Wednesday, 30 May 2018

Person of interest


"Nikakva provokacija nije u pitanju. Ideja da skulpturu predsednika Srbije postavim u kafani bila je marketinške prirode. I pokazala se kao čist pogodak. Ušla su jednom prilikom dva naprednjaka i videvši Vučića stali su mirno na sred kafane. Tek kad su došli sebi i videli da je u pitanju skulptura od gipsa, rekli su mi 'Al' si nas odsekao. Mislili smo da je stvarno komandant!'
Razmišljajući kako da privučem goste, znao sam da to mora biti nešto što izaziva pažnju najvećeg broja ljudi. I emocije. A ko drugi u toj meri to čini, nego predsednik Vučić?! Voleli ili ne voleli Vučića, funkcija predsednika mora da se poštuje. Ima onih koji mu stavljaju rogove, a devojke bi često da mu sednu u krilo i da se slikaju. To nije dozvoljeno.
Da li planiram Vučića da držim duže vreme u kafani - pa, moj je. Biće tu dok god privlači goste."
- Zvezdan Pejović, vlasnik kafane "Čukarički san"


Bre, ovaj gipsani Vučić više liči na Harolda Finča iz američke TV-serije "Stalna meta" (Person of intrerest) nego na samog sebe. U stvari, možda baš tako i treba, jer gospodin Gipsani ionako godinama povazdan kuka kako je stalno na meti mrzitelja Srbije (čitaj: Njega), opsednut je špijuniranjem građana po društvenim i drugim mrežama, još opsednutiji mesijanskim kompleksom spasavanja Srbije od sebe same, najopsednutiji sopstvenom fiks-idejom da postane bog - baš poput pomahnitale veštačke inteligencije pod imenom Samarićanin iz pomenute serije; softver, koji inicira incidente kako bi se potom pojavljivao u očima javnosti kao spasilac, pritom preuzimajući potpunu kontrolu nad svim (javnim i tajnim) službama.
Poznato?


Ima tu još sličnosti između stvarnosti i fikcije - Finč i njegovi saradnici su sve vreme na Samarićaninovoj listi za odstrel zato što se bore da spreče njegov uticaj na svet; gipsani Samarićanin je takođe non-stop na nekoj listi stalnih meta koju je lično on kreirao pa sebi dodelio prvih par stotina rednih brojeva, plus okružen je svitom marioneta i plaćenika baš kao i njegov virtuelni pobratim.
Zar nije onomad izjavio da "zna kako će da skonča"... zato što je pametan?


Pametni su, izgleda, bili i gazda kahvane "Ćukarički san" i kradikali iz Krupnja, pa su blagovremeno sebi izradili Samarićanina od gipsa i kartona, u prirodnoj veličini. Neka, ne smeta. Uzi ćerko oba komandanta, neće se bace.
A Harold, onaj Finč sa početka ove priče? E taj će, vala, doživotno ostati osoba za koju se naročito interesuju obaveštajne i bezbednosne službe, stalna meta svih Samarićana ovog sveta (bez obzira na materijal od koga su načinjeni).
Rigips-kartonski Vučić, stiroporski Toma, katranisani Vulin, bitumenizovani Dačić... i posle se još pitamo zašto im izolacija ide tako dobro od ruke.
Zbog toga što su državu pretvorili u kafanu u kojoj na sve strane nešto curi. Koja, da je reda, takva u kakvu su je izokrenuli, nikada ne bi prošla pregled sanitarne inspekcije.

Tuesday, 29 May 2018

Inicijacija pa baptizacija


"Crni anđeo pao sa Nebesa pravo popu na vojničku čizmu, pokajao se i vratio Gospodu."


Vulin skočio padobranom sa 3000 metara. (Novosti)
Nakon doskoka prošao je standardnu inicijaciju 63. padobranske brigade, tako što ga je vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk, inače aktivni padobranac, udario nogom u zadnjicu. (ATV)
Vulin prešao u hrišćanstvo. (Blic)
On i njegova supruga su oduvek hteli da krste decu. (Kurir)


Čekbremalo... Drug Crni je skočio, dočekao se guzicom na padobranca ispod sebe, Ćulibrk mu pomogao da se pridigne, zagrlio ga pa mu inicijacijski deganžirao već spomenuto ministarsko prkno, što je izgleda trajno prosvetlilo ministra za militarizaciju AV Levog koji se zauzvrat prokruciformisao i izbaptizovao neke Ruse?! Pardon, svoju decu - što mu je oduvek bila želja koja nikada nije bila dovedena u pitanje, već je samo bila odlagana. Odlagana, da, da - ali, zašto i do kad? Pa, dok crkva ne sprovede ekstrakciju Baneta Peranovića iz službe za egzorcizam i pokrštavanje.
Ipak to prihvatanje vere guzici pada nekako lakše nogom u vojničkoj čizmi, nego lopatom.
Čak i kada je u glavu.
Msm... inicijacija, baptizacija i tako to.

Monday, 28 May 2018

(p)resident evil


U sredini - president evil
Levo i desno - resident evil.

triptih "(p)resident evil"

U preseku ova dva skupa stoji jedno "p". Ko god voli neka izvoli s tim da radi šta hoće, ovi likovi nam ionako svima izlaze na isto - na nos. Stanje je definitivno, već treću deceniju hroničnoProtiv ovog zla se ne bori (takođe hroničnim) bulšitovanjem o njegovoj manjoj varijanti.
Neka svako za sebe, i po sebi, iz ovoga izvuče zaključak. Odavno je trebalo da mrdnemo dalje od osnovne škole.

Saturday, 26 May 2018

Društvena matematika za 5. razred


Venovi dijagrami se uče u okviru teme "Skupovi" - matematika za 5. razred osnovne škole.
Ako Srbistance pojednostavljeno definišemo kroz skupove onih koji kapiraju, onih koji ne kapiraju i onih koji shvataju da tu nema šta da se kapira, njihovim međusobnim presecima dobićemo podskupove koji potom dobrano podsećaju na slojeve ovdašnjeg biračkog tela.
Konačno, u preseku sva tri osnovna skupa nalazi se srž i ciljana grupa svega što se ovde dešava: oni koji ama baš ništa ne kapiraju niti shvataju, totalno su zbunjeni i stoga u potpunosti pogodni za kopulaciju sa ludim vladarima.


