Wednesday, 21 August 2019

Koštunjavo



Probudiše se i koštunjave mečke.
E, to mora da znači nešto...

Hajde prvo ti, da - ti, u žutoj majici sa podočnjacima.
Gukni.


Demokratska stranka Srbije još nije donela odluku o bojkotu izbora, i o tome će se izjasniti Glavni odbor stranke kada za to dođe vreme, odnosno kada izbori budu raspisani. U ovom momentu ne vidim da se može bojkotom nešto postići. Ako pođeno od toga da izborni uslovi ne postoje, legitimno je razmišljati o bojkotu. Ali ne vidim da je atmosfera u društvu takva da je moguće ostvariti cilj bojkota - a to je ili raspisivanje fer izbora ili nasilna smena vlasti. 
Zašto sam onda za izlazak na izbore, ako konstatujem da uslovi za poštene i slobodne izbore ne postoje? Zato što nemam pušku. Nisam čuo odgovor kojim sredstvima ćete se izboriti za fer vanredne izbore. Šta ćete u ponedeljak posle izbora, šta ćete u utorak? Uvek možete naći 100, 200 napaljenih da prave nerede, i 10.000 koji će iza da viču "ura", pa će se posle prvog suzavca razbežati. Nemate energiju u narodu, vi imate činjenicu, nažalost, da Aleksandar Vučić ima podršku 50 odsto biračkog tela. Zašto je to tako, to je drugo pitanje. Nesporno je kakvi su izborni uslovi, ali sa Savezom za Srbiju se ne slažem u taktici, smatram da se za promenu izbornih uslova treba strpljivo boriti u parlamentu, jer ako niste u Skupštini, onda je vaninstitucionalna borba jedino što vam preostaje.
Upućujem kritike na račun zahteva Saveza za Srbiju, odnosno protesta "1 od 5 miliona", jer je npr. uslov da se predsedniku Republike zabrani da učestvuje u izbornoj kampanji, nerazuman, jer je to praksa koja već decenijama postoji u Srbiji. Isto je razuman koliko zahtev iz vremena zime da Aleksandar Vučić, predsednica Vlade i predsednica Skupštine do nekog roka podnesu ostavku. Zbog nerealnih ciljeva su protesti i propali.

Dobro...
Ajd sad ti, tetovirani. Da, da, ti sa mačem u rukama


Nebojša Bakarec je u politici oko 27 godina - bio je u DS, zatim u DSS, pa u Samostalnom DSS, da bi pre mesec dana ušao u SNS. Najveći deo svoje karijere proveo je kao odbornik u Skupštini Beograda, a veliku pažnju javnosti zadobio je kada je polunag, sa mačem u ruci, pozirao za jedan srpski magazin i pokazao sve svoje tetovaže:
Ja nisam preletač. 2015. godine sam izbačen iz DSS bez ikakvog obrazloženja, iako sam osnivač stranke. Zatim je osnovano udruženje Samostalni DSS, ali ono nije imalo sadržaj niti političke aktivnosti. S obzirom na to da sam se kao član DSS dugo borio protiv DS, što je i razlog nastanka moje bivše stranke, prirodno je da se priklonim naprednjacima, koji se takođe bore protiv DS. Često komuniciram sa potpredsednikom SNS Milenkom Jovanovim, koji je takođe bio član DSS. Jovanov je stvarno ozbiljan posao odrađivao u DSS. Tamo nije bio, što bi se reklo, mrtvo puvalo. Pokazao sam mu volju da pređem u SNS, a onda je usledio poziv Aleksandra Vučića i sastanak sa njim. Vrlo brzo smo se dogovorili. Nisam prešao da bi dobio neku funkciju, već ću im staviti na raspolaganje svoje iskustvo i znanje. Meni je cilj da se borim protiv dvostrkih standarda, nepravde, predrasuda i satanizacije, kojoj je izložen SNS. Ono što je DS nekada radio DSS-u, sada radi SNS-u i ja ću se boriti protiv toga. U Srbiji samo tri stranke zastupaju interese naroda - SNS, SPS i SRS, jer su od naroda i nastale.


