Wednesday, 28 November 2018

Ostajte tamo


Felix, 22.11.2018.

Ovo je karikatura kojom se najkraće i najpreciznije može opisati kako (i zašto) izgleda "pomoć" koju država Srbija pruža uglavnom Severu Kosova, a manjim delom i ostalim srpskim enklavama. Bez njih državni šverc više ne bi bio kardiovaskularni državni interes, već samo - šverc. Kriminal. Zbog toga se svakodnevno severno od Ibra dopremaju tone propagandnog materijala u vidu "štampe", kojom se potom oblažu kako oči tamošnjeg stanovništva tako i šleperi koji krstare šumskim putevima sa obe strane linije razgraničenja Srbije od sebe same. Maskirno novinarstvo je to, najbolja izolacija od hladnoće i zdravog razuma.
Zašto? Zato.
Zato vlasti iz Beograda svakodnevno emituju sublimiranu poruku: "Ostajte tamo. Ne dolazite, ovde nemamo dovoljno poligrafa za sve vas." Bez vas, tamo, ne bi smo više mogli da odugovlačimo, ucenjujemo i zajebavamo i Srbiju i Svet.
Na stranu što, zapravo, taj tzv. detektor laži ne dokazuje skoro ništa (samo je potrebno da ispitanik dovoljno čvrsto stisne prkno, i ode detekcija u... znate već gde), problem je u tome što je većina ovdašnjeg naroda, koji je medijski potpuno zatrovan kradikalskim lažima, potpuno ubeđena da je taj detektor namenjen onima koje lažu a ne onima koji lažu. Da njegova svrha nije otkrivanje laži prevaranta, već da prevarene ubedi kako je laž istina.
Iz takvog kaveza se ni za veće pare od "pomoći" ne izlazi dobrovoljno, jer straha nikad dovoljno.
Nema nikakve razlike između bus-sendviča za SNS mitingaše koji krstare Srbijom i Plazma keksa prošvercovanog u Kosovsku Mitrovicu. Jednima da ostanu ovde, drugima da ostanu tamo. A ko neće ni jedno ni drugo, slobodno neka ode da ostane "tamo" gde nije "ovde". Što dalje od apsane Srbistan, to bolje - po njih a i po Vlast.


Kosovo je srce Srbije.
Srce se nalazi u grudnom košu.
Grudni koš se na engleskom kaže "rib cage" - koš/kavez od rebara.
Srce u kavezu? Pa da.
Karikature su najveći neprijatelj vlasti koju čine kompletni idioti, lažovi i lopovi.
Ne bi se inače ovoliko uzmuvali zbog karikatura, svi - od Ali babe do poslednjeg razbojnika.
Neko reče da ptice u kavezu lepše pevaju o slobodi nego one na grani.
Kakva budala - grana je grana a kavez je kavez.
Jer ljudi su ljudi, nisu ni stoka niti taoci ludila.

Tuesday, 27 November 2018

Stepenice sa neba


Pokretne stepenice, podzemni prolaz kod Vukovog spomenika.
Beograd.
Srbistan.


Sećate se čuvenog snimka od pre par godina, na kome unapređeni mitingaši uporno pokušavaju da se popnu pokretnim stepenicama u kontrasmeru, snimljenog negde na Terazijama? Naravno da se sećate.
Gornja slika je živ dokaz da fantastičnih mitinga podrške Vučiću odavno nije bilo u prestonici. U Miloševićevo vreme mitinga i kontramitinga, "beograđani" su bili masovno privođeni i istovarivani u Bulevaru revolucije, a autobusi vangradskog prevoza parkirani počev od Glavne pošte pa dokle stignu. Naravno, i oko Vukovog spomenika. Bilo je tako i na početku vladavine aktuelnog Šizoja - što bi Nada Macura rekla "u bulevaru Kralja Aleksandra Vučića", tonom koji ne ostavlja ni mikropromil šanse da se (možda) šalila. Naprotiv, em se baš zgodno potrefilo.




Danas "beograđane" više ne dovoze u prestonicu.
Danas, "beograđane" razvoze uzduž i popreko Vilajeta gde se po potrebi transformišu u "novosađane", "negotince", "nišlije", "majdanpečane", "šapčane", "kuljane", "kladovljane" ili "lučance". Eto, čak se i trenutno najpoznatiji glumac domaće političke porno scene, mister Do Dick, odlično uklopio u to transfigurisanje.

Ova ekipa besomuka je do savršenstva razvila stil masovnog trčanja licem u rikverc, i to na dah, apsolutno ubeđena da će sve uspeti da ubedi kako je to prava stvar, ono najbolje za Srbiju i Svet: Napred u bržu, bolju, jaču, što dalju i mračniju prošlost! Jer, "ko kontroliše sadašnjost taj kontroliše prošlost, a ko kontroliše prošlost taj kontroliše budućnost". Jasno, Vinstoni?
Nego, da se vratimo na te uklete pokretne stepenice i podzemni prolaz kod Vukovog spomenika.


Prošlo je vreme roze balona, pokretnih stepenica i podzemnih prolaza. Napuhani pink baluni su se ispuhali, mrdoskale su stale (naročito u smeru nagore), untergrunt prolazi su sada svuda naokolo - kako ispod, tako i iznad zemlje. Ovo drugo, iznad a podzemno, naročito se umnožava u poslednje vreme.
Ejbre - mahovina na pokretnim stepenicama!
Nema realnije slike kradikalske Srbije od toga, niti će je još godinama biti.
Ta slika sve govori, čak i bez golubova-preletača.
Manja je verovatnoća da će vas udariti neko vozilo ukoliko pretrčite sa jedne na drugu stranu ulice kod Vukovog spomenika. Daleko je veća opasnost da, ukoliko koristite podzemni prolaz, budete otrovani amonijačnim isparenjima tj. zapatite neku plućnu ili kožnu infekciju čiji se izazivači u povišenoj koncentraciji kriju u tom kužnom vazduhu.
Jer metro.
Jer metropola, da prostite.


