Igračka-pljačka

Od kolevke pa do groba...

- Dušan Petričić: karikatura dana (NovaS 22.05.2020)

- Predsednik Vučić obišao novu sportsku halu i sportske terene u Velikom Gradištu (SatTV, 08.04.2019)

- Prilikom obilaska fiskulturne sale u Majdanpeku, Vučić i Drobnjak rešili da okušaju svoju sreću u sportu (Espreso, 03.09.2017)

... najlepše je Zlatno doba.

SNSPC

Predsednik Republike Srbije i ministar inostranih poslova, istovremeno, obratio se javnosti (između ostalog) sledećim rečima: "Čak i za vreme Otomanske imperije i za vreme komunizma, vlasti su imale mnogo više respekta prema SPC u odnosu na ove današnje." (Standard, 20.05.2020)

Prilikom obraćanja je bio prisutan i Aleksandar Vučić, predsednik SNS.

Socijaldarvinizam Viktora Orbana

Orbanova vladavina uredbama nije samo puka grabež za vlašću i moći, ona služi kao sredstvo očuvanja njegovog društveno-ekonomskog modela u krizna vremena. Za to mu je neophodna kontrola javnog mnjenja.

30. marta ove godine, mađarski parlament je usvojio zakon koji aktuelnoj nacionalističkoj vladi omogućava da uredbama upravlja državom. Mežunarodni mediji i komentatori su požurili da taj potez protumače kao poslednji ekser u kovčegu mađarske demokratije, koja je na izdisaju. Međutim, Mađarska je prestala da bude funkcionalna demokratija još pre aktuelne krize sa koronavirusom. Bea Bako je u pravu kada tvrdi da Orban uz pomoć uredbi vlada već deset godina. Zakonodavna vlast funkcioniše poput nekog automatizovanog parlamenta, u kome poslanici vladajućeg Fidesza podnose i usvajaju predloge bez ikakve suštinske rasprave (i u gluvo doba noći, ukoliko to zatreba), koje predsednik republike bespogovorno svojim potpisom pretvara u zakone.

Iskustvo življenja u potemkinovskoj demokratiji i razumevanje činjenice da na većinu Orbanovih "velikih" poteza treba gledati kao na političko pozorište, podstaklo je domaće reakcije na najnoviju pozornost. Većina komentara na društvenim mrežama sugeriše da Orban ne može da učini mnogo više od onoga što je do sada već činio (doduše, novousvojene zatvorske kazne za širenje dezinformacija mogu se koristiti i za ućutkivanje kritičara vlasti).

Stručnjaci su tvrdili da je Orbanov glavni cilj postavljanje klopke za opoziciju. Njihov argument je da je on namerno postavio nemoguće uslove, poput odbijanja ograničenja vremena trajanja vanrednog stanja, kako bi opozicione stranke bile primorane da glasaju protiv njegovog produženja. Orban bi tako mogao da tvrdi kako su njegovi oponenti hteli da opstruišu njegove nepore da zaštiti Mađare, što bi mu omogućilo da reciklira dosadni ali duboko ukorenjeni kliše "nepatriotske" opozicije.

Ova bitka za kontrolu narativa je u ovom trenutku očigledno ključna preokupacija vlada širom sveta, tako da ovaj argument dobija na težini. Štaviše, aktuelna kriza očigledno pogoduje jakim nacionalističkim liderima koji žele da ojačaju simbolički kapital demonstrirajući snažno vođstvo.

Pa ipak, ovaj pokušaj da se donošenje zakona u vanrednom stanju predstavi kao pametan potez u partiji političkog šaha pati od najmanje dve manjkavosti. Kao prvo, oni se oslanjaju na iskustvo stečeno iz politike u normalna vremena, uglavnom zanemarujući činjenicu da imamo posla sa vanrednom situacijom.

Vladino povlačenje pod pritiskom javnosti da zatvori škole i povlačenje odluke o smeni nepodobnih gradonačelnika izabranih na izborima nakon pritiska od strane onih gradonačelnika koji su članovi vladajuće partije, sugeriše da javno mnjenje nije u toliko velikoj meri pod kontrolom, kao i da lokalni kadrovi lojalni partiji bivaju manje pouzdani u kriznim trenucima. Štaviše, domaći i strani komentatori nisu uspeli da uoče vezu između donošenja zakona u vanrednom stanju i vladine strategije za borbu protiv epidemije koronavirusa.

Socijaldarvinizam Fidesza

Odgovor mađarske države se u okvirima EU ističe izdvajanjem malih ratnih rezervi (fiskalne mere vredne manje od 1% BDP) za borbu protiv pandemije i sprovođenje seta opštih mera. Nacionalna banka i Vlada su sledili poteze ostalih evropskih država, kada su 7. aprila njihovi predstavnici objavili da će preduzećima biti ponuđeni jeftini krediti i odlaganje poreskih obaveza. Međutim, mađarska Vlada je preduzećima do sada ponudila daleko manju podršku (u odnosu na njihove kolege u regionu) na polju zaštite radnih mesta, a još je manje bila darežljiva prema građanima i lokalnim samoupravama.

Iako približno 4000 Mađara ostaje bez posla svakoga dana (što je veliki broj za državu od 10 miliona stanovnika), Vlada do sada nije učinila ništa da im pomogne, osim što je zamrznula obaveze plaćanje privatnih hipoteka. Konkretno, odbili su da produže rok osiguranja za slučaj nezaposlenosti, koje je građanima dostupno samo 90 dana (što je najkraći takav rok u EU); odbili su i da povećaju univerzalni porodični dodatak (koji iznosi oko 40€ po detetu). Umesto da požuri i podrži lokalne samouprave koje su bile zatrpane zahtevima za hitnom socijalnom pomoći, Vlada im je ukinula dodatne prihode.

Čini se da je odluka da se ide u suprotnom smeru od većine drugih evropskih vlada, bila zasnovana na dve strateške pretpostavke:

Prva je averzija mađarske Vlade prema vanbilansnim budžetima i državnom dugu. U ponuđenom objašnjenju predloga ograničenog paketa mera za ublažavanje krize oni kažu da se Mađarska mora osloniti na sopstvene resurse kako bi prevazišla krizu. To je u skladu sa Fideszovim dugoročnim političkim i ekonomskim ciljevima smanjenja nivoa državnog duga, ograničenja izloženosti Mađarske stranim kreditorima i na svaki način izbegavanja ponavljanja MMF-fijaska njihovih prethodnika.

Druga pretpostavka podrazumeva da se socijalni model koji je Fidesz izgradio mora podržati po svaku cenu. Ponuditi "besplatan novac" nezaposlenima bi po Orbanovim shvatanjima bilo ravno jačanju kulture "po zaslugama". To bi takođe potkopalo "društvo zasnovano na radu", koje on predstavlja kao alternativu zapadnoevropskom modelu "države blagostanja".

