Dušan K

Retardi su ovog čoveka pobrkali sa drugim, istog imena i prezimena, koji zaista jeste preminuo. Nisu znali ko je ko (verovatnije, ne znaju ni da postoje dvojica), stoga su u svojoj "vesti" prilepili i novinar i advokat. Jedni brljaju, a buljuci drugih kao po komandi to prenose i dalje šire. Pa kome smeta što je umro, a nije, neka se sam javi. Šta oni imaju tu da sad lupaju glavu oko toga ko je ko i da li jeste ili nije umro. A ako se ne javi, još bolje. Mir, mir, mir niko nije živ.

Jozef K je bio uredno optužen, procesuiran i osuđen na smrt, a da do poslednjeg trenutka svog nasilno prekinutog života nije saznao zbog čega i koga. Važno da je sve bilo po zakonu.

Kriv si.

Zašto?

Zato što si kriv.

Ali nisam.

Jesi, tako kaže Sud.

Živ sam.

Nisi.

Ali jesam!

Nisi, tako kažu tabloidi.

I tačka.

Ko nije čitao Kafkin roman "Proces" i Nimelerovu pesmu "Došli su" neka odmah prione.

Ko jeste, neka se priseti dok još nije kasno.

A kasno je.

Prekasno.

... i Murti

Bajden zapretio...

Ne zna se kome je tačno Bajden podviknuo: Kurtiju, Kurti, Murti ili svima zajedno.
Pardon - zapretio.

Jedino je važno da jeste, štagod bilo u pitanju.

A bilo je, i debelo je zabolelo kako Vođu tako i njegove dobošare čim su to objavili na naslovnoj strani državno-partijskog tabloida. Zanimljivo, ali na internet stranicama istog nigde se pod datumom 11. jun o.g. ne može naći tekst naslovljen sa "Bajden zapretio" baš kao ni rečenica koja sadrži "Ameri gube strpljenje za šiptare".
Tačno je da gube strpljenje za sve njih, iste.

Zašto kažeš Kurti a misliš Kurta?

Plus Murta.

Zato.

Naprednim korakom unazad

Na pitanje kako su 2003. godine tekli vojnički dani sadašnjeg ministra odbrane, dobili smo jednostavan odgovor.

Major Aleksandar Đurić, komandir čete:

Njegovi dani su tekli kao i kod ostalih vojnika, normalno, radio je sve ono što se očekivalo od njega, bez nekih privilegija, bez izdvajanja. Kao i ostali vojnici, prošao je proces opšte vojne obuke i stručne specijalističke obuke. Tokom služenja vojnog roka unapređen je prvo u čin razvodnika, a nakon toga u čin desetara. Ostavili smo ga za seme nekoga ko će narednim generacijama vojnika omogućiti da se lakše prilagode vojnoj sredini, nekoga ko će biti spona između nas starešina i vojnika. Sećam se Nebojše Stefanovića kao vojnika koji je pobeđivao na tim našim takmičenjima u četi na radu sa uređajima u okviru telekomunikacija.

Stariji vodnik I klase Ivan Kalušević, komandir odeljenja:

Isticao se dosta po pitanju veze. Dok sam izvodio obuku s vojnicima, na kraju obuke uvek pitam da li ima nekog da mu nešto nije jasno. Nikada nije podigao ruku da kaže meni nije jasno, nego je sačekao da se završi čas i onda bi mi prišao i rekao - ja bih voleo da mi objasnite to, to i to. To je i mene u tom trenutku čudilo, jer su to neke stvari koje smo mi komandiri znali, a njima vojnicima to nije bilo potrebno. Uvek je išao za korak napred od svih ostalih po znanju.

- Objektiv, rubrika NEWS 10.02.2021. (autor nepoznat, potpisan kao EKIPA OBJEKTIVA)

Ovako piše Objektiv, koji slovi za lično glasilo Redova Nebojše. Nameće se neodoljiv utisak da je dosadašnja politička karijera Nebojše iz Beograda samo ovlaš prilagođena i potom prepisana u vojničku bajku o Redovu Nebojši. Inače, osim štampane verzije, taj "članak" nije dostupan na internet stranicama Objektiva. Ko zna zašto je to tako...

Zakoračimo li dve nedelje unazad, ugazićemo direktno u:

Stefanović podržava uvođenje obaveznog vojnog roka: "Korak napred za bezbednost naše zemlje"

- b92, 28.01.2021. (izvor: Tanjug)

Ljudi moji, je li to moguće?

Ludnica, šta je ovo?