Svi znamo da mahovina uvek raste na strani koja je okrenuta ka severu. Na onoj istoj strani, u istom smeru u kome je i glavna evakuaciona ruta iz Plana za bekstvo. Baš zanimljivo, da nam na tako nešto ukazuju čak i zapušteni podzemni prolazi i nepokretne stepenice sa Neba.
I kud baš posred bulevara Kralja Aleksandra Prvog Drugovenčanog...

Saturday, 24 November 2018

Alo, brate



Jedna francuska organizacija za zaštitu ljudskih prava podnela je tužbu protiv prestolonaslednika UAE princa Mohamenda bin Zajeda tokom njegove posete toj zemlji u sredu, u kojoj ga optužuju za ratne zločine, saučesništvo u torturi i nečovečnim postupcima u Jemenu - izjavio je jedan od advokata te organizacije.
U tužbi, koju je podnela Međunarodna alijansa za ljudska prava i slobode (AIDL), stoji da je on - kao zamenik vrhovnog komandanta oružanih snaga Ujedinjenih arapskih emirata - odgovoran za napade u kojima su stradali civili. U njegovoj je nadležnosti bilo da naredi bombardovanje teritorije Jemena, piše u tužbi. Troje državljana Katara - koji je arhineprijatelj Saudijske Arabije, pobratima Emirata - izjavljuju da su ih emiratski bezbednjaci uhapsili i potom mučili od februara 2013 do maja 2015 godine. Oni tvrde da su bili podvrgnuti fizičkoj i psihičkoj toturi, uključujući prebijanje, iznurivanje sprečavanjem sna, pretnje silovanjem, vešanjem i smrću. Pored toga, tužbu je protiv bin Zajeda podnela i grupa od šestoro državljana Jemena (zajedno sa AIDL) zbog saučesništva u torturi i ratnim zločinima u Jemenu. 
Vlada UAE i kancelarija princa bin Zajeda za odnose sa javnošću još uvek se nisu oglasile.
Diplomatski napori da se zaustavi rat u Jemenu pokazali su se neuspešnim, paralelno sa slabom reakcijom međunarodne zajednice na pokušaje organizacija za zaštitu ljudskih prava da urazume aktere tog rata.
Ova tužba, koja je podneta sudu u Parizu, vid je pritiska na francuskog predsednika Emanuela Makrona da obustavi prodaju oružja Saudijskoj Arabiji i Emiratima, liderima arapske koalicije koja ratuje sa proiranskim Huti pobunjenicima pod čijom se kontrolom nalazi većina teritorije Severnog Jemena, uključujući i glavni grad Sanu. Francuzi takođe imaju svoju vojnu bazu u Abu Dabiju, u Emiratima. Inače, emiratski princ Muhamed bin Zajed je bliski saveznik saudijskog princa Muhameda bin Salmana.
Francusko tužilaštvo već pretresa sličnu tužbu koja je u aprilu ove godine podneta protiv saudijskog princa bin Salmana, što može pokrenuti sudski proces koji bi potrajao poduži niz godina. U tužbi protiv bin Zajeda navodi se izveštaj eksperata UN koji tvrde da koalicioni napadi mogu sadržati i elemente ratnih zločina te da se tortura sprovodi u dva centra pod kontrolom oružanih snaga Emirata. Tužba se konkretno odnosi na bombardovanje jedne zgrade u Sani, u oktobru 2016, u kojoj je tada davano posmrtno bdenje za oca jednog od zvaničnika u vladi Hutija. U tužbi se takođe navode i izveštaji drugih organizacija (Human Rights Watch, Oxfam, Amnesty International) o nasumičnim hapšenjima i upotrebi zabranjenih kasetnih bombi.
Prema navodima nezavisnih istraživača, rat u Jemenu je do sada odneo preko 56 hiljada života, a oko 3 miliona ljudi je primorano da napusti svoje domove (što je više od 10% ukupne populacije te zemlje). 
Advokati podnosilaca tužbi smatraju da su francuski sudovi kompetentni i sposobni da u ovom predmetu postupe u skladu sa Konvencijom UN protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka.



- Alo, brate? Ovde tvoj brat i prijatelj, bin Zajeb - kako me zovu oni idioti od tvojih Hutsija (crklidabogda!). Slušaj, imam sad ovde neki zajeb sa tužbom za nekakve ratne zločine, 'apšenja (hvaljen Rasim!), mučenja i jbmliga šta mi sve još ne nakarikaše ovi francuski idioti. A ti, barem, dobro znaš kako Francuzi umeju da ispadnu kurve kad je bratstvo&prijateljstvo u pitanju, da te ne podsećam sad na to. Nego, vidim ja da je kod tebe baš fino, da prostiš - sigurna kuća od države za sve nas nesrećnike koje svinje kaurske optužuju za nekakve gluposti koje ni sami ne poštuju. Brate bin Vučiću, jel' može bre neki smeštaj tu kod tebe, da zlo ne čuje, ako baš prigusti?
- Može. Pa nisi valjda uludo krenuo da zidaš onolike kule po Savamahali, da zvrje prazne...
- Takvog te volim, brate! Ej, a možda ipak kupim Crvenu Zvezdu ako pobedi one francuske gadove od PSŽ, al' pod uslovom da posle umesto zvezde stave polumesec. Da me ispoštuju.
- Ne brini, će te ispoštuju. Čović prvi, za njim i ostali. Kolena će ogule, kolko će te ispoštuju...
- Ajd.
- Ajd.

