Friday, 26 May 2017

Cars



Here in my car I feel safest of all 
I can lock all my doors, it's the only way to live 
In cars 
Here in my car I can only receive 
I can listen to you, it keeps me stable for days 
In cars 
Here in my car, where the image breaks down 
Will you visit me please? If I open my door 
In cars 
Here in my car I know I've started to think 
About leaving tonight although nothing seems right 
In cars 


Tubeway Army "Cars" (1979)

Vaistinu zborivši, što bre popovi da idu peške od tačke A do tačke B, pa onda opet nazad do A, kad mogu na četiri točka umesto na dve-tri noge? Jbg, litija je litija... al' žitija su žitija.


Thursday, 25 May 2017

Isus Krajsler vozi Dodž


HOT! BREAKING NEWS!
Vesti Nebeske od kojih će vam se ____________________________ (upišite sami senzaciju, shodno potrebama)


Vladika RPC na privremenom radu u Crkvi Sv.Toyote izjavio da je prihvatio poklon-luksuzni terenac od nekog lokalnog sponzora, vredan 106 tisuća rajhsdolara, pravdajući to na sledeći način:
  • Prihvatio sam luksuzni terenac jer bi i Isus učinio isto. On je i sam nosio skupu odeću koju su mu darovali - recimo to tako - ljudi koji su ga slavili.
S druge strane, obermenadžer RPC patrijarh ruski Kiril, još 2012. godine je pozvao članove svog SIZ-a Nebeskog da odbiju ponuđene poklone da ne bi diskreditovali crkvenu praksu.

Screaming Blue Messiahs smatraju da taj vladika nije u pravu, i da Džizus prieferira nešto drugo:


Isus Krajsler vozi Dodž
a Deva Marija Travelodž

Pripadnicima ovdašnjeg SIZ-a Nebeskog, na ovozemaljskom privremenom radu, ni na kraj pameti nije da se po bilo kom osnovu bilo kome pravdaju za bilo šta, kamoli još i da njihov top-menadžer naloži nekakvo odbijanje poklona.
Pa stvarno, ko je toliko blesav da diskredituje praksu?
Niko, naravno. Svašta...
Poklonu se u presvlake za sedišta ne gleda.

Wednesday, 24 May 2017

Propaganda u diktaturi


Na suđenju posle Drugog svetskog rata, Albert Šper, Hitlerov ministar naoružanja, održao je dugačak govor u kojem je sa izvanrednom preciznošću opisao nacističku tiraniju i analizirao njene metode:
"Hitlerova diktatura se razlikovala u jednoj fundamentalnoj stvari od svih svojih istorijskih preteča. To je bila prva diktatura u savremenom dobu modernog tehničkog razvoja koja je u potpunosti iskoristila sva tehnička sredstva za dominaciju u svojoj zemlji. Kroz tehničke uređaje kao što su radio ili električni zvučnici, osamdeset miliona ljudi lišeno je nezavisnog mišljenja. Tako je postalo moguće da se oni potčine volji jednog čoveka. Prethodnim diktatorima bili su potrebni visokokvalifikovani pomoćnici čak i na najnižem nivou - ljudi koji su mogli da razmišljaju i deluju nezavisno. Totalitarni sistem u doba modernog tehničkog razvoja može da funkcioniše bez takvih ljudi; zahvaljujući modernim tehnikama komunikacije moguće je mehanizovati niže rukovodstvo. Kao rezultat toga pojavio se novi tip nekritičkog primaoca naređenja."


U "Vrlom novom svetu" iz moje proročke priče, tehnologija je uznapredovala daleko od tačke koju je dostigla u Hitlerovo vreme; zbog toga su primaoci naređenja bili mnogo manje kritički nastrojeni od svojih nacističkih kolega, i daleko poslušniji prema eliti koja izdaje naređenja. Štaviše, oni su bili genetski standardizovani i postnatalno uslovljavani da izvode svoje podređene funkcije, i stoga su mogli da budu predodređeni da se ponašaju predvidljivo skoro kao mašine. Uslovljavanje "nižeg rukovodstva" već se sprovodi u komunističkim diktaturama. Kinezi i Rusi se ne oslanjaju samo na indirektne posledice napredne tehnologije; oni direktno obrađuju psihofizičke organizme svojih nižih rukovodilaca, podvrgavajući njihove umove i tela sistemu nemilosrdnog i, prema svim izveštajima, veoma efikasnog uslovljavanja. Šper tu nastavlja:
"Mnoge ljude morio je košmar da bi narodima jednog dana mogla da ovladaju tehnička sredstva. Ta mora bila je skoro ostvarena u Hitlerovom totalitarnom sistemu."
Skoro, ali ne sasvim. Nacisti nisu imali dovoljno vremena - a možda ni inteligencije i neophodnog znanja - za ispiranje mozgova i uslovljavanje svog nižeg rukovodstva. To je verovatno jedan od razloga zašto su propali.
Arsenal tehničkih uređaja koji stoji na raspolaganju potencijalnom diktatoru znatno se povećao od Hitlerovih dana. Uz radio, električne zvučnike, filmsku kameru i rotacionu štamparsku presu, savremeni propagandista može da upotrebi televiziju za emitovanje slike i glasa svog klijenta, a može i da snimi sliku i zvuk na rolne magnetne trake. Zahvaljujući tehnološkom progresu, Veliki brat sada može biti skoro svuda prisutan, poput Boga. Ali ruka potencijalnog diktatora nije ojačana samo na tehničkom polju. Još od Hitlerovih dana, veliki posao je obavljen u onim specijalizovanim oblastima primenjene psihologije i neurologije, koje su polje posebnog interesovanja propagandiste, ideologa i ispirača mozga. Ti specijalisti u veštini menjanja svesti ljudi u prošlosti su bili empiristi. Metodom pokušaja i grešaka razvili su brojne tehnike i postupke, koje su uspešno primenjivali a da nisu tačno znali zašto su bili uspešni. Tehnika kontrole uma danas postaje nauka. Oni koji praktikuju tu nauku znaju šta rade i zašto. Oni se u svom radu rukovode teorijama i hipotezama koje su čvrsto utemeljene u ogromnoj bazi eksperimentalnih dokaza. Zahvaljujući tim novim uvidima, i novim tehnikama koje su omogućili ti uvidi, košmar (koji je bio "skoro ostvaren u Hitlerovom totalitarnom sistemu", mogao bi uskoro biti u potpunosti ostvaren.


