Tuesday, 15 January 2019

Torrente 6: Šta se dešavalo iza kamera



Putin je racionalan i ozbiljan čovek, nije satkan od mitova, ali mu je stalo do tradicije. Kada sam bio kod njega kući, kupio sam mu ikonu, primio me u 22:45 sati, bili smo sami i svirao je klavir. Pogazio sam sve protkole i uspeo da mu donesem ikonu, koja nije prošla sve procedure njihove tajne policije. On je ustao i pokazao i poverenje i poštovanje i svoj pravoslavni duh. Iznenadio sam se što je nije stavio negde sa strane, već je odmah postavio na sto uz zid, tri puta se prekstio i poljubio je.
Zatim smo razgovarali o pravoslavnom duhu i kako pravoslavlje Putin doživljava. Putin izvanredno svira klavir i da te noći me pozvao da gledamo zajedno hokej - noćnu ligu. A ja ne znam ni klizaljke da navučem i ne razumem se u hokej.

Torrente 1: Glupa ruka zakona (1998)
Torrente 2: Misija u Marbelji (2001)
Torrente 3: Zaštitnik (2005)
Torrente 4: Smrtonosna kriza (2011)
Torrente 5: Operacija Eurovegas (2014)

YouTube & iMDB

Izgleda da on zaista nije "pod vinklu" - ako je neko uopšte sumnjao u to - jer samo takav može sebi da zabija toliko autogolova i laže da je izvojevao još jednu istorijsku pobedu... naravno, po prvi put u istoriji. Ne, ovo uopšte nije smešno. Krajnje je vreme za hospitalizaciju - njega ili nas. Možda još uvek nismo došli do tačke "on ili mi", ali neko je tu svakako suvišan i moraće da ode.
I dokle više mi?

Monday, 14 January 2019

Barometar



Nakon vanrednih tj. nepotrebnih i besmislenih lokalnih izbora u Kladovu (po negotinskom receptu iz 2017) održanih 16. decembra, mogli smo da saznamo i to da je bilo koškanja među aktuelnim koalicionim partnerima, koji su (u nedostatku opozicije, koja je taj cirkus bojkotovala) na izbore izašli svako za sebe. Ukratko, neki SPS-ovac se na ulazu na jedno biračko mesto pokačio sa likovima koji su tu došli u crnom džipu "nekladovskih" tablica. On, kao član biračkog odbora, oni kao... nešto napredno. Iako nije bilo, na njegovu sreću, ćelavaca koji bi mu objasnili izborno zakonodavstvo član po član, ni oni sa kosom povrh glave nisu bili ništa manje ubedljivi, pa je palo standardno hvatanje za gušu, prebrojavanje laktova i rebara, lupanje čvrga i izvlačenje ušiju. Reagovale su i lokalne SPS perjanice, obratile se izbornom radnom telu i unutrašnjim organima reda i mira, ali - pa naravno, ništa.
Posle su se i ti isti koji su "reagovali" naprasno počeli da prave kao da se nije desilo ništa, pa su tako i vesti u kojima je sve ovo bilo objavljivano nestale sa medijskih i drugih portala.
Ne znam šta je u svemu tome istina, ali znam da su SPSovci iz okolnih mesta Istočne Srbije narednih par dana na sva usta hvalili svoje "kladovske heroje".
Ekipa iz opozicionog Saveza za Srbiju se ovim nije uopšte bavila, njima su Lučani bili first&only choice, zašto bi gubili vreme na slepo crevo Srbije i izbore na kojima nisu ni učestvovali. A možda bi bilo bolje da jesu, jer...
Krenula je priča o vanrednim parlamentarnim (pa čak i opštim) izborima u 2019. godini.
Neizostavno se moralo doći, na tu temu, i do SPS.
28. decembra sam na tviteru i fejsbuku napisao sledeće:


Svako dodatno pojašnjenje zašto u potpunosti je suvišno.
4. januara, Vladimir Milutinović na svom tviter nalogu komentariše rezultate istraživanja koje je obavila agencija IPSOS, po kojima je Vučiću u poslednjih godinu dana rejting pao za 10% - sa 52 na 42 - a o tome u medijima niko ne sme da zucne, mada se ni opoziciona strana nije nešto proslavila potenciranjem važnosti ovakvog rezultata istraživanja javnog mnenja (ukoliko smatramo da on jeste tačan). Takođe, Milutinović ukazuje da je Vučić imao najniži rejting od 39% kada je prošlog leta objavio svoju "ideju" o razgraničenju Srbije i Kosova.


Obratite pažnju:
IPSOS u donjem desnom uglu grafikona podvlači da rejting Ivice Dačića ima uzlazni trend.
A onda "uzlazni" Ivica stupa na scenu.
Prvo, 8. januara u Blicu (i još nekim novinama), kaže da ga vređa što mora da odgovara na takva pitanja o vernosti Vučiću posle svega što su zajedno učinili. Rečenica neodoljivo podseća na njegove izjave iz perioda 2006-2012, ali te "žute" izmišljotine ga ne vređaju, jer je gazda sada neko drugi.