Politički analitičar i član SNS-a Nebojša Bakarec, bavi se politikom 30 godina, a političkom analitilkom više od 10. Poznat je kao čovek bez dlake na jeziku i veoma britkog pera, a pošto i lično poznaje svakog bitnijeg političara na našoj sceni, bio je i više nego dobar kandidat da uradi svojevrsni politički skener šefova političkih stranka. O Aleksandru Vučiću kaže:
Čovek koji je najviše napredovao od svih političara koje poznajem. Lako je predvideti putinovsku budućnost Vučiću i nadati se da će Srbiju ustrojiti što približnije kineskom modelu. Nezamenjiv lider, srećom, mlad je. Poželimo mu da dobije Nobelovu nagradu za mir, povodom KiM. Ima priliku da postane najveći i najuspešniji lider Srbije u istoriji. Dalji uspon zagarantovan.

***
Pitanje za čitaoca:
- Da li je dr Koštunica Vojislav o svemu što palamude ovi njegovi - obavešten?
Aha, neobavešten... isto kao onomad.

Pljuni i zapevaj,
Drkoštunice...

Tuesday, 20 August 2019

Monday, 19 August 2019

Ljigu Jezdi


I tako je Šizoje jezdio ka Ljigu punom parom.
A tamo...


Valjevo ne sme da ostane slepo crevo. Veliko nije, malo je Valjevo. Valjevo nam je jedanaesto u Srbiji po veličini. Ne - dvanaesto. Izvini. Smederevo je jedanaesto, Valjevo je dvanaesto, Čačak trinaesti, Kraljevo deseto, Zrenjanin deveti, Pančevo osmo, Kruševac sedmi.
(pauza)
(uzdiše, duboko, kroz nos)
(gleda u nebo ispod suncobrana)
Nije Subotica više šesta već je Leskovac šesti. Subotica pretekla Leskovac. Subotica peta, Kragujevac četri, pa Niš, pa Novi Sad, pa Beograd. Vidiš da... znam sve napamet.

- Aleksandar Veliki na otvaranju autoputa Miloš Obrenovac - Veliki Ljig, 18. avgusta 2019.


Čekbremalo Vučiću, pa kako je to Valjevo slepo ako je dvanesto? Il' će bude dvanestopalačno - il' ništa! Koekude činišvoliko, i baš u Nepričavu dat' se omakne... Ne valja ti taj pos'o, bratanče. Nego, imaš sreću što se Valjevo ne razlikuje od ostatka slepačkog vilajeta u koji si pretvorio Srbiju, pa će ti oprosti.
Isto k'o i ovaj sa šubaru, što ti dojezdio do prkna.
Pa ti mrtav ladan oprostio što se svakoga dana ti i tvoji smejete tuđoj neseći.

***
Vunderkind je ovaj predsednik - u drugom razredu osnovne ladno opali bananu nekom košarkašu, a već u trećem razbuca ceo demografski i kartografski zavod. To niko ne može, jokmore.
Predsednik države, a ne zna da je Niš veći od Novog Sada.
Vidiš da ne znaš ništa, napamet bez pameti.

Samo napredno!

Saturday, 17 August 2019

Tkobre


Ispred predsedništva Srbije, uoči protesta "Jedan od pet miliona", raspoređene su pripadnice specijalne jedinice Belouške, kako je to prethodno i najavio vrhovni komandant Muamer Muhamed abu Minijar el Vučić.


Iskander Gadafi je rešio da primeni Kleopatrinu formulu za dug život: sisaće otrov iz kobri svaki dan po malo, dok ne postane imun na njega. I na vojni puč, k'o brat Erdogan. Al' na ujede i ubode - neće moći, jer to je već neka druga priča.
Uskoro u kordone stižu poskoci, šarke, smukovi i slepići. Striktno domaći zmijski nakot.
Da kompletiramo obezbeđenje.
Kakve bre kamile...