Kad je video ovaj tekst, Vulin pade u fras i odmah se obrati Ministarstvu SMB-sile.

U svom pismu on reče:

str.pov. vojna tajna

POZOR: Neprijatelj sluša!

Poštovani, dozvolite da se obratim. Kao što znate - a to odlično zna i prethodni ministar vojni - ja sam pre tačno dve godine odslužio prvi deo svog vojnog roka. U međuvremenu sam završio fakultet, i zato vam se obraćam sa molbom da svoj dug državi u potpunosti odužim, tj. vojsku doslužim do punog trajanja dosadašnjezakonski predviđenog vojnog roka. 

Unapred hvala.

S poštovanjem, vaš

padobranski general-razvodnik Aleksandar Vulin s.r.

p.s.

Ako može, voleo bih da to bude u mestu stanovanja ženine tetke, jer bi mi odgovaralo zbog smanjenja troškova pranja prljavog veša.

***

Ako ovi ljudi, navodno nekadašnje starešine guštera Nebojše, zaista postoje i ako je ovaj intervju zaista stvaran a ne (po toaletoidnom običaju) izmišljen, onda su njihove izjave još jedan u beskrajnom moru dokaza da je poltronizam osnovni postulat opstanka u "instituciji od najvećeg poverenja u Srbalja" tj. u kolikoj meri je Vojska Srbije potonula na dno ove septičke jame.

I, kao da im nije dosta, na tom se položaju dodatno ukopavaju.

Takvi odavno više ne nose ni SMB ni TPB uniforme.
Njima odgovara jedino kaki.

Blato 2019

29. jun je Međunarodni dan blata, a jun 2019. godine je Međunarodni mesec blata.

- Days of the year: International mud day

- Days of the year: International mud month

E pa, dragi naši braćo & sestre Ovozemaljci, dobro nam došli u Srbistan - zemlju svakodnevice nelekovitog ružičastog blata, blaćenja i blatoida. Pa da vidite ta čudesa, od kojih će vam i dan i mesec blata postati najobičnija zajebancija, jer to - što mi ovde radimo na sopstveni račun - prevazilazi sva svetska čuda prirode i društva.

Ne radi se kod nas o tom, prirodnom blatu, kome je neko posvetio dan i mesec ove godine.

Ovde se radi o moralnom, društvenom, ljudskom blatu, talogu koji mimo svih zakona prirode (i društva) uporno odbija da sa vrha ode tamo gde mu je mesto, u svoje prirodno stanište mulja i truleži.

Na dno.
Dan i mesec blata su izmišljeni za sve one koji su nezadovoljni svojim radnim boksovima (eng. cubicals), željni kontakta sa prirodom i valjanja u blatu makar jedared u godini.

Ovde ima previše ljudi koji bi rado, jednom godišnje (makar na jedan dan, ili mesec), tako rado pobegli iz blata u koje su do guše utonuli, na neko normalno radno mesto, u nekoj normalnoj zemlji - dostojno čoveka, a ne nilskog konja ili svinje. Previše - za društvo koje za sebe tvrdi da je normalno.

Tako vam je to, kod nas.

Danas.

Prirodno, prirodno... eto vam prirodno.

Kako za koga.

- Ni raskrinkana lažna vest ne sprečava tabloide da je objave (Raskrikavanje, 06.06.2019)

- Blatoidi prevazišli sebe: Ne, naravno da ne stiže 300 miliona iz Azerbejdžana (Gerila, 23.05.2018)

- Blato (Građanski krug, 29.06.2017)

Veliko iščekivanje

Naš narod kaže:

• U strahu su velike oči.

Trebaće mu danas što veće oči, i to ne toliko da se "suoči sa Merkelovom, Makronom i kosovskim Albancima" koliko da se suoči sa zbirom svih svojih strahova (iznutra raspodeljenih na više Njega, ali opet zajedno).

Čovek koji je pokrao već dobijene predsedničke izbore, u strahu od samog sebe koji bi mu se podsmevao da je omašio najavljeni procenat osvojenih glasova makar i za promil.

Čovek koji bezočno laže da se živi bolje, uprkos "bandi lopovskih ološa iz opozicije, koja je sve uništila i pokrala" pre njega i njegovih. Nisu ti, spomenuti, bi bili neke cvećke, ali za Vučića su "malji deca", rečeno jezikom koji odlično razume.