Hajde, kako sad da se posle svega ne oglasi i Gazda?
Oglasio se, dan kasnije, 9. januara, naručenim tekstom u Blicu o tome kako se sada svi naprasno kunu na vernost Vučiću i negiraju mogućnost izdaje. Čitaj: "Još nismo počeli sa preletom na drugu stranu, ali nemoj da nas iznerviraš. A onih par naših koji su se nešto popišmanili, pa ušli u kolone sa pištaljkama - pa šta, to su počeli da rade i tvoji."
Zanimljivost: na slici sa izjavama vernosti kradikalskih satelita, nigde nema Dačića. Blic je samo ponio deo svog teksta od prethodnog dana, i ništa više. Zašto bi, pa Bumbar se već zakleo u cvet i u med dan pre, plus treba jasno staviti do znanja da on nije satelit kalibra supozitorije koga je lako izbaciti iz orbite vlasti.
Jer, pogađate, rejting je u porastu.


Istog dana, Ivan Mandić na tviteru komentariše da je kladovski scenario glumatanja opozicije od strane SPS više nego izgledna opcija njihovog izlaska na naredne izbore, koji god da budu.


Da, glumiće opoziciju pred pad Vučića i kradikala sa vlasti, i to ne samo fingiranjem sopstvene izborne liste. Kada bude započeo Veliki Prelet, uradiće to po proverenoj formuli, na dva fronta:
- preletom onih koje su planski ubacili u SNS, nazad u matičnu kućicu; to će važiti za istaknutije članove naprednjaka, koje će SPS udomiti tj. vratiti u staro jato odakle su i bili lansirani
- preletom na prvi pogled "sitne ribe" tj. onih koji su u SNS poslati sa zadatkom da riju, sve snimaju i dojavljaju "tamo gde treba"; to su oni za koje se maltene ne zna (ili se zna, ali uglavnom malo) da su u SNS, čiji je zadatak da postanu članovi biračkih odbora, komisija, poverenici u izbornim jedinicama, zaposle se u javnim preduzećima - i čekaju; to su "spavači" koje će potom polako ali sigurno pokušati da ubace u neku narednu vlast
Ova druga grupa, navikla da im delovanje prolazi uglavnom neprimećeno i glatko, ovoga puta ima problem koji se ogleda u tome da po internetu u sve većoj meri kruže spiskovi drugova i drugarica članova SNS "sa posebnim zaslugama", među kojima ima i SPS-spavača.
Vučić i njegova banda nisu naivni pa da sve ovo ne znaju. Otuda ova, naizgled neočekivana priča o "izdajnicima u njihovim redovima". Šta god pričali u javnosti, među njima zapravo niko nikome ne veruje niti okreće leđa.
Zato ne čudi najnovije obraćanje Marije Obradović (SNS) javnosti - naravno, opet je tu Blic - u kome govori o militantnom ustrojstvu te njihove tzv. stranke (ništa novo za zločinačke udruge takvog karaktera), spremni su da reaguju kao vojska (koju su uništili), najavljuje ritualna javna bičevanja neposlušnih članova u postputinovsko-predizbornom periodu, preti lokalnim odborima SNS koji nisu "na liniji" (pravi se blesava, kao da ovde niko ne zna da je upravo SNS uzrok smrti tzv. lokalne politike i politike uopšte). Na pitanje o tome ko su ti "mangupi u njihovim redovima", ona odgovara:
"Kako redovno proveravamo rezultate i rad na terenu, naravno da bude promena, a to se funkcionerima uglavnom ne dopada, jer čovek se lako na vlast navikne, pa bude i problema, te tad se pokušava na sve načine, pa i saradnjom sa opozicijom, da se ostane na rukovodećem mestu. Ljudi često, posebno kada neko napada Vučića, kažu: Ćuti, samo mene da ne dira niko, a Vučić će se već nekako snaći... samo da moja poslovna kombinacija uspe, a i dok u centrali ili dok Beograd sazna, ja već završio posao na lokalu."
Šta, kao niste prepoznali standardnu ekipu JUL/SPS koja je već došla glave svakoj vlasti pre ove?
Da kojim slučajem ne bude onih koji ovo nisu razumeli, drugarica-članica Velike Partije na direktno pitanje o iskrenosti i uzajamnom poverenju između SNS i SPS odgovara još direktnije:


"Pratite situaciju redovno i pomno..."
Okruglo pa na ćoše, ali jasno je da tamo niko nikome više ne veruje.
Pa dobro, zapitaće se neko, zašto je to tako? Zar ne vole svi Srbiju, rade da joj bude bolje? Ma vole i nerandže, no trpe. Trpe i jedni druge, jer znaju koliko su im ruke blatnjave, a nekima i krvave. Zar samo zato? Zato, ali i...
Zato što je "faktor stabilnosti" iliti "jezičak na vagi" najnepoželjniji koalicioni partner bilo kome ko zna šta to zapravo znači u politici: ne radi se tu ni o kakvom koalicionom, već o čisto ucenjivačkom potencijalu, a legat-ekipa požarevačke Mrcine je svetski šampion tog zanata.
Svaka ucena daleko je teža i skuplja kada bara postane tesna a plen sve tanji.
Tada se sa broda koji tone baca sav nepotreban teret, a pacovi sami krenu da preleću.