Ali, pre nego što razmotrimo te nove uvide i tehnike, hajde da pogledamo taj košmar koji samo što nije postao stvarnost u nacističkoj Nemačkoj. Koje su to tehnike Hitler i Gebels koristili za "lišavanje osamdeset miliona ljudi nezavisnih mišljenja i njihovo potčinjavanje volji jednog čoveka"? I na kojoj su to teoriji ljudske prirode bile zasnovane te zastrašujuće metode?
Na to pitanje može se većim delom odgovoriti Hitlerovim sopstvenim rečima. Kako su samo izvanredno jasne i lukave bile te reči! Kada piše o tako velikim apstrakcijama kao što su rasa, istorija i proviđenje - Hitler je doslovno nečitljiv. Ali kada piše o nemačkim masama i metodima koje koristi kako bi ih kontrolisao i usmeravao - njegov stil se menja. Besmisao ustupa mesto razumljivosti, a bombastični stil tvrdokornoj i ciničnoj lucidnosti. U svojim filozofskim razmišljanjima Hitler ili nejasno sanjari ili reprodukuje polusvarene pojmove drugih ljudi. U svojim komentarima o masama i propagandi, on piše o stvarima koje poznaje iz direktnog iskustva. Prema rečima najdarovitijeg pisca biografije o Adolfu Hitleru, Alana Buloka, "Hitler je bio najveći demagog u istoriji". Oni koji dodaju "samo demagog" ne uzimaju u obzir prirodu političke moći u doba masovne politike. Kako je sam Hitler rekao: "Biti vođa znači biti sposoban da pokreneš mase". Hitlerov cilj je bio da pokrene mase, a onda, nakon što ih je oslobodio odanosti tradicionalnim moralnim normama, da im nametne (uz hipnotisano odobravanje većine) novi autoritarni poredak koji je sam osmislio. Herman Raušning je 1939. napisao: "Hitler duboko poštuje Katoličku crkvu i jezuitski red; ne zbog njihove hrišćanske doktrine već zbog 'mašinerije' koju su razvili i kontrolisali, njihovog hijerarhijskog sistema, krajnje lukave taktike, njihovog poznavanja ljudske prirode i mudrog korišćenja ljudskih slabosti u vladanju svojim vernicima". Eklezijastika bez hrišćanstva, disciplina monaškog reda, ne u slavu Boga ili da bi se dostiglo lično spasenje, već u ime države i za veću slavu i moć demagoga koji je postao Vođa - to je bio cilj prema kojem je vodilo sistemsko pokretanje masa.
Pogledajmo sada šta je Hitler mislio o masama koje je pokretao i kako je izvodio to pokretanje. Prvi princip od kojeg je pošao bio je vrednosni sud: mase su u potpunosti dostojne prezira. One nisu sposobne za apstraktno mišljenje i nezainteresovane su za bilo koju činjenicu izvan kruga svog neposrednog iskustva. Njihovo ponašanje određuju, ne znanje i razum, već osećanja i nesvesni nagoni. U tim nagonima i osećanjima "ukorenjeni su njihovi pozitivni i negativni stavovi". Da bi bio uspešan, propagandista mora da nauči kako da manipuliše tim nagonima i emocijama. "Pokretačka sila koja je izazvala najveće revolucije u svetu nikada nisu bila neka naučna učenja koja su zavladala masama, već uvek odanost koja ih je inspirisala, i uvek neka vrsta histerije koja ih je terala u akciju. Ko god želi da ovlada masama, mora poznavati ključ koji će otvoriti vrata njihovih srca".
Postfrojdovskim rečnikom: njihovog nesvesnog.