Pohvala Ludosti


Meni se ipak čini da su vladari dostojni sažaljenja, jer nemaju čoveka koji bi im govorio istinu, nego su prisiljeni da oko sebe drže laskavce umjesto prijatelja.
Svi, pre svega, veruju u onu opštepoznatu poslovicu: "Ako nešto nemaš, pravi se kao da imaš." Po tom pravilu se već deci kazuje stih: "Najviša mudrost je u tome da se praviš lud kad treba." Sad i sami možete zaključiti kakvo je neprocenjivo dobro ludost kad samo njena varljiva senka i golo podražavanje zaslužuju toliku hvalu učenih ljudi.
Ako mudrost leži u iskustvu, ko više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega ili ludak, koga ni od jedne namere ne odvraća ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmišlja)? Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca, gde se nauči nekom preteranom cepidlačenju. Ludak, naprotiv, ako se ne varam, baš stoga što neprestano učestvuje u svemu i ne haje za opasnost, stiče pravu mudrost. To je dobro uočio i Homer, iako je bio slep, jer veli: "i lud se nauči u nevolji".
Dve smetnje, uglavnom, ne dopuštaju čoveku da dođe do saznanja: stid kojim se zaslepljuje duh, i strah koji u svemu vidi opasnost i obeshrabruje čoveka u njegovoj delatnosti. Ludost sjajno oslobađa svih tih teškoća. Mali broj ljudi zna koliko koristi i ugodnosti donosi prednost da te nikad ničega nije stid i da te nikad nije strah!
Razlika između ludaka i mudraca je u tome što prvog vode strasti a drugog stišava razum.
Niko se još živ nije zahvalio za oslobođenje od Ludosti. Toliko je prijatna stvar živeti bez razuma da se ljudi više mole za oslobođenje od svega drugog, samo ne od Ludosti.
Može svet pričati o meni što mu drago, ipak sam ja, jedino ja (Ludost), velim vam, kadra da sve uveseljavam, i bogove i ljude.
Što je čovek dalje od ludosti to manje ima od života.
Vidim da očekujete epilog, ali ste stvarno poludeli ako uistinu mislite da se ja još uvek sećam svega što sam rekla kada sam toliku hrpu reči istresla.


Erazmova knjiga je odmah po izdavanju, od strane Inkvizicije bila zabranjena i do danas je, pet vekova kasnije, ostala na vatikanskom spisku "najopasnijih knjiga" koje treba izbegavati i - gdegod se ukaže prilika - eliminisati.
I ne samo vatikanskom.

prolupali lončići

Sreća je za Srbiju da ima čoveka koji toliko ulaže u Srbiju, ulaže u njene građane. Potpuno se posvetio tome, živi za to, radi za to. Ono što ja kažem ljudima: Ljudi, ‘ajde samo malo razmislite o svojoj deci. ‘Aj zamislite, samo zažmurite i zamislite da nema takvog čoveka i da smo prepušteni ovim, ne znam ni kako da ih nazovem, ova salata statističkih grešaka ili šta su već, šta mislite da su oni tu na nekim mestima da odlučuju o nečemu. Pa znate li vi kad bi mi imali sve ove bolnice, sve ove aparate, sve ove plate, podizanje plata, stabilan budžet? Samo razmislite, dragi građani, o tome. Otišla bi vam deca iz Srbije, ma ne bi vas ni zvala. Ne da se ne bi vraćala, nego vas ne bi ni zvala, kakvu bi ovi ljudi Srbiju napravili.

***
Da ponovimo, deco: Najviša mudrost je u tome da se praviš lud kad treba.
Ovi kradikali bukvalno shvataju Erazma Roterdamskog, baš kao i Orvela.
Ludost, pohvala, satira, ironija.
Srbija.