SPS je arhizlo Srbije, iz koga su proistekla sva ostala pa i ovo poslednje... napredno.
Dakle, kao što već rekoh: samo pratite SPS barometar i mnoge stvari će vam biti jasnije.
Već su počeli.

Tuesday, 8 January 2019

Nobelova nakarada 2019


Aleksandra Vučića i prateću mu laboratorijsku svitu kradikala podhitno treba kandidovati za Nobelovu nagradu u oblasti medicine i fiziologije, kao i ekonomije, a istom prilikom treba nadležnom Komitetu predložiti i uvođenje sedme kategorije - za doprinos propasti društvu. Takođe, treba obnoviti i onu kandidaturu iz 2014, za dostignuća na polju fizike (Radikalna dinamika fluida i napredna primena Bernulijeve jednačine beskonačnog presipanja iz šupljeg u prazno). Sa ovim treba požuriti, jer poslednji rok za prijave je 1. februar ove godine. Ko zakasni, prijavu mu prenose u narednu godinu - a ko zna šte će do tad biti.
Naravno, samokandidature bivaju automatski odbijene, a to nije ni fer niti tržišno.
Pa dobro, ali zbogzašto ga (opet) kandidovati, aman više?

punjene lignje najbolje legnu na pun crvuljak

Zato što je uspeo da izmisli veštačko slepo crevo.
Srbiju je doveo u status regionalnog crvuljka po ekonomskim kriterijumima. Da ne širimo dalje.
Usled neverovatne navalice na njegov završetak crevnog trakta, morao je nekako da nađe način za proširenje smeštajnih kapaciteta kako bi svi zainteresovani mogli da stanu tu gde su zainteresovani, pa je tako došao do genijalnog rešenja i napravio appendix istog. Da se supozitorije više ne guraju pod šljivom.

Slepo crevo i crvuljak (appendix) predstavljaju slepo zatvoreni deo tzv. desnog debelog creva.
"Slepo crevo je prisutno kod većine amniota, kod gmizavaca to je najčešće jedna medijalna struktura koja polazi sa leđne strane debelog creva, dok ptice obično imaju dva para. Većina sisara biljojeda imaju relativno veliko slepo crevo sa bogatom bakterijskom florom koja im obezbeđuje enzimatsku obradu biljne hrane, kao što je celuloza, u mnogim vrstama je znatno širi od ostatka debelog creva. Nasuprot tome životinje u čijoj je ishrani zastupljena malo ili nikako biljna hrana imaju znatno manje slepo crevo koje je delimično ili u celosti zamenjeno crvuljkom. Neki beskičmenjaci kao što su lignje takođe mogu imati strukture s istim imenom ali ono nije korespondentno sa nazivom kod kičmenjaka." (Wikipedia)
Neki beskičmenjaci, lignje, istoimene strukture... c c c
Kod ljudi, slepo crevo je do sad u potpunosti bilo bez funkcije. A odsadpanadaljeiubuduće, ima da se zna da je i ono dobilo funkciju, i to visoku. Izumitelj veštačkog slepog creva je svoj pronalazak patentirao i već ga ima na tržištu, gde je dostupno svim Vođama tog kalibra - čak i onima koji su bez pomenutog "nastavka" ostali. Zato se i zove veštačko, uvek je tu kad zafali smeštaj u prirodi.
Dodatna pogodnost je u tome što se jedno veštačko slepo crevo može zameniti drugim kada se napuni; prvo (puno) se arhivira a drugo (prazno) odmah instalira, što ovaj postupak čini praktično neograničenim.
Posebna pogodnost: od veštačkog slepog creva Vođi-posedovaocu istog ne preti ama baš nikakva upala, koja bi eventualno mogla da ga (u prirodnoj varijanti) košta trona, shodno činjenici da upala uvek dolazi iznutra.

Za ovu genijalnost je stvarno zaslužio da dobije Nobelovu nakaradu za 2019. godinu, zar ne?


Monday, 7 January 2019

Kad pretekneš samog sebe


I gle! Ministar Pavlu čestita Božić, upokojenome.
I Ministarstvo se izvini Ministru što im on diktira tako
I Patrijarh SNSPC povika: Oprost mu podajte!
on ne zna šta zbori, već jezik mu to sam čini
I blaženo za njega vavjek je Carstvo Nebesko
jer crevna flora uvek svoga nađe Gospodara!