Sve u svemu, Orban nije spreman da ponudi spasonosni paket u nivou socijalne i ekonomske cene koju će zbog epidemije platiti društvo. On je odlučan da podrži eksploatacionu "mašinu rasta" (kombinacija niskih poreskih stopa, sve jača deregulacija i sve veći strmoglav "države bespomoćnosti") - što sve zajedno čini najvažniji izvor njegovog legitimiteta. Objašnjenje koje je Orban ponudio u odbranu stava svoje Vlade - da "nema besplatnog novca" - zvuči posebno cinično u svetlu činjenice da njemu lojalni oligarsi, koji su dobili milijarde evra evropskih i državnih subvencija, nisu bili pozvani da daju sopstveni doprinos "zajedničkim naporima" u odbrani Mađarske. Ovaj nemilosrdni primer socijaldarvinizma - "nema besplatnog ručka za siromašne" - zamaskiran je Orbanovim kontradiktornim obećanjem da "neće ostaviti na cedilu nijednog Mađara".

Tri Orbanove brige

U tom svetlu posmatrano, zakonodavstvo u vanrednom stanju deluje kao strateški potez za zaštitu izvršne vlasti u što većoj meri od mogućih promena javnog mnjenja i pritisaka legalno izabranih političara i funkcionera. Tačnije, ovaj potez omogućava Orbanu da istakne tri rizika:

Kao prvo, time se eliminiše rizik gubitka parlamentarne supervećine tokom krize. Da bi do toga došlo, bilo bi dovoljno da se jedan ili dva poslanika Fidesza razbole. Gubitak supervećine bi mogao biti shvaćen kao znak slabljenja Orbanove moći, što bi moglo da poseje zbrku među njegovim pristalicama. To bi takođe značilo da bi Fidesz morao da se osloni na opoziciju prilikom izmena ključnih zakona, što bi takođe moglo potkopati Orbanov pažljivo kreiran imidž "spasioca nacije".

Kao drugo, vladavina uredbama briše svaku mogućnost uticaja poslanika na vođenje državne politike. Jedan od naročito akutnih problema, sa kojima se Vlada u ovom trenutku suočava, jesu silni narativi o "izbegličkoj krizi", "antisorošizmu" i "kosmopolitskoj eliti iz Brisela" (sve to zajedno projektuje "sliku" nacije koja je istovremeno ugrožena prilivom izbeglica i nečastivim savezom Džordža Soroša i Evropske komisije); ti narativi su u trenutnoj krizi izgubili dosta na svom intenzitetu. Iako je na početku pandemije Orban pokušao da dovede u vezu COVID-19 i muslimansku imigraciju, javnost za to nije imala dovoljno sluha kada je postalo jasno da glavni uzroci rizika nisu bili iranski studenti već Mađari koji su se vraćali iz Italije i Austrije. Slabljenje propagandne moći značilo je i manju kontrolu javnog mnjenja koje je postajalo sve više neredvidivo nego što je to bio slučaj pre toga. Ovo drugo je povećalo verovatnoću pritiska javnosti na političare da sprovode politike koje proširuju budžetski deficit ili su u suprotnosti sa socio-ekonomskom doktrinom Fidesza. Odsecanje poslanika sa te slike ne eliminiše ovaj rizik u potpunosti, ali ga umanjuje.

Konačno, vanredno stanje stvara pravni prostor za uvođenje nekih zaista izuzetnih mera, u slučaju da one postanu neophodne. Trenutno, to one još uvek postoje samo kao daleka opcija. Međutim, ukoliko kriza potraje, to bi moglo da baci na kolena mađarsku privredu koja zavisi od izvoza. U takvoj situaciji, Orban bi imao mogućnost angažovanja policije i vojske zarad održavanja javnog reda i mira, sprečavanja masovnih pljački i/ili protesta, umesto otvaranja državne kase za one kojima je to neophodno. To bi, naravno, predstavljalo ogroman pomak ka autoritarizmu - čak i po mađarskim standardima.

Kako god, to bi ipak bilo u skladu sa postepenim odmotavanjem klupka institucionalnog autoritarizma, što je oslabilo političku i građansku opoziciju i omogućilo Fideszu da prebrodi manju političku krizu izazvanu izmenama Zakona o radu 2018. godine. Vladavina uredbama bi tako mogla pomoći Fideszu da održi socijaldarvinistički društveno-ekonomski model, koji gradi još od 2010. godine. To bi takođe moglo pomoći Orbanu da prisvoji onaj vid narodnog nezadovoljstva koji je progutao njegove levo-liberalne prethodnike tokom poslednje velike ekonomske krize. 

- Kristóf Szombati: Viktor Orbán's Social Darwinism (International Politics and Society, 16.04.2020)

- Orbán lashes out: Minorities should be put in their place (Hungarian Spectrum, 15.05.2020)

- Otvoreno pismo europskih intelektualaca: Mađarska borba protiv pandemije Covida-19 kontaminirala je cijeli projekt Europske unije (Jutarnji list, 20.04.2020)

***

Oko Darvinovog učenja su se lomila mnoga koplja i vodile oštre polemike, čak na ivici "fizičkog dokazivanja stavova". Još za njegovog života, Darvinov rođak Frensis Galton razvija teoriju primene evolucije na ljudsku vrstu, koja se takođe prilagođava i menja shodno uslovima postojanja ne bi li nekako uznapredovala i opstala. Ljudi, pojedinci, predstavljaju puke nosioce tj. prenosioce "dobrih" osobina koje održavaju Vrstu. Ljudi brojčano pojedoše Planetu, pa mora neko i da zagine ne bi li kreirali mesta i za žito ...
Galton svoje radove objavljuje 1883. godine, posle Darvinove smrti, a svoju "nauku" naziva eugenika. Do tridesetih godina XX veka u SAD, Švedskoj, Brazilu, Kanadi i Belgiji postojali su zakoni o obaveznoj sterilizaciji pogrešnih. Osnova je bila u Galtonovom prevođenju Darvina sa životinja i biljaka na ljude, opravdavajući uklanjanje nedovršenih jedinki zarad kvalitetnog razvoja vrste.
Poznato? Da, Adolf i par Jozefa su usavršili tu industriju, pa prevazišli pojedince i genetski nepodobnim i štetnim proglasili kompletne narode. Takvi potom sagoreše (neka!) ali pokvariše tako divne potaman-zakone pomenutim državama, koje su posle pada nacizma iste morale da ukinu. Doduše, jedva ...
Pričom o održanju kvalitetnog razvoja vrste, pokrivana je još jedna naučna (?) teorija, paralelna dvema pomenutim, i vremenski i razvojno. Razvijali su je Tomas Maltus (par decenija pre Darvina), Herbert Spenser i sam Galton u formi političke teorije o razvoju (evoluciji) ljudskog društva, poredeći ga sa živim organizmom koji se takođe prilagođava i menja, sopstvenog opstanka radi. Ljudi, pojedinci, ovoga puta predstavljaju nosioce/prenosioce "dobrih" osobina koje održavaju Društvo.
Galton napada postojanje ustanova poput ludnica (insane asylums), jer su to (po njemu) jedina mesta gde se "inferiorni ljudi" mogu nesmetano i brže da razmnožavaju te tako brojem nadmaše one "superiorne" i preplave (awash) društvo, pa su stoga korekcije neminovne i hitne.
Fridrih Niče teoriju podržava teorijom primene veštačke namesto prirodne selekcije jedinki.
Ova politička teorija svoje ime dobija 1879. godine pod nazivom socijaldarvinizam. U SAD je tokom 40-ih godina bila popularna, ali često neimenovana kao takva.