Friday, 16 August 2019

SNS-Men: Days of Future Past


To je ta budućnost u koju verujemo još od devedesetih.
Eh, kad bi samo mogli da se setimo čega sve tu beše... biće.
Gde bi nam bio kraj.

Glupe ribe


Privatnost na Fejsbuku i Tviteru je ugožena čak i kada nemate otvorene lične naloge na tim platformama - identitet i postupci vam mogu biti otkriveni preko vaših prijatelja koji ih imaju, što podriva samu ideju "ličnog izbora" na društvenim mrežama.


Neka istraživanja pokazuju da je privatnost na društvenim mrežama poput pasivnog pušenja: ne kontrolišete je vi, već oni oko vas.
Lični izbor je dugo bio smatran temeljnim principom privatnosti na internetu. Ukoliko ne želite da budete na Fejsbuku, jednostavno - možete ga napustiti ili se nećete ulogovati na njega. Tako će vaši postupci ostati samo vaša stvar
Zar ne?
Istraživanje o kome govorimo je pokazalo da odgovor na ovo pitanje glasi - ne.
Zajednički tim naučnika sa univerziteta u Vermontu (SAD) i Adelejdu (Australija) obradio je više od 13 miliona javnih postova na Tviteru, objavljenih od strane 19305 korisnika te društvene mreže. Obradom tih podataka, pokazali su da je uz pomoć informacija prikupljenih iz poruka 8 ili 9 nečijih prijatelja, sasvim lako moguće predvideti šta će ta osoba sledeće tvitovati - kao da joj stojite iza ramena i slobodno gledate u njen Twitter feed. Što bi srpski tviteraši rekli - gvirite u lajnu.


Ova studija je pokazala još nešto: ukoliko napustite određenu društvenu mrežu (platformu) - ili da niste nikada bili njen korisnik - onlajn postovi vaših prijatelja i određene ključne reči u njima i dalje mogu obezbediti do 95% "potencijalno predvidive pouzdanosti" vaših budućih aktivnosti. I sve je to moguće a da prethodno "neki ljudi" o vama nisu znali ama baš ništa.
Sa druge strane gledano, kada se ulogujete na Fejsbuk ili neku drugu društvenu mrežu, "ubeđeni ste da ste se svesno odrekli dela privatnosti (samo) svojih ličnih podataka; u stvari, pored toga ste omogućili pristup i ličnim podacima svojih prijatelja" kaže matematičar Džejms Bagrou sa Univerziteta Vermont, koji je bio lider ovog istraživačkog tima.
Tim je ove i druge rezultate svog istraživanja objavio krajem januara 2019. u časopisu "Nature Human Behaviour".


PRIVATNOST JESTE BITNA

Ovo istraživanje pokreće određena pitanja vezana za suštinsku prirodu privatnosti - i kako, u jednom visokoumreženom društvu, se nečiji izbori i identitet uklapaju u tu mrežu. Istraživanje pokazuje da, makar u teorijskom smislu, određena kompanija, vlada ili neki treći "faktor" može precizno profilisati neku osobu - njen stav o određenoj političkoj partiji, omiljeni proizvodi, religijska posvećenost - preko njenih prijatelja, čak i u slučaju da ta osoba nikada nije imala nalog na društvenim mrežama ili ga je obrisala.
"Na društvenim mrežama nemate gde da se sakrijete", kaže Luis Mičel, koji je koautor studije, istraživač na Vermontu i predavač na studijama primenjene matematike na Adelejdu.
Način na koji informacije cirkulišu po društvenim mrežama, poput Fejsbuka i Tvitera, postaje snažan faktor u protestnim pokretima, u vreme izbora, kao pri usponu i/ili padu određenih komercijalnih brendova. Istovremeno, korisnici društvenih mreža na sve strane ostavljaju "na izvol'te" ogromne količine informacija o sebi - i svojim prijateljima.