Hitler je najsnažnije privukao one pripadnike niže srednje klase koje je upropastila inflacija iz 1923, a onda su bili dotučeni depresijom iz 1929. i u godinama koje su sledile. Mase o kojima on govori, bili su ti zbunjeni, frustrirani i zabrinuti milioni. Da bi ih više približio masi i učinio sasvim podljudskim bićima, on ih je okupio, u hiljadama i desetinama hiljada, u ogromnim halama i arenama, gde pojedinci mogu da izgube svoj lični identitet, čak i svoju elementarnu čovečnost, i stope se sa gomilom.
Muškarac ili žena dolaze u direktan kontakt sa društvom na dva načina:
- kao članovi neke porodične/profesionalne/religijske grupe, ili
- kao pripadnici gomile
Grupe mogu biti jednako inteligentne i moralne kao i pojedinci koji ih formiraju; gomila je haotična, nema sopstveni cilj i sposobna je za sve osim za inteligentno delovanje i realistično razmišljanje. Skupljeni u gomile, ljudi gube svoju moć rasuđivanja i svoju sposobnost moralnog izbora. Njihova sugestibilnost se povećava do tačke kada prestaju da donose bilo kakav samostalan sud i kada gube sopstvenu volju. Postaju veoma razdražljivi, gube svaki osećaj lične ili kolektivne odgovornosti, i pod vlašću su iznenadnih nastupa besa, oduševljenja ili panike. Jednom rečju, čovek se u gomili ponaša kao da je progutao veliku dozu neke jake opojne droge. On je žrtva onoga što sam nazvao trovanje stadom. Poput alkohola, otrov stada je aktivna, ekstrovertna droga. Gomilom zatrovani pojedinac beži od odgovornosti, inteligencije i morala u neku vrstu izbezumljene, životinjske nepromišljenosti.
Tokom svoje karijere agitatora, Hitler je proučavao efekte otrova stada i naučio kako da ih iskoristi za svoje ciljeve. Otkrio je da govornik može da utiče na te "skrivene sile" (koje pokreću čoveka na akciju) mnogo efikasnije od pisaca. Čitanje nije kolektivna nego privatna aktivnost. Pisac se obraća samo pojedincima, koji sede sami u stanju normalne trezvenosti. Govornik se obraća masama pojedinaca, koje je otrov stada već dobro pripremio. Oni su prepušteni njegovoj milosti i, ako dobro poznaje svoj posao, on može s njima da radi šta mu je volja. Kao govornik, Hitler je bio vrhunski majstor svog zanata. Prema njegovim rečima, on je mogao "da osluškuje puls velike mase na takav način da mu je živa emocija njegovih slušalaca sugerisala zgodnu reč koja mu je u tom trenutku trebala, i koja bi zauzvrat pogodila pravo u srca njegovih slušalaca". Oto Štraser ga je zvao "električnim zvučnikom koji javno saopštava najskrivenije želje, najmanje dozvoljene instinkte, patnje i lične revolte cele nacije".


Medison avenija u Njujorku je mesto nastanka i procvata američke advertajzing industrije. "Motivaciona istraživanja" započeo je posle Drugog svetskog rata bečki psihoanalitičar Ernest Dihter, zajedno sa ostalim uglavnom evropskim, društvenim naučnicima koji su tridesetih godina emigrirali u Ameriku pred nacističkom diktaturom. Zasnovana su na saznanju da je ponašanje potrošača posledica njihovih nesvesnih motiva kojima se može manipulisati psihološkim tehnikama. Radi se o primeni metoda i tehnika psihologije, sociologije i antropologije u advertajzingu i marketinškim istraživanjima.
Dvadeset godina pre nego što su na Medison aveniji počela "Motivaciona istraživanja", Hitler je sistematično istraživao i koristio skrivene strahove i nade, žudnje, bojazni i frustracije nemačkih masa. Manipulišući "skrivenim silama", eksperti za advertajzing nas navode da kupimo robu koju nude: zubnu pastu, marku cigareta, političkog kandidata. Obraćajući se upravo tim skrivenim silama (i drugim, previše opasnim da bi se Medison avenija bavila njima), Hitler je naveo nemačke mase da kupe svog Firera, ludačku filozofiju i Drugi svetski rat.
Za razliku od masa, intelektualci su skloni racionalnom mišljenju i razmatranju činjenica. Kritička navika njihovog uma čini ih otpornim na vrstu propagande koja tako dobro utiče na većinu. U masama "caruje nagon, a iz nagona nastaje vera". Dok zdrav, običan narod instinktivno poravnava svoje redove da bi oformio zajednicu (sa Vođom, što se podrazumeva), "intelektualci vrludaju tamo-amo, kao kokoške u dvorištu. S njima čovek ne može da stvara istoriju; na njih se ne može računati kao na elemente koji čine zajednicu". Intelektualci su vrsta ljudi koja traži dokaze, i koju šokiraju logičke greške i nedoslednosti. Preterano pojednostavljivanje oni smatraju prvobitnim grehom uma, i ne koriste se sloganima, nekvalifikovanim izjavama i olakim generalizacijama - robom koju prodaje propagandista.


Hitler nastavlja: "Sva uspešna propaganda mora se ograničiti na nekoliko golih nužnosti, a onda se mora izraziti u nekoliko stereotipnih formula". Te stereotipne formule moraju se neprestano ponavljati, jer "ćemo jedino neprestanim ponavljanjem na kraju uspeti da u pamćenje gomile utisnemo jednu zamisao".
Filozofija nas uči da sumnjamo u stvari koje nam izgledaju samorazumljivo. S druge strane, umesto da se uzdržimo od suda o njima i sumnjamo u njih, što bi bilo razumno, propaganda nas uči da prihvatimo samorazumljive stvari. Cilj demagoga jeste da stvori socijalnu koheziju pod svojim vođstvom. Ali, kako je Bertrand Rasel ukazao, "dogmatski sistemi bez empirijske osnove, kao što su sholasticizam, marksizam i fašizam, imaju tu prednost da stvaraju snažnu društvenu koheziju među svojim pristalicama". Demagoški propagandista stoga mora biti dosledno dogmatičan. Sve njegove izjave su nekompetentne. U njegovoj slici sveta nema sivih nijansi: sve je ili đavolski crno ili nebeski belo. Hitlerovim rečima, propagandista mora da zauzme "sistematično jednostrani stav u pogledu svakog problema kojim treba da se bavi". On nikada ne sme da prizna kako može da ne bude u pravu, ili da ljudi koji drugačije misle mogu biti bar delimično u pravu. Sa protivnicima se ne treba raspravljati, njih treba napasti, nadglasati ili, ako postanu prevelika smetnja - likvidirati. Moralno gadljivi intelektualac može biti šokiran takvim stvarima. Ali mase su uvek ubeđene da je "aktivni napadač uvek u pravu".
Takvo je, dakle, bilo Hitlerovo mišljenje o čovečanstvu u masi. Bilo je to veoma loše mišljenje. Da li je bilo i pogrešno mišljenje? Drvo se poznaje po svojim plodovima, a teorija ljudske prirode, koja je inspirisala tehnike koje su se pokazale užasno uspešnim, mora sadržati makar jedan element istine. Vrlina i inteligencija odlikuju ljudska bića kada su kao individue slobodno udružene sa drugim pojedincima u male grupe. Takođe ih odlikuju greška i glupost. Ali podljudsko bezumlje kojem se demagog obraća, moralna imbecilnost na koju se oslanja kada podstiče svoje žrtve na akciju, nisu osobine muškaraca i žena kao pojedinaca već muškaraca i žena u masama. Bezumlje i moralni idiotizam nisu karakteristične ljudske osobine; oni su simptom trovanja stadom. U svim višim svetskim religijama spasenje i prosvetljenje su za pojedince. Carstvo nebesko je u svesti čoveka, ne u kolektivnom bezumlju gomile. Hristos je obećao svoje prisustvo tamo gde su dvoje ili troje okupljeni zajedno. Nije rekao ništa o svom prisustvu tamo gde hiljade ljudi truju jedno drugo otrovom stada.


