Kamala Zmihajlović

Sjedinjene Američke Države dobile su predsednika demokratu - Džoa Bajdena.

I kao što je veliki Mahatma Gandi govorio: "Duh demokratije ne može se nametnuti spolja. On mora izrasti iz unutrašnjosti naroda."

Ali #SAD je dobila i potpredsednicu. Jer, pobeda je ženskog roda!

Važno je da u godinama koje posvećujemo borbi za rodnu ravnopravnost još jedna žena osvoji značajnu političku poziciju. Verujem da će Kamala Haris, kao prva potpredsednica u istoriji #SAD, vođena demokratskim principima, doprineti boljem položaju žena. Jer, to je #demokratija - ravnopravno društvo u kojem građanke i građani imaju jednake mogućnosti da ostvare ono što žele!

#zoranamihajlovic #uselection #presidentialelection

- Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS (N1, 07.11.2020. - sa Instagrama)

On: totalna prsotina, što se eklatantno da videti na primeru sinoćne histerije u Batajnici.
Ona: ljukava ljisica-potpredsednica, koja (za razliku od svog predsednika) trenutno ne bije po narodu već je ovoga puta striktno energetski orijentisana - diversifikovano & što više bez SPS ruskih kadrova. Shodno onome što je AV potpisao na Trampovom kolenu.

A evo i naslovnih strana kradikalskih toaletoida za ponedeljak, 9. novembar. Udarna "vest" ispod naslova Informera i gornji desni korner Telegrafa uopšte nemaju veze jedno s drugim.

"Šalje čestitke umesto da radi. Zorana umislila da je postala predsednik." Ovako izgleda opomena neposlušnim članovima, upućena preko jednog od partijskih glasila. Naravno. 'Ajd u neku paru da ova iduće godine udara na Šizoja, gađa 2022. Andrićev venac - ako ne i pre. Ej bre - prva žena predsednik Srbije, prva plavuša pa još i prva mlađa od Kamale Heris.

Ka'mala, Ka'velika - Zmihajlovićka je to. Ne bi joj bilo prvi put, ali možda joj prvi put uspe.

Grabbed by the Pussylips

Klintonu sam 2016. pred izbore namerno dao 2 miliona dolara za kampanju one njegove rospije, zato što sam pametan - da bi se posle pričalo kako su oni alavi na pare i izgubili na izborima. Trampu sam 2020. pred izbore dao nešto mnogo vrednije od još 2 miliona dolara (koje je Mali ionako doneo u cegeru, ali ja sam te pare zadržao za sebe jer mu taj ceger sada treba za nove američke investicije), dao sam mu bre istorijski bilateralni sporazum koji je u ogromnoj meri, brutalno - što reče Fifica Dačić - doprineo miru u svetu. Da moj prijatelj i brat Donald i jaran-Ivanka ne izgube na izborima, zato što sam sada još pametniji. A p(l)opovima - e, njima i bez izbora dajem milione bilo čega svaki dan, zato što sam oduvek najpametniji.
- Vučić

Datse vrne! I ti nama!
- Narod nebeSNSki

Bullshit! That's exactly what I'm talking about.
- Harry G. Frankfurt:

Srbistan i Karadag

Održan konsultativni sastanak doživotnog predsednika i doživotnog mandatara za sastav crnogorskih vlada.

Pre trideset godina.

To je jedino što bi zaista trebalo da nas interesuje oko dešavanja u toj zemlji. Sve ostalo su naša palanačka medijska baljezganja i udbaško-p(l)opovske varalice da se ovce ne bi probudile i dosetile ko ih stvarno ovde laže i pljačka.

Ti meni panj, ja tebi posvetu.

Manastirsko šušukanje, ludom radovanje.

Ljubi krst, ljubi prst.

- Milo i Amfmilohije (SPCG haiku, dupli triptih)

A sad, deder da se lepo vratimo u Srbiju i gledamo svoja posla. Ima ovde toga mnogo više nego u tuđim gaćama. Na primer, koji su (al' stvarno) konačni zvanični rezultati srbistanskih izbora održanih u junu, zašto Srbistan još uvek nema kompletno konstituisanu Skupštinu i izabranu vladu (umesto koje i dalje mahnitaju OnO BrnObić i ostali iz te bande), zašto "pregovore" sa Kosovom vodi neko ko za to nema ama baš nikakav mandat ili ustavno ovlašćenje... ko je i zašto kaznio i pozatvarao nekoliko stotina privatnih pekara u jednom danu, koliko je skočila cena struje (i sa njom svega ostalog) a koliko pala cena života u Srbiji...

Vašington, studio?

Momci iz Beograda

U formiranju naredne Vlade Srbije da pokažemo da nismo bahati i da ćemo uzimati ljude i sa lista koje nisu prešle cenzus, da napravimo Vladu koja će da donosi ključne odluke i da ima još širi konsenzus.

- Aleksandar Vučić (NovaS, 24.06.2020)

Želeo bih da budem ministar.

- Čedomir Jovanović (Dnevni Žurnal, 23.06.2020)

Spreman sam da uđem u vladu, ukoliko to ne bi bilo odstupanje od programskih ciljeva SPAS i mojih ljudskih načela.
- Aleksandar Šapić (Direktno, 26.06.2020)

- Halo, Nebojša?

- Da, ko je to?

- Ne pravi se blesav, znaš ti dobro ko smo.

- Aaaaa, Čedo i Gangula, vi ste...

- Nismo mi za tebe "Čeda" i "Gangula". Od danas ima da nas zoveš "Čedomir i Aleksandar iz Beograda". I tačka.

- Ne brinite, ne bih vas ja ni zvao... Šmrkavci.

- Obrati pažnju na ponašanje... Slinavi.

- Šilerova! Nambija!
- Krušik!

(sva trojica istovremeno uglas) - Šuga!!!

Ma nema frke, uvaliće se ti crvi već u neko brašno ili krušku.

