Ratatatira

Ekipa Informera, na čelu sa Vučić(ević)em, sve je luđa i luđa. Ovoliki odlepitis na naslovnim stranama tog toaletoida nikako ne može da izađe na dobro bez adekvatne hospitalizacije.

Sve je vidljivije da se regent Aleksandar Velikousti toliko uprpio, da njegovi dobošari više nemaju šta da daju na znanje osim histeričnog ponavljanja reči RAT, od koje na ovim prostorima svaku iole normalnu osobu podilaze žmarci. Kako zbog svega što ona u sebi nosi, tako i zbog onoga ko je opet poteže - onaj isti i na isti način kao što je to već radio pre dvadeset godina.

Sav taj tabloidni cirkus ima za cilj samo jedno: širenje panike i (u)zbunjivanje javnosti, što je krivičnim zakonikom itekako kažnjivo, kako se ne bi čule sve glasnije prozivke za jednu od najvećih patriotskih pljački u istoriji ovog naroda, koja upravo ulazi u svoj zenit, i to u izvedbi baletskog orkestra SNS - Aleksandar Vučić.
AV je kao Ministar Istine 1998. uništio Našu Borbu i Dnevni Telegraf. Dvadeset godina kasnije, na nišanu su mu Danas, NIN i Vreme. Ista meta, isto odstojanje, isti kalibar, ista dijagnoza. OK, umalo da zaboravim tviter i fejsbuk, ali najebaće i oni. Svi će najebati, reče Prva Sisa SNSrbije.
Za one koji još uvek ne veruju da su iduće godine vanredni republički izbori u martu (ili septembru), poruka je samo jedna: poverovaćete, vrlo brzo. Članovi izbornih komisija po opštinama širom Srbije su o tome bili obavešteni još pre par nedelja.
Jer, AV ima novo tajno oružje, jače od makete ruskog S-600, američkog Terminatora1000 na naduvavanje, austrougarskih rerni sa zracima smrti (ukradenim od Tesle) i šiptarske carine na Plazma keks zajedno - On glasačkim kutijama (do vrha punim važećih glasačkih listića još pre otvaranja biračkih mesta) pobeđuje NATO!
Opet.

A moglo bi opet i ovo da se desi:

Stvarno, što da se samo Toma Radža & Dragica Travarka baškare?

Još nešto: probajte da u onim naslovima svuda gde stoji reč "rat" ispred dodate veliko slovo "B".

• Počeo specijalni Brat.
• Soroš hoće Brat u Srbiji!
• Spremaju Brat u nedelju.
• Erdogan sprema Ramu i Tačija za Brat!
• Na Balkanu preti Brat svih protiv svih!
• Srbija ulazi u Brat.
• Brat!?
• Znači Brat na celom Balkanu!
• Bakir spreman za Brat!
• Vuk sprema Brat!
• Gotovima sprema Šiptare za Brat!
• Rama hoće Brat!
• U Sarajevu spremaju veliko zlo, hoće Brat.
• Ustaše hoće Brat!?
• Balkanu preti Brat

Dakle, iz svega se može izvući zaključak:
Najmanje jedan od Vučića je već pretrnuo od straha da je kraj Sedmogodišnje Noćne Smene (SNS) sve bliži (kad god se to i zaista bude desilo).
A možda su i obojica.

Ratatatira!

Bratatatira, deco! 

... pevaće im na uvce njihov omiljeni lik iz detinjstva u sledećoj izbornoj kampanji, već za neki mesec.
I ne samo njima.

p.s.
Thanx Kosari Kosarčić na ideji za ovaj tekst (iako ona to možda i ne zna).

6AV SI? NO.

Već nedeljama smo zatrpani slikama sa ulica širom Srbije na kojima se vidi... zapravo, ne vidi se ništa osim plakata SNS i kandidata #6 AV. A onda jutros i kiosci osvanu okićeni uniformnin naslovnim stranama svih dnevnih listova (osim Danasa). DJV bljuvotina se ne računa u novinu niti se razlikuje od ostalih šta god da odštampaju na naslovnoj strani - možda je bolje reći da sa ovim današnjim ludilom sve te novine konačno izgledaju isto kao Informer.