Međutim, naučnici još uvek nisu utvrdili da li postoji suštinsko ograničenje do kog nivoa predvidljivosti se može ići na osnovu ovog "cunamija" ličnih podataka. Tokom istraživanja, naučnici su koristili analizu objava na Tviteru kako bi objasnili postojanje gornje matematičke granice količine predvidljivih informacija koje jedna društvena mreža može da sadrži - ali da sve to predstavlja malu razliku ukoliko je neka osoba već profilisana, ako je njeno ponašanje moguće predvideti, da li jeste ili nije na toj društvenoj mreži... ako njeni prijatelji jesu.
"Vašu privatnost na društvenim mrežama više ne kontrolišete samo vi" kaže Bagrou. "Sada vam to rade i prijatelji."


***

Nakon ovakvih (i sličnih) izjava koje dolaze od sumanutih likova sa samog vrha piramide vlasti u Vilajetu Srbskom, običan građanin zaista mora da se zabrine za sopstvenu privatnost - možda čak i nešto više od toga.
Međutim, ovakve izjave pokazuju još nešto: ovi besomuci, uključujući i onog AVrhovnog (njega naročito), koliko god da su naizgled armirani i nedodirljivi u svojim foteljama i bunkerima, upravo lupetajući ovakve stvari iskazuju jedan od sopstvenih fundamentalnih strahova, svojstvenih svakom šrafu totalitarnih kolektivističkih režima:
Strah od privatnosti.
Oni se boje naše privatnosti.
O toj opasnosti po Vrle Nove Svetove pisali su naširoko Orvel, Haksli, Bardžis, Zamjatin, Konrad, Pekić, Bredberi, Asimov, Vels, Dik, Vonegat...
Mislite o tome.

Thursday, 15 August 2019

Zašto je Stiv Vozniak obrisao svoj Fejsbuk nalog?




Malo je verovatno da će većina ljudi, kada ih neko zaustavi na aerodromu, ćaskati o dnevnim vestima. Možda je Stiv Vozniak, jedan od osnivača kompanije Apple, samo ranoranilac koji je požurio da pre vremena stigne na svoj let. Kako godbilo, dok se kretao koridorima vašingtonskog aerodroma "Regan", odvojio je malo vremena za razgovor sa reporterom magazina TMZ. Teme: prvo - neophodno je obratiti pažnju na prisluškivanje mobilnih telefona, i drugo - brisanje ličnih naloga na Fejsbuku.
  • Ima raznih ljudi na ovom svetu, pa tako i onih koji smatraju da su neke njihove koristi od Fejsbuka vredne gubitka (dela) privatnosti. Međutim, onoj većini - u koju i sebe ubrajam - toplo preporučujem da što pre pronađe način da se otarasi Fejsbuk nesreće.
Inicijalni kontekst ovog razgovora ticao se pitanja privatnosti. To je pitanje sa kojim se svi suočavamo, budući da su informacije o nama konstantno na rasprodaji i to za manje od 10 dolara, a da se oni koji ih prodaju uopšte ne brinu o identitetu onih kojima ih prodaju. Kao primer naveo je nedavnu vest da Alexa i Google Assistant ne samo što snimaju vaše razgovore, već vas i njihovi službenici prisluškuju. Korporacije tvrde da to "štimovanje" sa korisničkim nalozima služi poboljšanju tehničkih performansi njihovih usluga. Takve tvrdnje bi zaista trebalo da nas zabrinu.
Pa opet, audio špijuniranje deluje bezmalo staromodno u poređenju sa Amazonovim patentom, koji bi mogao da omogući jatu dronova za isporuku narudžbina da naprave video snimak vaše privatne imovine bez dozvole, i potom ga ubace u poseban algoritam koji je personalizovan u odnosu na vas. Da li se to drvo u vašem dvorištu suši? Odjednom, preplavljeni ste reklamama za veštačko đubrivo i sredstva za prehranjivanje biljaka. Šta bi Vozniak uradio u tom slučaju?