Sve je OK dokle god nije bahato, ne odstupa od programskih ciljeva i ljudskih načela.

Dvobesmisao

Napredni fejsbuk protiv naprednog tvitera:

FB

• Kome ne odgovara pobeda Vučića nek ide iz zemlje!

TW

• Komšija, naprednjak, kome su oba sina u Nemačkoj, jutros sav srećan kaže: "Jel vidiš komšo kako smo pobedili." Rekoh, "Svaka čast, sada će ti se sinovi vratiti". A on će, "Pa nisu ludi da se vraćaju ovamo". Priznajem, zbunio me je.

Na stranu to što danas svaka nepismena sumanuta budala može da "piše" šta hoće po (ne)društvenim mrežama, ali ove dve kradikalske "misli" predstavljaju klasičan primer koliko je naše društvo duboko zabrazdilo u orvelijanštinu.

Na prvi pogled, ove dve izjave su suprotne iako ih izgovaraju ista partijska usta, smišljaju isti partijski možganji. U stvari, kod njih to drugačije i ne može: razvili su do savršenstva čuvenu "dvomisao" iz Orvelove "1984", oksimoron u kome je potpuno besmisleno tražiti smisao, logiku ili zdrav razum.

Nema.

Izađu sami na izbore (jer se upravo to, činjenično, desilo u nedelju) pa istovremeno pobede sami sebe i izgube od sebe samih. Osvoje oko 2/3 svojih glasova. Kradu, da ne bi bili pokradeni. Lažu, da ih ne bi lagali.

Pomažu "opoziciji" da izađe na izbore samo da ne bi ušla u Parlament.

Ne skidaju se sa mobilnih telefona kojima besomučno dele propagandu protiv 5G signala.

Uzmu 100 evra da glasaju za one koji će im posle uzeti plate i penzije. Opet. I opet.

Iz zemlje isteruju Julije i Vinstone, da im se ne bi vratili sinovi i kćeri koji se (sic! prc!) listom zovu Vinston i Julija. Budu ludaci da im se deca ne bi vratila u ludnicu.

Mole boga da EU (u kojoj su im deca) što pre crkne kako bi se formirala orvelijanska Evrazija, pa da zajedno sa Istazijom konačno zarate protiv Okeanije klete. Mada, tamo su im braća Donald i Boris, tako da će morati i sa njima da sklope nekakav pakt protiv istazijske braće Sija i Kima.

Rat je mir.

Sloboda je ropstvo.

Neznanje je moć.

Poraz je pobeda.

Jedna za drugom, u neprekidnom nizu, množe se i roje dvomisli bez ikakvog smisla.

Zbir 2+2 je ovde oduvek bio - 00.

Srbija jeste zemlja dvobesmisla.

I tačka.

Kraljeva partija

Srbistanci su narod kome na posebnom hromozomu stoji zapisano da je zabranjeno učiti se na istoriji, a naročito na sopstvenim greškama. Samosaplitanje je postalo nacionalni sport.

Izbori za narodne poslanike Kraljevine Jugoslavije 1931.

Bili su to prvi izbori u Kraljevini Jugoslaviji, nakon vraćanja parlamentarizma proglašenjem Septembarskog ustava 1931. godine.
Kraljevinu Jugoslaviju je za vreme Šestojanuarske diktature pogodila ozbiljna politička i privredna kriza, a strani kapital koji je bio plasiran u zemlji je tražio jače garancije od onih koje je nudila otvorena kraljeva diktatura. Saveznici Kraljevine Jugoslavije poput Francuske, Čehoslovačke i Velike Britanije su u početku podržavali kraljevu diktaturu misleći da će diktatura konsolidovati državu, no nakon kratkog vremena su počeli zazirati od režima koji je uloženi strani kapital trošio bez kontrole Parlamenta. To je nateralo kralja Aleksandra da prekine period otvorene diktature i donese Ustav. Nakon donošenja tzv. Oktroisanog ustava 1931. stanje se na papiru, a ni u stvarnosti nije mnogo promenilo. Ustavom je odobren jugoslovenski unitarizam, proklamovan za vreme diktature, o "jednom jugoslovenskom narodu sa tri plemena". Prema članu 13. Ustava zabranjuju se sva udruženja na verskoj, plemenskoj ili regionalnoj osnovi, što je vredilo i za političke stranke.

Izborni zakon iz 1931.

10. septembra 1931. je donet novi Zakon o izboru narodnih poslanika za Narodnu skupštinu Kraljevine na osnovu koga su uskoro sprovedeni izbori. Izborni zakon je propisao sistem "zemaljske liste", što je značilo da je svaka prijavljena kandidatska lista morala imati po jednog kandidata i zamenika u svakoj izbornoj jedinici u celoj državi. Na čelu zemaljske izborne liste je bio njen nosilac.
Prema članu 18. Izbornog zakona kandidaturu svakog nosioca izborne liste mora potpisati 60 predlagača svake izborne jedinice. Za svakog izbornog kandidata je bilo potrebno najmanje 200 predlagača, što je za 306 izbornih jedinica zahtevalo 80.000 predlagača. Time se nastojalo onemogućiti podnošenje kandidatura specijalnih nacionalnih, regionalnih i manjih političkih stranaka. U skladu s tim zakonom mogle su se kandidiovati samo velike i dobro organizovane stranke koje su imale pristalice u svim delovima države. Način glasanja je bio javan i usmeni, a podela mandata je vršena tako da je zemaljska lista koja je dobila relativnu većinu glasova, dobijala odmah i dve trećine mandata. Zemaljska lista koja je dobila ispod 50.000 glasova nije dobijala mandat, već su se ti glasovi pribrajali pobedničkoj listi. Ostala trećina mandata se delila između stranaka koje su postigle iznad 50.000 glasova, ali nisu ostvarile relativnu većinu. Prema toj odredbi, dvotrećinska podela mandata se vršila po svim banovinama, što je predstavljalo svojevrsnu legalnu izbornu prevaru.