Vulina su, izgleda, poneli časovi nekih stranih jezika koje "sveže" pohađa, pa je malo pobrkao lončiće: na engleskom se Božić zove Yule a na švedskom Jul, pa je nesrećnik pomislio da to ima nekakve veze sa njegovom nekadašnjom strankom. Da, onom Majka Mirinom, po kojoj ga svi poznaju i zovu.
Julin bi, iako svežerešpečen kao "vernik", morao da zna da se za Božić ne šalju čestitke: ni kartonske niti elektronske. To isto važi i za njegovog gazdu, ali i 99% srbistanske populacije. Božić se kod pravoslavaca ne čestita, barem na ne način na koji se to uobičajeno radi. Dakle - ne ovako.
Za Božić se zdravi: zdravica koljindaša-položajnika, zdravica gosta domaćinu kada mu ulazi u dom, zdravica-molitva domaćina svima za božićnom trpezom. Ono "Mir Božiji" je suština božićne zdravice, a ne čestitke. Mir među svima. Miru se nazdravlja, a ne čestita. Ovo je Julina izgleda podsetilo na Miru, pa ga povuklo da dodatno zašmercuje.
Božić se ne čestita preko interneta, novina i televizije - jer to nije tradicija, a ponajmanje ne srpska. To je pomodarstvo koje poništava suštinu božićne zdravice i poruke mira: mira u sebi i mira sa onim kome se obraćaš. Onaj kome se zdravicom obraćaš mora da ima ime, jer "svima" ne znači ama baš ništa.
Od toga je izuzet samo poglavar SPC, koji ne šalje čestitke i zdravice već Božićnu poslanicu.
SPCrkva, naravno, o svemu navedenom neće zvanično ni da zucne, jer se na taj način besplatno širi lažni privid vjerujućeg naroda koji mahnito na sve strane šalje nedotupave stihove i animirane sličice, ubeđen da tako treba. Elem, nisi pravoslavac niti Srbin ako:
- danas ne pošalješ najmanje 100 lančanih "čestitki"
- na svaku ne odgovoriš i dalje proslediš najmanje sto i jednu
- za Božić u kuću ne uneseš badnjak dimenzija osrednje topole
- ne spržiš barem kilotonu baruta u petardama
- ne izgaziš po nogama (i rukama) najmanje 100 drugih sa kojima se biješ oko česnice
- na današnji dan ne preslušaš kompletnu Cecinu diskografiju, do daske
- ti saobraćajci ipak provale koja kola voziš, iako si ih uredno maskirao u omanju hrastovu šumu
- za sofrom ne gledaš vesti i najmanje se jedared ne najebeš majke ________________ (upisati Vilotiće po želji)
Jer svi ovde dobro znamo šta se dešava svakome ko sa nama nije.

Plus:
Kako se to onda Ministarstvo odbrane, božićnom "čestitkom" miri sa crkvom?
Kako se to onda predsednik Srbije, medijskom zdravicom obraća tj. miri sa svima - da li to znači da je upravo priznao da je sa svima u svađi, te da im ovim putem prašta - poput Ministra svom ministarstvu, ili poput Đure Čvorovića prebijenom Jakovljeviću?
Julin bi, takođe, morao znati da zbog ovakve budalaštine aljkavi daktilobot neizostavno treba da popije otkaz. Kako da ne - verovatno su odmah razmenili čestitke u stilu "mir, mir, niko nije kriv, sela baba u tanjir" pa nastavili da špijuniraju sve one kojima su Vučići oprostili što ih pljačkaju. *
Ljudski je praštati.
Julski je lupetati.
Julin bi najmanje pogrešio da je čestitao Božić patrijarhu SNSPC Savlu. Tu je svoj na svome.



I još nešto, opet božićno:
Domaćin na Badnji dan odlazi u šumu, gde sa tačno tri - ni manje, ni više - udarca sekirom treba da poseče badnjak za svoj dom. Tri - i tačka, čak i kad niko ne gleda.
Da bi se konačno obalio ovaj badnjak kradikalskog ludila koje mahnita Srbijom, potrebna su tri oštra reza u:
- parlamentu
- sudstvu
- medijima
To su stubovi na kojima počiva svaka vlast, od kojih zavisi njena "kakvoća". Trulim stubovima, ni od čestitki niti od zdravica, pomoći nema. Baš kao ni truloj vlasti.


* appendix:
NIN, 11.01.2019.



Dan "kada se ljudi vole i jedni drugim praštaju" je zakonski definisan kao neradni, državni praznik. Bilo bi nezakonito dati radniku otkaz neradnog dana, ali baš dobro zvuči kao "milosrđe" i "praštanje". Ko zna, možda i "volenje"?
Ili je ipak u pitanju samo standardno qrčenje napaljene bahate budale.
Toliko.
Case closed.