Pod vladavinom nacista ogromne mase ljudi bile su prisiljene da silno vreme marširaju u zbijenim redovima od tačke A do tačke B, i ponovo nazad do tačke A. Herman Raušning kaže:
"To držanje celog stanovništva u maršu izgledalo je kao nerazumno trošenje vremena i energije. Samo malo kasnije u tome se pokazala prepredena namera zasnovana na dobro promišljenom odmeravanju ciljeva i sredstava.
Marširanje skreće čovekove misli.
Marširanje ubija misao.
Marširanje ukida individualnost.
Marširanje je neophodan mađionićarski trik koji se izvodi kako bi se ljudi navikli na mehaničku kvaziritualnu aktivnost - dok ona ne postane druga priroda."
Sa njegove tačke gledišta, i na nivou na kojem je odabrao da obavi svoj užasni posao, Hitler je potpuno ispravno procenio ljudsku prirodu. Za nas, koji na ljude radije gledamo kao na individue nego kao na pripadnike gomile ili strogo disciplinovanih kolektiva, njegov sud je bio odvratno pogrešan. Kako da sačuvamo integritet i ponovo uzdignemo vrednost čoveka pojedinca - u doba rastuće prenaseljenosti, sve preteranijeg organizovanja i sve efikasnijih sredstava masovnih komunikacija? To je pitanje koje još uvek možemo da postavimo i možda da uspešno odgovorimo na njega. Možda će u sledećoj generaciji biti kasno da pronađemo odgovor i možda će biti nemoguće u zagušljivoj kolektivnoj klimi tog budućeg vremena, čak i postaviti to pitanje.

- Aldous Huxley: "Brave New World Revisited" (1958)

Građanski krug: 
- Propaganda u demokratskom društvu, post #1177 27.03.2017.
- O dobrovoljnom ropstvu, post #888 03.10.2015.
- Bili su ubeđeni da to samo grmi, post #736 22.10.2014.

***
Problem današnjeg sveta je u tome da se Orvelijanska diktatura vešto krije upakovana u Hakslijevsku kvazidemokratsku Dembeliju, dok se ova druga služi tehnikama i tehnologijama prve. Zajedno, pomešane, predstavljaju veću opasnost nego svaka pojedinačno.

Prosto je zanimljivo koliko Haksli 1958. precizno opisuje i ove naše tupadžije na vlasti i njihove ispirače mozgova, baš kao i "narodne mase" & "glasačko telo".
Zanimljivo... da svisneš.

Monday, 22 May 2017

F-35 stealth


Narodna izreka je u potpunosti jasna:
"Što Veliki Predspremijer misli, to Mali Marko kaže."
Jedan opijen a drugi opčinjen, oni ne primećuju mnogo više i daleko ozbiljnije stvari od mumlanja sebi u bradu zajedljivih gluposti na račun stranih političara. A omakne im se i po koja podsvesna... istina?
"Srbija poštuje sve države i ne upliće se u njihovu politiku, pa očekuje da se i druge zemlje drže toga..."
Tačno.
Srbija je zemlja u kojoj odlazeći premijer a nadolazeći predsednik časti njene građane etikeitranjem da pate od F dijagnoza kada su protiv njega i njegovih budalaština, dok policijska stanica u jednom gradu ultimativno zahteva od lokalne bolnice da joj dostavi spisak svih pacijenata sa F dijagnozama.
Kakvi bre crni avioni... kamioni, buldožeri, vozovi.


Slovo F u medicinskoj dijagnostici označava skup dijagnoza koje opisuju devijaciju duha i svesti. Nakon slova dolazi kombinacija brojeva koja detaljno govori o kojoj se tačno dijagnozi radi. Postoji više stotina duševnih bolesti koje su na ovaj način klasifikovane.

Ovaj blok sadrži poremećaje kod kojih je došlo do ozbiljnih promena u afektu ili raspoloženju u smeru depresije (sa ili bez pridružene anksioznosti) ili pak povišenog uzbuđenja. Poremećaju raspoloženja obično je pridružena promena opšteg nivoa aktivnosti; većina ostalih simptoma je ili sekundarna ili razumljiva u kontekstu promenjenog nivoa raspoloženja i aktivnosti. Većina ovih poremećaja sklona je ponavljanju a nastup pojedine epizode često se može povezati sa stresnim događajem ili stresnim situacijama.