Čovek koji laže da nikoga ne privodi autobusima na mitinge podrške Nikome i Ničemu, iako stotinama autobusa privodi desetine hiljada ljudi ostavljenih da se sami snalaze kako znaju i umeju (al' da i to bude po njegovom - da se učlane, pojedu sendvič, uzmu črvenu - nego šta), kojima njegovi kapoi po državnim i (u sve većoj meri) privatnim firmama prete i ucenjuju ih gubitkom posla, kapoe ucenjuje gubitkom funkcija i privilegija, samog sebe ucenjuje rečenicom koju je 6. septembra 2013. brzopleto odvalio pa nije mogao nikako da povuče:

• Znam kako ću da skončam, jer dobro znam svoj narod. Znam sebe, svoj narod i najviše ga volim na svetu. Zato i znam kako ću da skončam. Zato mi se toliko žuri, jer znam da mi se približilo.

Čovek koji je lično ucenio Srbiju pretnjama, doveo je u situaciju da bude sama; onaj koji će je i sam napustiti, ukoliko mu se ukaže prilika da pobegne na dan Velikog Pada sa vlasti.

Naravno, ukoliko mu to dozvole dvonožne supozitorije iz njegovog najbližeg okruženja, ucenjene pretnjama i strahom da bi tada mogli ostati sami pa pored svojih platiti i za njegove "zasluge".

Aktuelna vast u Srbiji, samo spolja ofarbana u tzv. SNS i koalicione partnere, funkcioniše striktno pritiscima, ucenama i strahom. Kako spolja tako i iznutra. Srbija, koje su im tako puna usta, je samo onaj jadnik Jakovljević iz Balkanskog špijuna, kome je Đurin pištolj uperen u glavu i koji više niti zna niti razume šta ga je snašlo, zbog čega želi samo da što pre što dalje pobegne odavde.

Zanimljiv slučaj sociopatologije, kada isti čovek drži isti pištolj uperen istovremeno u glavu i sebi i državi na čijem je čelu. I laže kako je to isto.

***

Kralj Sunce-na-zalasku je danas u Nemačkoj potpuno sam, pritisnut ucenama da završi sve ono što je sam nudio i obećavao onima koje danas proziva da su pritisli ucenama Srbiju koja je potpuno sama. Kakva bi pa drugačija bila, pored takvog Oberklovna na svom čelu, od koga prilikom slikanja beže čak i oni koji ga koriste za... to za šta ga koriste.

Da bi prestala da bude "sama i pritisnuta ucenama", Srbija mora da se otrese ovog Krpelja i njegove bande parazita. Naravno, ne po svaku cenu i sa "velikim mudima", već na jedini normalan način - pametno, uz pomoć "malih sivih ćelija". Ono "po svaku cenu" bi na kraju garantovano ispalo preskupo, istorija nas oduvek uči na bezbroj primera jer se tako oduvek menjao "neko" i nije menjalo "ništa".

Iako je cena pameti ovde uvek bila daleko ispod normalne, upravo je to jedini normalan put kojim bi ova zemlja trebalo (konačno) da krene nakon više od veka i po latentnog građanskog rata koji ovde besni između onih koji sebe zovu "vlast" i onih koje ti isti zovu "opozicija". Sa povremenim i strogo kontrolisanim erupcijama "narodnog nezadovoljstva". Dok se ne izrotiraju, pa onda iz početka. Tako su i ratovi sa komšilukom vođeni uvek kada se ovde nekome drmala stolica, pa je bilo neophodno zatražiti "narodno jedinstvo u teškim trenucima" po Vođu i njegovu dvorsku svitu.

Zato - samo pametno, i nikako drugačije, koliko god pameti naizgled malo ima, i to one bez navodnika. Srbija ima pameti, iako se trenutno ne čini tako, samo što su pametni ljudi razočarani sobom i sebi sličnima, pa oni sa velikim "preponskim potencijalom" izgledaju brojniji - iako su samo ono što su oduvek i bili: glasniji. I ništa više.

Danas se ionako neće desiti ništa za šta već nismo znali da će se desiti, baš kao što znamo da će se On vratiti i svom toru objasniti kako je "sama Srbija, uprkos pretnjama i ucenama, izvojevala još jednu veliku pobedu - po prvi put u istoriji". Opet.

Postoji još jedna izreka, koju falusoidno-vlastni narod poput našeg (i ostalih balkanskih plemena) izbegava k'o što đavo beži od krsta:

• U strahu je svako prkno tesno.

Da je živ, Čarls Dikens bi imao dovoljno materijala da napiše nastavak svog romana "Velika očekivanja" (1861), izmeštenog u Srbiju danas. Šta je za nas vek i po - prava sitnica.