Zavesa.
Popaljena svetla na praznim BGH2O kulama.
Mrak.

Štangla in the night



Beogradska policija privela je Slobodana Pop-Lazića (1952) pod sumnjom da je fizički napao s leđa, metalnom štanglom, dvojicu aktivista Građanskog saveza Srbije i naneo im povrede. Protiv Pop-Lazića, kako saznaje Beta, podneta je krivična prijava. Braća Nemanja i Nenad Ranković fizički su napadnuti 23. septembra uveče dok su lepili predizborne plakate predsedničkog kandidata grupe gradjana Miroljuba Labusa. Oni su izjavili da su videli napadača i dali su policiji njegov opis. Zadobili su povrede glave i iste večeri, posle pomoći u Urgentnom centru, otpušteni su kući.

Lider Levice Srbije Borko Stefanović napadnut pred početak tribine Saveza za Srbiju u Kruševcu. Levica Srbije podelila je i video-snimke, a na jednom od njih se vidi da su Stefanovića napali muškarci sa kapuljačama, udarili ga prvo metalnom šipkom pa potom i šutirali u glavu. U saopštenju Saveza za Srbiju navodi se da su osim Stefanovića napadnuti i Boban Jovanović i Marko Dimić, aktivisti Levice Srbije. Kako je saopšteno, šipkama su ih napali naoružani batinaši uoči održavanja tribine. Stefanović je pregledan u ambulanti, a zatim je poslat na odeljenje kruševačke hirurgije na ušivanje. Posle ukazane pomoći, otpušten je sa odeljenja. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz odgovarajuću krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Policija je identifikovala još jednu osobu za koju se sumnja da je učestvovala u napadu i za njom intenzivno traga.

2002. je - u po noći - radila štangla po glavama "nepodobnih" aktivista; biju radikali.
2018. isto - ali u zimsko predveče; biju uznapredovani radikali tj. kradikali.
U Srbiji je mrak u podne već godinama unazad, bez obzira na godišnja doba.
Šta ste drugo očekivali nakon par dana Vučićeve besomučne histerije o vanrednom stanju, podizanju borbene gotovosti, mobilizacije, najave rata sa Kosovom i silesije drugih manifestacija mahnitosti povodom retardiranog spaljivanja robe iz Srbije?
Jel' Labus šiptar? Jeste.
Jel' Borko šiptar? Jeste.
Jel' Borko bio u GSS-u baš kao i braća Ranković? Jeste.
Jel' šiptari već dva dana mučki spaljuju bespomoćne srpske Plazme, Smokije, Fidelinka grkljančiće, krem bananice, kiselu vodu Knjaz Miloš, Dragicine čajeve i piletinu iz srpskog Lidla? Jeste.
A jel' Slobodan muž radikalske perjanice Gordane Pop-Lazić? Vaistinu. 
More, vadi te štangle i udri slobodno!
Važan je samo Narodni odisaj, i ništa drugo.
Setite se, ovako nešto je već bilo najavljeno u avgustu ove godine.
Sa zarđalih kašika prešlo se na metalne štangle. Ali... pa to već imamo. Dakle, vraćamo se svi lepo na zarđale kašike. I tačka.

Besna pseta odana Vučiću i njegovm razbojnicima besomučno laju kako je ovo izrežiran napad.
Pa da, tako je i onomad Poljska "napala" Nemačku.

Narodni odisaji, do sad:

Thursday, 22 November 2018

Schweintschuma



Austrija ulaže protestni ultimatum Srbiji zbog poslednjeg ispada Ivice Dačića, člana Mlade Žitorađe, u kome zahteva:
  1. Da se spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema austrijskom kancelaru.
  2. Da momentalno raspusti organizaciju Mlada Žitorađa, i da isto postupi i sa drugim organizacijama koje učestvuju u propagandi protiv austrijskog kancelara.
  3. Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv austrijskog kancelara.
  4. Da iz administracije ukloni sve funkcionere koji su krivi za propagandu protiv austrijskog kancelara, a imena tih funkcionera dostavila bi vlast Austrije.
  5. Da prihvati učešće austrijskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv austrijskog kancelara na teritoriji Srbije.
  6. Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika ovog medijskog atentata na austrijskog kancelara koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austrijskih organa.
  7. Da momentalno uhapsi sve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austrija.
  8. Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos svinjske kuge preko granice.
  9. Da uputi Austriji objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema austrijskom kancelaru.
  10. Da bez odlaganja obavesti Austriju o ispunjavanju ovih obaveza.
U slučaju neispunjenja svih stavki ovog ultimatuma tj. ukoliko Srbija uopšte ne reaguje, Austrija će zabraniti uvoz svinja, što će zatražiti i od svih članica Evropske Unije.
A i šire.