Sunday, 6 January 2019

Šestojanuarske pričice




6. januar 2019, a u Srbiji kao da nije prošlo 90 godina od uvođenja Šestojanuarske diktature. OK, ima tu i tamo po koja kozmetička razlika, ali suština - dobrim delom i forma - je i dalje armirano nepromenjena.
- Kralj se i dalje zove Aleksandar: onda znan kao Ujedinitelj, sada kao Upropastitelj.
- Onaj Aleksandar je imao predsednika Vlade koji se krio da voli samo muške, ovaj Aleksandar ima predsednicu Vlade koja na sva usta tvrdi da voli samo ženske (što samo pojačava utisak da u stvari laže, kao i njen gazda, zajedno se dodvoravajući onima iznad njih).
- Onaj Aleksandar je 6. januara 1929. ukinuo Ustav, raspustio Parlament i zabranio političko delovanje - kako strankama tako i pojedincima. Ovaj Aleksandar zvanično nije doneo Ukaz o ukidanju Ustava, Skupštine, Vlade, ministara, predsednika opština, mesnih zajednica i skupština stanara; međutim, činjenično je upravo tako. On je danas sve to odjednom - ko ne veruje neka pogleda plakate za izbor bilo čega. Naravno, i politički aktivizam je na korak do ukidanja, pa ko voli da ga biju, špijuniraju, privode i saslušavaju - sam je kriv. Sloboda tog i takvog izbora je i danas zagarantovana.
- Ubijen jedan od istaknutih opozicionara, blokiran rad skupštine - kako onda tako i sada.
- Ujediniteljevog premijera je bio glas da je opasan reketaš, naročito kada su u pitanju strani investitori (poput "tenderskih patnji" sa Nemcima i Francuzima oko izgradnje Savskog mosta u Beogradu, ili mućki oko ulaganja stranog kapitala u Borski rudnik). Upropastiteljevu premijerku bije glas da... to isto. Mini hidroelektrane, vetroparkovi, Borski rudnik... opet.
- Karađorđević je voleo i francuske i nemačke pare, zbog njih donosio lex specialise. I Vučić, isto.
- Prilikom izgradnje Savskog mosta (srušen u Drugom svetskom ratu, na tom mestu je danas Brankov most), u znak zahvalnosti za prekonoćno skidanje nemačkog Krupa i davanje posla francuskom Batinjolu, "dobitnička" firma je morala da zaposli veliki broj ljudi koji su od kvalifikacija imali samo preporuke poznatih političara i drugih članova konkursne komisije; francuski mostograditelji su se upravo na te kadrove potom "vadili", kao razlog za kašnjenje i probijanje rokova. Inače, Batinjol je posebno donetim zakonom bio oslobođen poreza, carina i taksi. Kako to mislite "i danas je sve isto", odakle vam takav zaključak? Svašta...
- Karađorđević je Petru Živkoviću osnovao režimsku partiju pod nazivom "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija", i to od odanih delova Narodne radikalne stranke i Demokratske stranke (kao i jedne slovenačke stranke). Vučiću je Tomislav Nikolić osnovao partiju pod nazivom "Srpska napredna stranka", od radikalno-demokratskog otpada (i nezaobilazne julovske Mirođije). Dobro, nije tu Nikolić bio sam, ali... na isto mu izađe.
- 1929 je Aleksandar uveo cenzuru štampe i knjiga. 2019 vlada cenzura svih medija, kao nastavak Aleksandrovog ministarskog ludila iz 1998/99.
- Obojici su inicijali na dinastičkim grbovima isti: AIU.
Sličnosti.. sitnica.


Doduše, ima i nekih razlika:
- 1928 je bio ubijen hrvatski opozicionar, a 2018 srpski.
- 1929 je bio pobijen kompletan vrh Komunističke partije i 7 sekretara SKOJa, a 2019 u vlasti je 8. sekretar i njegova julovska ekipa supozitorija.
- 1929 je Karađorđević razbucao Pašićeve radikale, 2019 je neopašićevština na svom vrhuncu. Naročito "narodnouzdisajno" divljanje, poput onog od pre 130 godina.
- 1929 Jugoslavija je na tronu imala Aleksandra Karađorđevića. 2019 Srbija takođe ima jednog takvog, ali on nije na tronu već se grebe o Aleksandra Vučića.
- 1929 kraljev premijer je prvo bilo član "Crne ruke" pa se posle prečlanio u "Belu ruku". 2019 svima redom su ruke garave, a nekima i okrvavljene.
- 1929 je (privremeno) bio ukinut rad svih verskih zajednica. 2019 država zajedno sa crkvom radi na svom ukidanju.
- 1929 je Ujedinitelj bio i Jedini, diktator koji je svoju diktaturu sprovodio uz pomoć bezbroj ruku i batina nižeg nivoa. 2019, pored Jedinstvenog Upropastitelja, svaka srBska palanka ima i svog malog lokalnog Upropastitelja koji rije po životima svojih komšija na aleksandrovski način.
- Karađorđevići su na vlast došli dvorskim prevratom, Vučići zemunskim.
Razlike... vaistinu drastične.