Kada građane konstantno držiš u stresnim (manje) događajima ili (više) situacijama, u sve tvrđoj atmosferi sopstvenih strahova koje projektuješ na društvo u celini uz pomoć svih državnih resursa i potčinjenih medija, pritom neprekidno baljezgaš o promeni svesti naroda i lepiš mu kolektivne dijagnoze, onda nije čudno kada jedan od tvojih podrepaka ispranih mozgova nesvesno odvali i otkrije delić onoga što se komeša u tvojoj glavi i muči te svih (tvojih) 25 sati dnevno.
Koincidentno - a po naš slučaj signifikantno - deluje činjenica da je dijagnoza F35 izbrisana sa liste poremećaja raspoloženja. Za razliku od svog aeronautičkog imenjaka, postala je "stealth" - nevidljiva. To, takođe, znači da je slobodna za nova tumačenja i registraciju neke nove bolesti uma.
Kako stoje stvari, u Srbiji se više nego očigledno udarnički radi upravo na tom poslu.

"Ali, mrzitelju jedan i nedostojni čoveče, Marko Đurić je mislio na..."
Stop.
Nemoguće je u istu rečenicu staviti Marka Đurića i glagol misliti. Ne ide bre, nikako.

Saturday, 20 May 2017

Paparazzo


Danas su svi domaći nacifrekventni mediji + štampa objavili ekskluzivnu fotografiju preuzetu sa naslovne strane jednog (takođe domaćeg) magazina, za koji kolaju abrovi kako je vlasništvo Vođe lično. Elem, fotografiju prati standardni naslov-komentar - isti u svim medijima:

EKSKLUZIVNO:
IVICA DAČIĆ PRVI PUT SNIMLJEN TREZAN DOK DAJE IZJAVU!
Fotografija koja će vas skameniti i od koje će vam se zalediti krv u žilama!!!


Obaveštavamo uvaženo čitateljstvo, koje nas je zatrpalo porukama zbunjenosti u poslednjih tridesetak sekundi, da ta fotografija nije uklonjena te da je i dalje ima u svim medijima. Upravo gledate u nju.
Šta još nije jasno?

Friday, 19 May 2017

'Allo 'Allo


Celebrity deathmatch:
Aleksandar Vučić vs. poručnik Herbert Gruber

Vučiću, Gruberu!


Nakon uvida u ponuđeni materijal, neverovatno zvuči podatak da se čovek zaista zove Guy (Domville) Siner...
Stvarno liče, šta je sad sporno?

Wednesday, 17 May 2017

sve-u-jedan


Hajde da se još malo pozabavimo glodarskim odlikama ponašanja (nekih) ljudi...

pack rat (eng.) - vrsta glodara koja živi samo u SAD i severnim delovima Meksika (ponekad ga kod nas nazivaju severnoamerički pacov); originalni naziv je teško prevodiv na Srpski, ali bi se u slobodnom prevodu moglo reći da je to pacov koji sakuplja i gomila sve i svašta, (mada se ne radi o pacovu već o sličnoj vrsti)
packrat (eng) - pojam koji opisuje neku osobu koja sumanuto gomila nepotrebne stvari poput pomenutog severnoameričkog glodara


Postoji jedan problem koji je obično u početku mali i sitan, ali često ume da preraste u čudo koje može da upropasti nečiji život. Svako od nas sakuplja razne drangulije a ponekad možda nismo ni dovoljno pedantni po pitanju održavanja reda i čistoće u svom domu - ali, u umerenoj formi, u tome nema nema ničega lošeg. Neki ljudi umeju da sakupljaju sve i svašta, pritom smatrajući da su štedljivi, konzervativni ili jednostavno snalažljivi. Ponekad je to zaista tako; međutim, ponekad ih ta potreba za gomilanjem dovodi na ivicu ili uvali u veoma ozbiljan problem. 17. maj je dan posvećen pozornosti glede ovog nimalo naivnog problema, kada treba odvojiti malo svog vremena i posvetiti ga preispitivanju da li nam zaista u životu treba sve to što oko sebe sakupljamo i gomilamo.
Istorijat ovog Dana je istovremeno istorija jedne patologije i ljudi koji sa njom žive. Kompulsivno gomilanje stvari predstavlja ozbiljan problem, koji uočavamo kod ljudi koji sakupljaju stvari u količinama većim nego što mogu da stanu u njihove domove. Što je još gore, ti ljudi ponekad ne umeju da odrede da li sakupljanje nekih stvari zaista korisno ili ne. Kao rezultat toga, njihovi domovi ponekad postaju prostor prenatrpan beskorisnim stvarima i neudoban za život. Međutim, ponekad stvari krenu daleko gorim tokom.