Izbori bez opozicije

Kako je izborni zakon donesen dva meseca pre izbora, opozicione političke stranke (koje su svakako već od 1929. bile zabranjene i proganjane) nisu mogle ništa preduzeti da uspeju da podnesu liste kandidata prema zakonskim propisima. Zbog toga su opozicione političke stranke odbile učešće na izborima. Nosilac jedinstvene vladine zemaljske liste, koja je ujedno bila i jedina prijavljena zemaljska lista, bio je general Petar Živković, tadašnji predsednik Ministarskog saveta.

- Izbori za narodne poslanike Kraljevine Jugoslavije 1931. (Vikipedija)

Izborna farsa nekad i sad, stalno i uvek.
Ovi izbori od pre neki dan su bezmalo isti kao oni iz oktobra 1931, sa jednom jedinom listom koja je na njih izašla, tzv. Kraljevom partijom koja se zvanično zvala "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija" predvođena generalom Perom Živkovićem iz Bele ruke (pokajnik iz Crne, isti onaj koji je kao gardista otvorio kapije Dvora zavernicima da pobiju Obrenoviće). Ove sada, predvodila je razvodnica straže Ana Brnabić iz Leveruke desnogdžepa, iste parapolitičke orijentacije kao i njen prethodnik Pera.
Kralj Aleksandar Upropastitelj onda - i sada.
Raspojasana Skupština i Vlada koja ne vlada.
Izborni zakon promenjen par meseci pred izbore.
Strani investitori koji diktiraju slobodu demokratije i demokratska sloboda marisanja njihovih para.
Javno glasanje nekad i selfi glasanje sad.
Kraljeva partija... Srpska kradikalna seljačka demokratija... SNS...
Partija osnovana od otpada iz svih do tada postojećih.
Opozicija i "opozicija". Zabrane i bojkoti.
Sa oktobarskim izborima završismo još u junu - pre roka.

A biće i Ustava u septembru, naravno.

***

Tako je to kad Kralj Aleksandar Vučić, zagriženi fan maltretiranja i eskiviranja figura uzduž i popreko table sa 64 polja, u beskraj igra simultanku sa samim sobom, jer je pojeo ili proterao sve ostale.

Sa table, ili iz Srbije - postalo je svejedno.

Poslednja lekcija pred izbore

Ili: Kako je Srbija postala "koronarna (izborna) jedinica".

Pred sam početak kvaziizbornog dana, evo još nekoliko primera za dopunu knjiga Nebojše Popova "Kako smo dospeli dovde: Sećanja" (2015) i Vesne Pešić "Divlje društvo: Kako smo stigli dovde" (2012).

izborni slogan

U četvrtak 5. marta, Vrhovnikovi videlisti su Republičkoj izbornoj komisiji predali svoju listu pod nazivom "Aleksandar Vučić - za našu decu". Ali, ljudi moji, ovdašnji napredni stratezi političkog marketinga i ostali mu "dobronamernici" i poltroni, izgleda, ne smeju čak ni da saopšte našemu Vrhovniku da su nacisti slogan "Unseren Kindern - die Zukunft durch Adolf Hitler" upotrebljavali u izbornoj kampanji još 1936. i da se on prevodi kao "Naša deca - budućnost kroz Adolfa Hitlera"!

- Cvijetin Milivojević (Danas, 11.03.2020)

20 u 20

Kultura jednog društva se meri prema dužini njegovog kolektivnog pamćenja.
Dvadeset godina (k)radikalizma - bezočne krađe, laganja i prenemaganja Vučića Uveoka - komprimovane su u dvadeset minuta ovog video snimka. Sasvim dovoljno da pokrije polovinu standardnog školskog časa, i da ostane vremena za još.

- Zlatna ribica (YouTube, 17.06.2020)

iz 00 u 00

U Bujanovcu i Srbiji generalno sve je moguće, pa i to da jedna osoba bude istovremeno na dve izborne liste.
Ljiljana Andrić, diplomirani ekonomista iz Bujanovca, nalazi se na 24. mestu liste Aleksandar Vučić-Za našu decu, za lokalne izbore u nedelju 21. juna.
Ljiljana Andrić, diplomirani ekonomista iz Bujanovca, za parlamentarne izbore koji se održavaju istog dana, 47. je na parlamentarnoj listi Ujedinjena demokratska Srbija, saveza koji čini 11 stranaka (Vojvođanski front, Srbija 21, Liga socijal demokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, DSHV, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Roma Srbije, Vojvođanska partija i Crnogorska partija).
Da ne bude zabune, radi se o istoj osobi, Ljiljani Andrić, odbornici u SO Bujanovac i radnici Turističke organizacije Bujanovac.
Koalicija na čijoj je listi na lokalu je vladajuća u Srbiji, ali do sada opoziciona u Bujanovcu.
Koalicija na čijoj je listi za parlament slovi za opozicionu.
Uglavnom, radi se o dva različita politička subjekta, čiji je najmanji zajednički sadržalac, takorekuć kohezioni faktor, zapravo jedna osoba: Ljiljana Andrić, diplomirani ekonomista iz Bujanovca.

- Bujanovačke, 18.06.2020.

Prosto, da poludiš od siline gornjih primera i primeraka.
Ne postoji niti jedan jedini razlog da se u ovom ludilu i lopovluku učestvuje, jer to nema ama baš nikakve veze sa izbornim uslovima ali ima sa osnovnom pristojnošću i zdravim razumom.

Danas ne bojkotujemo, već radimo nešto mnogo ozbiljnije - ne saučestvujemo.

Bojkot ili ne?