Za kraj, još jedna šestojanuarska zanimljivost:

Dimitrije Ljotić je, kao diplomirani pravnik, bio ministar pravde u vladi Petra Živkovića, formiranoj na prvim "postšestojanuarskim" izborima na kojima je kao jedina učestvovala režimska JRSD stranka. Ljotić je, pored ostalih idiotluka, bio poznat i po tome što je u mladosti "iz tolstojevsko-anarhističkih ubeđenja" odbio da služi vojni rok i učestvuje u Prvom balkanskom ratu. Posle se ipak pokajao, revidirao stav i prijavio za bolničara, učestvovao u Prvom svetskom ratu i po njegovom završetku učlanio u Pašićeve radikale, gde postaje predsednik omladine.
E sad, ako se neko iz vlasti (ili opozicije) u ovome prepoznao - ko mu je kriv.
Stvarno, zašto Aleksandar Vulin, kao diplomirani pravnik i bivši predsednik omladine JUL-a, ne bi mogao da bude i ministar pravde u nekoj narednoj vladi, formiranoj nakon šestojanuarske devedesetogodišnjice? Anarhistički je bio zaljubljen u Tolstoja i Rusiju (i još uvek je), prvo je dezertirao pa se posle pokajao, revidirao stav i do današnjeg dana ostao da služi kao trubač.

Samo je nebo granica desetog kruga pakla srbistanskog; onog, u kome preživa nebeski narod.

Balvan



Danas su crnogorski i hrvatski Srbi na ramenima uneli Vučića u Dvor. Pardon, u Predsedništvo. Ovi domaći, srbijanski Srbi, samo su statirali tom prilikom; bosanskog Srbina, Mileta Bukve - niđe. Uplašio se seče kneževa i mogućnosti da i njega ne unesu - neđe.
Ili iznesu.

***
Većina nas o Badnjem danu zna mnogo, malo, dovoljno, nedovoljno ili čak pogrešno. I to nema nikakve veze sa koje strane ulaznih vrata crkvenog dvorišta stojite. Isuviše njih unutra ne zna, ili čak i ne želi da zna, ništa više od onih ispred. A ubeđeni su 100% da znaju taman koliko (im) treba. Srpska posla, kao i obično: nikada dovoljno nacionalnog patriotizma, pa smo stoga izmislili i "verski patriotizam" pride.
6. januar je praznik svih srBskih mlatišuma i drvokradica u verske (ne i termoenergetske) svrhe. Na današnji dan polovina pseudoreligijski napaljene populacije (muški deo) pretvara se u druide i ko mutava hrli od ranog jutra u hrastove šume (ovo se odnosi na onaj manji deo biračkog tela koji još uvek ne živi u Beogradu). Ostali koji žive u Megapalanci nemaju tu hlorofilnu privilegiju, a seča je zabranjena u Botaničkoj bašti i po gradskim parkovima, osim ako nemate člansku knjižicu Vlasti. Zbog toga se prestoničkim religioznim unesrećenicima "priređuju" veštačke dubove i cerove šume na svakoj raskrsnici, ne bi li i oni osetili draž nabavke badnjaka koji će ponosno odneti svojim iznova osveštanim domovima iz kojih još uvek nisu isterani baš svi demoni (mislilo se da oni crveni jesu, ali to je samo standardni srbistanski zajeb i ništa više).
Šoljice za kafu sa Titovim likom (na stolu) su jedno, ali ikone i kandila sa Miloševićevom svinjskom facom (u srcu) i dan danas... E, to da zajebete, braćo Srbi.
Teško je shvatiti ljude koji prirodna pluća (svoja i svoje dece) kasape "iz verskih pobuda"! Ispada da su komunisti svojevremeno (navodnom) zabranom slava i ostalih verskih "potreba" štitili prirodu upola (sekle se jelke punom parom i tada, a 'rastovina kobajagi nije).

(kao) nije srBski al' jeste srbistanski

Kult vatre, kome pripada šestojanuarsko ceremonijalno spaljivanje hrastovih balvana širom Petardistana, daleko je stariji od priče o bezgrešnom začeću Stradalnika koji je na sebe prihvatio teret grehova svojih potonjih sledbenika. Naravno, to nas ne sprečava da i dalje masakriramo šume početkom svakog januara po jednom kalendaru, praveći se da živimo po nekom drugom. Pomlatimo silno granje i lišće, nagomilamo trupce na lomače - pa spaljuj! Vatra je dobar sluga, loš gospodar, to je đavolska rabota jer ko zna sam da je napravi ptičurine mu jetru dabogda iskljuvale! Iz Plamenog Grma stiglo je priopćenje sa viših instanci da je vatra sredstvo pričišćenja greha pa bi je bilo zgodno povremeno koristiti na nevernicima ili onima čija uverenja vremenom slabe pred zalima materijalizma koja samo čekaju da zaskoče naivne palančane.
Neka lepa sela su baš lepo gorela u ovo doba... onomad.
Međutim, najgori su balvani koje ne iznose na trgove, raskrsnice, parkinge i ostala javna okupljališta. Od njih prvo prave barikade i blokade, pa ih onda unose u zgrade predsedništava, skupština, vlada, direktorskih kancelarija i ostalih "dvorova", odakle ih je potom skoro neizvodljivo izneti.
Skoro, ali ne i nemoguće.