Ratatatira

Ekipa Informera, na čelu sa Vučić(ević)em, sve je luđa i luđa. Ovoliki odlepitis na naslovnim stranama tog toaletoida nikako ne može da izađe na dobro bez adekvatne hospitalizacije.

Sve je vidljivije da se regent Aleksandar Velikousti toliko uprpio, da njegovi dobošari više nemaju šta da daju na znanje osim histeričnog ponavljanja reči RAT, od koje na ovim prostorima svaku iole normalnu osobu podilaze žmarci. Kako zbog svega što ona u sebi nosi, tako i zbog onoga ko je opet poteže - onaj isti i na isti način kao što je to već radio pre dvadeset godina.

Sav taj tabloidni cirkus ima za cilj samo jedno: širenje panike i (u)zbunjivanje javnosti, što je krivičnim zakonikom itekako kažnjivo, kako se ne bi čule sve glasnije prozivke za jednu od najvećih patriotskih pljački u istoriji ovog naroda, koja upravo ulazi u svoj zenit, i to u izvedbi baletskog orkestra SNS - Aleksandar Vučić.
AV je kao Ministar Istine 1998. uništio Našu Borbu i Dnevni Telegraf. Dvadeset godina kasnije, na nišanu su mu Danas, NIN i Vreme. Ista meta, isto odstojanje, isti kalibar, ista dijagnoza. OK, umalo da zaboravim tviter i fejsbuk, ali najebaće i oni. Svi će najebati, reče Prva Sisa SNSrbije.
Za one koji još uvek ne veruju da su iduće godine vanredni republički izbori u martu (ili septembru), poruka je samo jedna: poverovaćete, vrlo brzo. Članovi izbornih komisija po opštinama širom Srbije su o tome bili obavešteni još pre par nedelja.
Jer, AV ima novo tajno oružje, jače od makete ruskog S-600, američkog Terminatora1000 na naduvavanje, austrougarskih rerni sa zracima smrti (ukradenim od Tesle) i šiptarske carine na Plazma keks zajedno - On glasačkim kutijama (do vrha punim važećih glasačkih listića još pre otvaranja biračkih mesta) pobeđuje NATO!
Opet.

A moglo bi opet i ovo da se desi:

Stvarno, što da se samo Toma Radža & Dragica Travarka baškare?

Još nešto: probajte da u onim naslovima svuda gde stoji reč "rat" ispred dodate veliko slovo "B".

• Počeo specijalni Brat.
• Soroš hoće Brat u Srbiji!
• Spremaju Brat u nedelju.
• Erdogan sprema Ramu i Tačija za Brat!
• Na Balkanu preti Brat svih protiv svih!
• Srbija ulazi u Brat.
• Brat!?
• Znači Brat na celom Balkanu!
• Bakir spreman za Brat!
• Vuk sprema Brat!
• Gotovima sprema Šiptare za Brat!
• Rama hoće Brat!
• U Sarajevu spremaju veliko zlo, hoće Brat.
• Ustaše hoće Brat!?
• Balkanu preti Brat

Dakle, iz svega se može izvući zaključak:
Najmanje jedan od Vučića je već pretrnuo od straha da je kraj Sedmogodišnje Noćne Smene (SNS) sve bliži (kad god se to i zaista bude desilo).
A možda su i obojica.

Ratatatira!

Bratatatira, deco! 

... pevaće im na uvce njihov omiljeni lik iz detinjstva u sledećoj izbornoj kampanji, već za neki mesec.
I ne samo njima.

p.s.
Thanx Kosari Kosarčić na ideji za ovaj tekst (iako ona to možda i ne zna).

Kao Keba?

Jednog lepog dana, krenuo Najpametniji Dečak u školu. Iznenada, pred njega iskoči jedan pas i počne da reži i laje. Najpametniji Dečak se u prvi mah uplaši, ali brzo se doseti sendviča sa lignjama koji je poneo za užinu, te brzo izvadi isti i baci pred psa. Pas ga je verno dopratio do škole. Sledećeg dana sačekaše ga na ulici dva psa, no Najpametniji Dečak je pametno skopčao vezu između džukela i sendviča te je tog i svakog drugog dana nosio sve više sendviča, jer je broj kerova bio svakoga dana sve veći i veći...

I tako, jednoga dana sendviča je bilo toliko da Najpametniji Dečak više nije mogao sam da ih nosi. I baš tog istog dana, u školi su na času Poznavanja veronaučne prirode i društva učili o novcu. Najpametniji Dečak je - zato što je pametan - odmah pametno procenio da su pare daleko lakše za poneti od sendviča.

Sve ostalo je legenda...