Sa Srbistanom je - baš kao i sa svakim drugim (samo)zatucanim društvom - problem u tome što gornja slika ne odslikava ovdašnje stanje stvari: središnji, skup nastao presekom svih skupova, u stvarnosti je veći od unije tih istih skupova. Srbistansko društvo se toliko ispresecalo da je postalo unija svih mogućih preseka, useka i secikesa koje povrh tog sumanutog arhiskupa od društva neprekidno kibicuju ono malo preostalih iz prvobitnih skupova.
Ovo je društvo u kome ima ljudi koji na Vučićevu najavu ukidanja umanjenja penzija reaguju sa: "e sad kad nam vrati onih 10% pa na to još doda onih procenat KOMA decimale..." - a takvi zaista postoje, i već danas revno srljaju u "diskusije" na tu temu i nasrću na "izdajnike" koji se usuđuju da komentarišu kako bi i sa pet razreda osnovne škole morali da ukapiraju koliko je ovde sve ludo.
Ali ne, lakše je držati se zlatne sredine zbunjenosti i braniti ludake.
I posle se čudimo što većina naših saplemenika svet i život vidi samo u okviru kartonskih korica Bloka broj 5, malajući se ratničkim vodenim bojicama dok uče sabiranje i oduzimanje samo do pet, striktno zrnima pasulja i kukuruza. Za nešto više, tu su im pametni telefoni.
Strašno je kada telefon ima veći IQ od vlasnika, a još strašnije kada se to odnosi i na fiksne telefone.
Umalo da zaboravim: takvima nas prave ovi "stranci", oni koji sa strane sede i crtaju ove krugove, presecaju nas i dele da ne budemo jedinstveni jer nas hiljadama godina mrze. Pa dobro, reći će neko, šta nas briga kad im to nije uspelo, (skoro) svi smo ionako u tom nadskupu Zbunjenih? Pa jasno je da su omanuli, šta god da rade. O da, odgovorićemo Mi, ali oni nikad ne odustaju da nas podele u osnovne skupove. E pa neće moći, svetske sile, Srbistanci su nenadjebivi kada je u pitanju utorivanje u centralni nadskup ludozbunjenosti i ništavila. Nego šta!
Kakva bre crna škola, matematika, likovno i slične budalaštine - 'ste vi normalni?
Tog skupa više nema.
Ne bi bilo neočekivano da ova vlast uvede obavezno prijavljivanje skupova čak i za nastavu matematike. 

Srbistan je unija preseka ispražnjenih skupova.
(matemotika za bilo koji razred)

Friday, 25 May 2018

Koma


"13 koma 3, 12 koma 0, 11 koma 2, 10 koma 4, 9 koma 6, 9 koma 5, 9 koma 4, 9 koma 3, 9 koma 2, 9 koma 1, 8 koma 9, 8 koma 7, 8 koma 6, 8 koma 5, 8 koma 4."
Ne nije to Vučić čitao listing indeksa sa neke berze, već će to - po njemu - biti stope porasta penzija ovdašnjih nakon odluke AVutističnog AVutarha da ih odmrzne nakon odluke da ih ne odmrzne... nakon nezakonite pljačke - pardon, nakon uvođenja neustavnog Zakona o privremenom smanjenju penzija.
Nakon nakona.


Da se podsetimo predigre ovom današnjem verglanju:
Krajem 2014. godine, Vlada Republike Srbije i tadašnji premijer Vučić donose odluku o privremenom smanjenju penzija i jednog dela plata, koju potom pretaču u Zakon, pravdajući to "pritiscima iz MMF-a, koji su postali neizdrživi" jer je druga (ponuđena) opcija za konsolidaciju javnih finansija bila još katastrofičnija od ove, pa su tako rešili da za spas Srbije podmetnu grbače penzionera i zaposlenih koji primaju plate iz budžeta, ali i zaposlenih u javnim preduzećima koja sa budžetom imaju veze manje od širokogrudo subvencionisanih "stranih investitora", braće & prijatelja.
Do pre par dana, svako ko je javno govorio o neustavnosti tog "zakona" i nezakonitog ponašanja nekadašnjeg premijera a sadašnjeg predsednika + njegove prateće satelitske svite, u trenu je po raznim "pinkformerima" bivao proglašen i potom razvlačen do besvesti kao mrzitelj, strani plaćenik (MMF-a?), nedostojan, izdajnik, napadač na Srbiju, Tačijev i Haradinajev lokator, cijaš, harpovac, mason, iluminat, lemurijanac, đilasovac, pacov, hijena, domicilna ništarija, dosmanlija, žuti, prangija, narko-bos, nesrbin, autošovinista i ko zna šta sve još ne sa spiska od koga bi čak i Crven Ban pozelenio.
2015. se Ustavni sud ovog provizorijuma od države oglasio, smatrajući da je "neosnovan zahtev za utvrđivanje neustavnosti pomenutog Zakona".
2017. poslanici u Skupštini izglasavaju izmenu Zakona ukidanjem vremenske odrednice (čime Zakon zapravo postaje primenljiv "na neodređeno") pravdajući se kako bi na taj način on mogao biti ukinut i pre roka. Onog istog roka koji su upravo tim glasanjem ukinuli.
Međutim... 
10. maj 2018.
- Politika abruje kako MMF sugeriše Vladi Srbije da ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplate (čitaj: smanjenju) penzija jer su javne finansije postale stabilne, tako da Srbija na tom polju treba da nađe sistemsko (umesto privremenog) rešenja.
11. maj 2018.
- Aleksandar Vučić smatra da MMF ne voli penzionere više od njega, jer je on uvek za zaštitu najsiromašnijih, te da stav MMF o ukidanju Zakona kao posledicu može imati drastičan skok najvećih penzija, a nasuprot njima 3/4 penzionera od svega toga ne bi imali ništa. Naizgled nepovezano sa ovim stavom, Ana Brnabić ima još katastrofičniju viziju, po kojoj će prihvatanjem sugestije MMF čak 80% penzionera zapravo dobiti smanjene penzije, pa zato predlaže primenu faznog dvogodišnjeg usklađivanja penzija, kao uvod u buduće sistemsko rešenje.
13. maj 2018.
- Opet Vučić i opet izjave o smaku sveta, ukoliko prihvati(mo) preporuku MMF-a. Ovoga puta ne priča o najvećim penzijama i onima koji će ostati na nuli, već priču širi izjavom da bi ukidanjem Zakona zapravo onima sa penzijama do 25 hiljada rajhsdinara (RSD) godišnje tako "oduzeli" po dve cele penzije. A on to nikako neće dozvoliti.
25. maj 2018.
- Nakon dvonedeljnog teškog prežvakavanja mozga, Vučić se (opet u Obrenovcu?!) iznova oglašava povodom Zakona o smanjenju penzija. Ovoga puta (zavisno od medija, od kojih svaki tu vest prenosi i tumači na sebi svojstven način), mesijanski uzvikuje da će Zakon biti ukinut, pa ukinut do kraja ove godine, pa ukinut do novembra, pa... tj. da će njegovo ukidanje krajem ove godine predložiti ona ista osoba koja je najavila 80% verovatnoće porasta infarkta i drugih nervno-kardiovaskularnih oboljenja u penzionerskom delu biračkog tela. Kao šlag na tu tortu, Vučić čita "procente koma decimale" povećanja penzija, pa doda da će one biti veće za 25%?! Konačno, kao kandiranu voćku povrh šlaga, on najavi za novog ministra finansija nikog drugog do Sinišu Malog.