Kajl Skot: Ne vidim kakvu bi korist narod imao od bojkota

(Danas, 26.09.2019)

u Srbistanu sve može, samo nek' je transparentno

Ne radi se tu ni o kakvom bojkotu izbora, već o bojkotu ovakvog vršenja vlasti od strane aktuelne kradikalske bande, koja privid svog legitimiteta gradi upravo na "izborima". Šta god da pričaju Vučić, Skot, Godfri, Mekalister, opozicija ili "opozicija", baš ta priča zapravo pokazuje da im nije svejedno ukoliko izbore bojkotuju neke od stranaka iz opozicije ili (nedajbože, pu! pu!!) - građani.

Bezobrazluk je standardno pozivanje na narod od strane domaćih i stranih političara, jer im je do naroda stalo koliko do lanjskog snega. Ili argata koji su među najjeftinijima na svetu. Bezobrazno je pozivati se na narod iako su te poruke upućene strankama, jer se ne radi o bojkotu od strane opozicionih partija već bojkotu od strane građana sa biračkim pravom, kojima je svih njih preko glave.

Baš kao što je to bilo 2012. sa Nevažećim listićima, kojih se bojao Tadić (i još uvek ima dnevne polucije na tu temu), tako se bojkota boji Vučić. Zašto? Zato što bivši ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot tu nešto "nije video", a očigledno da "ne vidi" ni sadašnji Entoni Godfri. Previše je tu "nevidenja" za ambasadore svetske supersile #1, koji su prošli standardnu diplomatsku/CIA oftalmološku obuku.

Izjava mister Skota je baš u stilu onog sumanutog plakata za koncert Saše Matića, na kome on gleda (...) kroz venecijanere na prozoru. U nešto.

Glupo, zar ne?

Kao, izbore bi da bojkotuje desničarska, nacionalistička, anti-EU/NATO opozicija, a na izbore bi da izađe ona opozicija koja je sve suprotno od toga i... blablasertruć. Pa neka bojkotuju, što su se "gospoda" toliko oko toga uzmuvala - eto odlične prilike za levičare, građaniste, pro-EU/NATO stranke, liberale, zelene, pa kada pošteno (...prc...) osvoje poslaničke mandate neka onda krenu u žestoku parlamentarnu borbu za rušenje Vučićevog režima, i to bez "nepoželjnih" koji su se predizborno "samolapotirali" bojkotom.
Ljubi ih (sve) baba...

Je li, oni to stvarno misle da se narod (oko koga se toliko ubiše od brige) kopča otpozadi?

Ponoviću još jedared:
Izbore ne bojkotuju samo partije, već i građani: Nevažećim listićima su bojkotovali prevarante koji su lagali da im je stalo do naroda, bojkotom će bojkotovati sistem koji je već dvesta godina nepromenjen i kao takav idealan za ucene spolja. Sada u preostalih nekoliko dana do izbora, treba videti koja od dve bojkot-varijante (ostati kod kuće, ili izaći i poništiti glasački listić pa tako dići broj glasova potreban da "opozicija" pređe cenzus) je bolnija po Vučićev režim i njegove supozitorije - i primeniti je.
O tome se radi, i zato tolika frka & silno "nevidenje".

***

I, šta sad da radimo?
Evo jedne od varijanti, koju je predlagao Braca (i ne samo on) u svojim "FB komentarima broj 10 i 12".

BOJKOT ILI NE (komentar #10, 11.06.2020)

Ko hoće da "pasivno bojkotuje" (sedi kući i ne ide na birališta) - neka, njegova stvar, stvar ličnog izbora. Ali, muka mi je više od glupih izgovora! Ne želiš da glasaš? U redu, bojkotuj i ćuti. Ćutao bih i ja, ne bih ovo pisao, al' ovi ga, brate, preteraše!
Sad je snimljen i spot sa najglupljim sloganom ikad: "da ne daš glas Vučiću, najbolje je da ne glasaš uopšte"?!!! Po trenutno važećem Zakonu o izborima, može na glasanje da izađe samo hiljadu ljudi i Veliki Respirator će osvojiti 99,99%. Njemu bi najlepše bilo da što manje ljudi poseti birališta! Taj spot nije jeftin. Kad su se već svi ovih dana raspričali o parama i ko je sve dobio i koliko od Njega, da pitamo onda i: Ko je platio ovaj spot o bojkotu?
Ja ne volim da slušam Micu Trofrtaljku i ostale frtaljke, pa ne ulazim u kafanu iz koje trešti "turbo-treš". I taj bojkot uopšte ne utiče na moj život. Ne sviđa mi se ponašanje prodavaca u nekoj prodavnici - mogu 'ladno da je bojkotujem i ne kupujem u njoj. Ne sviđaju mi se cena benzina i parkiranje - bojkotujem auto, vozim se biciklom i koristim taksi prevoz. Postoje načini da se izrazi nezadovoljstvo i bojkotuju situacije koje ne utiču na moj život, a možda dovedu i do poboljšanja.
Ali izbori? Hoćete da Ovaj vlada još pedeset godina? Ostanite kući i prespavajte narednih pedeset godina. Najebaće oni koji moraju da izađu iz stanova/kuća, idu na posao, u školu - "milion" je izgovora da se ne radi ništa (d'Ont, prelivanje glasova...) i ni jedan smislen, jer - Zakon.