Definicija:
Socijaldarvinizam predstavlja učenje u modernoj sociologiji po kojem je borba za opstanak osnovni pokretač svih društvenih i istorijskih promena. "Predominantan kvalitet svakog uspešnog je njegova bezobzirna sebičnost". (M. Pečujlić)
 

Ultimativna varijanta koja podrazumeva skup eugenike, veštačke selekcije ljudi i ekstremnih stavova samih "socijaldarvinista", naziva se rasizam. Takođe neimenovan, ali prečesto upražnjavan i vekovima ranije. Fašizam/nacizam je maloumna ultimus primena socijaldarvinizma na ljudsku istoriju.

- Građanski krug: Evolucija (post #80, 12.02.2009)

TV manijak

Ljudi u domovima prate program

Oni sjede i šute

Noć je bez tajni

A TVman

TVman

On ide

- Haustor "TV man"

Opšte je poznato da srpski predsednik vlada, osim uz pomoć vanparlamentarnih fikus-uredbi i omladinskih udruženja, i putem medija - kako nacifrekventnih televizija tako i prodržavnih i debelo budžetski finansiranih tabloida. Jednostavno, jednom je i to moralo da se desi: za sve monade koje radi i sumanute poteze koje povlači, opleo ga je baš jedan tabloid. Svakako, jedan od onih koji nisu pod njegovom kontrolom... Manje je bitno što je taj tabloid londonski Daily Star, ima on i tamo prijatelja - ne samo gazda-indusa one gvožđare u kojoj je prodavao kobasice i bele bubrege, tu je i "prijatelj Boris". Indeed!

Elemdaklem, da vidimo šta to - i zašto - Daily Star ima da kaže.

Predsednik Srbije održao "jeziv i distopijski" virtuelni miting sa svojim pristalicama

Aleksandar Vučić vodi kampanju uoči parlamentarnih izbora, zakazanih za sledeći mesec, ali pandemija koronavirusa ga primorava da menja način njenog vođenja. Rezultat je takav da je neke gledaoce spopala jeza od onoga što su videli.

Predsednik Srbije je sa svojim pristalicama održao virtualni miting koji je izgledao kao scena direktno preuzeta iz serije "Black Mirror" (Crno ogledalo). Iako je Vučićeva predizborna kampanja u toku već nekoliko nedelja, aktuelna epidemija koronavirusa je primorala njegove pristalice da ostanu kod kuće, što je njega nateralo da prilagodi način vođenja kampanje. Od rezultata tog prilagođavanja zaista podilaze žmarci, ukoliko ste imali prilike da to pogledate. Snimak, koji je na Tviteru postao viralan, prikazuje Vučića koji se obraća desetinama svojih pristaša, od svojih kuća uključenih u direktan prenos iz studija. Oko podijuma su tri zida od ekrana, sa kojih ga posmatraju pristalice.

Da stvar bude još jezivija, njihov aplauz se čuje nakon svake ključne tačke njegovog obraćanja kako bi se dodatno stvorila iluzija da se on zaista uživo obraća masi. Desetine hiljada korisnika društvenih mreža su do sada pogledale, delile ili komentarisale taj snimak (više od trideset hiljada puta samo u subotu, kada je bio prikazan).

"Predsednik Srbije je upravo održao virtuelni miting sa svojim pristalicama koje su mu aplaudirale putem video strima", rekao je Sergej Dojčinović, koji je na Tviteru podelio ovaj video. "Bilo je tako distopijski i jezivo."

Sergej priznaje da se, kao i mnogi drugi koji su gledali ovaj video, zapitao da li se ovo zaista desilo ili je u pitanju samo montaža. "Zaista sam morao da pozovem neke prijatelje i pitam ih da li se ovo zaista dogodilo. Da, ne radi se o montaži, predsednik Srbije je zaista ušao u studio, stao pred pedesetak TV ekrana i održao virtuelni miting na kome je iz nekog mračnog kutka studija sve vreme vikao i mlatarao rukama."

Mnogi političari, širom sveta, koristili su video pozive i konferencije da nastave sa svojim redovnim aktivnostima tokom raznih ograničenja uvedenih zbog epidemije - sa manje ili više uspeha. Jedan od onih koji su se "opekli" prilikom takvih aktivnosti, bio je brazilski predsednik, u emisiji "Zoom" (samo dan pre Vučićevog TV-mitinga) tokom koje je na jednom od ekrana viđen u potpunosti nag muškarac koji je nakon uključenja u program zaboravio da isključi kameru na svom računaru.

- Serbian president holds 'creepy and dystopian' virtual rally with supporters (Daily Star, 16.05.2020)

Eto, nisu ga nešto mnogo opleli u komentaru, pored toga što su preneli Dojčinovićev tvit i komentar na njega. Pa opet, i to je više nego što bi propagandnim terorom zatrovan lik (poput njega) mogao da podnese. Ipak je sve što predsednik Srbije radi njenim građanima daleko distopijski jezivije nego što bi to urednik nekog britanskog tabloida mogao da zamisli i napiše.

Ili da ga oplete.

TV man, ili bolje reći TV manijak je to, koga u malim ekranima naših TV prijemnika ima čak i kada su isključeni, crni. Crno ogledalo je to, crni telekran u kome se on non-stop ogleda, iz koga se sve više mršti i sve glasnije viče na sve nas kako bi smo ga čuli čak i kada ga nema. Jer...