I tako je, konačno, predsednik čestitao svim penzionerima Dan mladosti.


Ovde se radi o teškom slučaju indukovane društvene kome.
Pitanje je samo da li je njen krajnji cilj izlečenje ili terminacija komiranog društva.
Kako stvari stoje, slobodno zaboravite na ono prvo.

Neka bude - GDPR


GDPR nam stiže, ali nema razloga za paniku.
Evo odgovora na deset ključnih pitanja vezanih za tu temu.



Uredba EU o opštoj zaštiti podataka (General Data Protection Regulation = GDPR) nam kuca na vrata. Sa sobom nosi obećanje da će promeniti način na koji vi i vaši klijenti obrađujete privatne podatke svojih korisnika i potrošača. Uredba stupa na snagu 25. maja u svim zemljama-članicama Evropske unije. Što se tiče Velike Britanije, malo je verovatno da će Bregzit uticati na njenu primenu, s obzirom da je britanska vlada rešena da je primeni.
Kompanije koje se budu oglušile o nova pravila mogle bi se suočiti sa kaznama i do 20 miliona eura ili 4% svog ukupno ostvarenog prometa poslovanja. Ovo zvuči pomalo drastično, zar ne? Neke firme, suočene sa poprilično složenom zakonskom regulativom u okviru GDPR, već su počele da paniče. U celoj toj frci, dolivajući ulje na vatru, ide i određena doza preterivanja koja dolazi od strane samih zakonodavaca.
Hajde da to pogledamo sa druge strane. Smatramo da nema potrebe za paničarenjem. Kompanije bi, zapravo, o ovoj Uredbi trebalo da razmišljaju na sledeći način: tu se radi samo o sistematizovanju praksi koje su se pokazale kao najbolje, i njihovoj primeni na polju zaštite privatnosti podataka. Drugim rečima, GDPR obezbeđuje sprovođenje mera koje ćete vi i vaši kupci ionako morati da uspostavite.
Krajnji korisnici bi trebalo da budu u centru vaše pažnje, a ne oni koji su doneli Uredbu. Na kraju krajeva, ukoliko su klijenti zadovoljni načinom na koji koristite njihove lične podatke, onda neće biti potrebe da se pozovu na zakone.
Ukoliko ste cenjeni pružalac usluga malim i srednjim preduzećima koji su vaši klijenti, evo kako im možete pomoći da prođu kroz ovaj proces završnih priprema za primenu Uredbe. Što bi se reklo - pa kako izgleda ta najbolja praksa i šta sve vaši klijenti treba da urade? 



Kako bi smo malo pojednostavili stvari, hajde da odgovorimo na sledećih deset pitanja.

1. Kada kompanije mogu legalno da koriste lične podatke?
GDPR kaže da postoje šest razloga zašto neka kompanija može da u razumnoj meri očekuje legalnu obradu ličnih podataka svojih klijenata/korisnika. Najočigledniji je onaj kada korisnici kažu da su zadovoljni zbog toga. U komercijalnom scenariju, kompanija će od svojih klijenata zatražiti određene akreditive kako bi ostali u kontaktu. GDPR nalaže kompaniji da saglasnost za tu radnju treba da bude eksplicitna, klijent dobro informisan, kao i da nema gomile drugih uslova i odredbi ugovora koji ga zamagljuju. Ostali razlozi za zadržavanje tih podataka uključuju: pojedinačni ugovor (npr. sa zaposlenim), zakonsku obavezu, vitalni značaj (npr. kada je obrada podataka neophodna zarad opšteg dobra), javni interes, legitimni interes (npr. kada postoji nužan razlog za obradu ličnih podataka bez saglasnosti).

2. Da li GDPR važi samo za evropske kontinentalne kompanije?
Ne! GDPR se odnosi na građane Evropske unije, a ne na kompanije koje obrađuju njihove podatke. Dakle, ukoliko klijent vaše kompanije ima sedište van Evrope ali u njoj ima korisnike, moraće da se pridržava ovih pravila. Organi EU za zaštitu podataka, poput britanskog Ureda komesarijata za informacije, mogu preduzeti mere protiv organizacija bez obzira gde se u svetu nalazile, ukoliko to predstavlja rizik po britanske državljane.

3. Ko može da pristupi ličnim podacima?
Za početak, vaši veći klijentimoraju da imenuju službenika zaduženog za zaštitu podataka. Nadležni će kontaktirati takvu osobu radi provere usklađenosti sa Uredbom i uspostaviti ispravne procese i protokole. Osim toga, samo ovlašćeni zaposleni (za koje to zahteva potreba posla) smeju da imaju pristup podacima klijenata.

4. Na koji način kompanije treba da osiguraju podatke?
GDPR zahteva visok nivo bezbednosti, mada je o specifičnostima poprilično nejasan. On ne određuje konkretne mere, već kaže da će od kompanija biti zahtevano da "obezbede nivo bezbednosti koji odgovara stepenu rizika".

5. Koji je najbolji format za držanje podataka klijenata?
Iako je od ključnog značaja obezbeđenje i kvalitetno kriptovanje podataka, kako i mirovanju tako i u tranzitu, podjednako je važno i učiniti ih dostupnima za korisnike kada ih oni zatraže. U okviru GDPR, ljudi mogu u bilo kom trenu zatražiti svoje podatke na uvid, zahtevati da budu obrisani ili ih preneti kod nekog drugog provajdera. Zbog toga, Uredba kaže da kompanije moraju obezbediti prenos ličnih podataka u "strukturiranim, obično korišćenim i mašinski čitljivim formatima".



6. Šta je "dizajnirana privatnost" i šta ona znači za mene kao pojedinca?
Najbolji način za obezbeđenje informacija u svakom trenutku predstavlja upotreba softvera koji je dizajniran sa naglaskom na zaštiti podataka. GDPR ohrabruje preduzeća da prihvate tu "dizajniranu privatnost" kako bi mogla da obrađuju podatke bez potrebe za dodatnim compleksnim modifikacijama koje troše vreme, samo zarad obezbeđenja usklađenosti sa Uredbom.

