje obaveznog vojnog roka, ratni zločinac Šešelj omladini preti novim ratom.

Podsetimo se i ovoga - na dan 5. oktobra 2004. godine:

- predsednik Republike bio je Boris Tadić

- predsednik Vlade bio je Vojislav Koštunica

- vlast je činila koalicija DSS-SPO-NS-G17plus (uz podršku SPS)

- predsednik Skupštine bio je Dragan Maršićanin (izabran glasovima poslanika SPS)

- potpredsednik Vlade bio je Miroljub Labus

- ministar policije bio je Dragan Jočić

- ministar finansija bio je Mlađan Dinkić

- ministar za kapitalne investicije bio je Velimir Ilić

- ministar inostranih poslova bio je Vuk Drašković, prvo na saveznom pa potom na republičkom nivou

Da, baš on i baš tog dana.

"Nije 5. oktobar kriv što su u taj dan jedni uložili svoju nadu za bolji život a drugi se posrali na prve i njihovu nadu, plašeći se boljeg života koji nije po njihovoj meri. Ovi drugi su svakako krivi, podjednako bili ogoljeni ili prefarbani u prve.

Još uvek je tako."

p.s.

5. oktobra 1969. godine, BBC je emitovao prvu epizodu "Letećeg cirkusa Montija Pajtona", slike i prilike današnje Srbije.

Mano a borsa (Murat je bio...)

Samo što ja ne ličim na Lazara, a ovde nema junaka kao što je Murat. Znate... [pauza] Ovde... [opet pauza] Ovde nema junaka kao što je bio Murat, ni ozbiljnog stratega kao što je bio Murat. Nema takvih, verujte mi. Murat je bio veoma, veoma ozbiljan čovek, ozbiljan vojskovođa. Murat je bio... [još jedna pauza, glasno izdiše kroz nos, gestikulira levom rukom] za ove naše, ovi mu nisu ni skute da mu nose.

- Aleksandar Vučić na predstavljanju "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC) (RTS, 28.11.2016)

Bilo je to na početku faze srbistan-janičarskog dupeuvlačenja sultanu Erdoganu, pa ne čudi ovolika količina lupetanja u samo 25 sekundi. O bilo čemu, ne samo o Muratu i "ovima našima".
Nego, šta to Vučić - dok se murati i pritom mlatara rukama - poručuje svima oko sebe?
Gest "mano a borsa", koji je uobičajen među Italijanima širom sveta.

Ma che stai a di? / Ma che vuoi?

U slobodnom prevodu sa italijanskog na srpski, ovo bi otprilike značilo "Ma šta to pričaš? Šta hoćeš?"
Kada pričamo o sterotipima vezanima za Italijane, često spominjemo upravo ovaj gest: vrhovi prstiju jedne (ili obe) šake (it. mano) su spojeni uspravno (nalik obešenoj vreći - it. borsa), pri čemu se šakama maše gore-dole. Poruka koju nam italijanski sagovornik ovim gestom šalje glasi: Šta dođavola pričaš? / Šta dođavola hoćeš? Italijani često koriste ovaj gest u konverzaciji - ne samo u razgovoru "uživo" već i kada pričaju preko telefona, pa čak i kada pričaju sami sa sobom. Kod njih je to prešlo u podsvesni gest, kome se oni ne mogu odupreti - baš kao ni treptanju ili pravljenju najboljeg sladoleda na svetu.
- Italian hand gestures everyone should know (CNN Travel, 29.05.2015)

"Mano a borsa" je italijanski gest, koji Italijani koriste kada im tokom razgovora nešto nije jasno. Ponekad i vrte ili klimaju glavom, ali ne obavezno. Čine ga ispruženim prstima ruke čiji su vrhovi spojeni, dlanova okrenutih nagore, pomeranjem šake gore-dole u zglobu ili iz lakta. Gest podrazumeva pitanje upućeno sagovorniku: Šta hoćeš? / Šta to govoriš? / Koja je poenta tvoje priče? na koje se uglavnom od sagovornika očekuje da odgovori. Gest se čini jednom ili sa obe ruke, zavisno od toga koliko onaj ko ga čini želi da svom pitanju da na težini.

- Wikipedia

***

Vučićev problem je u tome što on očigledno ne zna šta ovaj gest predstavlja, a nesvesno ga čini. Da zna, dobro bi porazmislio u kojoj meri kontroliše svoje ruke koje odaju sve ono što se roji u toj glavi. Kao da je u potpunosti zaboravio na čuveni Merkel-Raute ("Merkel-romb" ili "Trougao moći") rukama, koji su mu preporučili savetnici znajući koliko je težak za (samo)kontrolu onaj unutrašnji, nikad izmenjeni radikal Rukomlat Vučić.
Zaboravio, pa krenuo tokom napada logoreje sam sebe da propituje:
Šta bre to pričaš? Šta ti hoćeš? Koja je, aman, svrha svega toga što na ta usta izlazi?
Opet se sa samim sobom svađa.
U stvari, kod njega postoji još jedna "zvrčka" vezana za ovaj gest: on je previše gledao sve nastavke Kopolinog filma "Kum", primio se na mafijaški gestovni govor u kome, pored značenja koje smo ovde dali, gest "Mano a borsa" ima još jedno.
Kada ga Kum načini, on time daje do znanja da neko o kome govori ima "big balls". Velika muda. Ima petlju. Hrabar je da uradi ono što niko drugi neće ili ne sme.
Eto, takav je bio Murat.
Ali takav nije Onaj-koji-ga-hvali.
Doduše, zaista postoji gest sličan ovom, kojim se kaže da je nešto mnogo dobro, ukusno ili hvale vredno, ali ne pokazuje se na način na koji je to uradio Oborknez Srbistana. Tada se vrhovi ovako skupljenih prstiju poljube ili samo prinesu usnama napućenim kao za poljubac.
Eh, te puste ruke, usne... izdajničke.