TVman

On ide

On to dobro zna, zbog čega postaje sve "distopičniji i jeziviji".
I tek će biti.

p.s.
Zbog toga kako izgleda Vučićev virtuelni miting, ne bih se u potpunosti složio sa Dojčinovićem da je AV stajao pred ekranima i držao govor dok su mu kradikalčići iz njih aplaudirali. Možda su ga zaista slušali uživo i na štopericu tapšali (tj. da snimak nije montiran, poput svega ostalog u ovoj zemlji što Vučići Uveoci montiraju, jer se neki od ekrana povremeno zatamne ili ugase), ali nema šanse da je on stajao pred "tri zida od ekrana": iz kog god ugla da su ga snimali, a to se lepo vidi na snimku, ekrani se nalaze nasuprot kamere - i to uvek isti. Istih par desetina likova. To je nemoguće ako imate samo tri zida, je se isti ekrani vide i kada Vučića kamera snima spreda; dakle, tu je i četvrti zid (iza njega). U stvari, ceo studio je najverovatnije bio "zeleni ekran" na koji se posle lako dolepe kompjuterski generisani ili obrađeni likovi.

Eto, sad DJ Žeks i Beba Popović slobodno mogu da krenu u snimanje nastavaka Džeksonovih verzija "Hobita" i "Gospodara prstenova". Saruman, orci, trolovi, dve kule (na vodi), Mordor... svi su tu - nisu od onomad nigde ni išli, još otkako je Sauron proteran pod lipu.
Bojim se da se svet zbog svega ovoga više smeje nama nego njemu.
Niko normalan to ne bi trpio.

#rasitni100eura

Snaga moći ubeđivanja koju Usnija Musljiu trenira na stadu je čudo

Hashtag #rasitni100eura je još veće.

Jer bolje sto evra u ruci nego sto maski po evro na grani, al' po (slobodnotržišnoj) ceni od 200 rajhsdinara komad - čim evro, zbog najnovijeg štampanja para, postizborno skoči na dvesta pa "minimalno propisana kazna za nepridržavanje naredbe nošenja maski i rukavica" dostigne državnu "pomoć" koju još niste ni primili.

Nekada je Milošević svoje ovce plašio Vukom, a sada se plaše i Vučića.

Pojede nas ta inflacija.

I to nepridržavanje.

100 za svakog

Prosto je neverovatno koliko lako Vučić manipuliše i vlada onima koji su protiv njega.

Ili: Kako smo od 100 za jednog došli do 100 za svakog.

Juče su se antiprotivni poklali prvo oko profesorke koja je spalila svoje diplome (koje i kakve su to "diplome", predstavlja temu vrednu zasebnog teksta), a onda odmah zatim oko Srbljanovićkinog komentara na račun te potpaljivačice. U čemu je problem? Pa, sklon sam da poverujem kako je tekst Biljane Srbljanović 100% tačan, ima tu previše detalja koji izgledaju autentično. Međutim, apsolutno sam ubeđen da je taj tekst naručen od vlasti kao kompenzacija za podršku antiprotivnih potpaljivačici. I to ne zbog toga, kako je većina komentarisala, što je profesorka revoltirana obesmišljavanjem obrazovanja u Vučićevoj Srbiji, već zbog onih komentara koji kažu da je "ne treba pljuvati iako je tačno sve što je Biljana Srbljanović napisala o potpaljivačicinom angažovanju za SNS, jer se tako ohrabruju i ostali iz ogromne ekipe botova da propevaju i pomognu urušavanju naprednjačke kule od karata iznutra". Pa onda još malo o lustraciji, selektivnom revanšizmu blablatrućser...

Javnost se upecala na istinu, čiji je jedini cilj da sakrije istinu.

Isto to je bilo urađeno onoga dana kada su krenule salve pohvala na račun dr Darije Kisić zbog (naknadno revidirane) izjave da su "1. marta imali nultog pacijenta": "heroj dana", "žena koja će srušiti Vučića", "dr Hrabrost"... A ona je baš tog istog dana u potpunosti promenila imidž; potom su krenule salve tzv. seksističkih komenara na njen račun. Retko ko je ukapirao da su prvi takvi komentari izašli upravo iz SNS kuhinje kako bi pažnju sa Darijinih svakodnevnih lupetanja skrenuli na poznat teren radikalskih bljuvotina koje ćemo odmah pripisati napaljenim i sluđenim protivnicima.

Javnost se, pogađate, opet upecala. Na istinu, naravno.

Sada to isto, ali baš sve, rade oko dodele 100 evra "pomoći". Svi antiprotivni, koji su se prijavili za te pare, već dva dana ponavljaju mantru: "ako nećeš ti, uzmi i daj onome ko nema", "to su naše pare a ne Vučićeve", "ukrao mi je mnogo više", "šta, nećeš, aha sve će neko za to da ti kaže hvala", "šta si ti, neki heroj", "ma samo sere, na kraju će i on da uzme, nego folira se", "e, ima da uzmem iz inata jer se vidi koliko to nervira Vučića". I slično. Nema potrebe za daljim citiranjem.

Vučićevi gebelsovci su to sve lepo poplasirali naokolo još pre mesec dana, izabrovali i usadili između ušiju Srbistancima; poslednjih par nedelja proučavali su moguće reakcije i način za njihovo usmeravanje u željenom toku, pa mu savetovali da danas oplete po "izdajnicima tj. svakome ko uzme te pare". Dokaz ovoj tvrdnji je više nego dostupan svakome ko ne samo da ne žmuri već i ne dopušta da mu krmelji "istine" pomute vid i rasuđivanje: sve pomenute (i još gomila drugih, sličnih) mantri ponavljaju se u beskraj poslednjih par dana do u slovo. Ne morate da idete dalje od fejsbuka, gde bukti copy/paste histerija pljuvanja po izdajnicima antiprotivnosti koji rade za Vučića odbijanjem da uzmu nešto što nije nikakva pomoć već uvlačenje u vrzino kolo kolektivne krivice za uništavanje državnih finansija - koje su odavno uništene, ali sada treba izvući guzicu u stranu. A kako? Prosto, svali krivicu na ceo narod i naročito posvađaj antiprotivne.

Tvrdnja o 2,5 miliona prijavljenih za 24h, kao dokaz siromaštva u Srbiji, spada u deo ove propagandne akcije prikrivanja istine targetiranim plasiranjem selektivno probrane - istine. Po formuli Biljane Srbljanović i potpaljivačice diploma, slučaja "prvomartovske prve nedelje doktorke Kisić". Pričajmo o dokazu siromaštva a ne o njegovom uzroku. Jer, jbg, uzrok sada deli pare.

Neko će se već zapitati: Čemu sve ovo, ovaj tekst?

Jel' to opet neko jalovo kvazimoralisanje, autošovinističko pranje savesti, sluđenost i nerazumevanje surove realnosti i pored očinjeg vida, anti-antiprotivnost, opet belolistićarsko rovarenje za Vučića... i bezbroj drugih primera međusobnog etiketiranja ljudi koji su činjenično duboko zastrašeni (priznavali to ili ne, a uglavnom ne priznaju)?