7. Na koji način kompanije treba da reaguju u krizi?
Najvažnija je blagovremena priprema. GDPR traži od kompanija da imaju procenu uticaja na privatnost (Privacy Impact Assessment = PIA). U suštini, to podrazumeva postavljanje pitanja "Kako bi naši klijenti/korisnici mogli da budu izloženi riziku u slučaju zloupotrebe podataka od strane loših momaka?", i potom zapisivanje zdravorazumskog pristupa zarad upravljanja tim rizicima. Kada preduzeće postane svesno postojanja curenja podataka, u roku od 72h mora da o tome obavesti kako lokalni organ za zaštitu podataka tako i sve korisnike koji su tim curenjem bili pogođeni. Plus, sva korespondencija sa klijentima mora biti obavezno na engleskom jeziku razumljivog nivoa.

8. Kakve su kazne za nepoštovanje Uredbe?
Jednom rečju: kaznene. Nadležni organi mogu napisati kazne do 20 miliona evra ili 4% ukupnog opšteg prometa. U stvarnosti, nadamo se da će na samom početku oni radije tražiti garancije da kompanija ima aktivan plan i da na najbolji način radi na rešavanju bilo kakvih problema.

9. Kakav je to dil između onih koji "kontrolišu" i onih koji "obrađuju" podatke?
GDPR navodi dve strane koje idolaze u kontakt sa podacima: jedna koja ih kontroliše i druga koja ih obrađuje. Oni koji kontrolišu su na višem položaju u toj hijerarhiji, jer oni odlučuju koji će podaci biti prikupljeni i šta će sa njima biti rađeno. Oni koji obrađuju, samo sprovode instrukcije onih koji kontrolišu. U dosadašnjem režimu, "kontrolori" su imali najveći deo pravne odgovornosti. Po GDPR-u,"obrađivači" će takođe biti odgovorni za akcije koje imaju uticaj na lične podatke.

10. Šta je sa drugim kompanijama u tom ekosistemu, poput SaaS provajdera? 
GDPR proširuje odgovornost na sve organizacije koje manipulišu ličnim podacima. Ukoliko neka treća strana, koja ima pravo pristupa bazi podataka vaših kupaca, nije kompatibilna sa Uredbom, onda ni vaši kupci automatski nisu kompatibilni. To znači da oni moraju otresti prašinu sa tih ugovora i obezbediti da njihovi dobavljači budu deo rešenja, a ne problema.

Jasno je da u GDPR-u postoji mnogo više od ovih deset tačaka, ali one predstavljaju dobar primer na koji to način većina pravila jednostavno odražava pametnu biznis-praksu. Kada su klijenti srećni i zadovoljni, onda će to podjednako važiti i za donosioce Uredbe.
Ako sumnjate da vaši klijenti nisu u potpunosti pripremljeni, uverite ih da je moguće mnogo toga postići sa 12 jednostavnih i praktičnih koraka, baš kako to preporučuje britanski ICO. 

Arne Uppheim: GDPR is coming - here's why you don't need to panic (Avast blog, 23.05.2018)
Erik Preisser: Are your SMB clients GDPR-ready? (Avast blog, 24.05.2018)
General Data Protection Regulation (GDPR) - final text neatly arranged (Intersoft consulting)
Regulation (EU) 2016/679 of the European Parliament and of the Council (pdf)
Preparing for the General Data Protection Regulation (GDPR) - 12 steps to take now (ICO 2018)


Naravno, bez obzira da li ste državljanin (ili ne) neke od članica EU, a koristite razne društvene mreže, platforme i slične servise (poput blogova), Uredba se odnosi i na vas dokle god budete imali posetioce vašeg sajta koji su građani EU. Iako su blogovi "lična stvar" a ne firme, ne dajte se time zavaravati da pravila igre ne važe i za vas. Zbog toga je Google blogger (platforma na kojoj je i ovaj blog) obavestila svoje korisnike o sledećem:
- Zakoni Evropske unije od vas zahtevaju da vašim posetiocima koji su iz EU obavezno pružite informacije o "kolačićima" koje koristite i podacima koje na svom blogu prikupljate (koristeći npr. Google analytics i slične alate). U mnogim slučajevima, ti zakoni takođe od vas zahtevaju obavezno pridobijanje saglasnosti korisnika za takve radnje. Iz čiste ljubaznosti prema vama, na vaš blog smo dodali jednu notu da bi smo objasnili na koji način koristimo određene Blogger i Google "kolačiće", uključujući i one za Google Analytics i AdSense, kao i za ostale podatke koje Google prikuplja. Na vama je odgovornost da potvrdite da će ova nota zaista biti u funkciji na vašem blogu, i da je na njemu jasno vidljiva. Ukoliko koristite i druge "kolačiće" (npr. dodavanjem opcija trećeg lica), ova opcija možda kod vas neće raditi. Ukoliko na svom blogu koristite i neke opcije drugih provajdera, moguće je da postoji prikupljanje nekih dodatnih informacija vaših korisnika.
Dakle, nisi u EU ali moraš da poštuješ pravila igre. Zbog njih ali i zbog samog sebe.
Ko ovo ne ukapira - ode blog.
Aha, pitajte Marka Cukerberga šta o tome misli...


Cookies notification i European union countries (Google Blogger support, 24.05.2018)


Thursday, 24 May 2018

Ženik



Nekadašnji premijer i bivši predsednik DSS, Vojislav Koštunica (72), navodno je stao na ludi kamen. Kako nezvanično saznaje Alo!, on se oženio Ljiljanom, svojom dugogodišnjom prijateljicom i ljubavlju iz detinjstva. Dugogodišnji komšija nekadašnjeg premijera kaže da mu je beskrajno drago što Koštunica nakon ženine smrti nije klonuo. Komšije navode da zaljubljene golupčiće gledaju na Dorćolu svakodnevno. Kako kaže prijatelj nekadašnjeg lidera DSS, oni sada žive zajedno u njegovoj kući na Dorćolu, srećni su i zaljubljeni, vode lep, miran ili što bi se reklo penzionerski život.
Voja: Niste obavešteni!