- odlomak iz novog romana nepoznatog autora "Kako sam stvorio svet", I tom

U stvari, cela ova skaska ima daleko pametniji predgovor (koji Alo! objavljuje u današnjem broju), u kome otkrivamo daleko dublju suštinu poente priče o pameti Najpametnijeg Dečaka, nakon čega čuđenju više mesta nema u našim (a i šire) životima, jer tek sada možemo shvatiti monumentalnu impozantnost Njegove veličine pameti koja je bila najpametnija još od malih nogu, baš kao i kolektivnu kereću psihologiju balkanskih goniča sendviča i hiljadarki:

Keba & Štićenici Azila (Alo, 28.10.2018)

Ali - kako je izgledao "KAO KEBA"?!!

Alo, bre...

Petak

Danas je petak, dan za redovan atentat u organizaciji Svinjformera. Deder da vidimo ko se to danas usudio da atentatiše Najdužeg Sina našeg naroda (i narodnosti), i kako ih je ovoga puta naš čovek ponovo sve nadmudrio:

Ćorak, mamicu vam višeslojnu. Čekajte idući petak!

(D.J. Vučićević)

Svaka sličnost sa brčićima - nije slučajna.

Jokmore.

Paparazzo

Danas su svi domaći nacifrekventni mediji + štampa objavili ekskluzivnu fotografiju preuzetu sa naslovne strane jednog (takođe domaćeg) magazina, za koji kolaju abrovi kako je vlasništvo Vođe lično. Elem, fotografiju prati standardni naslov-komentar - isti u svim medijima:

EKSKLUZIVNO:

IVICA DAČIĆ PRVI PUT SNIMLJEN TREZAN DOK DAJE IZJAVU!

Fotografija koja će vas skameniti i od koje će vam se zalediti krv u žilama!!!

Obaveštavamo uvaženo čitateljstvo, koje nas je zatrpalo porukama zbunjenosti u poslednjih tridesetak sekundi, da ta fotografija nije uklonjena te da je i dalje ima u svim medijima. Upravo gledate u nju.

Šta još nije jasno?

6AV SI? NO.

Već nedeljama smo zatrpani slikama sa ulica širom Srbije na kojima se vidi... zapravo, ne vidi se ništa osim plakata SNS i kandidata #6 AV. A onda jutros i kiosci osvanu okićeni uniformnin naslovnim stranama svih dnevnih listova (osim Danasa). DJV bljuvotina se ne računa u novinu niti se razlikuje od ostalih šta god da odštampaju na naslovnoj strani - možda je bolje reći da sa ovim današnjim ludilom sve te novine konačno izgledaju isto kao Informer.

Međutim, kao i sa mnogim drugim stvarima koje su u vezi sa onim što rade i govore ovdašnji kradikali, i ovo poslednje histerisanje pred izbornu tišinu nije ni po čemu originalno ili unikatno, kako bi to njihov Vođa hteo da prikaže.

Ko je hteo, i da je hteo, sve to je već mogao da vidi po izložbama u istorijskim arhivima, na satelitskim TV kanalima koji se bave istorijom, u filmovima Felinija ili knjigama Umberta Eka. Šta? Pa to, originalnu, ur-verziju "lajave šestice" (AV6AV).

Na donjoj fotografiji je zgrada Palate Braski u Rimu, u kojoj se nekada nalazila centrala i izborni štab italijanske Nacionalne fašističke partije Benita Musolinija (gradsko, ne nacionalno sedište PNF). Naravno da ta zgrada nije uvek ovako izgledala - eksterijer je bio ovako "ukrašen" u vreme Opštih izbora 26. marta 1934. godine, kada su Italijani bili pozvani da glasaju za ili protiv liste kandidata PNF.

Ovo "SI SI SI..." (na italijanskom "DA DA DA...") predstavlja propagandni trik na "plebiscitarnim" izborima (kao da su u fašističkim režimima mogući drugačiji izbori) - gde se glasači nisu izjašnjavali dajući svoj glas nekoj od izbornih lista (drugih i nije bilo, osim PNF), niti za pojedinačne kandidate za poslanike, već su jednostavno glasali sa "DA" ili "NE" za jedinu listu čiji je nosilac bio Vođa lično.