švajnčuma

Očigledno je ultimatum sastavljen tako da ponizi Srbiju i da stvori ustupke preko kojih bi Austrija povredila nezavisnost srpske države, posebno u tačkama 5, 6. i 10. Ove tačke stvarale su mogućnost da same austrijske vlasti pokrenu istragu protiv bilo kog državljanina Srbije. Smatra se da je ovo drugi najužasniji dokument u istoriji koga je jedna država ikada uputila drugoj, nakon Julskog ultimatuma iz 1914. godine. Ruski ambasador upozorio je da jedna samostalna i nezavisna država ne može prihvatiti ovakav ultimatum. Zaista, srpska vlada je, istog trena kada joj je ultimatum predat, izjavila da 'ne ostaje ništa drugo nego da se gine'. Regent Aleksandar je u pismu ruskom caru Vladimiru pisao da se pojedine tačke ultimatuma i ne mogu izvršiti bez promene srpskog zakonodavstva, za šta treba vremena. Rok koji je Srbiji dat bio je isuviše kratak. 
Ipak, preduzete su mere ispunjenja ultimatuma. Beč je zamoljen da popusti, a traženi su saveti od Rusije.

- Novembarski ultimatum, 22.11.2018.
(iz Alternativne istorije sveta)


nealternativna istorija:

Tuesday, 20 November 2018

Put za evakuaciju


obezbedženje
Najnovije vesti su da je naš bwat Nikola Gwuevski iz Makedonije kwoz Swbiju otšao u bwatsku Madžawsku. Kada se pojavio na swrpskoj gwanci, pwigwli su ga swpski četnici i četnički bajoneti su ga sve do Howgoša obezbedživali, a na Howgošu je u 5 sati ujutwu 12. novembwa pwešao u bwatsku Madžawsku. Pwošao je kwoz tewitowiju bwatske Swbije i na taj način izbegao apšenje.
- Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac i još uvek jedan od najaktivnijih učesnika patriotske pljačke

Još jedno lupetanje jedne ispušene lule, na još ispušenijoj televiziji - ili ipak nešto drugo?
Kako stoje stvari, drug Državni Ljubimac je zapravo ovakvom izjavom nehotice uradio nešto što njegov gazda Vučić i nije baš očekivao. A da nije očekivao, videlo se u odugovlačenju od čitavih 4-5 dana da se neko iz državnog vrha oglasi povodom prebega bivšeg makedonskog premijera u "bratsku Mađarsku" preko "teritorije bratske Srbije". Više je nego uočljivo nespominjanje "bratske Albanije" i "bratske Crne Gore", a nije da to nisu. Na kraju, oglasio se niko drugi do lično On ovim povodom i objasnio da je lice sa poternice ladno prelazilo sve granice bez propisanih ličnih isprava i da niti jedan jedini nadležni organ spomenutih država nije radio svoj posao, reagovao i makar zatražio na uvid pasoš građanina Gruevskog. Stvarno, a i zašto bi kad svi znaju da mu je pasoš oduzet?
Elem, da se mi ipak vratimo Državnom Ljubimcu. Šta je to on, između redova svog standardnog lupetanja, podsvesno otkrio?
Ili, možda, ocinkario - što bi takođe bilo u njegovom stilu?

escape plan
Glavnu rutu i sastav obezbeđenja iz Plana za bekstvo. Valjda je jasno čijeg.
Od daljeg razvoja situacije zavisiće da li će obezbeđenje činiti autočetnici ili aviočetnici.

Jer braća.

Sunday, 18 November 2018

O padu


"Ne, u ovom trenutku nemamo ni pravo ni novac da kupujemo novi državni avion, a ako hoćete i ne dam pare. Država će o tome moći da razmišlja kad budu povećane plate u javnom sektoru i penzije, takav avion bi koštao oko milijardu dinara. Mi tu milijardu dinara nemamo, ako avion radi, radi, ako ne radi, naći ćemo neki drugi način da putujemo. Prioritet države je da ojača vojsku, kako bi se piloti, koji treba da štite građane, osećali bezbedno i da je to važnije od toga kako će državni vrh putovati. Suočavamo se sa tim da šta god uradite, nije dobro. Da kupimo novi avion, zar ne biste rekli - kupujete avion za vas dok narodu smanjujete plate."


Ovako je govorio Aleksandar Vučić, tada premijer, 18. aprila 2015. o mogućoj kupovini novog aviona za potrebe državnog vrha, nakon kvara na avionu Falcon 50 kojim je, tada predsednik, Tomislav Nikolić putovao u posetu Vatikanu. Zbog kvara na tom istom avionu, Ivica Dačić je dva puta morao da odlaže svoje letove - 2012. na Kipar, tada premijer, i 2018. za Beč, sada ministar inostranih poslova. Takođe, i sam Vučić se zbog kvara na tom avionu 2012. iz posete Arapskim Emiratima, tada PPV, vratio avionom svog brata & prijatelja šeika Bin Zajeda. Probleme su imali i Mirko Cvetković (2010 i 2012), tada premijer, i Vuk Jeremić (2011), tada ministar inostranih poslova. Tim avionom su se vozikali i, tada predsednici, Dobrica Ćosić i Slobodan Milošević, ali podataka o problemima nema.

Pre neki dan je Vuk Jeremić, sada opozicionar, na tviteru objavio sledeće:
"Istina je da je avion sredinom 2018. kupila BIA kako bi se izbegao tender za nabavku. Taj avion koristi gotovo isključivo Vučić, a umesto pilota i kabinskog osoblja avio-službe Vlade Srbije leti posada kompanije Air-Pink. Pitam se šta je to bilo potrebno da se sakrije od javnosti, pa je nabavka ovog aviona (Embraer 135BJ Legacy 600 serijski broj 14501006) postala poverljiva nabavka za potrebe BIA bez tendera? Koliko je taj avion koštao poreske obveznike, preko kog posrednika je išla ta transakcija, kolika je bila posrednička provizija, zašto privatna posada leti na avionu u vlasništvu BIA, i kuda to leti Aleksandar Vučić da niko ne sme da sazna, pa ni avio-služba Vlade Srbije?"