Neće da može.

Svakako nije ubeđivanje da ponuđenih sto evra uzmete ili da od toga odustanete.

Jer...

Činjenica je da narod ovdašnji pati od dubokog nerazumevanja očiglednih stvari ukoliko mu se to prvo ne napiše na fejsbuku. Dakle, "naše pare" nisu naše, i to poodavno. To je isto kao tvrdnja da penzioneri primaju penzije jer su ih zaradili tokom radnog veka. To jeste istina, ali ta istina ne deli pare već one pristižu iz namenskih budžetskih sredstava - penzionog fonda, koji pune oni koji danas rade a ne oni koji su nekada radili. Isto je i sa zdravstvenim fondom. A penzioni i zdravstveni fond su odavno opljačkani, još krajem devedesetih, i to ponajviše od strane onih koji danas sede u vlasti: Aca Srbin, Ivica od Miljacke, Milovan Njet-Bojić, Vojislav Hadživučić-Šešelj i njima slični, premazani glazurom od voćki poput Dinkića i njegove sabraće "stručnjaka".

Naravno da svako ko uzme 100 evra sa njima može da radi šta hoće, pa i da ih pokloni nekome ko nema. Ali to je lična stvar, baš kao i odluka da se pare ne uzmu, bez potrebe da te neko zbog toga smatra herojem ili pametnim. I jeste to odraz kolektivističke palanačke podsvesti - naturanje nepostojeće griže savesti glede sebičnosti što nećeš da uzmeš pa daš nekome. Pare iz budžeta su namenjene, između ostalog, i onima koji nemaju i pomoć njima treba da pruža država a ne pojedinci. Moja je stvar šta ću da uradim sa svojim parama (a, ponoviću, ovih 100 evra to nisu), ali nije stvar države šta će da uradi sa "svojim" parama jer država nije pojedinac, pa čak ni ako se zove Aleksandar Vučić. Država je samo šalter čiji je zadatak da prosledi novac tamo gde je namenjen, kako ovaj stvarno naš (prikupljen porezima) tako i onaj strani (ciljano poklonjen ili kreditiran). Svađu ćemo potpaliti tako što ćemo pare ponuditi svima, umesto samo onima koji nemaju, pa oni neka se onda pokolju među sobom oko 100 grama suvih kostiju, samo neka ne diraju nas tj. državu tj. lopove koji se iza države i naroda kriju.

Naravno, jeste istina da to nisu Vučićeve pare.

Baš kao što je istina i da je svakome od nas ta banda pokrala mnogo više od pukih 12 hiljada rajhsdinara, koji ne mogu nikada da zatome 30 godina razaranja ovog društva i života svih nas od strane ove iste ekipe.

Vučićeve laži o zlatnom dobu srpskih finansija i ekonomije su jednostavno - laži. I to oseća (za znanje je potrebno malo više od "osećanja") većina antiprotivnih. Iz tih laži se ne mogu ni izdvojiti niti iscediti pare za 5,5 miliona građana, svakome po 100 evra. Samo duboko naivni i napredno pokvareni veruju da su pare maznute smanjenjem plata i penzija ostale u budžetu pa se od njih i redovne (sve tanje) naplate poreza sada sa po sto evra kupuju glasači. Jer - te pare poodavno nisu više u Srbiji.

Pa, odakle onda "naše pare" za nas? Svakako nisu od Evrazijske i Istazijske braće, već od muvaže sa Okeanijskim parama čiji je priliv bio neprekinut čak i tokom vanrednog stanja. Podaci o tome su dostupni na internetu bez ikakvih ograničenja, samo ih treba potražiti. Neka Šizoje odradi ono zbog čega je doveden na vlast, dajte vi još. I neka deli, samo ga ne dirajte dok ne završi započeto. Sve, pa i davljenje naroda koji ćuti.

Naravno, to neće biti nimalo lako jer evropski darodavci traže opravdanje za svaki poklonjeni evrocent donacija i investicija. Sa druge strane, to se ne može baš u potpunosti reći za slučaj uzimanja visokokamatiranih kredita, gde je kontrola labavija. I zato im ovo drugo više odgovara. A kredite - te i (naročito) takve - daju svi, uključujući i (naročito) dalekoistočnu braću.

Na ovu tortu obavezno dodati šlag od besomučnog štampanja para, tzv. zamene starih i pohabanih novčanica novim dvohiljadarkama koje u serijama "iskaču" iz bankomata. Podsetimo se i ko je nasledio očevo radno mesto u "štampariji novca"... bato.

Vučićeva poruka da su "izdajnici oni koji uzmu pare" (parafraziram), ima svoje lice i naličje. Njegovi dobošari zaista širom naše zemlje ponosne - direktori, predsednici opština i opštinskih odbora, načelnici, kontrolori, vikari, koordinatori, administratori, arhibotovi, upravnici zgrada i buljuci drugih abronoša - svojim ljudima govore da ne treba uzimati ponuđenih (šticovanih) sto evra. Ili bar o tome u javnost "cure" vesti. Iz konkretnih primera provereno znam da su nakon tih "razgovora" i ubeđivanja upravo ti isti ubeđivani prvi trčali da se prijave na sajt Trezora.

Jer, uvek kada On nešto izgovori, to je upravo obrnuto od onoga što mislite da ste čuli. 

Neka neko od malobrojnih novinara izvan njegove kontrole već sutra, kada krene isplata, upita Vučića sledeće: Kako su to izdajnici Srbije svi oni koji se prijave za pare, a penzioneri - listom, od prvog do poslednjeg - nisu, iako im je automatski (bez obzira da li te pare hoće ili neće) dodeljena državna pomoć? Šta god da Vučić odgovori, ili se po običaju pravi gluv i blesav, gledajte ga u ruke jer ga one uvek odaju. A te ruke će raditi same od sebe ono što uvek rade kada onaj iz koga rastu - laže.

Ovo sa parama, hoću ili neću (apsolutno je to isto - i nebitno) predstavlja podmetačinu na račun savesti u rangu naturanja kolektivne krivice celom narodu za zločine po komšiluku koje su patridiotski počinili upravo neki od ovih koji sada vladaju. I krali nesmanjenom žestinom već punih 30 godina.

Robin Hud naprednjački krade od siromašnih da bi davao bogatima, ali za razliku od Superhika, povremeno kad zagusti mrvice sa stola ne baca samo golubovima-preletačima već i građanima svoje države koje je saterao u mišju rupu, da se tamo međusobno glože i kolju oko mirisa hrane.

Ili para.

Ili istine, koju On nerestano izvrće i savija, cedi kao suvu drenovinu i od nje pravi maglu.