I još nešto:
Partije koje bojkotuju nemaju kontrolore/članove biračkih odbora. Dakle, nemaju uvid u dešavanja i nemaju nikakve dokaze o eventualnim malverzacijama. Sva njihova moguća postizborna naricanja i optužbe za "krađe" i "bugarske vozove" padaju u vodu jer nije ih bilo na mestu dešavanja. Sa druge strane, da imaju nekog plana (i da imaju muda) ove stranke što izlaze na izbore i imaju članove biračkih odbora, trebalo bi da dva dana pred izbore izađu i glasno kažu: "Zagovaramo aktivni bojkot! Izađite i nemojte ni za nas da glasate! Odbijamo da sedimo u skupštinskim klupama sa "ovima"! A naši ljudi na biralištima će tačno da obaveste koliko je poništenih listića!"
Dakle: postoje miran i nemiran način promene. Ovo "nemiran" mi se trenutno ne sviđa i ne zagovaram ga, zna se šta to podrazumeva. Poslednji miran način pokušaja promene je poništavanje listića - ali markerom, da se "iz aviona vidi". Ako bi se opet pojavili "peglani listići" onda to znači da Vlast poziva na nemirne promene - to bi podrazumevalo i da Vesna Rakić Vodinelić ne izađe iz sale kad se "peglani" pojave, kao prošli put, nego da pokaže prstom i vikne: "PREVARA! Za ovo svima krivične prijave!" Da podsetim, Milošević je svojim ponašanjem izazvao '96-tu. I njega je "Evropa" tada podržavala, pa je posle dva meseca "okrenula ploču". Izazvao je i onaj oktobar. ON nije hteo mirnu promenu.

Zamislite sad da se u kutijama pojavi dva miliona nevažećih listića! Sve ove novoformirane njegove grupe bi ostale ispod 3%, a Veliki On bi pobedio sa jedva dvadesetak procenata! Da, tačno, pobedio bi, kao što će i sada uz bojkot, ali mnogo ubedljivije! Ali bi morali da se zamisle, jer u dva miliona zainteresovanih ima makar par stotina hiljada koji bi (možda) probali i nemirno.
Znam da je ova situacija teško zamisliva, naročito kad se krenulo u do sad neviđeno agresivnu kampanju ZA BOJKOT! Zbog te agresivnosti mi je sve još mutnije. Znam i da je narod "ubijen u pojam"... Što se mene tiče, ići ću da one svoje listove učinim nečitljivima, a ostali kako 'oće. I ne ubeđujte me u "ostanak kući". I to je smišljeno da niko ne bi Velikog Njega uznemiravao.

TAMNI VILAJET (komentar #12, 17.06.2020)

Poslednji put o izborima (mame mi!):

Za par dana ulazimo u "Tamni vilajet" - ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se (ko nije čit'o, šta mu ja tu mogu). Dakle, ko IZAĐE da glasa: šta god da uradi kao da je glasao za "Njega", po tvrdnjama bojkotaša. A "On" svakako pobeđuje kažu svi i, onda, čemu sve to. Ko BOJKOTUJE, smanjuje potreban cenzus i omogućuje da bez imalo muke, sa 3%, u sledećem sazivu skupštine budu monarhisti, rusi, nacisti, Čeda, Velja i ostala boranija i "kombi stranke".

Koja je korist ili šteta od oba?

"On" će svakako da bude u skupštini, ali jedna je slika kad oko njega postoji lažni privid "demokratije" (a ustvari svi njega slušaju) ili je "On" sâm i imamo sliku ogoljene despotske tiranije.

Glavni je problem u masovnosti koje NEMA!. Da postoji pet miliona koji precrtavaju ili pet miliona koji bojkotuju bilo bi neke koristi, ali se u ovom narodu "masovnost" ispoljava samo kad se nešto deli "džabe": sadnice, sendviči, "šumadijski čaj" za Novu godinu ili bilo šta drugo. Kad je neophodno mrdnuti dupe i uraditi nešto konkretno, bilo šta, nema ni "M" od "masovnosti"!

I opet dolazimo do onog: Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje!

Bratislav Rančić

***

Dakle - to je to po pitanju pro et contra bojkota ili izlaska na izbore.

Stranke opozicije - zajedno, one koje bojkotuju i one koje učestvuju na izborima - ako zaista žele promenu zla koje se ovde još uvek zove "sistem", a ne puku promenu vlasti (toga smo se barem siti i presiti nagledali u poslednjih 20 godina), morale su da pozovu sve svoje članove, one koji to nisu i naročito one koji i bez njih ne bi na izbore izašli, da ovoga puta dođu na biračka mesta i precrtaju glasački listić.

Da Gospodar Vučić ostane potpuno go, samo sa svojim poltronima Dačićem i Šešeljem.

I "nevidećim" ambasadorima.

Ali tog i takvog dogovora opozicije nije bilo i zato je ta varijanta izgubila na svom smislu. Na izbore neće izaći dovoljan broj "poništivača" i to neće sprečiti "opoziciju" da uđe u skupštinsku kafanu i stane pred skupštinsku blagajnu.

Neće, i ne zanosimo se više, baš kao što je dosta bilo zanošenja da će učešće na ovim kriminalnim "izborima" zaista nešto promeniti kod vlasti i onih koji je podržavaju spolja i iznutra.

Jedna od zaista debilnih izjava tokom kampanje, bila je ona o "učestvovanju na izborima kako bi se u parlamentu pravila partijska infrastruktura za naredne izbore". Takvu izjavu može da odvali samo ili potpuno politički neuka (bez ikakvog iskustva u takvom radu) ili potpuno politički i moralno korumpirana osoba. Partijska infrastruktura se pravi "na terenu", "u lokalu", svakodnevnim radom i aktivizmom kroz dokazivanje ispravnosti sopstvenih politika u praksi. Poslanički mandati sa tim nemaju ama baš nikakve veze, a priča kako se zapravo kroz poslaničke plate finansira taj terenski rad - u stvarnom životu ne dobija prelaznu ocenu. "Lokal" i "teren" te pare nikada nisu videli, niti će.

Skoro podjednako debilna je bila i kampanja pretnji i polivanja kiselinom građana (a ne političara) koji smatraju da na izbore treba izaći i glasati za neku od par opozicionih lista za koje je ipak malo teže poverovati da ih je potkupio Šizoje.
Problem opozicionih stranaka je i dalje u tome što su i jedni i drugi izgubili poverenje onih čije glasove svojataju ili ih za to moljakaju, baš kao što je problematično i njihovo igranje na kartu razočaranih Vučićevih glasača umesto na one koji godinama uopšte ne izlaze na glasanje.