Suzana Vasiljević, sada savetnica za medije predsednika Aleksandra Vučića, ne želi da komentariše Jeremićevo pisanje po društvenim mrežama, ali kaže:
"Vlada Srbije je vlasnik aviona, i kao takav na raspolaganju je ministrima i predsedniku države, kada dobije odobrenje Vlade, to jest kada avion nije zauzet."

BIA se ne oglašava... a i zašto bi?
Cijena je 25 miliona dolara, prava sitnica.

Deder da se podsetimo i ove priče:
Nikola Gruevski, tada premijer Makedonije, 2012. je za 600 hiljada evra kupio blindirani Mercedes S600. Nakon istrage pokrenute pet godina kasnije, ispostavilo se da je prilikom kupovine tog automobila sve vrcalo od nezakonitosti, zbog čega je, sada izbeglica u Mađarskoj, građanin u begu N.Gruevski 2018. osuđen na dve godine robije. Iz Makedonije je u Mađarsku pobegao preko Albanije, Crne Gore i Srbije.
Hm, avion Embraer Legacy 600 i auto Mercedes S600...
Sve brat do brata.


Ako smo pali,
bili smo padu skloni.
Ovde je noć što se životu opire.
- Branko Miljković, član Društva mrtvih pesnika

Sa veće visine se jače tresne, zar ne?

Friday, 16 November 2018

O toleranciji


Tolerancija je konsekvenca ljudskosti. Svi smo mi krhka bića, prepuna grešaka počinjenih u životu, pa hajde da jedni drugima međusobno oprostomo sopstvene gluposti - bio bi to prvi prirodni zakon. Tolerancija nikada nije bila uzrok građanskog rata, dok je, sa druge strane, progon Zemlju natopio krvlju.
- Volter


Međunarodni Dan tolerancije posvećen je podizanju svesti i vere u ljudska prava - kao podršku i jednakosti i različitosti širom sveta, podjednako. Po okončanju 1995. kao Godine tolerancije, Ujedinjene nacije su 1996. uspostavile 16. novembar kao Dan tolerancije u celom svetu.
Nema sumnje da bi svet bez tolerancije bio veoma rđavo mesto za život. Neki, čak, veruju da takav svet uopšte ne bi trebalo da postoji, jer svako ima pravo da slobodno izrazi svoju volju, veroispovest, politička i druga uverenja, pa i svoju savest - bez straha od predrasuda, ismevanja ili bilo kakvih (daleko gorih) konsekvenci. Pored toga, treba znati da nečije versko opredeljenje ili nacionano/rasno poreklo predstavljaju tlo bez potencijala da među njima rastu i razvijaju se tolerancija i prijateljstvo.
UN definišu toleranciju kao poštovanje, uvažavanje i prihvatanje rezličitosti kultura širom sveta kao i svega što nas čini ljudima. To je ljudsko pravo koje treba usvojiti, i ne treba očekivati da ga poštuju i primenjuju samo pojedinci, već podjednako i grupe i države. U samoj suštini ove ideje, kao takve, leže ljudska prava, jer ona podržava ideju da ceo ljudski rod ima pravo da živi u miru.


Širom sveta društva prolaze kroz duboku transformaciju, kako globalizacija poprima sve brži tok. To otvara brojne mogućnosti za dijalog i razmenu, pokreće nove izazove koji su sve oštriji usled nejednakosti i siromaštva, sukoba koji uporno traju i migracija. U porastu su isključivost u politici i diskurs podela. Različitost biva odbačena kao izvor slabosti. Ponovo oživljavaju i veličaju se mitovi i bajke o "čistoti" kulture.
U tom kontekstu, tolerancija mora biti nešto mnogo više od puke ravnodušnosti i pasivnog prihvatanja drugih. Ona mora biti čin oslobađanja, pri kome se različitosti drugih prihvataju kao naše. To znači poštovanje velike raznolikosti među ljudima, zasnovano na ljudskim pravima. To je upoznavanje sa drugima preko novih mostova dijaloga. To je borba protiv svih vidova rasizma, mržnje i diskriminacje - jer diskriminisanje jednog predstavlja diskriminisanje svih.
Takođe, ideja Dana tolerancije je da obrazovanje predstavlja ključni faktor u sprečavanju netolerancije među ljudima. Ovaj dan je posvećen ohrabrivanju ljudi da se obrazuju i nauče kako praktikovati solidarnost među etničkim, društvenim i kulturnm grupama.

Days of the year: 16th November - International Day for Tolerance
UNESCO on Facebook: International Day for Tolerance
Ramana Rajgopaul: Tolerance vs. Being true to yourself

Markuzeove reči napisane pre više od 50 godina savršeno opisuju situaciju u Srbiji 2018: "Politički lokus tolerancije se u potpunosti promenio: dok se tolerancija prema opoziciji manje ili više otvoreno ukida, tolerancija prema vladajućoj strukturi i njenim politikama postaje obavezna."
- Rastislav Dinić: Kako doprineti javnoj raspravi (Peščanik, 16.11.2018)

***
Palanaštvo, ma gde u svetu ugazili u njega, u svojoj suštini počiva na netoleranciji. Svaki fažizam je u suštini palanački, a glavna alatka za sprovođenje fašističkih fiks-ideja je upravo netolerancija, rame uz rame sa strahom. I upravo zbog toga prvo udaraju na obrazovanje, jer znaju da otpor bezumlju tu počinje. Zato se obrazovanje pretvara u "obrazovanje".
Odupreti se "neodoljivom šarmu" palanaštva i fašizma nikako nije lako, ali jeste moguće.
I obavezno.