Međutim, kao i sa mnogim drugim stvarima koje su u vezi sa onim što rade i govore ovdašnji kradikali, i ovo poslednje histerisanje pred izbornu tišinu nije ni po čemu originalno ili unikatno, kako bi to njihov Vođa hteo da prikaže.

Ko je hteo, i da je hteo, sve to je već mogao da vidi po izložbama u istorijskim arhivima, na satelitskim TV kanalima koji se bave istorijom, u filmovima Felinija ili knjigama Umberta Eka. Šta? Pa to, originalnu, ur-verziju "lajave šestice" (AV6AV).

Na donjoj fotografiji je zgrada Palate Braski u Rimu, u kojoj se nekada nalazila centrala i izborni štab italijanske Nacionalne fašističke partije Benita Musolinija (gradsko, ne nacionalno sedište PNF). Naravno da ta zgrada nije uvek ovako izgledala - eksterijer je bio ovako "ukrašen" u vreme Opštih izbora 26. marta 1934. godine, kada su Italijani bili pozvani da glasaju za ili protiv liste kandidata PNF.

Ovo "SI SI SI..." (na italijanskom "DA DA DA...") predstavlja propagandni trik na "plebiscitarnim" izborima (kao da su u fašističkim režimima mogući drugačiji izbori) - gde se glasači nisu izjašnjavali dajući svoj glas nekoj od izbornih lista (drugih i nije bilo, osim PNF), niti za pojedinačne kandidate za poslanike, već su jednostavno glasali sa "DA" ili "NE" za jedinu listu čiji je nosilac bio Vođa lično.

Postupak glasanja je bio sledeći:

Glasač je dobijao dve koverte i dva glasačka listića - onaj "DA" je bio u bojama italijanske zastave sa obeležjima PNF, a onaj "NE" je bio klot beo. Glasač je te listiće stavljao svaki u po jednu kovertu, onu kojom ne izražava svoju biračku volju ubacivao je u glasačku kutiju a onu koja predstavlja njegov izbor davao je biračkom odboru da je propisno zapečati kako bi se "osigurala tajnost glasanja". Na taj način je birački odbor apsolutno znao ko kako glasa. Na kraju je ta jedna (i jedina) lista imala ukupno 99,84% podrške glasača, što je oduševljenog Dučea poćeralo da odvali kako je to bio "drugi referendum fašizma" u italijanskoj istoriji (posle prvih "izbora" u maju 1929. godine, takođe sa samo jednom listom PNF).

Kada je Musolini obećao novi svetski poredak Italijanima, rešio je da Večnom Rimu podari i odgovarajuće (fašističko) lice, pa je za "prestonicu fašističke imperije" sačinio novi urbanistički plan koji je podrazumevao nove zgrade i druge objekte čiji će izgled propagandno odisati ispunjenjem njegovih ciljeva i pobeda. Sve su to isto već radili rimski imperatori i pape vekovima pre, naravno, sa i bez napumpanog ega poput Musolinijevog, ali za razliku od njihovog kitnjastog stila, fašistički je podrazumevao tevtonsku geometriju sputanih kamenih blokova (imitacija Šperovih betonskih fantazija). Stare zgrade su, ukoliko nisu bile porušene, "preuređivane" baš poput renesansne palate Braski.

Ovde ne treba zaboraviti i naš, skoro identičan slučaj: parlamentarne izbore u Kraljevini Jugoslaviji, održane u novembru 1931. godine, kada je uslov za izlazak na izbore ispunila samo jedna lista - ona po volji Aleksandra Karađorđevića, čiji nebulozni naziv "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija" neodoljivo podseća na aktuelni sastav poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije. Glasalo se aklamacijom, javno, pred članovima biračkog odbora...