Postupak glasanja je bio sledeći:

Glasač je dobijao dve koverte i dva glasačka listića - onaj "DA" je bio u bojama italijanske zastave sa obeležjima PNF, a onaj "NE" je bio klot beo. Glasač je te listiće stavljao svaki u po jednu kovertu, onu kojom ne izražava svoju biračku volju ubacivao je u glasačku kutiju a onu koja predstavlja njegov izbor davao je biračkom odboru da je propisno zapečati kako bi se "osigurala tajnost glasanja". Na taj način je birački odbor apsolutno znao ko kako glasa. Na kraju je ta jedna (i jedina) lista imala ukupno 99,84% podrške glasača, što je oduševljenog Dučea poćeralo da odvali kako je to bio "drugi referendum fašizma" u italijanskoj istoriji (posle prvih "izbora" u maju 1929. godine, takođe sa samo jednom listom PNF).

Kada je Musolini obećao novi svetski poredak Italijanima, rešio je da Večnom Rimu podari i odgovarajuće (fašističko) lice, pa je za "prestonicu fašističke imperije" sačinio novi urbanistički plan koji je podrazumevao nove zgrade i druge objekte čiji će izgled propagandno odisati ispunjenjem njegovih ciljeva i pobeda. Sve su to isto već radili rimski imperatori i pape vekovima pre, naravno, sa i bez napumpanog ega poput Musolinijevog, ali za razliku od njihovog kitnjastog stila, fašistički je podrazumevao tevtonsku geometriju sputanih kamenih blokova (imitacija Šperovih betonskih fantazija). Stare zgrade su, ukoliko nisu bile porušene, "preuređivane" baš poput renesansne palate Braski.

Ovde ne treba zaboraviti i naš, skoro identičan slučaj: parlamentarne izbore u Kraljevini Jugoslaviji, održane u novembru 1931. godine, kada je uslov za izlazak na izbore ispunila samo jedna lista - ona po volji Aleksandra Karađorđevića, čiji nebulozni naziv "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija" neodoljivo podseća na aktuelni sastav poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije. Glasalo se aklamacijom, javno, pred članovima biračkog odbora...

Italijanski fašistički i jugoslovenski monarhistički izbori bili su održani bez učešća opozicije. To nikada nemojte smetnuti s uma ili zaboraviti. Vratiće se kao bumerang, kad-tad. Obavezno.

***

I šta sad - izbori, uniformisana štampa kao deo propagandne mašinerije vlasti, rušenje starog, zidanje modernog, urbanog i "još starijeg" (na vodi), tevtonska posvećenost pravolinijskom ispiranju mozgova, pritisci na glasače, izborne nameštaljke i krađa, fasadno retuširanje demokratije, otvoreno laganje i pljačka... deja vu?!

Radikalski praotac današnjih kradikala, prepodobni Šešelj, nikada nije krio svoju musolinijevsku fasadu i staljinističku suštinu; zašto bi danas drugačije radio njegov najbolji učenik, koji je za svoj inside-outside look izabrao prošlovekovni miteleuropski uzor koji je obitavao negde na pola puta između Ćelavog Benita i Čeličnog Džugašvilija.

Umesto spavanja na času i preskakanja istorijskih lekcija koje nam se konstantno ponavljaju i obijaju o glavu, preskakanja crno-belih dokumentaraca na TV i nečitanja dosadnih istorijskih tirada koje nas stalno podsećaju na to koliko smo zaboravni, bolje bi nam bilo da uzmemo u ozbiljno razmatranje i sebe i sopstvenu istoriju i izvučemo zaključke uz čiju ćemo pomoć konačno prekinuti ovo vrzino kolo silovanja građana koje decenijama (vekovima?) upražnjava svaka demokratski izabrana pa potom "božjim proviđenjem" otuđena vlast.

Upravo zbog tog okretanja glave od neugodnih grešaka na koje nas ti i takvi konstantno podsećaju, danas imamo ovakve novine, vesti, zgrade, ulice, fasade života:

6AV 6AV 6AV

SI SI SI

Eto prilike da u dve nedelje, prvu 2. i drugu 16. aprila, iznova načinimo prve korake ka izlasku iz društvene infantilnosti, izlaskom na predsedničke izbore. To je građansko pravo ali i moralna obaveza svakoga od nas kome je dosta više ovog ludila. Šteta da se ne iskoristi.

A i ništa ne košta.

Jedno NO toj "lajavoj šestici" biće dovoljno, za početak.

Predizborna čitaonica

Stara ederlezi mudrost kaže:

1. Ne trči preko ulicu, ć'te čitam na banderu.

2. Ne trči iz stranke u stranku, ć'te čitam na trafo.

3. Ne trči pred Vučića, ć'se čitaš u Informer.

A za svo to silno "čitanje" ti uopšte ne treba da znaš da čitaš.

Provereno na izborima, bezbroj puta.

Iako izbori (bilo koji) još nisu raspisani, Vučić sve vreme papagajski ponavlja mantru o "dva dosovska kandidata".