Thursday, 15 November 2018

¡Viva la Revolución!


Vesić na biciklu, što reče inspektor Bešević

Ono što je uobičajena praksa širom sveta - od Amsterdama, preko Ljubljane do Šangaja - za ovu spodobu je "revolucionarna stvar". Doduše, sa njim (kao i obično) nije nikad nisi siguran na šta tačno misli - šta je po njemu revolucionarno: javni bicikli ili raspisivanje tendera?
Kladim se na ovo drugo.
Bolje bi mu bilo da pripazi šta baljezga, jer revolucije na kraju uvek pojedu svoju decu. To što je toliko ljigav, pa je do sada uspevao da izbegne takvu sudbinu, ne znači da ga jednog dana ipak neće progutati neka revolucija ljigavija i od njega samog, koja neće biti gadljiva na sopstvene ekskremente - upravo poput ove danas, njegove. Napredne.
Ima još:


Beograd je jedan veliki ringišpil. Tu su klovnovi, tu je i veliki točak. Revolucionarno javni, naravno.
Naravno, tu nije kraj, jer takve moralne šupljine nemaju ni kraja ni konca - a ni početka:

Vesiću'akbar!

Ubode ga.
Goran Vesić je car autogolova u beskrajnom moru istih, apsolutni šampion reciklaže besmisla.
A takve njegova revolucija naprosto obožava, za desert.
Sa lukom.


Živeli simboli!
Živele šeme!
Živele nade!
Živeli snovi!
Da nam živi, živi Revolucija!

Wednesday, 14 November 2018

Kult bezličnosti



Pronađite uljeza:
a) Premijer Grčke
b) Predsednik Srbije
c) Premijer Bugarske
d) Premijerka Rumunije

Ne znate tačan odgovor?
Evo, za neodlučne, male pomoći:

Na šta god da se Aleksandar Vučić zakleo prošlog maja, svaki potez koji napravi, njegovi partijski istomišljenici predstavljaju kao njegove zasluge. To nije za pohvalu, već za brigu jer vodi u privatizaciju ove države. Vučić sve češće meša u oblasti za koje nije zadužen - on se meša u sve. Predsednik ne bi smeo da se meša u stvari koje nisu u njegovom opisu posla, jer njegova uloga je, prema Ustavu Srbije, uglavnom protokolarna, i najčešće služi za predstavljanje zemlje u najboljem svetlu. Njegov posao je i potpisivanje ukaza o zakonima ili domaćim i stranim diplomatama, predlaganje Skupštini pojedinih funkcionera, davanje pomilovanja i odlikovanja, postavljanje oficira u vojsci - i ništa više. Ako on izlazi iz svojih ustavnih ovlašćenja, ako pribavlja sebi ona ovlašćenja koja po Ustavu i zakonima nema, to znači da država Srbija prestaje da bude javna institucija i postaje neka vrsta poluprivatne institucije koja će zavisiti od toga ko je na čelu države. U pozadini svega toga je izgradnja kulta ličnosti i ona je u završnoj fazi.
- Vesna Rakić Vodinelić, N1 10.11.2018.


Hajde, da probamo opet.

Pronađite uljeza:
a) premijer
b) predsednik
c) premijer
d) premijer(ka)

On je mininform.
On je gensek.
On je predsednik.
On je PPV.
On je premijer.
On je Predsednik.
On je premijerka.
On je vođa kulta.
On je...

Na primeru ove višestruko neostvarive ideje o organizaciji SP/EP u fudbalu, tj. spiska onih koji su o tome "razmišljali" najprostije se da opisati (a da pritom bude razumljivo i onima sa dve, najviše dve i po moždane vijuge) ono što visokoparno govore naši stručnjaci u oblasti prava - On je svuda, a najčešće tamo gde mu uopšte nije mesto.


Možda je to tako jer on ne ume da peče rakiju, da igra kolo, da spava na tribinama tokom teniskog meča, da digne nogu visoko kao Toma; možda ni njegova supruga nema fondaciju niti ume da pravi čaj od afričke šljive kao što je to umela Dragica. Eto, ne ume - pa šta. Ali ume da se meša u sve, zato što je pametan.
Jer on je...
... dosadniji od buve u gaćama.

Nije problem Srbije u jednom bezličnom dosadnjakoviću već u kultu koji oko njega takvog grade njegovi dupeuvlakači, bez ustezanja spremni na sve.