Italijanski fašistički i jugoslovenski monarhistički izbori bili su održani bez učešća opozicije. To nikada nemojte smetnuti s uma ili zaboraviti. Vratiće se kao bumerang, kad-tad. Obavezno.

***

I šta sad - izbori, uniformisana štampa kao deo propagandne mašinerije vlasti, rušenje starog, zidanje modernog, urbanog i "još starijeg" (na vodi), tevtonska posvećenost pravolinijskom ispiranju mozgova, pritisci na glasače, izborne nameštaljke i krađa, fasadno retuširanje demokratije, otvoreno laganje i pljačka... deja vu?!

Radikalski praotac današnjih kradikala, prepodobni Šešelj, nikada nije krio svoju musolinijevsku fasadu i staljinističku suštinu; zašto bi danas drugačije radio njegov najbolji učenik, koji je za svoj inside-outside look izabrao prošlovekovni miteleuropski uzor koji je obitavao negde na pola puta između Ćelavog Benita i Čeličnog Džugašvilija.

Umesto spavanja na času i preskakanja istorijskih lekcija koje nam se konstantno ponavljaju i obijaju o glavu, preskakanja crno-belih dokumentaraca na TV i nečitanja dosadnih istorijskih tirada koje nas stalno podsećaju na to koliko smo zaboravni, bolje bi nam bilo da uzmemo u ozbiljno razmatranje i sebe i sopstvenu istoriju i izvučemo zaključke uz čiju ćemo pomoć konačno prekinuti ovo vrzino kolo silovanja građana koje decenijama (vekovima?) upražnjava svaka demokratski izabrana pa potom "božjim proviđenjem" otuđena vlast.

Upravo zbog tog okretanja glave od neugodnih grešaka na koje nas ti i takvi konstantno podsećaju, danas imamo ovakve novine, vesti, zgrade, ulice, fasade života:

6AV 6AV 6AV

SI SI SI

Eto prilike da u dve nedelje, prvu 2. i drugu 16. aprila, iznova načinimo prve korake ka izlasku iz društvene infantilnosti, izlaskom na predsedničke izbore. To je građansko pravo ali i moralna obaveza svakoga od nas kome je dosta više ovog ludila. Šteta da se ne iskoristi.

A i ništa ne košta.

Jedno NO toj "lajavoj šestici" biće dovoljno, za početak.

Algoritam Života

Rekli su mi "Šta ti sve to treba? Sedi bre miran, vidiš da su ionako svi isti, tu jedan čovek ne može ništa da promeni, može samo sebi štetu da učini. Sve se ti nešto praviš pametan." - itd & itsl.
Kada na ovakve dubokoumne rečenice dodate još i "vino u vodu", "ipak se okreće", "tražim čoveka", "ne diraj mi krugove" i hiljade drugih, dobijete - istoriju. Neko, tom prilikom, dobije i ubrzani kraj sopstvene, a neko ne.
Stvarno, šta nam sve to treba? Zašto talasati?
Ovo je pitanje na koje svako treba sam da nađe odgovor, duboko u sebi. Da traži celog života, ali i da pita za pomoć - ne za konačno rešenje.
Pored onih koji su mi rekli, ima i onih koji su me pitali (kao i sam što sam, kada je grupa nas pokrenula ovu priču koju iščitavate) - "Kako i ja da uradim tako nešto?"
Blog.
Sitnica u poređenju sa samootkrovenjem, ali je sigurno bolje od deteline i sena.
Radi se o Teoriji talasanja primenjenoj na palanački um. Ta teorija kaže:

Ne talasaj, vidiš da smo svi u ... septičkoj jami.