No, to je njihov a ne naš problem.

Naš, tj. problem "običnih" građana je saučestvovanje u izbornom lopovluku, koji potom za sobom povlači i sve ostale lopovluke, i tako u nedogled, jedan za drugim "izborni" ciklus - i cirkus. Moralno je, i jedino razumno, u tome ni na koji način i ni po koju cenu ne učestvovati.

Ne saučestvovati.

Zbog kradikala - i zbog korone - preostala nam je samo jedna opcija za nedelju:

#ostanikodkuće

Ne zbog "ovih" ili "onih", već:
Zbog sebe.
Zbog svoje, naše dece.
Al' stvarno.

Oluje mozga

Gde su srpske zemlje tu su srpski kradikali!

- patridiotska krilatica

brainstorming (eng.)

- "oluja mozga" ili "mozgalica"; tehnika grupnog rešavanja problema koja podrazumeva iznošenje spontano nastalih ideja svih članova grupe kako bi se došlo do rešenja problema, ali isto tako i osmišljavanje ideja od strane jednog ili više pojedinaca sa ciljem rešavanja određenog problema (Merriam-Webster rečnik Engleskog jezika)
Potrebno je stvoriti atmosferu potpuno slobodnog i necenzurisanog asociranja reči i iznošenja ideja, bez obzira da li su one smislene ili ne, odnosno koliko god da su društveno prihvatljive. Postepeno, iskristalisaće se upravo one reči i ideje koje su ciljne za zadati pojam ili problematiku.
Četiri osnovna pravila brejnstorminga glase:
1. kvantitet rađa kvalitet
2. uzdržavanje od kritike - kritiku iznetih ideja treba ostaviti za neke kasnije faze; u fazi brejnstorminga treba doći do što većeg broja ideja, akritika bi postigla suprotan efekat
3. lude ideje su dobrodošle - kako bi se došlo do što većeg broja ideja treba podsticati i ohrabrivati iznošenje čak i nekih čudnih, ludih i naizgled irelevantnih ideja, jer bi upravo one u finalnoj fazi mogle da dovedu do najboljeg rešenja
4. kombinovanje i unapređivanje ideja - uz slogan 1+1=3, povezivanjem ideja može se podstaći stvaranje novih
Međutim...

U ultraplagijatorskoj i imitatorskoj bandi poput kradikalske, teško da ima drugih kreativnih ideja osim onih kako što više slagati i pokrasti. Bilo šta, bilo gde, bilo kad. Spontano i ne radi rešenja, već radi pravljenja beskonačnog niza nerešivih problema.
Brejnstorming se može primeniti svuda gde postoji određeno pitanje za koje treba naći odgovor, a gde postoji više opcija. Eto, na primer na izborima - gde postoji više opcija glasanja za isto - oluja mozga je idealno rešenje za alibi saučesništva.
Jbg, prohujalo sa vihorom... idemo dalje.

Otkako je Vojislav Šešelj 1991. pobedio Borislava Pekića na dopunskim parlamentarnim izborima u Rakovici, traktori su već 30 godina neraskidivo vezani za SRSNS bandu koja se sada iz prikolice SPS preselila za volan. Šešeljev nakot već tri decenije voza narod, patriotski ga besomučno laže, pljačka i preprodaje, i zauzvrat dobija obavezno dovoljno glasova za još jedan krug. Svuda gde su takvi branili "srpstvo", toga tamo više nema. Učinak im je maksimalan i u tome su apsolutni šampioni.

Oksimoronska oluja mozga u šupljim glavama besni nesmanjenom žestinom i ne namerava da stane. Zbogzato su na "izborima" 21. juna Vučići Uveoci pobedili još 4. marta - kada su ih raspisali.

Dovoljno svakome iole razumnom, da u tome ne saučestvuje.

Doduše, razum je odavde najvećim delom pobegao i to ne na traktoru.

Traktori su ostavljeni za internu upotrebu.

Sloboda ili ništa!

 

DA LI VUČIĆU ODGOVARA BOJKOT IZBORA?

Vučiću, ali i čitavoj parapolitičkoj (zato što su im važnije pare nego politika) kasti, koja je najpre razorila a potom i zaposela i zarobila društvo, odgovara sve osim artikulisanja istinske, demokratske građanske alternative - tako da će i jedni i drugi (i uzurpator funkcije predsednika Republike i njegova kvazi-opozicija), učiniti sve da se to ne dogodi. Zato što bolju opoziciju od one koju trenutno "ima", nijedan dikator - pa ni ovaj - naprosto poželeti ne može.
Što se bojkota tiče, iako iznuđeno rešenje, on je trenutno jedini način na koji je moguće učiniti kristalno jasnom činjenicu da uzurpator odavno nema apsolutno nikakav legitimitet. Naravno, pravo pitanje ostaje šta raditi posle izbora? Bojkotovali ih ili ne - oni su ionako farsa pošto niti su slobodni, niti su demokratski a, realno, na njima zapravo i nemamo šta tj. koga da da biramo.
Precizno artikulisana i kredibilno vođena antiizborna, odnosno kampanja za bojkot morala bi rezultirati time da na izbore ne izađe polovična većina plus jedan građanin - na taj način uzurpator bi, što je i logičan ishod, na kraju pobedio samoga sebe. Istovremeno, to bi bila i mala - ali prva nakon dužeg vremena - pobeda društva koje naprosto vapi za drugačijom političkom retorikom u kojoj više ne bi bilo ovolikog prostaštva i podlaštva. A novu političku filozofiju, novi politički moral naravno, mogu da donesu samo neki novi ljudi - kako u postojećim političkim organizacijama tako i u onim koje tek treba da nastanu…
Verovati da je tako nešto još uvek moguće za mene znači ne odustajati od vlastitog društva.