Vapaj Vojislava Koštunice: Progoni me žena manijak! Molim vas, pomozite mi! Izvesna Ljilja predstavlja se po gradu kao moja supruga, pokušala je i da mi upadne u stan. Prijavio sam je policiji, ali ne vredi, ne znam više šta da radim. Već godinu-dve proganja me žena s lažnim fejsbuk profilom koju nikad nisam ni video ni upoznao. Policiji je obećala da će da prestane, ali to i dalje traje. Psihijatri kažu da je u pitanju osoba koja nije pri sebi.
Ljilja: Udajem se za njega. Nas dvoje se odavno poznajemo, a ponovo smo se sreli 2012. godine. Družimo se, mi živimo život. Uskoro ćemo se venčati i bićete o tome obavešteni. Ne dam zajedničke fotografije dok ne budemo obavili građansko venčanje, a ima ih dosta, zaista. To je njegova želja i ja je poštujem. Voja ne zna da ja pričam sa vama, ali ću mu reći.


Paparazzo! Vojislav Koštunica u šetnji Studentskim parkom. Televizija N1 snimila je Vojislava Koštunicu, poslednjeg predsednika SRJ i bivšeg predsednika vlade Republike Srbije. Koštunica, nekadašnji predsednik DSS, koji se gotovo uopšte ne pojavljuje u javnosti, prošetao je Studentskim parkom u centru Beograda, bez obezbeđenja, u društvu jedne šarmantne dame, koja je, kako saznajemo, upravo Ljiljana.


Vojislav Koštunica (74), bivši predsednik SRJ i premijer Srbije, venčao se pre nekoliko meseci s književnicom Ljiljanom. Ova informacija potvrđena je i u opštini Stari grad. Tamo otkrivaju da je novopečeni bračni par obavio građansko venčanje pre nekoliko meseci, i to u strogoj tajnosti. Srodnu dušu pronašao je u Ljiljani, koja je, inače, pisac. Vezuju ih slična interesovanja, a vremenom su se zbližili i odlučili da obave građansko venčanje. Već izvesno vreme žive zajedno u njegovom stanu na Dorćolu, vode miran, penzionerski život. Bivši predsednik SRJ se nikada nije skrivao sa svojom izabranicom. Komšije ih viđaju gotovo svakodnevno kako šetaju Dorćolom, ali on nije čovek koji bi to da se ženi objavio na sva zvona. Obavili su to tiho, mimo očiju javnosti. Nije se ni nekim nekadašnjim bliskim saradnicima pohvalio da se oženio. Iako to samo slute, niko se ne usuđuje da ga pita.

Dajte, more, tu jabuku da jupucam, ako Boga znate!

Nekako još ima smisla u naizgled nelogičnoj tvrdnji da za godinu dana, od marta 2017 do maja 2018 ostariš dve godine - ukoliko si rođen pet dana pre prve i dva meseca nakon poslednje "vesti". Međutim, kako to da je onaj isti "prijatelj nekadašnjeg lidera DSS" tj. "dobro obavešten izvor blizak Koštunici" (iz prve i poslednje "vesti") uspeo da Vojislava preseli iz njegove kuće u njegov stan? Naravno, na Dorćolu. Pa kako sad - te se ženi, te se ne ženi, te ga proganja, te se šetaju, te ima kuću pa onda ima stan... I odakle mu bre sve to, da nije dobio u vreme bombardovanja '99?
A, ne, to je bio neki drugi predsednik... mada, nije da ne liče - sve više.
Srbija baš ima velikih muka sa tim predsedničkim svadbama.
Pa kad nije obaveštena.

***
Kad ispališ sve Vuline, Đuriće, Sline, Maje, Krstiće, Šešelje & ostale pinkformere iz arsenala ometanja zdravog razuma, neizostavno moraš da izvadiš iz ormara i Kostur... pardon, Drvojislava Drkoštunicu.
Sluđivanje i zamajavanje bez njega nikako ne idu, zar ne?

Wednesday, 23 May 2018

Operacija Titšprung


Aha - da vidimo sad ko je sisa!
Deder neka Đilas, Jeremić i Janković skoče k'o naš Drug Crni, pa onda nek napadaju Predsednika Aleksandra Vučića i Srbiju, blate ih po ambasadama svetskih sila. Ma, bre, njih trojica su sise, ko ona mutantkinja u Total Recall, a ne naš neustrašivi Drug AV Levi Osvajač!


Pre nekih trideset i kusur godina, na jednoj negotinskoj "mini-gitarijadi", nastupe lokalni pankeri "Dr. Dralle" i na samom početku naprave kurcšlus & privremeni prekid svirke (dok ih nisu udaljili sa bine). Zašto? Pa, nije bilo "na liniji" - te 1984 - javno odsvirati pesmu čiji stihovi počinju ovako:

Bombe
Meci
Propagandni leci
Desant na Kosovo Polje

Elemdaklem, Vulin je skočio.
Konjićev skok - nemački desant na Drvar 25. maja 1944, koji nema nikakve veze sa Nebojšom Krstićem.
Sisin skok - Vulinova vežbovno-borbena uzbuna desanta na Kosovo, Albaniju, Hrvatsku, BH Federaciju i ostale austrobugarske Vilotiće 20. maja 2018, koji nema nikakve veze sa bilo čime šta se može podvesti pod šifru "normalno".
Naravno, bila je to samo proba za "Slet 2018", kada će Drug Crni desantno skočiti na sam centar Stadiona JNA i lično u svečanoj loži uručiti paštetu mladosti uniformi svog vrhovnog komandanta, maršal-paše dr AV Desnog.

Loodilo, brtte.

Thursday, 17 May 2018

Saslušanje


Apsolutno sam siguran da nešto moramo da uradimo, jer je jedan deo naših medija i građanskog društva iz nekog razloga nezadovoljan. Ja sam spreman da ih saslušam i da vidim šta možemo da uradimo kako bismo prešli preko različitih mišljenja i da vidimo šta možemo da uradimo kako bismo seli zajedno i pronašli najbolja rešenja za sve.

- Aleksandar Vučić (Euronews, 17.05.2018)


Jakovljevići, sedite na tu stolicu i ne glumite nezadovoljstvo dok razgovarate sa stonom lampom. A ti, Đuro, vodi zapisnik sa saslušanja, ali tek nakon što mu budeš oprostio što si ga tukao. Nemoj pre, jer ti mrzitelji očas posla promene izjavu.Eto, ja sam rekao svoje.

Sunday, 13 May 2018

Ljubav je...


12. maja 1984. Vinston Smit zapisuje u svoj Dnevnik (koji krije u rupi u zidu, van dometa telekrana):
"Sloboda je kada slobodno kažeš da je dva plus dva jednako četiri. Kada to možeš, sve ostalo dolazi samo."
Islednik O'Brajen mu te bubice slobode ubrzo izbija iz glave uz pomoć sprave za mučenje, objašnjavajući da zbir 2+2 zavisi samo od toga da li će Partija reći 3, 4 ili 5. I da se samo na taj način - odricanjem od slobode da su dva i dva četiri - iskazuje prava i iskrena ljubav prema Velikom Bratu.
Tako, i nikako drugačije. Sve ostalo je izdaja.