Biće ove godine preskakanja. A biće i osmuđivanja.

Vučića su u Dvor danas uneli šefovi njegovih ekspozitura van Srbije. Kada dođe vreme da ga iznesu iz fotelje, verovatno će se utrkivati ko će pre "da se pri'vati" i propere biografiju. Biće tada zajebano - previše je kandidata koji će požuriti da učestvuju u tom istovaru, kako "ovde" tako i "tamo".
Svedoci se kunu da su Toma i Dragica za Božić badnjak samo unosili u Dvor, nisu ga palili. Videćemo šta će uraditi Vučići, ovo im je tek prvi put. Ova godina je tek počela, biće sasvim dovoljno vremena i praznika posvećenih skakanju i preskakanju.
Vatre, naravno.


appendix 07.01.2019. 23:48
Ipak je i Mile Bukva bio prisutan, samo se krio iza stuba da ga ne bi zvali da podmetne i on grbinu prilikom utovara. Jbg, on vam je više, nekako, za intelektualni napor.

Friday, 4 January 2019

Govori da bih te video



4. januar, u svetu poznat i kao Brajev Dan, datum je kada se obeležava dan rođenja Luja Braja (Louis Braille, 04.01.1809 - 06.01.1852), izumitelja Brajevog pisma koje danas koriste milioni slepih i slabovidih ljudi širom planete. Iako ovaj dan nije državnik ni u jednoj zemlji, to jeste zgodna prilika za škole, humanitarne i nevladine organizacije da pokrenu aktivnosti na podizanju svesti o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju ljudi oštećenog vida, kao i važnosti što većeg broja štampanih i elektronskih izdanja na tom pismu kako bi slepi i slabovidi imali iste šanse kao sav ostali svet.
Braj je još kao mali ostao teško oštećenog vida na oba oka, nakon nesreće, što ga nije sprečilo da tokom školovanja dobije stipendiju Francuskog Kraljevskog instituta namenjenu mladima sa oštećenim vidom. Još kao učenik, uspeo je da razvije taktilni kod (zasnovan na vojnom kriptografskom kodu Šarla Barbijerija) uz pomoć koga su slepi mogli lako i brzo da uče, čitaju, pišu, pa čak i komponuju i sviraju jednostavnije melodije. Svoj rad je objavio po prvi put 1824. godine, kada je imao samo 15 godina, a prvu knjigu o principima svog pisma izdao je već 1829.
Brajev sistem (Brajeva azbuka) je način zapisivanja slova i brojki pomoću 1 do 6 tačkica raspoređenih u 3 paralelna reda. Upravo ta jednostavnost sistema omogućila je brzo štampanje velikog broja knjiga na ovom pismu, na veliku radost slepih i slabovidih koji su tako dobili šansu da ravnopravno sa svojim vršnjacima čitaju i uče iz njih.


Kao što je to slučaj i sa brojnim drugim umnim ljudima, šira javnost slabo zna da i Srbija ima svog Braja. To je Veljko Ramadanović (Korbovo kod Kladova 27.09.1874 - Beograd 21.07.1943), srpski specijalni pedagog i socijalni radnik na polju zaštite "slepe, gluve, slabomislene, telesno invalidne, vaspitno zapuštene dece i dece sa govornim manama". Nakon stručnog školovanja u Pragu vraća se u Srbiju, i 1896. godine otvara prvi srpski Zavod za gluvonemu decu u Požarevcu. Iste godine je završio adaptaciju Brajeve azbuke na srpski jezik i ćirilicu, u nameri da otvori posebnu školu i za slepu decu. Tokom Prvog svetskog rata, nakon povlačenja kroz Albaniju, bio je angažovan kao učitelj među ranjenicima od kojih su mnogi usled povreda izgubili vid ili sluh. Konačno, uspeva mu da otvori prvu školu za oslepele i ogluvele srpske vojnike, i to 1917. godine u Bizerti (Tunis). Srpska vlada 1918. zvanično njegov sistem proglašava Brajevom azbukom za srpski jezik, i odobrava štampanje Ramadanovićevog prvog srpskog bukvara za slepe "Moje prvo radovanje". Nakon završetka rata, škola se 1919. seli u Zemun, gde se i danas nalazi i nosi ime svog osnivača.


Pored škole u Zemunu, Ramadanović je između dva svetska rata bio osnivač i brojnih drugih specijalnih škola, domova, udruženja i instituta za decu i odrasle koji imaju problem sa vidom i sluhom. Učestvovao je na brojnim međunarodnim stručnim skupovima, sa kojih je uvek donosio priznanja za svoj rad. Tako je, na primer, 1937. dobio zahvalnice Bečkog zavoda za slepe i Kongresne biblioteke u Vašingtonu, kojima je poslao knjige štampane Brajevom azbukom na srpskom jeziku. Takođe, međunarodne skupove je organizovao i u tadašnjoj Jugoslaviji. Na skupu u Zemunu (1931), učesnica je bila i čuvena američka spisateljica i pedagog Helen Keler (Helen Keller, 1880-1968), koja je ostala slepa i gluva godinu dana nakon rođenja. Čuvena je njena rečenica "Gluvonemoslepi su najusamljeniji ljudi među svima na svetu, jer su oni ti koji bulje u mrak u kojem jedino mrak bulji u njih." Da nema Brajeve azbuke, nikada ne bi smo znali za ovu njenu misao kao što ni ona nikada ne bi znala za nas.