... Murat je bio ...

[mano a borsa]

... Za ove naše ...

E moj Murate, kad si spao da te hvali jedan Propađot.
Propalom Kumu, i janičaru u pokušaju, ove njegove ... poruke (ehm) ... treba svakodnevno utrljavati u nos - dok ne odlepi. Potpuno je nebitno što je to bilo pre tri godine, danas je sve isto - pa i gore. A to "utrljavanje" je (iz dana u dan) sve lakše uraditi, baš kao što je njegovim gazdama sve teže da ga kontrolišu.
Nešto će tu, sve je izglednije, uskoro pući.
Ili neko.

Istina

Ili jesi ili nisi - AV pivo.

Vaistinu na etiketi.

Budućnost u koju verujemo

SENZACIONALNO: VEST OD KOJE ĆE VAM SE ZALEDITI I PROKLJUČATI SVE!

Arheolozi su na lokalitetu koji je nekada bio poznat pod nazivom "Beograd, ulica Palmira Toljatija br. 5" pronašli kostur koji konačno dokazuje postojanje vrste Bison Progressiva Serbica, oko koje već dvadeset hiljada godina stručnjaci lome koplja da li je uopšte postojala i - shodno tome - da li je uopšte nestala.

Konačno smo dobili odgovor da jeste tj. nije (respektivno) - i tačka!

- Blicpinkformer, 11. jul 22019. godine

Eto, tako je to bilo u budućnosti u koju verujemo.

A sad, hajde da se svi lepo vratimo u prošlost i promenimo sadašnjost kojoj uopšte ne verujemo.
Bio bi red, da se u budućnosti više ne brukamo.

Mile

Ide Mile.

Idu i drugari.

Ojha!

Zvaću decu

Vranje
petak
budućnos' - dan drugi

Doček uz mini dečiji slet u školu "Meri Popins".
Po fabrike antiritmično aplaudiranje od koje se ne bi postideli ni Honeker, Čaušesku, Sadam i Kim Jong Un zajedno.
Jumko radi s punu paru, dnevna proizvodnja veća nego ukupna proizvodnja za poslednje 50 godine. I prodaja, umalo da zaboravimo.
Novootvorene besplatne autobuske linije krcate s putnici, gepeci još krcatiji sa sendviči. 
Čoček i pipirevka po ulice, babe i devojke se bacaju pod precedničku kolonu od blindirana kola - zbog nedostatak cveće, jer rasadnik u Vranjsku banju zimi ne može pokrije potrebu na ovaj cirkus. One koje se najviše bacale odma dobile poso, ostale po paket mleko i alevu papriku. One najmanje agilne po paket pelene za odrasli da povećaju efikasnos.

Lepo.
Nego, kvo vele vranjanski espeesovci na sve to?
Šta bi sa onim zahtevom za rastur koalicije sa naprednjacima, jer Vučić i kradikali "gutaju narod" u akvarijumu u kome SPS statira, podrška njihovih odbornika protestu #1od5miliona, kuknjava Tončevu "duradi nešto"? Koliko je tih istih - nacionalsocijalista iz Vranje - danas ručicama tapšalo Šizoju Prvom, čuvenom krotitelju lavova, slonova, magaraca, foka, ovaca, prasadi, krtica, golubova i bakterija u odlazećem cirkusu "SNSrbija"? Tačno onoliko koliko ih je ubačeno u SNS da "budu", tj. onoliko koliko će ih uskoro krenuti u prelet kući.
Samo neka požure, da ih ne preteknu lepetavi kradikali kao u Žitorađi.
Prhnuše.

Bez obzira na gorenavedeno ludilo, većeg i manjeg intenziteta, vranjanci se danas ipak nisu obrukali pred sobom i svetom. Baš dok je trajala Šizojeva poseta fabrici Jumko (sa sve pripadajućim kradikalnim tašitašitananama), u centru grada je po treći put održan protest #1od5miliona.
Vranje je bez straha, i Šizoje Prvi to zna.
On više ne lomi kvake, sada ih... ekskrementira.

Dok Aleksandar #Vučić u isto vreme obilazi "Jumko", u centru Vranja počinje treći protest #1od5miliona.#Vranje #protest pic.twitter.com/k4NzUUnW5n

— Južne vesti (@juznevesti) February 8, 2019

U petak, u Vranje ne beše tepanje.
Šteta, niko se nije setio da Vođi pokloni paket pelena za odrasle - a bila je prava priika za to.
A baksuz & nesreća što pootvaraše silne kišobrane u zatvorenom prostoru?
E, to je već Đilasova propaganda za ološ, neradnike, izdajnike, mrzitelje i nedostojne ljude..

I tačka.