Kako se onda zove "sloboda" u kojoj što ti je manja penzija ili plata to te više ubeđuju da ti nikada nije bilo bolje? Pa i stanovnike Okeanije su ubedili da im nikada nije bilo bolje kada su im povećali dnevno sledovanje čokolade sa 25 na 30 grama dnevno... iako su pre toga dnevno sledovanje od 50 grama prvo prepolovili, zbog stabilizacije budžeta kako bi pomogli "naše momke na frontu".
Kako se zove kada ti od 100 uzmu deset, pa ti kažu da su ti vratili desetinu od toga i da ti je zato sada bolje nego ikada? Kada te besomučno i svakoga dana najgori đaci u generaciji ubeđuju da je 100-10=90 pa 90+9=99 i da 99 ne samo da nije manje ili jednako, već je veće od 100? Tako i nikako drugačije.
Ili da se neka umanjenja od 10% pišu kao -20, -25, -30...?
Ili da zbog toga svi volite Dugačkog Brata, jer i on voli vas?

grb Ministarstva Ljubavi u Okeaniji (Orvel "1984")

To se zove institucionalizovano ludilo.
Takva društva nikada ne traju dugo.

***
"Ti si moja čokolada, Dugački Brate. Što te manje imam, to te duže volim.", zapisao je 13. maja 2018. u svoj Dnevnik jedan službenik srbistanskog Ministarstva Istine. Onaj koji ne samo da se ne krije od telekrana, već se ne skida sa njega. Onaj, koji se odaziva na Konj22.

Thursday, 10 May 2018

Samoinicijativno


Uniformisana delegacija Vojske Srbije nije 9. maja o.g. odala počast i položila venac na spomenik Čiči - i tačka. To što su neki pojedinci bili u nekim uniformama u nekoj šumi sa nekim vencem pred nekakvim spomenikom, to nema nikakve veze sa Vojskom - u koju naš narod veruje najviše odmah nakon Druga Predsednika i slike njegovog dede, više i od komunalne policije, crkve i sudskih izvršitelja zajedno! Uniforme - pa šta! Kao da je to odma' vojska čim neko obuče uniformu. Manemojte, a šta ćete onda da kažete za medicinske sestre, a, jel' vam i to odma' vojska?! Nije. E, tako je i sa ovima sa slike. Danas svako može da kupi garderobu koja podseća na uniformu, ofarba je u SMB ili maskirno, prišije na nju neke krpice, na glavu nabije kapu, oko vrata okači raspeće i kandilo, na grudi medalje a na ramena čvarke, pa onda sve to fotošopira i na društvenim mrežama nekontrolisano i ludački bezumno napadne Predsednika u njegovom odsustvu. Ovo je samo još jedan dokaz da su žuti lopovi spremni na sve samo da bi napali Srbiju i njenog Predsednika, tj. - pardon - Predsednika i njegovu Srbiju!

- iz saopštenja Ministarstva odbrane Republike Srbije, povodom... "nečega"


Ne znam zašto se oko ovoga digla tolika prašina. Ministarstvo zaista jeste u pravu: to nije bila nikakva zvanična delegacija u uniformama Vojske Srbije. To su bile neke samoinicijativne kineske trenerke. Ovde samo zlonamernici i nedostojni ljudi mogu da lažu kako ne znaju da je jedina originalna uniforma koja je u zvaničnoj upotrebi u jedinicama i ustanovama Vojske Republike Srbije - crna.
Šta, da nećete možda - slučajno - da kažete kako ministar(stvo) laže?
Hoćete da vam pošaljemo čestitku koja počinje sa "Otadžbina Majka Srbija te zove", da vas razuverimo?
Samoinicijativno, naravno.

Wednesday, 9 May 2018

Deveti krug


psihoaktivno dejstvo veštačkih zaslađivača u gaziranim napicima - u praksi

"Od Beograda do Brisela, od Normandije do Ivo Džime, od Tobruka do Vladivostoka, od Dunava do Miljacke, svud su straže Druga Draže, sve je samo Ravna Gora... to jest Kale... znači, Brdo!"
- Ivice Dačić: "Sabrana dela" (sveska #8: O značaju Dana pobede nad fašizmom, Dana Evrope, i Evropskoj Uniji kao fašističkoj tvorevini koju je neocarska Rusija tako uspešno raskrinkala)

kečerski zahvat "pragnje"

"A sutra, drugospodo članovi tj. dame i gospođo članice Nacionalsocijalističke partije Srbije, da se svisvisvi vratimo redovnim rehabilitacijama, istorijskim plagijatima i revizijama, polaganjima vojnih venaca na spomenike naših i vaših, kao i ostalim vulinovštinama. Živeli nam Sloba i Mira, Stari i Čiča, drug Staljin i gospodin Hitler, Ceca i Karleuša, Koštunica i Tadić, Kurc i Mali, Skot i Skat, ćirilica i latinica, banana i koferče, komitet i crkva, kale i značibrdo, Aleksandar i Vučić, i Srbija i Svet! U to ime, za pokoj duše, još jedared - živeli!"
- Ivica Dačić: "Pesmarica i ostale zdravice za deveti razred osnovnih studija Večernje škole"

Recenzija, lektura, povez, ilustracije i unutrašnja strana korica obe knjige: "Magistar", Zemun (1991/2018)


Tuesday, 8 May 2018

Još malo o diplomatiji srBskoj


Dvesta i kusur godina nakon navodnih Miloševih uputa Ičku, Srbija kao da ništa nije naučila. Vlast ovdašnja na diplomatiju i međunarodne odnose i dalje gleda striktno iz - sebi svojstvene - naopako žablje perspektive (zbog čega je apsolutno ubeđena da je Svet ispod a ne oko nas):

- ovako predsednik zamišlja odnos Srbija-to-sam-Ja sebe i ostatka sveta (zanimljivo: u Čaplinovom filmu se Veliki Dikatator zove Hister, u našem - Šizoje)


- ovako ministar inostranih poslova zamišlja kako se treba ponašati u zvaničnim međunarodnim prilikama


- ovako ministar vojske zamišlja komunikaciju sa susednim državama


- ovako premijerka zamišlja rekonstukciju Vlade, pa krene da to objašnjava stranim kolegama


- ovako ministri finansija i privrede zamišljaju velika uspešna strana ulaganja u Srbiju (naročito ruska)


Građani Srbije, u međuvremenu, ne zamišljaju više ništa jer im je zahvaljujući ovima (gore pobrojanim, i još mnogima uz njih) život pretvoren u crno-beli film, nimalo smešan, a pritom i nemi - bez Kristinine klavirske pratnje.
Ni u crno-belom filmu nije sve crno, koliko je sve manje belog u srbistanskom filmu.
Pa opet, boja i ton će se ovde vratiti kad-tad, to je neminovnost. Pitanje je da li ćemo tada nemo i u čudu zinuti, ili se ipak setiti da smo sve to (i mnogo više) nekada imali - pa zbog ćutanja i žmurenja izgubili. Ovde su čuda i čudotvorci oduvek odnosili prevagu nad razumom, nema razloga da posumnjamo kako će naredni (i svaki drugi nakon njega) put biti drugačije.
Pa opet...