Mali podsetnik za Alchajmerove sledbenike:

1. Nijedan od dvojice sa slike iz Informera nema veze sa DOS-om, šta god Jeremić lupeta u svom CV-ju.

2. DOS je imao samo mandat da sruši Miloševića i spremi teren za buduće, normalne izbore. Prvi cilj je ispunjen 100%, neispunjenje drugog je toj koaliciji trajno došlo glave.
3. Ovo što se danas u Skupštini predstavlja kao "lista SNS", ne samo po sastavu već i po alavosti (to naročito) nedostižno prevazilazi sve dosovske budalaštine za nekoliko dužina. A tu su i neki od ur-dosovaca - oni što su doživotno u vlasti i njenoj orbiti.

Stvarno, čitate li bre vi uopšte nešto, ili nas samo... kao u onom vicu?

Abonenti

Ako laže koza ne lažu Informer, Alo, Srpski Telegraf... na naslovnim stranama štampanih izdanja za sredu 23. novembar napredne 2016. godine. Kandidatura sve sigurnije pada, jer dijagnoza ne dopušta drugačiji scenario.

Sveopšti abonent na naslovne strane domaćih toaletoida, izvesno, namerava da se pretplati na drugu menzu. Skupštinska kuhinja je već postala dosadna, red je da proba dvorsku.

foto: @Astr0G (twitter)

Kada je na skupštinskom monitoru video naslovne strane omiljenih mu sredstava partijskog obeućivanja naroda, prepodobni narodni deputat Marijan Rističević je instant shvatio da mu se bliži kraj ovog poslaničkog mandata, pa je odmah - k'o bez duše - po okončanju današnjeg zasedanja Parlamenta otrčao u narodnu poslaničku kuhinju da ubrzano potroši neiskorišćene abonentske bonove za topli obrok (kojih se podosta nakupilo). Zato što nema prenošenja abonentskih bonova iz mandata u mandat, nije vam bre ovo studentska menza.

Za duplu dozu, posebna dupla tehnika. Zarđale kašike su obavezne - to je lični pribor koji se zaduži na početku mandata i vraća po isteku, zajedno sa portiklom i neiskorišćenim bonovima.

Vaistinu, koja je svrha medija za sluđivanje masa (kradikalska definicija pojma "masmediji") ako prvo ne isprobamo da li deluju na naše? A deluju pa cepaju; da ogladniš, duplo & još malo pa za džabe.

Ako, jedi Marijane, svaka ti se povratila.

Biće još izbora, mandata i abonentskih bonova.

Svetsko ili Naše?

19. novembar je Svetski dan toaleta

Teško da bi ovaj datum bio kandidat za crveno slovo u kalendaru (a ne samo još jedna zafrkancija), da je stvarnost po ovom pitanju daleko manje trivijalna ili smešna nego što se to na prvi pogled čini. Sve u svemu, svrha ovog "praznika" je ukazivanje na brojne sanitarne probleme širom sveta i iznalaženje rešenja za njihovo otklanjanje. Iako je pristup pristojnim sanitarnim uslovima javnog zdravlja (npr. čista voda za piće, adekvatno odlaganje otpadnih voda itd.) proglašen za jedno od ljudskih prava, trećina stanovnika planete (oko 2,5 milijarde) nema iole pristojan toalet. Čak i među onima koji to imaju, toaleti koji nisu čisti ili bezbedni predstavljaju poseban problem, što samo pomaže širenju bolesti poput kolere, tifusa i hepatitisa. U nekim krajevima Afrike, dijareja je još uvek jedan od glavnih uzroka smrtnosti kod dece. Samo vršenje nužde na otvorenom, usled nepostojanja toaleta, omogućava sve veći broj slučajeva seksualnih napada počinjenih nad ženama i decom. Kod devojčica u ranom pubertetu, početak menstrualnih ciklusa, usled pomanjkanja privatnosti, utiče na izostajanje iz škole, čime su im umanjene šanse za sticanje osnovnog obrazovanja a shodno tome i iole pristojnog posla u budućnosti.

Osnovni cilj Svetskog dana toaleta je omogućiti svakom stanovniku planete da se pobrine za svoje privatne potrebe bez straha za sopstvenu bezbednost. Strategija UN o održivom razvoju u svetu, doneta 2015. godine, obuhvata konačno rešenje ovog problema do 2030. godine.