Svaki profesionalni lažov uvek koristi istinu da bi vas obmanuo, dok onaj patološki veruje da su njegove laži istina. Naš problem je što za predsednika imamo profesionalan patološki slučaj koji se okružio patološkom profesijom kako bi laž postala istina a istina služila laži.

Potkupiš centarfora da ne daje golove i golmana da propušta lopte, pa si godinama šampion. Tako je i ovoga puta "Crv Sumnje od sto evra" pokvareno ubačen među protivnike. Kada na tzv. društvenim (asocijalnim) mrežama na različitim mestima naletim na niz potpuno istih komentara i kvalifikacija, prvenstveno od strane onih koji će uzeti pare na račun onih koji neće, na pamet mi prvo padne niko drugi do Vučićeva botovska mašinerija. Niko drugi nema taj nivo organizacije koji bi mogao da masovno deli iste statuse i komentare. Napišu, objave, komentarišu sa lažnih profila na kojima biju svom snagom po svom Šefu. To što ih potom ponavljaju i oni koji su dokazano antiprotivni, samo pokazuje koliko uspešno ta ekipa obavlja svoj zadatak i do koje mere je uspeo da pomuti razum svakoga ko vidi koliko je duboko u ludilo zabrazdilo ovo društvo.

I još nešto:

Ako ste za bojkot Vučićevih izbora, zašto onda ne bojkotujete "Vučićeve pare"? Pa, zato što "to nije isto" jer su to"naše pare". Ili obrnuto, ako ste za izlazak na Vučićeve izbore, zašto onda ne uzmete "Vučićeve pare"? Pa, opet, zato što "to nije isto" jer su to "naše pare". U stvari, istina je da su to naši (a ne njegovi) izbori, koje su On i njemu slični pokrali još onog dana kada su ih raspisali, i da od saučestvovanja u izbornoj krađi do saučestvovanja u krađi para leži daleko kraći put nego što se to na prvi pogled čini.

***

Neko će uzeti pare, pa će u strahu od toga da je pogrešio osuti paljbu po onome ko neće.

Neko neće uzeti pare, pa će u strahu od toga da je pogrešio osuti paljbu po onome ko hoće.

Nemojte se gložiti i međusobno blatiti oko toga da li ćete ili nećete uzeti pare, kojima vladajuća banda lopova pokušava da vas predizborno podmiti (u manjoj meri) i posvađa (u daleko većoj, i svesno planiranoj). To je u potpunosti stvar vašeg izbora i ne tiče se nikoga drugoga osim vas lično. Nećete da uzmete - OK, pa šta. Hoćete, potrošićete ih ili nekome pokloniti - OK, pa šta i to. Ali saučestvovanjem u pro-et-contra kvazidebatama gluvih i ostrašćenih radite upravo ono što se od vas i očekuje.

Personalno saučestvujete u podmetnutom kolektivnom brisanju tragova zločina koji ima svoje puno ime i prezime.

A ono nije vaše.

Da li "samo serem, foliram se i na kraju ću i ja uzeti sto evra"?
Čak i da vam na taj idiotizam odgovorim, odgovor nećete moći da namažete na hleb.

I zato gledajte svoja posla, jer upravo to je ono što Vučići Uveoci u ovom slučaju od vas ne očekuju.
Jer to je, zapravo, ono što ih najviše nervira.

Vreme čudotvoraca

Ko bi rek'o čuda da se dese,

30 godina ludila niko da odnese.

1990

Alan Vladimirovič Čumak (1935-2017), jedan je od najpoznatijih ruskih prevaranata koga su forsirale sve moguće novine. Kako se tada pisalo, ovaj iscelitelj na daljinu je omogućavao ljudima da čudesno "ozdrave" netremice gledajući u njegovu fotografiju. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, počeo je da u Rusiji održava televizijske seanse. Tokom tih seansi, gledaoci bi držali pored ekrana tegle sa vodom, pomade, paste za zube i druge predmete na koje bi se prenela njegova isceliteljska energija.

U Srbiji se Čumak prvi put javlja u jednom januarskom broju lista Radio TV revija iz 1990. godine. Zbog velikog interesovanja čitalaca, gostovao je na Jutarnjem programu TV Beograd kod Baneta Vukašinovića, zajedno sa Brankom Petkovićem, novinarom Radio TV revije. Počev od oktobra 1990. godine, Radio TV revija je u narednih 12 brojeva štampala po jednu sliku Alana Čumaka, čije bi "dejstvo" bilo isto kao kod njegovih televizijskih seansi, ali sa ograničenim rokom trajanja od trideset dana. Te slike su bile u formi džepnih kalendara. Zvuči neverovatno, ali mnogi ljudi su zaista u to verovali.

2020

Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac (Stojan Jovanović, 1610-1671), bio je episkop zahumski i srpski pravoslavni svetitelj. Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Bio je proganjan i klevetan i od militantnih rimokatoličkih misionara - jezuita i prelata. Bio je svrgavan sa mitropolitskog prestola u Trebinju od strane lažnog episkopa-unijate Savatija. Izlagan je bahatostima plemenskih knezova i neposlušnih uskočkih četovođa. Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike, čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogi podvižnički život. Kao što Svetitelj ne imađaše mira za zemaljskog života, gonjen od mnogih neprijatelja Božjih i od glavnog neprijatelja ljudskog spasenja - đavola, tako ni njegove svete mošti ne ostadoše u Ostrogu pošteđene od nečastivoga. Odmah po prestavljenju Svečevom narod poče dolaziti na njegov grob i moliti mu se, kao što mu dolažaše i za vreme njegovog zemnog života. A na grobu se počeše dešavati mnogobrojna čuda, koja ni do danas u Ostrogu ne prestaju. Na poklonjenje dolaze i muslimani.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, nosile su se ovde, čuvale i ljubile, osim Čumakovih i Miloševićeve slike. Taj ih je sve čudotvorno oslobađao svih tegoba posedovanja novca i sopstvenih života. Danas se po istoj formuli nose i ljube Vučićeve slike, bedževi, majice, ikone, freske, posteri i bilbordi. Naročito oni sa Bratom Sijom, u poslednje vreme.

Svetom Aleksandru Čipuljičkom Čudovištvorcu, koji je trenutno neprikosnoveni #1 na listi najvećih srBskih patridiota-prevaranata, takođe se dolazi u hodočašće, priklanja, poklanja, ničice pada i prostire pod njim. I to ne samo figurativno. Dolaze mu knezovi i četovođe, gubavi i sakati, muslimani i katolici, naši i Naši, sendvičari i preživari, botovi i vikari, punoletna tela i mrtve duše konzumenata glasačkog prava, polupune i poluprazne čaše, vino i voda, 4000 rajhsdinara i 100 evra po šticovanom kursu, šerpe i baklje, struka i muka. Međutim, bez obzira na bezbroj svakodnevnih televizijskih seansi, još uvek ga proganja najveći neprijatelj kradikalskoga spasenja - Đavo Đilas lično, em neštedimice. Bivajući neprekidno izložen bahatosti toga đavola i njegovih satrapa, ovdašnji Vrhovni Zaceljitelj rupa na saksiji primoran je da ima marsovsko radno vreme - 25 sati dnevno, bez odmora.