Gomilanje stvari može u potpunosti da okupira život neke osobe, zbog čega njen stambeni prostor postaje u potpunosti nepodesan za život u njemu. Kuhinje i frižideri mogu biti prenatrpani svakojakim đubretom do te mere da postanu potpuno neupotrebljivi i neverovatno nehigijenski. Spavaće sobe se brzo pretvaraju u prostor pun gomila raznih predmeta, ponekad toliko da je više nemoguće sobu koristiti za njenu osnovnu namenu. Ukoliko u njoj uopšte postoji krevet, on jedini služi svojoj svrsi; međutim, prečesto se dešava da čak ni to više nije moguće.
Kao da to sumanuto sakupljanje i gomilanje drangulija nije dovoljno loše, osobe sa ovim problemom ponekad u potpunosti gube sposobnost da vide šta je u tome loše. Stvar je jasna: takva osoba će pokvarenu hranu držati dok se savim ne raspadne, pokvareno meso "može još uvek da se iskoristi", gomila buđavih palačinki i sličnog će biti sve veća. Nivo do koga sve ovo utiče na nečiji život može poprimiti tragične razmere.
Za svaki slučaj, osvrnite se malo po svom domu, pogledajte oko sebe i, bez obzira koliko ste izbirljivi po pitanju "kolekcija" vaših omiljenih sitnica, obavezno se rešite svega onoga što vam zaista ne treba. Ukoliko vam je zbog tih vaših "miljenika" kretanje po kući postalo otežano, a vi ste pritom i dalje apsolutno ubeđeni kako vam je neophodna ama baš svaka od njih - možda je vreme da zatražite pomoć stručnih lica. Sa druge strane, ukoliko ste ipak samo malo glodarosakupljački raspoloženi, dovoljno je da se samoterapijski otarasite nepotrebnih sitnica.

Days Of The Year: Pack Rat Day (May 17th)

***
Ne budite Šmaug Zlatni, jer silno blago ne vredi ništa ukoliko vi ležite na njemu - čak ni vama samima, šta god o tome mislili. Isto važi i za pohlepne patuljke. Još je gore kada blago zamenite đubretom, šta god "mislili" tek o tome. Gomilanje gluposti, budala i budalaština, sigurnih glasova, partijskih knjižica, laži i samoobmana, stranih prijatelja i domaćih neprijatelja, geografije, primalnih istorijskih događaja, pretnji, poltrona... oko i poda se? Silna sociopatologija je ovde postala obavezan deo tradicije & folklora.


Posebno je težak slučaj opsesivno-kompulsivnog gomilanja funkcija po principu "sve-u-jedan".
Nemoguće je sve to ugurati u jednu kesicu, koliko god dugačka bila.

Friday, 12 May 2017

Lukavi Moris i njegovi doktori glodarskih nauka


U svakom mestu na Disksvetu znaju za priče o pacovima i frulašima.

Moris je prevejani ulični mačor koji vodi savršeno organizovanu prevaru pomoću koje mlati silne pare. Pronašao je jednog glupavog klipana po imenu Kit koji svira frulu i radi za njega, ima i svoju privatnu pacovsku najezdu sastavljenu od iznenađujuće obrazovanih pacova sa kojima je u ortakluku - u tolikoj meri, da o njima više ne razmišlja kao o ručku. Kada stignu u zabačenu i zapuštenu palanku Blincka Banja, negde u gudurama Ubervalda, njihova mala prevara iznenada ode dovraga kada naiđu na nekoga ko ne igra na njihovu već svira neku drugačiju muziku. Mračniju.
Tu više nema zajebavanja, ovo je borba za goli pacovski život - a to je tek početak...


Odlomak:
(dečak Kit, mačor Moris i pacovka Breskvica razgovaraju o novom poduhvatu, na početku knjige)

- Morise?
- Reci, momče.
- Ovo što radimo, nije valjda... ehm... nešto nepošteno?
- Kako to misliš nepošteno?
- Pa... radimo ih za lovu, Morise.
- U redu, ali zapravo treba da se zapitaš koga mi to u stvari radimo za lovu?
- Pa... uglavnom gradonačelnika, gradsko veće i tako to.
- Tako je! A to je - šta? To sam ti već objasnio.
- Paaa...
- To je re-žim-ska lo-va, dečko. Ajd sad ti: re-žim-ska lo-va.
- Re-žim-ska lo-va.
- Tako je! A šta režim radi sa tom lovom?
- Paaa...
- Plaća vojsku. Ratuje. Uzimajući im kintu i sklanjajući je negde gde nikome neće naneti zlo, mi smo verovatno sprečili kamaru ratova. Ma, treba bre spomenik da nam dignu, da imaju makar malo soli u glavama!
- Ali neka mesta su izgledala baš siromašno, Morise.
- Eto, vidiš - uopšte im se ne bi isplatilo da zarate.
- Ali Opasnulj kaže da je to... ne-mo-ral-no.
- Tako je Morise, Opasnulj veli da nije u redu da živimo od prevare.
- Slušaj bre Breskvice, prevara je omiljena ljudska zabava. Oni prevaru toliko vole da uvek izaberu vlast koja će to da radi umesto njih. A mi im u zamenu za lovu pružamo pristojan kvalitet: spopadne ih iznenada strašna pacovska najezda, oni plate frulašu da zasvira, svi pacovi onda krenu van grada za ovim klipanom ovde, jedan-dva, jedan-dva i kraj najezde. Svi srećni i zadovoljni što im više niko ne šora u brašno, zahvalni stanovnici opet izaberu istu vlast i onda sledi opšte slavlje. Ako mene pitaš, to im je bila odlična investicija.
- Ali pacovska najezda postoji samo zato što smo ih mi u to ubedili!
- Draga moja Breskvice, režim takođe obožava da troši kintu na pacolovce. Kapiraš? Ma... ne znam što se uopšte zamajavam sa vama, stvarno nisam samom sebi jasan.