Reporter nikada nije toliko duboko gvirnuo u tu zečiju rupu, mada je Vozniak sumirao svoju zabrinutost oko privatnosti:
  • Zabrinut sam jer vodimo razgovore za koje mislimo da su privatni, izgovaramo reči koje ne bi trebalo da čuje niko osim sagovornika - jer tako nešto ne očekujemo, ali način da se to zaustavi, takoreći, ne postoji. Svi mislimo da imamo određeni stepen privatnosti, koji zapravo - nemamo.
Jedna anketa iz 2014. daje sasvim drugačiju sliku od one opšte uvrežene: 91% amerikanaca se "slaže" ili "čvrsto slaže" sa stavom da smo izgubili kontrolu nas sopstvenim ličnim podacima u korist kompanija koje poseduju društvene mreže. 80% je zabrinuto zbog načina na koji bi vlade i kompanije mogle da koriste te podatke.
Anketa iz 2017. savršeno upotpunjuje prethodnu anketu: samo 9% amerikanaca se oseća "veoma samouvereno" oko toga da li spomenute kompanije štite njihove lične podatke. To je upravo isti postotak onih koji veruju da poseduju "visok stepen kontrole" nad svojim ličnim informacijama. Zaokružite kredom onih 9% koji nemaju blage veze o tome šta se dešava.
Pa ipak, svi smo i dalje ulogovani. Iako je po anketi iz 2018. o društvenim mrežama, 59% amerikanaca izjavilo da im "uopšte neće biti teško" da napuste inkriminisane društvene mreže - mnogi to i dalje nisu uradili. Anketa iz 2017. je otkrila i da, čak pri padu poverenja javnosti u kompanije koje poseduju društvene mreže, većina ljudi se iznova priključuje tako nastaloj "novoj normalnosti". Savršeno dobro znamo da se tako nešto zaista dešava, ali jednostavno odbijamo da se odreknemo svojih omiljenih aplikacija.
Pitanje i dalje stoji otvoreno: Da li koristi od toga nadmašuju troškove?


Vozniak je obrisao svoj Fejsbuk nalog 2018. godine, dok je na Tviteru još uvek veoma aktivan. Poput drugih IT kompanija, Fejsbuk svoj proizvod i usluge reklamira kao besplatne. Više je nego jasno da je to daleko od istine.
Vozniak stalno napominje da se za privatnost plaća, kako što je to u jednoj studiji iz 2019. objavljenoj u časopisu Nature Human Behaviour, tvrde: možda smo već prešli preko te granice. Staro obećanje o "međusobno isprepletenom svetu" uz pomoć interneta je danas tu, među nama, kako u korist tako i još više na štetu svih nas. Istraživači koji su radili na spomenutoj studiji analizirali su preko 30 miliona postova skoro 14 hiljada korisnika Tvitera.
  • Oni su pokazali, uz pomoć ovih podataka, da je praćenjem poruka 8-9 nečijih kontakata, potom moguće veoma pouzdano predvideti naredne tvitove te osobe kao da direktno gledate u njen lični Tviter fid.
Lančano blokiranje kao rešenje reklamira bolju kontrolu privatnosti podataka, ali mi još uvek nismo dostigli tu tačku - a nismo ni sigurni da će te kompanije, koje nam nude takva rešenja, zaista biti dobronamerne (kako to tvrde) kada njihova tehnologija uznapreduje. Ovaj problem je stalno prisutan kada su te platforme u pitanju. Ispostavilo se da su nadanja o zaista decentralizovanoj infrastrukturi bila više filozofska nego realistična, mada to ne znači da do napretka u zaštiti privatnosti neće doći. Najverovatnije je da neće biti romantično, kao što su nam to obećavali.
Čak i kada smo putem interneta povezani sa drugima, postoje određeni načini kontrole koje možemo primeniti. Najjednostavnije bi bilo obrisati nalog na Fejsbuku - ili nekoj drugoj platformi koja kod vas izaziva zabrinutost. Ako je suditi po Stivu Vozniaku, takav potez izgleda da daje rezultate. Međutim, kuda nas mogu odvesti ovakvi razgovori - odlučite sami.