Ideja da se ovaj problem kalendarski zabeleži, nastala je 2001. godine.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je 2013. izjavio: "Naš moralni imperativ je da okončamo defekaciju na otvorenom i obaveza da sprečimo rizik od napada i silovanja žena i devojčica samo zato što ne postoje sanitarni objekti u sredinama u kojima one žive. Moramo razbiti te tabue." Možda ovo nekome deluje smešno ali problem je zapravo realan i veoma veliki, jer narušava ne samo bezbednost već i ljudsko dostojanstvo tih žena i devojčica, koje su prinuđene da u takvim uslovima čekaju relativnu privatnost (ali ne i bezbednost) mraka kako bi se olakšale.

Osim navedenog, ni postojeći toaleti veoma često nisu adekvatni ili nisu dostupni osobama sa specijalnim potrebama, poput starijih i onih sa invaliditetom.

Od samog začetka, Svetski dan toaleta je predstavljao izazov vladama, kompanijama i raznim drugim grupacijama da načine neku promenu u pristupu ovom problemu. Podjednako je bitno i razbijanje tabua vezanih za ovu temu, radi lakše diskusije koja će dovesti do iznalaženja boljih i bezbednijih rešenja ovog problema.

Sasvim je jasno da je Svetski dan toaleta daleko od toga da predstavlja šalju, ili povod za ismevanje, zato što je posvećen zaštiti jednog od najosnovnijih prava čovečanstva, koja su zvanično kao takva definisana.

Postoje brojne stvari koje možete ovim povodom da učinite. 

Mapa prijavljenih aktivnosti u Evropi za 19.11.2016.

Za početak, podelite ovu poruku na svojim profilima po društvenim mrežama. To će vam možda izgledati kao sitan i nevažan gest, ali podizanje svesti o ozbiljnim problemima se najlakše postiže upravo preko društvenih mreža - naravno, pored svakodnevnog bombardovanja slikama beba i mačića. Što je više ljudi upoznato sa postojanjem nekog problema, to je lakše prikupljanje novca i drugih potrepština za njegovo rešavanje - primer tzv. Ledenog izazova savršeno dokazuje da je tako nešto zaista moguće. Dakle, nemojte misliti kako vaš klik na "podeli" nema nikakvog efekta - jer zapravo ima.

Naravno, ukoliko ste u mogućnosti, svakako donirajte - više informacija o tome možete naći na internet sajtu Svetskog dana toaleta, koji je pod zvaničnim pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija počev od 2015. godine. Svaka pomoć je dobrodošla.

Days of the year: World Toilet Day (19.11.2016)

***

U Srbiji, koju (neočekivano?) nećemo naći na mapi današnjih WTD aktivnosti, kao da ne postoje problemi privatnosti, nasilja nad ženama i devojčicama, čiste vode i prečišćavanja otpadnih voda. Izgleda da ne postoji ni problem osnovnog vaspitanja - kao što je to bio slučaj u Negotinu u vreme Mokranjčevih dana, tokom više godina.

Ali... zar i u Beogradu, nasred Trga Republike, podno spomenika Knezu Mihajlu i u po bela dana?!

Nije ni čudo što nas nema na mapi novembarskih aktivnosti. Mi smo svoje već odradili.

U Srbiji su domaći (dobrim delom i strani) mediji prvo evoluirali u tabloide, pa su potom tabloidi devoluirali u blatoide. Poslednji, letalni stadijum bolesti je već počeo, gde će se svi pretvoriti u toaletoide. Ne treba nam veći dokaz od svega što vrišti i smrdi sa njihovih naslovnih strana, zato što osim "toga", unutra ništa drugo nećete naći. Sve je tu javno, baš kao i afrička defekacija pod nebom u sumrak. Na korak od nasilja i silovanja.

Ovde se na vršenje političke nužde na otvorenom, i naročito pred TV kamerama, gleda kao na deo folklora ali i obavezujući način obeležavanja teritorije (ne mora uvek geografske, dovoljan je i glasački zabran ako drugačije ne ide - a ne ide).

U sumrak parlamentarizma, koji se sve više (opet?) čini neminovnim, kada razaranje institucija i diskvalifikacija svega i svakoga disonantnog aktuelnoj vlasti poprima vrlo ozbiljan tok, sa posledicama koje će u budućnosti morati da budu lečene vrlo ljutim travama, sve što se poslednjih dana dešava u Skupštini Srbije može se podvesti pod jedno:

Nacionalni dan toaletoidnosti

Praznik, koji se slavi više dana i obavezno radno. Praznik, koji kradikali nameravaju da slave još dugi niz godina i to sami u svom toru, bez neželjenih gostiju. Praznik...

Crno slovo u kalendaru, najcrnje.