Tuesday, 13 November 2018

AV


Nakon četiri dana pitermarfisanja & bauhausovanja po prestonici, a po povratku u provinciju, nameće se jasan zaključak o tome koliko je drastična razlika između Beograda i npr. Negotina - ili bilo koje druge isturene ispostave srbistanske civilizacije koja je (šta god da vam o tome pričaju - lažu) na kolenima. Ili, možda je bolje reći - na sve četiri.
Ukoliko ste pomislili da je razlika u veličini - nije. Beograd je samo "zbir hiljadu Negotina", i po koji više.
Štampani beton? Ima ga svuda. (sic! autogol)
Fontane? O'š ti uvatim jednu izodavde? (vidi narednu stavku)
Da nisu zlatne dveri? Jokmore, toga ovde poodavno pre Beograda ima u selima punim gastarbajtera.
Rumuni i Bugari - i ovde i tamo. Turistički, naravno.
Beskućnici koji spavaju po ulicama i prolazima? Njet. Svuda ih ima širom Srbije, i tek će ih biti.
Gradska nečistoća? Sve je to poodavno jedno zajedničko Megajkp .
Sve prodavnice su u Beogradu otvorene i nedeljom? Otvorene su i u Negotinu, al' u sebi.
Lokalna politika u provinciji je isto što i prestonička ili republička u srbistanskom Rimu. Jer smo pametni.
Grafiti su svuda isti.
Mrtvi ljudi po ulicama? Nije ni to. Negotin i ostali rapidno sustižu Beograd na tom polju.
Možemo ovako da nabrajamo do besvesti, ali razlike ipak ima. Možda se ta vaskolika različitost može svesti na samo jednu, al' je ona barem krucijalna:

Ljubav u Savamali vs. Smrt u kasabi

U Beogradu kerovi spavaju na +25 po izlozima Savamale.
U Negotinu kerovi spavaju na +5 po kaučima kraj kontejnere za smeće.
I sve u istom danu.
A ljudi, vreme, smeće, politika, pljačka, ludilo i sve ostalo što uz njih ide - apsolutno isto.
I sve to samo zahvaljujući činjenici da živimo u Zlatno doba koje nam je omogućio onaj koga nema na slici:


Taj.
Bez njega nam nikada ne bi bilo ovoliko dobro. 
Niti toliko različito.
Kažu da su ljubav i smrt samo dve strane istog afrodizijaka žudnje za Vođom čopora. Sve je manje onih koji to umeju da kažu, a sve više onih koji to revnosno odlaju - pa nazad na svoje zadatke. U životu, ipak, prolazi samo veran pas.

Wednesday, 7 November 2018

L'Age d'Or



Zlatna trijumfalna kapija na ulazu u Knez-Mihailovu ulicu, zlatni lavirint na Obilićevom vencu, zlatni popovi, crkve i kripte na sve strane, pljušte zlatne poklon-medalje, 10 miliona evra za zlato na Svetskom prvenstvu u fudbalu, zlatni escajg na dvoru Nemanjića, nova zlatna žila kod Bora i Majdanpeka...
Svakodnevni zlatni tuš po građanima Srbije.
Pa stvarno, kada sve to čujete i vidite direktno od Aleksandra/Aurelija Zlatoustog, dok zatucanoj srbadiji zaludno objašnjava kako danas živi u Zlatnom dobu koje je konačno stiglo u ove krajeve, šta vam drugo preostaje nego da krenete na kurs francuskog jezika ne bi li ispravno protumačili sve to o čemu On non-stop melje:
L'Age... laž.
Vaistinu laže.

Tuesday, 6 November 2018

Deda Mraze, skrenuo si sa staze...



Nestali su poslednji reklamni spot Coca Cole, shodno staroj dobroj proverenoj i tako im miloj&dragoj praksi južnoameričkih diktatura. Od jutros ga više nema na srbijanskim twitter, facebook i youtube nalozima kompanije - svuda stoji "unavailable". Ukoliko ga niste na vreme pogledali, tj. pre nestajanja, a pitate se kako i zašto je tako nešto moguće - i kakve bre, kvragu, veze ima sa biznisom - evo kratkog opisa:

Deda Mraz drema u fotelji, kada ga probudi SMS u kome piše
- Deda Mraze, Beograd odavno okićen, a šta ti čekaš?
na šta on odgovara
- Beograd već okićen? Kad pre?
i tako dalje.


Kada te oplete američka kompanija koja valja verovatno najpoznatiji brend na svetu (uz Isusa), a da pri tom ta ista kompanija slovi za velikog finansijera i promotera američke Demokratske stranke (kao što to isto radi i Pepsi u korist Republikanaca) - onda to prelazi granice medijske zajebancije, čak i kada si vlast u tamo nekom samoumišljeno "važnom" kutku sveta.
A onda ti na to odgovoriš zahtevom (naravno, nikako javnim) da ta reklama odmah bude uklonjena, jer se neko od tvojih satelita osetio podbodenim, zato što je namenjena zapravo Vrhovnom Vođi u čije ime & babino maslo sateliti rade to što rade - čitaj: kače novogodišnju rasvetu od septembra do maja, i na konto toga marišu milione rajhsdinara.
Hajde da recept za ovu papazajaniju dopunimo izjavom Tanje Fajon, poslanice socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, koja kaže da se u Srbiji "ljudi plaše da kritikuju, da su ograničeni, da je kontrola snažna. Mediji su u dramatičnoj i teškoj situaciji, još uvek postoje napadi na novinare, pravosuđe trpi snažan pritisak. Sve to je nešto što jako brine". Na pitanje da li se Vučiću gleda kroz prste zbog Kosova, Fajon odgovara da se i sama pita šta radi međunarodna zajednica i zašto nije ozbiljna u kritici takvog sistema.
I tako, dobijamo upravo to što smo dobili.
Ako ste naivno pomislili da je menadžment Coca Cole popustio pritiscima ovdašnjih vlasti pa uklonio reklamu (ali ne i njene tragove) sa interneta - onda ste stvarno naivni. Cilj i jeste bio da reklama izazove upravo ovakvu reakciju, kakvu je izazvala. Naravno da će sada botovi krenuti u kontraofanzivu (tj. krenuli su, od sabajle), lupetati kako niko nije tražio uklanjanje reklame te imeprijalističke kompanije, da to nema nikakve veze sa Srpskim Narodom (čitaj: Predsednikom Vučićem) koji voli da loče prepečenu Toma-Kolu od domaće afričke šljive 
više nego da pije tu američku drogu (koja rastvara kamenac, zube, eksere i džigericu, plus skida fleke od motornog ulja sa betona). Krenuli su, ali vuku u pogrešnu stranu - napadaju svakoga ko okači ovaj klip ili komentar, jer ne smeju da brane one "svoje" koji su u reklami direktno prozvani tj. indirektno-povratno potkačeni akcijom uklanjanja iste.
Tu ionako nema šta da se brani.
Manimo se na tren priče o "đusu od karamele i bolivijskog narko-korova, koji stvara zavisnost kod zabludele srBske mladeži", ova priča zapravo predstavlja probni balon za najmanje jedan vrlo verovatan vruć šamar koji sledi na račun gos'n "Faktora Stabilnosti u regionu". 
Najavila ga je Tanja Fajon, a grejač uključila Coca Cola. Sada samo treba sačekati da vidimo ko će biti zadužen za uručivanje zauške.
A biće.