Wednesday, 14 August 2019

Twins



Vredno smo ih, još od malih nogu (iako pajserom jedva razdvojene odmah nakon rođenja), u Inkubatoru kadrova uzgajali da budu ovo što su danas. Aleksandar Levi i Aleksandar Desni su najnapredniji model naših prethodnih serija terminatora, i funkcionišu skoro savršeno. Jedini problem koji smo imali bio je taj da smo Aleksandra Levog jedva odvikli da se rukuje levom rukom - što bi sigurno izazvalo stres i tešku traumu prilikom njihovog ponovnog prvog susreta (vidi gornju sliku). Upravo je ta sitna falinka na kraju prelomila prilikom donošenja konačne odluke ko će od njih dvojice biti AV#1 a ko AV#2.
Ali, kao što rekosmo, to smo na vreme sredili da nam ne bi pravili probleme kada krenemo u eksploataciju, što se da videti iz priloženih fantastičnih rezultata koje su postigli tokom zajedničke karijere. A zajednički rezultati su im impresivni, do sad neviđeni. E zato sad jesu, po prvi put u istoriji. Šta? Pa to, viđeni.
Dosta smo vremena proveli razmišljajući koja imena da im nadenemo - Kastor i Poluks, Romul i Rem, Elvis i Prisli, Strahinja i Užas, Dupe i Glava, Crveni i Crni, Tvidldi i Tvidldam, Marija i Marko, Rej Čarls i Rej Ban, Boško i Milko, Čić i Lin... Na kraju, odlučili smo ipak da se zovu isto - da ih ne razdvajamo. Jer jesu isto. Samo smo im malo izmenili prezimena, da se vlasi ne dosete.
Jedan brat je postao partizan, a drugi četnik - jer narod ovde to najviše voli. Da prostite na izrazu - obožava. Nema grđe patridiotske patnje od te i takve, i zato je jedva čekao (narod) da mu konačno ponudimo ponovo spojenu braću.
Stvarno, oj Srbijo iz dva brata dela, ponovo si postala dva brata cela.


Nije do onog dvoglavog orla na grbu.
Do nas je.

Monday, 12 August 2019

Aleks nam se vratio


"Paklena pomorandža" se ove godine vratila u biskope.
Pogledajmo još jednom zašto taj film smatraju krunskim dostignućem Kjubrikove karijere.


2018. godine, reč "kjubrikijanski" je kao nov pojam dodata u Oksfordski rečnik engleskog jezika. U opisu njenog značenja stoji: nešto što poseduje pedantan perfekcionizam, majstorsko vladanje tehničkim aspektima u filmskoj industriji i atmosferičan vizualni stil. Kao što znamo, za Stenlija Kjubrka - atmosfera je zakon. U "2001: Odiseja u svemiru" (2001: A Space Odyssey), tišina i praznina samo pojačavaju beskrajno prostranstvo Univerzuma i našu beznačajnost u odnosu na njega. Kod "Dr. Strejndžlava" (Dr Strangelove), klaustrofobija ističe apsurdnost načina na koji sitnice mogu da izazovu apokalipsu. U "Paklenoj pomarandži" (Clockwork orange), magija potiče iz moći sugestije.
Kjubrikova filmska adaptacija (1971) je urađena po istoimenom Bardžisovom romanu (1962) o jednom od mogućih civilizacijskih sunovrata, i do danas ostaje užasavajuća, uzbudljiva i uznemirujuća filmska vizija nihilističkog nasilja i društvene kontrole. Smeštena u kičasti svet ne tako daleke distopijske budućnosti, priča se vrti oko centralne tačke koju predstavljaju Aleks (koga u filmu glumi Malkolm Mekdauel) i njegova banda "drugara" (droogs) - četvorica mladih otpadnika od društva, poput sebi sličnih bandi raspojasanih tinejdžera, koji se prepuštaju uživanju u koktelima narkotika "moloko with knives" (mleko sa noževima) koje ispijaju u baru "Korova" (krava) dok duge i mračne noći uglavnom ispunjavaju "ultranasiljem" (ultraviolence). Kada vlasti uhvate Aleksa, on postaje zamorac na kome vrše eksperimente u okviru "Ludovikove tehnike" - to je eksperimentalni tretman pri kome kriminalcima daju lekove za izazivanje mučnine pri samoj pomisli na seks ili nasilje. On postaje paklena, mehanička pomarandža: spolja organska, iznutra mehanička.
Poput navijene, tempirane bombe.