Monday, 7 May 2018

Ičkova vrtoglavica


"Slušaj Petre, ti ćeš ići kao naš prvi Ambasador kod Porte. Kad stigneš u Carigrad primiće te Sultan u audijenciju i predaćeš mu akreditivna pisma. Pazi dobro Petre, kad budeš tamo pred Sultanom. Da se kurčiš bre, da vide Turci da Srbija nije mačiji kašalj. Ne mogu oni da rade kako oni hoće. Ali Petre, dobro vodi računa. Ako na to tvoje kurčenje, počne i Sultan da se kurči, e... ti Petre, odma' da odkurčiš, jer je Srbija ipak mala zemlja. I da znaš - Sultan je slab na pare i na muško dupe, a mi pare nemamo da ti damo."


Vučić: Erdogan je najzaslužniji za "vrtoglavi uspon" saradnje Srbije i Turske

Istine radi, treba napomenuti da Knez Miloš nikada nije mogao da pošalje Petra Ička za prvog ambasadora Srbije kod Porte, zbog nekoliko istorijskih činjenica:
- Petar Ičko je umro 1808. godine
- Miloš Obrenović postaje vrhovni Knez 1815. a nasledni Knez Srbije 1830. godine
- Ička su 1806. vođe Prvog ustanka slale na Portu da pregovara o primirju, tako da je Miloš mogao da bude samo jedan od vođa (vojvoda), nikako Knez (nakon toga su ustanici zauzeli Beograd, pa je Ičko 1807. godine jedva izvukao živu glavu iz Carigrada)
- akreditivi se razmenjuju između država, što Srbija za Ičkovog života još uvek nije postala
Sve to ipak ne umanjuje aktuelnost priče, zato što dobro znamo ko je Iskander A.V. Ičko i šta je u ponedeljak radio po Ankari - verovatno je, pored leka za vrtoglavicu, tražio i formulu kako da očisti "srpski internet" od nedostojnih ljudi, tupadžija, stranih plaćenika, žutih lopova, budala, izdajnika, hijena, pacova, domicilnih ništarija, soroševaca, lokatora, pučista & ostale opozicije - po Erdogan-efendi receptu za kućni red i mir. Naravno, pare je sa sobom obavezno poneo - što je sigurno, sigurno je. A i zbog "bol u dušu", kume.
Nego, ko je onda Miloš - onaj, koji bi izdao ista takva uputstva svom današnjem Ičku?
Da ih možda nije izdao sam sebi, pa mu se zbog toga zavrtoglavilo?
Ne bih znao kasti.

Sunday, 6 May 2018

S ove strane Dobra i Zla


"Vodi računa da u borbi sa demonima i sam ne postaneš demon, jer kada dugo gledaš u ambis onda i ambis gleda u tebe."



Problem sa Pinkom (i ostalim Informerima) nije u filmovima, niti je ikada bio. Sve te filmove možete po ko zna koji put gledati i na drugim TV kanalima, ali nijedan drugi kanal (pa čak ni RTS... možda) neće vam uzvratiti pogled kao što to Pink radi već treću dekadu.
Tačno je da je sve započelo na tadašnjoj RTVBgd (potonjoj RTS) besomučnim emitovanjem "Boja na Kosovu" (igrana i izigrana verzija), "Boljeg života" i polusatnog Dnevnika u pola osam koji je trajao sat i po, ali to je bila samo ivica ambisa u koji smo kao društvo gurnuti dok smo fascinirano gledali u demone umesto da se sa njima borimo - prvo u sebi, pa potom i oko sebe.
Ne, lakše je bilo zadovoljiti apetit za samodestrukcijom, od demona okrenuti pogled ka ružičastom ambisu - i upasti u njega. A on je na pogled uzvratio rijalitijima, plastifuksama, kursadžijama, saopštenjima, bahatošću, uvredama, crnim hronikama i konačno, kao vrhunac ludila, nečim što se zove "Minut, dva" i traje onoliko dugo koliko je potrebno da vam uzvrati pogled i u toj vučjoj igri vas natera da svoj ponovo skrenete u (pravu) stranu.
Nakon višegodišnjag gledanja u roze ambis, ne možete se fokusirati više ni na šta drugo, pa počnete da se sa njim poistovećujete, aktivirate se i krenete da se ponašate isto kao on. Asimilirate se u ambis, pa onda krenete i na sebe da gledate kroz njegovu prizmu. Pretvarate se u ono što (vam je podmetnuto da) mislite, pa kada ne mislite ništa onda se na kraju u to i pretvorite.
Nema veze, neka smo i ništa, samo nek' je sve ružičasto pa i mi sami.
Tada će ambis svakako prestati da gleda u nas. Gledaćemo zajedno u neku novu žrtvu.

***
Dovoljno je pogledati kako su mediji juče izveštavali o cirkusu u i oko Hrtkovaca, da bi smo videli koliko je bezdan ovaj naš ambis: po nacifrekventnim javnim kućama informisanja, to je bio "pokušaj grupa ekstremista i marginalnih partija da privuku medijsku pažnju na sebe". Obratite pažnju na plural u ovoj rečenici, jer se ona odnosi ne samo na radikale već na sve koji su bili u medijskim vestima spomenuti (LDP, LSV, DS), što i jeste bio glavni cilj jučerašnjeg cirkusa u režiji SNS-SRS... a možda i ostalih saučesnika.
Predugo smo - na ovaj ili onaj način - gledali u roze ambis (čak i kada se pretvarao da je žut, bez obzira što je oduvek bio crn) da bi sada bilo lako ili uopšte moguće od njega odvratiti pogled i fokusirati se na stvarne demone. Štos nije u čuvenom "promeni kanal", već u "promeni fokus", jer roze ambisi postoje samo dok imaju publiku kojoj mogu da uzvrate istom merom, a to se ne postiže promenom niti zabranom "kanala", već uskraćivanjem budžetskog finansiranja i izbacivanjem ružičastog otrova iz kuće i škole. Naročito iz obrazovanja, u koje je Ambis uvela SPS i još uvek ga tamo gaji (bez obzira ko trenutno sedi u ministarskoj fotelji), zato što je Pink budućnost sve samo ne ružičasta, šta god da vam serviraju u onih desetominutnih minut, dva histerije i mržnje.
Strašno je kada jedno društvo, poput ovog našeg danas, umesto u stvarnom svetu, živi s one strane dobra i zla, pa još i u aforizmu broj 149. Mada, na isto nam izađe i sa Ničeovim aforizmom  broj 156:

"Ludilo je retko kod pojedinaca - ali predstavlja pravilo kod grupa, partija, naroda, vremena."