Vreme jeste došlo poslednje.

Koronadramatično.

- TV Revija (oktobar 1990)

- Dnevna doza nostalgije (Fejsbuk, 01.05.2020)

- TV Prva (12. maj 2020)

Stolica

U drastičnom obliku, po svojoj suicidnoj genezi, štrajk glađu bukvalno znači ovo: ili učinite to što tražim, ili ću ja da umrem! Boško Obradović, naravno, nije nameran da ide toliko daleko. U dijetalnom postu na vodi pridružio se Miladinu Ševarliću, profesoru Poljoprivrednog fakulteta. On ne jede zbog veleizdaje, čina koji nije valjano definisan čak ni kao zastarela pogrdna etiketa.

Ali, vidite sad! Štrajk glađu navedene dvojice gandija izazvao je kontraštrajk budnih pripadnika vlasti. Aleksandar Martinović i Sandra Božić štrajkuju glađu protiv onih koji štrajkuju glađu. To gladovanje protiv gladovanja potpuno je nova etapa u patetičnoj raspodeli sveopšte gluposti, koja ovo društvo dovodi na samu granicu opstanka.

Jesu li štrajkači spremni da umru za svoje ideje? Naravno da nisu, nikakvih ideja tu nema. Režim više ne zna kako da opstane, opozicija ne ume tako rovite da ih skine. Ostaje im da njihovi reprezenti gladuju.

A može i ovako: da ih šef skupštinskog restorana namami na gurmanske pljeskavice, najbolje i najjeftinije u gradu: najedite se bre budale, niko u štrajk glađu ne ide gladan.

- Ljubodrag Stojadinović: Umreti od gladi (Peščanik, 11.05.2020)

foto: Dragoljub Zamurović (Facebook, 11.05.2020)

U priručniku "Vodič kroz štrajk glađu" stoji da je - pored neunošenja hrane tokom te vrste štrajka - podjednako važan unos što veće količine tečnosti, jer to nije štrajk žeđu. Samo "na vodi" može se izdržati par meseci. Međutim, ukoliko se ne unese potrebna količina hrane, i pored tečnosti, već posle par nedelja dolazi do halucinacija i bulažnjenja onoga ko štrajkuje i on više ne razlikuje stvarnost od fikcije. Pomute mu se sva čula, vrata (dveri?) percepcije treskom zalupe posred lica. Kao propratna pojava, štrajkačka stolica postaje sve tvrđa i nezgodnija. Kako je Aleksandru Martinoviću uspelo da mu stolica bude tvrda već posle prvog dana - reklo bi se: očvrsla, srasla - pitanje je za struku. Sa gornjen slike se jasno vidi monumentalna količina psihičke patnje koju on trpi kao žrtvu za spas Srbije. I predsednika Aleksandra Vučića. I Kosova. I baka i deka. I svog doktorata. I poslaničke stolice. I one fotelje ukradene 5. oktobra, pa vraćene. I... tako to.

Dakle, najbitnija je hidratacija.

Bez nje sve pada u vodu.

Sve, pa čak i ustoličenje - bez obzira da li se ono odvija u ćošku sale ili na stepeništu Skupštine.

U tu svrhu (hidratacije, jelte), deputat Martinović ne jede - kako ga to kleveću razdraženi Đilasovi plaćenici - već žvaće. Zna on dobro da čuvena sikirli sikiz (iz buvljačkih, nikad prežaljenih vremena) potpomaže lučenje ptijalina i ostalog sekreta iz pljuvačnih žlezda. A pljuvačne žlezde su - šta, vojsko? Pljuvačne žlezde, druže zastavniče, deo su osnovnog kompleta ličnog naoružanja svakog (k)radikala, bez kojih takvi ne izlaze na dnevnu svetlost. I zato, on žvaće kako bi što više pjuvačke ostalo u sistemu, koji tako postaje samoodrživ do u beskraj - pomoću samohidratacije. Kako tela onog koji štrajkuje (i žvaće), tako i stolice.

One, koju ne da ni kad izađe iz supštinske mehane da malo štrajkuje glađu posle obilnog obroka.

Posle žvakanja, sikirli sikiz obavezno zalepiti za stolicu.

Da se ne baci.

Od stiropora do stolice.
Ne postoji simbolika koja preciznije opisuje "patriotizam" kradikala.

***

24 časa od početka štrajka glađu, posle večerašnjeg kontramitinga podrške novoj epizodi koronadrame, deputatkinja Božić je prekinula štrajkpost (pre nje je tokom dana to već uradio Miladin Ševarlić), dok dobošar Martinović još uvek aktivno razmišlja da li žvaku da pljune u pravcu Boška Obradovića, proguta je ili je ipak zalepi na stolicu pa sedne preko nje ne bi li u što većoj meri očvrsnuo međusobnu vezu.
Sebe i stolice, naravno.

Niste valjda pomislili na nešto drugo?

Odgovornost građana je lična

Jedini način da se spremi masovna zaraza je da se spreči kontakt.

- 28.03.2020.

Slovna greška, tako standardna za b92 već poduži niz godina, zapravo je ogolila pravu istinu oko uvođenja/ukidanja vanrednog stanja u Srbiji:
Masovnu zarazu izborne podrške Vučićima Uveocima spremićemo tako što ćemo sprečiti kontakte među građanima - svim, kako onima koji su protiv nas, tako i onima koji su za nas (njima naročito). Kako? Tako što ćemo ih sve proglasiti pandama, neko vreme držati usrane od straha po kavezima, potom ih nezasite počastiti sa po sto stabljika bambusa, pa ih onda pustiti tako smrdljive i crno/belo obeućene na biračka mesta.

Eto.

Javni prevoz mogu da koriste svi građani, a ne samo zaposleni. Za korišćenje javnog prevoza mogu da se koriste sve postojeće karte kao i pre Odluke o ukidanju javnog prevoza u vanrednom stanju. Pošto javni prevoz mogu da koriste svi građani, ukidaju se redari koji su uvedeni na osnovu instrukcije Republičkog kriznog štaba radi kontrolisanja ko koristi javni prevoz. Građani treba da poštuju preporuke epidemiologa, da koriste maske i rukavice, kao i da drže socijalnu distancu. To će biti lična odgovornost građana, a ne odgovornost prevoznika.

Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio od premijerke Ane Brnabić da se ukine odluka da se od sutra u GSP može samo sa personalizovanim kartama za zaposlene, i predložio da se ukine plaćanje 3.000 dinara po personalizovanoj kartici. Premijerka je to prihvatila.

- 07.05.2020.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je vanredno stanje zbog epidemije korona virusa ukinuto na tačno na vreme, kao i da je ukidanje bilo nedelju dana kasnije, to bi bilo suviše kasno.

- 08.05.2020.

***

Struka je preporučila.

Predsednik je zatražio.

Premijerka je prihvatila.

Odgovornost građana je lična.
Nemaš ti šta da pitaš za struku, predsednika, premijerku, gradske oce i ostale prevoznike.

I tačka.

Da je vanredno stanje ukinuto/uvedeno nedelju dana kasnije, bilo bi prekasno.
Da je vanredno stanje ukinuto/uvedeno nedelju dana ranije, bilo bi prerano.

Za barona Minhauzena znamo, ali kada smo to Grunfa izabrali za predsednika države?

Odgovornost građana je lična.

Istinitiju tvrdnju od ove odavno nismo čuli.

Pa, šta čekamo - Banbus ili bambus?

OUIJA

Predizborna Srbija 2020:

- ukupan broj punoletnih građana 5,5 miliona

- ukupan broj upisanih u birački spisak 6,7 miliona

- razlika 1,2 miliona

Kradikalski botovi će u narednih 6 nedelja do izbora one prve zvati da izađu i glasaju za njih.

Razliku od milion i kusur mrtvih duša će prizivati.

OUIJA (eng.) iliti "vidža" (po naški), poznata je još i kao "Tabla duhova". To je ravna drvena tabla sa ispisanim slovima abecede, brojevima 0-9, i rečima "da", "ne" i "zbogom". Ova tabla - daska, da prostite - koristi se za prizivanje duhova i razgovor sa njima. Preko ove table se postavlja srcoliki komad drveta (planketa, daščica) sa rupom u sredini kroz koju se vide slova. Kada kradikalski bot hoće da započne seansu prizivanja "1 od 1,2 miliona glasova", stavi prste na planketu i postavi pitanje "Duše (ime i prezime), da li si siguran glas za SNS?" Ako jeste, planketa se sama od sebe, tj. od duha, pomeri do reči "da", ako nije ide na "ne" a ako ima nekih primedbi onda krene da to sriče slovo po slovo. Na srpskoj verziji Table duhova dopisano je još i "100 evra" da se ne bi i bot i duh zajednički mučili oko pitanja i odgovora. Ako neće da komunicira sa botom, duh pomeri planketu na "zbogom".

Iako svi ovde odlično znamo da duhovi pomeraju planketu po tabli, još uvek postoje neke bandoglave budale koje tvrde da kretanje daščice nema nikakve veze sa duhovima već sa grčevima u mišićima onoga ko drži prste na njoj. Doduše, ne kažu kakvi su to grčevi, tj. gde i zašto.

Budale.

Mobilni telefoni za pozivanje glasačkih tela i drvene table za prizivanje glasačkih duhova.

Dakle, to je ta daska koja nam je oduvek falila i bez koje nikako da postanemo normalno društvo.

Pardon, htedoh reći - napredno.

Kolektivna prokuženost

Od odgovornosti i discipline svakog pojedinca definitivno zavisi broj novoinficiranih nakon ukidanja restriktivnih mera koje su bile na snazi. Idealno bi bilo da se što bezbolnije postigne kolektivni imunitet, a to je preležana infekcija kod bar 60 odsto populacije, a moguće i više, čime bi oslabila snaga virusa i mogućnost da on dalje cirkuliše. Dok ne dostignemo taj procenat prokuženosti, očekujem da virus bude tu među nama.

- Ministarka zdravlja u najavi (NovaS, 04.05.2020)

Prava osoba na pravom mestu, predizbono (samo)kandidovana za mesto budućeg Lončara umesto Zlatibora, ni za pedalj ne odstupa od retorike tako omiljene ekipi koja vlada Srbijom danas tj. tih istih kada su vladali Srbijom tokom devedesetih godina.

Podsetimo se: tada je zbog virusa nacionalsocijalizma (nastalog u domaćim i stranim laboratorijama mešanjem SPS, JUL, SRS, policije, navijača i kriminalnih paravojski, uz povremenu podršku SPO ili Nove demokratije) koji je na Balkanu pobio i osakatio više ljudi nego što će koronavirus ikada moći, kao i patridiotizma iza koga se krila pljačka neviđenih razmera koju su Turci mogli samo da sanjaju za onih (navodno) pet vekova svoje vladavine, srpskom narodu od tih istih poturena i nametnuta kolektivna krivica zbog koje je prokuženost svakog Srbistanca pojedinačno dostigla bezmalo 100% kod skoro svih naroda širom kugle zemaljske. Bilo je vremena - i prilika - gde god da odeš, gledali su te kao da imaš kugu (odatle i potiče pojam "prokuženost") čim čuju da si iz Srbije.

Danas je u Srbiji na vlasti opet virus nacionalsocijalizma, neznatno i samo kozmetički mutiran: tu je i dalje SPS, SRS i JUL su kroz DSS intermutaciju postali SNS sa receptorima otvorenim za genetski otpad iz DS, LDP, DHSS, autonomaša, nacionalnih manjina, građanista, populista, rusofila, klerofašista, sepeovaca, uz nezaobilaznu policiju, navijače i sada legalizovane & uniformisane paravojske). Pljačka ne prestaje nesmanjenom žestinom, mada je još više histerična nego u devedesetim; jbg. Milošević je bio ubeđen da će večno da vlada, Vučić je odmah zakukao da "zna kako će da okonča" pa mu se stalno žuri. Sada, kada su videli da im je onomad prošla kolektivna krivica i nacionalna prokuženost, što to ne bi ponovili još jednom? Eto, krivicu smo uvalili migranitima, gastosima, penzosima, kerovođama, političkim oponentima i novinarima imunim na mutavost; red je da sada proglasimo bitku za kolektivni imunitet na sve prethodno pobrojane tako što ćemo jedne pustiti iz kaveza u koje smo ih prethodno zaključali, ali samo da bi glasali za nas, druge ćemo oblatiti i omlatiti, a neke ćemo bogumi i podaviti. Po formuli iz '98, onoj ministarsko-ćuranskoj.

Kako to pevcu Sofroniju, u crtanom filmu, reče Kobac-pripravnik "Nema veze: pevac ili krelac - biće dobro pečenje!"

Nema veze: stado ili krdo, krivica ili imunitet - biće dobra prokuženost.
Prihvatili su krivicu, prihvatiće i imunitet. To će zavisiti od odgovornosti i discipline svakog pojedinca.
Definitivno.

Samo nek' je kolektivno.