Počev od, sada već ikonskih, uniformi "drugara", preko niza brutalističkih setova koji oduzimaju dah, pa do jezivog retro-futurističkog saundtreka Vendi Karlos (koja je u vreme snimanja filma bila Valter), "Paklena pomorandža" na umetnički način oslikava represivno raspoloženje - s tim da najveći deo tog raspoloženja zapravo nastaje u glavama gledalaca, "indukovan" slikom i zvukom sa velikog ekrana. Prihvatanjem "Naesta" (Nadsat, od ruskog sufiksa za brojeve od 11 od 19) - to je ulični govor iz Bardžesovog romana, nastao pod uticajem ruskog slenga na engleski jezik (iz koga potiču naziv "droog" od ruskog drug, "horroshow" od ruske reči za dobro, "moloko", "korova" i brojne druge) - sami gledaoci su primorani da prevode i vizualizuju Aleksove mračne porive i želje. Scene silovanja i ubistava, iako visoko uznemirujuće i šokirajuće, u filmu nisu toliko eksplicitne koliko se da očekivati iz knjige. Umesto toga, Kjubrik sve prepušta gledaočevoj mašti.
Na taj način, film prihvata jednu varijantu sebi svojstvene Ludovikove tehnike. Ultranasilje vas istovremeno i odbija i uvlači u sebe; delite Aleksovu sve veću odbojnost i anksioznost prema užasima koji su mu nametnuti prilikom tretmana, ali ta odbojnost je više moralne nego fizičke prirode.
Postoje brojni filmovi koji kopiraju ovu priču, u kojima su nasilje i vulgarnost prikazani samo radi izazivanja šoka kod gledalaca. Međutim, u originalu se oni ne veličaju niti romantizuju, već služe kreiranju sasvim kjubrikijanske dijagnoze jednog društvenog poremećaja koji je sve rasprostranjeniji. Dobro može, i mora, odneti pobedu nad zlom samo slobodnom voljom. Na svakome od nas ostaje da sami to shvatimo i iznađemo način kako da ostvarimo.
"Paklena pomorandža" se vratila u bioskope 5. aprila ove godine, i ostaće tu naredne dve sezone.

- Why "A Clockwork Orange" is Stanley Kubrick's masterpiece (NME, 03.04.2019)

***
Ludovikov eksperiment konstantnog prikazivanja državnog nasilja preko svih kontrolisanih medija u Srbiji ne izaziva nikakav efekat gađenja kod većine pučanstva, već naprotiv - hipnotičku ekstazu iščekivanja redovnih "dva minuta mržnje" bez konca i kraja. Hakslijevsku ovisnost i orvelijansku "ljubav" umesto (jedino normalne) gadljivosti. Doduše, gadljiva je tamo neka beznačajna manjina, koja je - shodno Bardžisovim i Kjubrikovim postulatima - garantovano nasilna, kriminalna, zločinačka i prezira dostojna grupa društvenih ništarija. To su oni koje treba neizostavno podvrgnuti širokom spektru državnih tehnika isceljenja od pošasti razuma - od Ludovikove do O'Brajenove.
Aleks se vratio i nama - ne u bioskope, već u živote.
Sada ga zovu Alek.
I drugari.
I ultranasilje, naravno.

Ma, volimo i mi Paklene nerandže, no trpimo... i lagano otkucavamo, iznutra.
Tik-tak. 
Poput navijene, tempirane bombe.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...