Tako vam je to, kod nas, s ove strane Dobra i Zla.

Thursday, 3 May 2018

Sinteza i antisinteza


U istoriji je bilo mesta i vremena kada su jedino oni sa urođenim optimizmom imali nadu u dalji opstanak ljudskog roda. Pomislite samo na kraj zlatnog doba Atine, pad Rimskog carstva, prestanak doba renesanse i vremena prosvetiteljstva, uspon fašizma...


Baš u takva sumorna vremena vredi prisetiti se Georga Vilhelma Fridriha Hegela, nemačkog filozofa iz 19. veka. U svom delu "Filozofija istorije" (1830) on nam nudi pogled na mračne periode istorije, koji niti ulepšava njihovu mračnu i bolnu stranu, niti odbija da odustane od nade - već nam inteligentno pomaže da shvatimo zašto ljudski razvoj ne može biti pravolinijski, pritom nas hrabreći da će do napretka doći bez obzira na sve okolnosti. Po Hegelu, istorija ide napred - kako je to on nazvao - na dijalektički način.
Dijalektika je filozofski pojam za neki argument koji se sastoji od tri dela:
  1. teza
  2. antiteza
  3. sinteza
I teza i antiteza sadrže delove istine, ali takođe predstavljaju i preterivanje i izvrtanje cele slike, zbog čega dolazi do njihovog neminovnoa sukobljavanja i interakcije sve dok njihovi najbolji elementi ne iznađu rešenje problema kroz sintezu. Hegel je smatrao da ta matrica predstavlja istorijsku konstantu: svet napreduje tako što se tetura od jednog do drugog ekstrema, pokušavajući da kompenzira prethodne greške i uopšteno zahteva ta tri koraka pre nego što iznađe pravu ravnotežu po bilo kom pitanju.
Na primer, drevni Atinjani su izmislili ideju individualne slobode, ali njihova vlast je bila slepa za neophodnost kolektivne discipline i organizacije. Drevni Persijanci su bili odlično o tome obavešteni, što im je pomoglo da pobede Atinjane na bojnom polju, ali oni su bili i despotski neprijatelji slobodne misli što im se vremenom pretvorilo u sopstveno breme. Trebalo je da prođe nekoliko vekova, pa da se prava sinteza slobode i discipline iznedri u obliku Rimskog carstva.



U Hegelovo doba, Francuska revolucija je ukinula duboko nepravedni sistem nasledne monarhije 18. veka, ali umesto da bude miroljubivo rođenje predstavničke demokratije ona se završila u anarhiji i haosu Velikog Terora. To je za posledicu imalo Napoleonov dolazak na vlast, koji je povratio red pritom se pretvorivši u militarističkog siledžiju koji je na svakom koraku gazio slobodu u koju se toliko mnogo kleo. Tek nakon četrdeset godina i silnog krvoprolića, pojavio se moderni "uravnoteženi ustav", društveni dogovor koji je na daleko razumniji način izbalansirao narodno predstavništvo i manjinska prava.
Uzmimo još jedan primer - evropsko Prosvetiteljstvo je isticalo važnost Razuma, mada je u mnogim svojim delovima bilo sterilno pa čak i reduktivno. Pokret poznat kao Romanticizam je potom preplavio Evropu, ističući važnost Emocija, mada je i on sa sobom nosio gomilu sopstvenih budalaština. Sve se okončalo tek kada je došlo do pravog pomirenja nadmetanjem legitimnih potreba i Razuma i Osećajnosti.
Hegelova argumentacija deluje zaista utešno u trenucima kada se čini da je neki vid napretka u potpunosti izgubljen. On nam se uvek nađe pri ruci da nas ponovo uveri kako je sve to što vidimo i doživljavamo samo jedan običan prolazak klatna Velikog Časovnika, da će se to klatno neizostavno vratiti - i produžiti dalje, na drugu stranu. Hegel nas mudro savetuje da je upravo to i tako neophodno, jer smo pri prvom pokretanju tog klatna bili slepi za brojne druge bitne stvari. Sve strane u raspravi o nekoj temi zastupaće brojne istine koje će, iako sapete u poplavi preterivanja i dreke, na kraju nekako isplivati na površinu upravo zahvaljujući mudrosti Vremena.
Hegel nas podseća da su velike i preterane reakcije veoma kompatibilne sa događajima koji se u dobroj meri kreću u pravom smeru. Mračni trenuci nisu kraj, oni su izazov i čak su na neki način neophodni kao deo antiteze koja će - konačno - mudro pronaći tačku sinteze.



Nije bilo neophodno da svi postanemo Hegeli i očekujemo klatno pročišćenja do rešenja, samo je trebalo posmatrati ponašanje postpetooktobarskih vlasti i ne ćutati im za sve što su loše radili. A ćutalo se bogami, i to mnogo. Ćutalo se zato što su se oni predpetooktobarski lukavo ućutali, čekali povratak svog klatna. Pa dočekali.
Nema mesta očaju i padanju u fras, ali treba mrdnuti guzicama i malim sivim ćelijama, uvek biti teza dobrog i antiteza budalama, i eto nama sinteze - kad tad. Predugo smo bili antiteza sami sebi, svi, bez razlike u odnosu na to šta mislimo ili mislimo da mislimo. I predugo je antiteza normalnom bila u opticaju ovde; toliko, da je postala teza svega danas. Takva dva ludila može da spoji samo antisinteza.
Neki filozofi smatraju da vreme ne postoji, barem ne na način koji je uvrežen u našim kulturama. Smatra se da je vreme društveni konstrukt, da realnost postoji samo onakva kakvu je percipiramo, da "pre" i "posle" tj. prošlost i budućnost ne postoje na linearan već jedan drugi - poprilično "matriksast" način.
Da vreme postoji u samo jednom trenutku, a tačno vreme je:



Sad.
Ili nikad.
Na nama je odluka.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...