Red je da kod nas bude objavljeno revidirano i unapređeno izdanje ovog Pračetovog romana. Omot za njega već postoji, i u potpunosti se uklapa u predstavu o Disksvetu. Tu je kompletna Morisova ekipa diplomiranih doktora glodarskih nauka, zajedno sa pratećim tumačima postanka Sveta i Kosmosa. Svi su oni non-stop na novom zadatku spašavanja neke ravnozemaljske palanke od nje same, što palančani, naravno, nikada neće saznati, ali će revnosno iznova glasati za Vladu Palanačkog Spasa u kojoj - gle čuda! - za razliku od Pračetovog originala, sede svi: Neverovatni Moris, priglupi Kit frulaš, diplomirani doktori glodarskih nauka, gradonačelnici, gradska veća, pacolovci i njihovi terijeri, zli Kralj pacova, Kornjača i tri slona.
Svi, osim palančana, koji - shodno svojoj omiljenoj zabavi - uživaju da ih neko vara i radi. I plaši ratom.
Inače ne bi za njih opet glasali, da nije tako.
Zar ne, Breskvice?

Jedva čekam naredni alternativni omot knjiga iz serijala o Disksvetu.
Pitamse, pitamse, šta je sledeće: Mali bogovi, Akrepski odred ili Dušmani?

Thursday, 11 May 2017

Korak napred, nazad dva


Danas je u Parlamentu Evrope, na sednici Komiteta za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača (IMCO) izglasan zaključak tog organa povodom predloga Evropske komisije u vezi smanjenja tzv. geoblokiranja onlajn TV i radio programa.


Prvobitno sam ja bila zadužena za nacrt odluke Komiteta; međutim, rešila sam da svoje ime povučem sa tog dokumenta jer su njegove izmene, izglasane većinom glasova Narodnjaka i Socijaldemokrata, otupile oštricu predloženih mera. Njihovi pregovarači, Paskal Arimon (belgijski "evronarodnjak") i Viržini Rozje (francuska "evrosocijaldemokratkinja"), zajedno su radili na tome da umanje uticaj koji bi prvobitna verzija predloga imala na digitalne granice u Evropi. To će biti na štetu svih onih koji žele da pristupe nekom medijskom sadržaju emitera iz drugih zemalja EU - naročito jezičkim manjinama, stranim studentima ili imigrantima koji su tu već duže vreme. (ironično, ali i sam g. Arimon je pripadnik nemačke govorne manjine u Belgiji)
Smatram neprihvatljivim da Parlament dodatno ograničava predlog Komisije, koji je već dovoljno neambiciozan, i ostajem posvećena okončanju diskriminacione i zastarele prakse geoblokiranja (ograničenje pristupa određenom internet sadržaju na osnovu geografske lokacije korisnika).


Polazna tačka stava IMCO komiteta predstavlja predlog Evropske komisije uz pomoć koga bi se pojednostavilo licenciranje sadržaja koje medijske organizacije postavljaju na internet. Nažalost, Komisija je želela da se to pojednostavljenje odnosi samo na jedan veoma sužen izbor sadržaja:
  • Predlog se uopšte ne odnosi na poboljšanje prekograničnog pristupa video sadržajima koji nisu u vlasništvu radio-difuznih kompanija.
  • Čak i u okviru ponude od strane emitera, sadržaji proizvedeni samo za web su izuzeti - dozvoljeni su samo striming i repriziranje tradicionalnih RTV programa, kao i materijal koji je "pomoćni" uz glavni program (npr. produžene verzije intervjua emitovanih na TV). Na ovakav način stavljati sadržaje proizvedene za web u nepovoljan položaj, u potpunoj je suprotnosti sa savremenim razvojem medija.
  • Konačno, Komisija želi da ograniči vreme nakon prvog emitovanja, tokom kojeg bi važila ta pojednostavljena pravila. Emiterima bi bilo dozvoljeno da svoje TV programe reprizno prikazuju bez geoblokiranja samo nekoliko dana ili nedelja, nakon čega će morati da ih ponovo zaključaju iza digitalnih granica. Čak i nekomercijalni sadržaji, poput starih vesti, nakon prvog emitovanja bi morali da budu ponovo nedostupni Evropljanima koji se zateknu u "pogrešnoj" zemlji-članici.


Izgleda neverovatno, ali poslanici Arimon i Rozje su uspeli da ubede većinu svojih kolega da ove umerene predloge još više ograniče. Evo poređenja originalnog predloga Komisije, mog kompromisnog predloga i kontra-predloga koji je Komitet usvojio:
  1. Predlog Komisije: "pomoćni onlajn servis" predstavlja (...) obezbeđenje za javno emitovanje (...) radio ili TV programa istovremeno sa ili za definisan vremenski period nakon emitovanja od strane radiodifuzne organizacije, kao i bilo koji materijal proizveden od strane ili za neku radiodifuznu organizaciju koji je pomoćni u odnosu na takvu emisiju.
  2. Moj kompromisni predlog: "pomoćni onlajn servis" predstavlja (...) obezbeđenje za javno emitovanje (...) radio ili TV programa istovremeno sa, tokom, nakon ili najranije mesec dana pre emitovanja od strane radiodifuzne organizacije, kao i bilo kog materijala licenciranog uz njega, dokle god je onlajn dostupan na određeni vremenski period, kao i materijal u produkciji ili koprodukciji od strane ili za radiodifuznu organizaciju.
  3. Kontrapredlog Arimona i Rozjeove: "pomoćni onlajn servis" predstavlja (...) obezbeđenje za javno emitovanje (...) radio ili TV programa proizvedenog od strane ili za radiodifuznu organizaciju, uključujuči koprodukcije najranije mesec dana pre emitovanja, istovremeno sa, tokom ili za definisani vremenski period nakon njihovog emitovanja od strane radiodifuzne organizacije, kao i bilo kog materijala u produkciji ili koprodukciji od strane ili za radiodifuznu organizaciju koji je pomoćni u odnosu na takvu emisiju.