Još uvek vam nije jasno o čemu se ovde radi?
OK, pokušaću da objasnim na prostiji način, jednom pričom iz života:

Lokalne negotinske "legende", hiperciroze Cubok i Žorž, mortus pijani zaglave u kafani zaječarske Pivare gde se zakače sa par tuceta prisutnih (i podjednako ošamućenih) zaječaraca. Krene bacanje stolica i samolupanje flaša o glavu pred tuču, Cubok o sebe razbuca jednu vinsku flašu a Žorž - u želji da i on ispadne frajer plus obezbedi alat za šibanje, ali sa manjom flašom - dohvati sa šanka flašicu Coca Cole (sic!), samoošine se posred čela i momentalno padne u nesvest. Kad su ostali to videli, okrenuše se uz komentar "šta tu ima više da se bije, sam je završio posao" pa odoše na svoja mesta.
Žorž je završio u hitnoj, sa par kopči na čelenki.
Flašica Coca Cole je ostala čitava.

E, tako vam je isto i sa ovom pričom o nestajanju reklame za Coca Colu.
Naskroz.

Monday, 5 November 2018

Naslovi i podnaslovi


Listamo naslove u domaćoj dnevnoj & noćnoj štampi:


Obratiti posebnu pažnju na podnaslove, daleko više od naslova otkrivaju u kojoj smo, kao društvo, fazi kolektivne dijagnoze i koliko smo blizu tačke nakon koje izlečenje i oporavak više nisu mogući.

Sunday, 4 November 2018

Da li prepoznajete te oči?


I oči i uši...


... Velikog brata & članova Partije.

Ovo ludilo od medijskog glupiranja sa slikama iz detinjstva AVlibabe i 40 razbojnika hvata sve više maha. To se obično radi kada vlast sebe (tj. Vođu) želi da što više približi narodu, prikaže ih u što većoj meri "običnim ljudima" (koliko god da im je ponašanje sve samo ne obično, daleko bilo normalno), da sebe spusti a narod uzdigne što dublje. Eto, i oni su "potekli iz naroda", sve su to "narodski" ljudi a vlast je "narodna" (omiljena floskula bitange koja se odazivala na ime Nikola Pašić, i svih njegovih potonjih izdanaka crvene i crne loze).
Oni su nekada bili deca, a gle ih sad; naravno, i ti ćeš, narode njihov, isto biti poput njih sada - čim porasteš, i svi ćete biti isti kao što niste, i bićete na vlasti kao što nećete, i bićete narod kao što vam je to jedino i preostalo
Dakle, oni su narod - i tačka.
Tačka na sudbinu.
Takvih bitangi je bilo bezbroj u istoriji ljudskog društva, i za svakog od njih je istorija "počinjala iz početka". Od malih nogu pa do "a vidi ga sad", uz apsolutno obavezno "žene su ludele za njim" a muškarci "glave davali" - prvo tuđe, pa na kraju i sopstvene. Bez izuzetka.
Istorija je tu neumoljiva: svako podivljalo pleme koje pokuša da se modernizuje i upristoji, doživljava upravo sudbinu koju danas konzumira Srbija. Suština je da se ta podivljalost bez prekida održi u životu, jer to su njena "tradicija", "kultura", "istorija" i "različitost od ostalih koji su se prodali neprijateljima". Na čelu tog "patriotskog" otpora svetskoj sili i nepravdi uvek stoje najveći pljačkaši svojih sunarodnika, glavoseče i nezaobilazni vračevi koji ne propuštaju niti jednu jedinu priliku da bace kletvu, objave zaveru i sprovode istrage poturica, stranih plaćenika i domaćih izdajnika. Pleme, nahuškano, tada pobije prvo svoje najbolje članove, pa krene dalje redom. Dok ne tresne glavom o zid, ili ga zid na to ne primora.
Medijsko trovanje i zamajavanje saplemenika su, takođe, oduvek bili isti - od dimnih signala do Pinkformera.
Najgore je kada za poglavicu dođe od malih nogu frustrirana kreatura, jer je slom društva tada neizbežan.
Oči su ogledalo duše, kaže drevna poslovica za koju znaju svi narodi. Oči neduhovitih bezdušnika su bezdan propasti. Uvek.

Ko to tamo u tunelu peva



2u1 (spojeni video klipovi): Ko to tamo peva 2041 + Tunel Srbija



Nokaut u prvoj rundi.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...