NEMA ALTERNATIVE = NEMA PERSPEKTIVE

Priča o tome da li će izbori biti bojkotovani tj. ko će na njima učestvovati, u drugi plan potisnula je suštinsku stvar - a to je: ČEMU ili KOME izbori uopšte služe!? Šta se na njima bira? Koje ideje? Koja politička filozofija? Kakva vizija društva?
Takođe, zaboravilo se i da je suština predstavničke demokratije upravo u predstavljanju - odnosno reprezentativnosti. Ključni problem aktuelne vlasti i njene kvazi-opozicije je u tome što ni jedni ni drugi ne predstavljaju više apsolutno nikog osim vlastitih parapolitičko-kriminogenih kartela koji su potpuno zaposeli, razorili i oteli društvo. Zato građanima u ovom trenutku ne preostaje ništa osim da te izbore - odnosno one koji na njima ne delegiraju političke ideje već ucene, nastavak otimanja i opštu destrukciju - jednostavno bojkotuju.
Šta bi bio cilj bojkota - pre svega oduzimanje ili makar ozbiljno narušavanje legitimiteta i povratak (ma kako patetično zvučalo) narodnog suvereniteta. U razvijenim demokratijama - narod, odnosno građani jesu politički poslodavci. Oni određuju ko će voditi društvo na osnovu ideja koje su delegirali i poverenja koje su ljudi koji pretenduju na bavljenje javnim poslom svojim dosadašnjim činjenjem stekli. NADA i POVERENJE su političke monete, one su alati koji hrabre i menjaju društvo - ako njih nema, tada to društvo jeste na sigurnom putu sopstvenog nestanka.

O ZAROBLJENOM DRUŠTVU

Pita me prijatelj, častan čovek, da li je sada trenutak za kritiku opozicije?!
Pa evo, pokušaću da odgovorim javno:

Osnovni problem sa srpskom autokratijom danas, koja pokazuje sve veću ambiciju da preraste u otvorenu diktaturu, je upravo to što najdestruktivnija vlast koju smo do sada imali naspram sebe ima najnesposobniju i najneorganizovaniju opoziciju koju smo ikad imali. Dakle, u tome što ne postoji alternativa!
A, tu dolazimo i do "najspornijeg", tu alternativu, nažalost, nije uništio samo Vučić - ona se je samouništila i samourušila mnogo pre 2012.godine. Tačnije dolazak Nikolića/Vučića na vlast direktna su posledica urušene demokratije i izneverenih nada društva koje je od ovog tužnog skupa okupljenog na stepeništu Skupštine (uz izuzimanje Lazovića koji je tu, neznano kako zalutao i Trifunovića koji je zalutao sam po sebi) nažalost očekivalo previše. Ovo društvo, upravo zahvaljujući većini od njih, postalo je talac vlastite želje za promenama sa jedne, i endemske nesposobnosti da do tih promena zaista i dođe, sa druge strane. Uostalom, kako objasniti činjenicu da Vučić trenutno naspram sebe - čak i uz sve svinjarije koje je tokom pandemije pravio - nema iole kredibilnog političara opozicije koji bi mogao suštinski da ga ugrozi! Tačnije nema ga još od trenutka kada je ova parapolitička (zato što su im važnije pare nego politika) klika iz politike praktično oterala Sašu Jankovića - naravno, i Saša im je u tome zdušno pomagao, no o tome drugi put.
Da bi do istinskih promena i neophodnog buđenja društva zaista došlo - ovi ljudi za Srbiju mogu da učine više no bilo kog drugog. I to lakše no što se može čak i zamisliti - potrebno je samo da se sklone!
A evo i zašto:
Pre svega zato što su Aleksandra Vučića i njegovu vladavinu uopšte učinili mogućom!

A učinili su ga mogućim svim svojim koalicijama, kohabitacijama i istorijskim pomirenjima - počev od 2003. naovamo. Endemskom korupcijom, nameštenim tenderima, ciničnim odnosom kojim su se odnosili prema zahtevima Verice Barać da se ispitaju 24 sporne privatizacije, kohabitacijom sa Koštunicom koja je rezultirala nenačinjanjem teme političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, kohabitacijom sa Željkom Mitrovićem kojom je započela medijska ekspanzija Pinka, kohabitacijom sa Aleksandrom Tijanićem, kohabitacijom sa Veljom Ilićem i svim ostalim kohabitacijama,...
Zbog počinjenog akta veleizdaje državnim ugovorom sklopljenim sa ruskom federacijom o prodaji NIS-a, zbog prodaje vojvođanske (državne) zemlje povlašćenim tajkunima, zbog privatizacije luke Beograd, zbog istorijskog pomirenja kojim je na političku scenu na velika vrata vraćen SPS - sa sve Dačićem, Palmom, Bajatovićem, i ostalim Krkodedićima, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o medijima, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o prinudnom izvršenju, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o pravosuđu, zbog donošenja (još uvek aktuelnih) zakona o radu i zakona o štrajku kojima su potpuno suspendovana radnička prava a u korist privatnog kapitala, zbog uništenja domaće privrede uspostavljanjem "ekonomskog modela" subvencionisanja stranih investitora bez ikakvih obaveza tzv. druge strane prema radnicima i njihovim pravima, zbog uništenja bankarskog sistema prodajom gotovo svih domaćih banaka, zbog kadrovske politike i činjenice da Ana Brnabić nije prvi fikus na mestu predsednika vlade, baš kao što (Novosađani to najbolje znaju) ni Čičičičić nije prvi fikus na mestu gradonačelnika, zbog činjenice da tabloidna diskreditacija političkih protivnika nije patentirana 2012. kada je, svakako, metastazirala, zbog ličnih interesa političke oligarhije unutar tadašnjeg DS-a koja je neposredno uzrokovala famozne bele listiće (genezu procesa razaranja društva pre 2012. videti u knjizi "Divlje društvo - kako smo stigli dovde" sociološkinje Vesne Pešić dostupne na stranicama Peščanika), zbog neizvršene lustracije i urušavanja demokratskih institucija, zbog suspendovanja unutarstranačke demokratije uspostavljanjem principa "diktatura u stranci - demokratija u državi" koji je društvu uskratio mogućnost debate i istinskog političkog pluralizma, zbog nesuočavanja sa zločinima devedesetih, zbog sukoba interesa i nezakonitog gomilanja funkcija koja takođe nije patentirana 2012. (Pešićeva, recimo, na str. 314. kao glavnog "snajperistu" u bušenju nezavisnih institucija navodi Boška Ristića iz DS, tada predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe koji je u vlastitom posedu u tom trenutku imao čak pet javnih funkcija!), zbog toga što Vučić nije prvi predsednik države koji antiustavno akumulira funkciju predsednika države i predsednika političke stranke, zbog neotvaranja dosijea i neizvršenih reformi službi bezbednosti, zbog kadrovske politike i tretiranja javnog sektora kao partijskog plena, zbog izbornih kupovina glasova javnim novcem, zbog načina na koji je "hendlovala" slučaj Miladina Kovačevića, zbog obesmišljavanja vojvođanske autonomije kao uvodnog čina njene "aktuelne" potpune suspenzije, zbog spomenika azerbejdžanskom diktatoru u Tašmajdanskom parku i urbanističke destrukcije naših gradova (po meri tzv. investitora) koja 2012. takođe samo metastazira, zbog ideje o pacifikovanju i evropeiziranju Srpske radikalne stranke odnosno direktnog saučestvovanja u formiranju SNS-a (između ostalog i protivzakonitim ustupanjem poslaničkih mandata SRS-a), zato što čak ni nakon uspostavljanja otvorene diktature ne samo da nisu reformisali svoje "stranačke" organizacije - već su vlastite parapolitičke interese potpuno nedredili interesima građana i društva - najpre diskreditovanjem a potom i potpunim urušavanjem i obesmišljavanjem prošlogodišnjih protesta protiv diktature. 
Naposletku, zbog gubitka poverena građana i iskazivanja potpune besvesti za interese društva u čijoj su destrukcij itekako uzeli aktivnog učešća.