Postoji nekoliko pravaca razmišljanja o tome, zavisno na koji ste se deo rečenice skoncentrisali. Da ne crtam algoritam, iako je prost, prepričaću ga.
Uzmimo da nam je sopstveni život INPUT za ovaj sitan ali veoma koristan programčić; postoji nekoliko IF-ova koji determinišu njegovo pretvaranje u OUTPUT, ili Život (sa velikim Ž).
- if "ne talasaj" then go to input
- if "septička jama" then go to input
* obe opcije uzrokuju isti rezultat, tzv. beskonačnu petlju začinjenu koštanim brašnom
- if "vidiš" then LIVE
Prosto, da boli. Program služi za pretvaranje malog ž u veliko Ž.
Evo jednog primera primene tog sitnog ali veoma značajnog korisničkog programa. Zove se

Kako da dospete u novine, a da niste: izraeli tenkista, ruski gasovođa, srbski političar, Džordž Buš Cipelić, Koštuničina sova ili Žirafa međ' Tri Palme?

u podnaslovu

(Potiranje Palanačkog Uma)

[case study]

Prijavite se na lokalni forum i opsesivno-kompulzivno pišete tekstove, dok ne dostignete određeni nivo utrošene memorije na njihovom serveru (frtalj je to već, nije za bacati). U početku je veoma bitno šta-koliko, koje vremenom polako ali sigurno prerasta u šta-kako.
Bilo-šta - nikako.
Pri tom, kreirate i sve vreme nadograđujete sopstveni prepoznatljiv stil toka svesti. Nađete još i svog blogerskog Obi-Van Kenobija, da vas uputi u tajne Sile. U moć komunikacije.
Hvala RainDogu na svemu.
Ukoliko imate neku organizovanu grupu prijatelja ili istomišljenika, iskoristite AI i predstavite se Svetu. Napravite blog ili web sajt.
Pišite, pišite i samo pišite. Bijte lokalno al' bijte i globalno.
Vaš Obi-Van vas predstavi svojim kolegama i taj prvi kamenčić nezaustavljivo pokreće lavinu.
Prijavite se na što više blog agregatora i sličnih sakupljača adresa. Predstavite se svima.
Domaćim ...
... ili stranim. Sve jedno.
Ovo poslednje (RSS feed) je obavezno.

Kao rezultat, od četvrtka 8. do utorka 13. januara, dobijete sledeće:

Postavite anketu. Sakupite 400 potpisa za nedelju dana, na terenu. Pomognete Malom Čoveku.
Povremeno istrpite gadosti na vaš račun, i maksimalno se trudite da takve komentare ne brišete - više govore o onome ko ih je napisao nego o vama.
Pišete intrigantne i ozbiljne tekstove na zanimljive teme. Dobijete predlog za saradnju sa srodnim dušama.
Još se nađe neko da čita ili prati vaše misli. Pri punoj svesti i ničim izazvan.
Na kraju, pojavi se novinar voljan da krene u oslobađanje medijskog prostora, pa onda nije ni čudo što se pojavite u novinama i na internetu.
A politikopaćenici se i dalje čudom čude. Nikako da shvate koliko su svima dosadili.
Ima o svemu ovome još, izvinjavam se onima koje nisam spomenuo ili linkovao.
Dakle, da zaključim: Kako se stiže na duplericu u novinama? Ili se sam skineš, ili ogoliš sramotu drugih.

***

Ne, ne hvalim se - pomažem Vam da se odlučite.
Nikada ne prekidajte dotadašnje aktivnosti - forumašenja i slično. Šaljite mejlove, pričajte, telefonirajte. Širite sopstveni kosmos. Veliki prasak se odavno desio, sažimanje je neumitno ali dotle će proteći još mnogo vremena. Koristite teoriju skupova pa sabirajte lične kosmose i odlažite to.
Koristite teoriju kapilarnog širenja svesti jer vas je tako teže sprečiti - ulazak u glavni tok (mainstream) je smrt svakog individualizma i početak sabornosti. Odneće vas struja prosečnosti.
Osim ako vam nije namera da budete crna rupa. Za to vam ne treba blog, ionako većina nas i živi u crnim rupama. Sila širenja uma je daleko jača čak i od gravitacije crnih rupa palanačkih, na bilo kojoj tački ove lude Planete poznatije i kao "Ball of confusion".

***

Pamtite me po postovima mojim.
Neuporedivo je jeftinije i ekološki čistije od mermernih mauzoleja i štampanog betona.