Prema mom predlogu, TV i radio programi bi mogli da imaju neograničenu korist od pojednostavljenog licenciranja. Takođe, dodatni materijal ne bi morao da bude direktno povezan sa oflajn TV ili radio programom. Ovaj pristup su  u Evropskom parlamentu aktivno podržali Zeleni, Liberali (ALDE), Konzervativci i reformisti (ECR), kao i manji broj Narodnjaka (EPP) i Socijaldemokrata (S&D).
Umesto toga, većina koju čine poslanici EPP i S&D, usvojila je Arimon-Rozje tekst predloga, koji donosi veća ograničenja nego što je to bilo u originalnom predlogu Komisije: čak će i delovi nekih tradicionalnih TV i radio programa biti izuzeti iz pojednostavljenih prekograničnih pravila. Samo će vlastita produkcija emitera biti legalna, ali ne i drugi delovi njihovih programa (kao što su filmovi ili prenosi sportskih događaja). Tokom nekog svog uživo striminga, emiter bi trebalo da zadrži opciju geoblokiranja uključenu/isključenu zavisno od toga šta se u bilo kom trenutku prikazuje - u čemu uopšte nema nikakvog pojednostavljenja. Na kraju će emiteru možda biti lakše da jednostavno ostavi blokiran kompletan program.
Ovo je veoma razočaravajući ishod zasedanja IMCO komiteta, čiji je zadatak da vodi računa o interesima potrošača. Međutim, to nije kraj ove priče. Konačnu reč po ovom pitanju donosi Komitet za pravna pitanja, u kome socijaldemokrata Timo Velken vodi pregovore. Kao aktivan "jutjuber", on će, nadamo se, pokazati više sluha za interese korisnika interneta, koji ne razumeju zašto političari žele da zadrže evropske unutrašnje granice na internetu, iako su one najvećim delom ukinute u fizičkom svetu.
Narednog utorka, 16. maja, na Fejsbuku ću uživo odgovarati na pitanja o različitim merama o kojima se na temu geoblokiranja vodi debata u EU, i zašto su do sada bili bezuspešni napori da se ispuni obećanje kako će poruke poput "ovaj video nije dostupan u vašoj zemlji" postati stvar prošlosti.
Ukoliko želite da pomognete u ostvarenju tog cilja, priključite se mojoj kampanji za prekid geoblokiranja i recite svojim poslanicima ono što zaista mislite!



Julija Reda (1986) je članica nemačke Piratske partije i potpredsednica EFA grupe (Zeleni i Savez Slobodna Evropa) u Parlamentu Evrope. Takođe, ona je članica Komiteta za pravna pitanja i zamenik člana u Komitetu za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača pri Evropskoj komisiji. Svoje aktivnosti u EU posvetila je reformi autorskih prava u Uniji, ali i van nje. Redini predlozi reformi nailaze na različite reakcije - u Nemačkoj je podržavaju, u Francuskoj su "neprihvatljivi", dok ih švedski Pirati smatraju "previše konzervativnim".  


***
Da li uopšte ima smisla napraviti bilo kakvu paralelu sa "ružičastom" situacijom po pitanju internet autorskih prava u Srbiji, ili napisati bilo kakav komentar, kada jedna privatna "firma" sebi uzima za pravo da blokira internet sadržaj u ime drugih privatnih produkcija - pa čak i javnog (državnog) servisa - pozivajući se na kršenje autorskih prava domaćih autora? Pritom, uopšte nije locirana u Srbiji već u EU (Beč) - ili je barem tako prijavljeno njeno sedište...
Kada treba blokirati režimski nepodobne sadržaje na internetu, kod nas nema granice koja bi to mogla da spreči.



Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, al' to vaše jevropsko kopirajt-kolce se u naš Vilajet ne igra ni taj korak unapred, samo & uvek tri u rikverc. Pa kud koji stignemo...

Tuesday, 9 May 2017

Narode moj


KZN, minut 93.
- Pa dobro bre, šta još hoćete vi novinari, mrzitelji & nedostojni ljudi nijedni, nikada nije bilo u istoriji bolje za život u Srbistanu nego danas! Gde to još ima na svetu, osim u ovom našem ovozemaljskom raju naroda nebeskog: jedna trešnja 4 dinara, parče hleba 5 dinara...
- Ali, kralju, pa zar ceo hleb ne košta 3 dinara... kako sad to?


- Pa šta, i jedna cigareta košta isto kao ceo hleb. Birajte: ili jedite ili pušite... šta još hoćete, gde to još na svetu postoji veća sloboda tržišta od naše! Svašta... A kad kolače kupujete na kilo, to vam onda ne smeta, ha?! Da, da, vi iz N1... I zato, kako je to veliki Volter rekao na samrti: "Nije vreme za stvaranje novih neprijatelja".


Kada je moguće da kriška košta 5 a ceo hleb 3 dinara, tako se i Vučićevih 90 dana diplomatskog embarga Francuzima završavaju upravo na dan Makronove inauguracije. Doduše, to važi samo&jedino za izabranog Vučića, koji aktivno konzumira teoriju relativiteta vremena, po kojoj brzina njegovog protoka zavisi od nas samih i nije za svakoga ista. Lenjom narodu vreme protiče sporije, Vođi na spidu protiče neuporedivo brže. Najbrže.
Protrčaše mu tri meseca oštrih sankcija galima dok je izgovorio "Le Penski Vir"!
A kad se naš Predpremijer Ibi vrati sa polja Elizijumskih, pa nam odande donese naramke tankog em dugačkog bageta - ihaha, narodnog li veselja! Biće kriške i za manje od 5 dinara, pa ćemo onda da vidimo ko će da jede a ko da puši.
U to ime, santé et bon appetit! narode moj...
Reče prasac Napoleon.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...