Zar ne?

Novi Nebojša Milenković na Fejsbuku:

20.08.2019. Sloboda ili ništa - prvi deo

26.08.2019. Sloboda ili ništa - drugi deo
27.04.2020. O zarobljenom društvu

Ima neka tajna veza

Hitovi-tvitovi:

Dačić ima nepogrešiv instinkt da oseti brodolom i na vreme napusti brod. Nikad on ne bi izgovorio reč protiv Vučića da nije siguran da je kraj njegove vladavine blizu bez obzira na ishod ovih izbora. On naravno zna ono što mi ne znamo.

- Slobodan Laza Mišković @lazalaki969 14.06.2020.

Prvi put nema susreta Vučića i Putina u predizbornoj kampanji. Putin je Vučiću otkazao posetu 18.06., kojom se ovaj razmetao. Od ovog šamara zvone uši!

- Sanda Rašković Ivić @sanda_SRI 14.06.2020.

Odavno je poznato da su Miloševićevi nacionalsocijalisti najpouzdaniji lakmus-papir koji neumitno pokazuje rok trajanja svake vlasti u kojoj oni saučestvuju: čim okolina klizne u kiselo, plavi (žuti, crni ili bilo koji drugi) lakmus odmah - pocrveni. Naravno, i ovog kao i svakog drugog puta, Dačić & Co. ne samo da su prešli u mod pretpranja biografija već ovakvom retorikom standardno vraćaju nazad i svoje glasače koje su projektovano delegirali koalicionom partneru... iz raznoraznih pobuda. Tako proprani (varikinisani?), postaju ne samo zgodan koalicioni partner za budućnost već i podjednako zgodan lepak za članove i glasače onih koji će uskoro pasti.

Pacovska posla.

Apropo drugog tvita, zanemarimo na čas lik&delo frau SRI (kao da tu ima nečega na šta bismo gubili vreme), i priznajmo činjenicu da nikada Putin zvanično nije potvrdio svoj dolazak u Srbiju tokom juna ove godine. Sve je to bio samo deo standardnog baljezganja i balavljenja Aleksandra Vučića, pred- i post-koronarna predstava za njega samog. Da se hrabri kako je i on neko i nešto, da se teši kako je i on pametan. Eto, ispade toliko pametan da je sada smislio da se Putinu uvlači tako što će podržati Trampa.

Obično je to tako kada ne razumeš (jer si toliko glup, da si samog sebe uspeo da ubediš kako si prepametan) da je jedini interes Rusije po pitanju Kosova taj, da Krim (p)ostane deo Ruske Federacije - i ništa više. A ni manje.

ruska FSB balerina #1

Elemdaklem, šta još reći o ova dva tvita, sa početka teksta, osim:

Ima neka tajna veza, za sve ljude zakon krut.

Njome čovek sebe veže, kada bira sebi put.

Sidro koje lađu čuva, da ne bude buri plen,

Tone skupa sa tom lađom jer je ono deo nje.

Ima neka tajna veza,

Tajna veza za sve nas.

ruska FSB balerina #2

Red bi bio, ovoga puta, da zarđalo pokvareno SPSidro potone zajedno sa trulom lađom.

Konačno.

Svako, ko u bilo kojoj varijanti postvučićevske vlasti bude sadio tikve sa SPS-om (a takvih itekako ima i među bojkotašima i među onima koji na izbore izlaze) bolje da odmah počne sa odbrojavanjem sopstvenog roka trajanja - unazad.

Da ne bude posle "nismo gledali šta piše na ambalaži", a unutra... debeli pijani pajac na federu, sa mikrofonom u ruci, koji svaki čas iskače iz kutije - i smrdi na požarevačke zombi mrcine i njihove zločine.

Jer, Z-rbija je ovo, bre!