Koliko god Brajev rad bio, podjednako je neverovatno birokratsko ponašanje među državama koje se i dalje praktikuje - resitriktivno međunarodno slovo zakona na polju autorskih prava brani da se knjige pisane nacionalnom varijantom Brajeve azbuke iznose iz zemalja porekla. Jednostavno - knjige na engleskom, pisane u Britaniji, ne mogu se preneti u SAD, Kanadu, Australiju ili Indiju; one na srpskom ne mogu da se nose iz Srbije u Republiku Srpsku tj. BiH; one na nemačkom ne mogu iz Nemačke u Austriju ili Švajcarsku, na španskom iz Španije u bilo koju zemlju Latinske Amerike... i tako dalje, u nedogled. Zbog toga, slepi ne mogu da čitaju ništa što nije štampano tj. poreklom iz njihovih zemalja.
Danas se samo 5% od sveukupne štampe po Braju, nalazi u nekom svima dostupnom formatu, zbog čega samo 10% slepe dece u nerazvijenim i zemljama u razvoju mogu da idu u odgovarajuće škole. Jednostavno - vlade, škole i humanitarne organizacije iz bogatijih ne mogu da pošalju pomoć stanovništvu siromašnih zemalja upravo zbog tih ograničenja.
Radi prevazilaženja ovog problema, 2013. godine je postignut međunarodni dogovor u Marakešu, tzv. Marakeški sporazum (ne treba ga mešati sa istoimenim sporazumom iz 2018. koji se odnosi na rešavanje problema migrantske krize u svetu), čiji pun naslov glasi: Marakeški ugovor o olakšanju pristupa objavljenim delima za osobe koje su slepe, koje imaju oštećenje vida ili imaju drugih poteškoća u korišćenju štampanih materijala. Ovaj sporazum je usvojen od strane EU u februaru 2018 (za razliku od svog "imenjaka" iz decembra iste godine). Problem je u tome što ovaj međunarodni ugovor nema obavezujuću formu na nacionalnom nivou, zbog čega je neophodno da nacionalna zakonodavstva budu ojačana nacionalnim zakonskim rešenjima koja u sebe inkorporiraju Marakeški sporazum, čime će olakšati pristup materijalu namenjenog slepim ljudima širom sveta.
Nema razloga da tako nešto ne bude i urađeno. Barem ne od onih koji se smatraju za razumne.
Danas je 4. januar, svetski dan Brajevog pisma. Da li je onim građanima Srbije - koji imaju oštećen vid, sluh i govor - zaista svejedno u kakvoj zemlji žive? Možda ne mogu da nam to kažu, ili mi ne možemo njih da čujemo?
Ukoliko ćutimo, nećemo postati nepostojeći samo za naše slepe i gluve sugrađane, već i za same sebe.



Thursday, 3 January 2019

Prvenci



Možda je beogradonačelnik zaista obišao prvu bebu rođenu prve sekunde prvog januara 2019. godine, ali zato je Oborknez Serbski obišao prvu bebu rođenu u Srbiji! Neki sekund, minut pre ili nakon one prve-prve... to sad više nije bitno.
Nije bitno ni to što neki domaći mediji rediguju već objavljene vesti na svojim portalima, ne bi li uskladili tajming obilazaka prvorođene dece u beogradskim bolnicama, jer je tek naknadno bilo utvrđeno da su se prvo - u prvoj sekundi - rodile ipak dve devojčice. Doduše, na portalu Blica i dalje stoji vest da su se u prvom minutu Nove godine rodile dve devojčice u porodilištu "Narodni front" i jedna u Kliničkom centru. Ne spominju dečake, kao što su to uradili u potonjim "vestima".
Bitno je da muško prvenče dobije duplo veće pare od ženskog, jer on treba da brani a ona da rađa (za šta joj treba manje para). Da li se jedna rodila po satu a druga po Vučiću - u isto vreme - uopšte nije važno, jer On je uvek u pravu, a kad je On u pravu onda se prva nagrada ima deliti po pola. Doduše, nije ni to fifti-fifiti baš OK je"njegova" je teža, ali On nikada ne pravi problem kad je Srbija u pitanju. Ili Kosovo. Nema tu nikakve logike, naravno, ali this is Srbistan bre! Ko normalan ovde traži logiku, cepidlači u stotinku da li je bila ista prva sekunda u pitanju ili je palo postpartalno štelovanje satova u skladu sa onim atomskim u Predsedništvu, ili proverava tačnost matematičkih mozgolomki vladajućih kradikala? Tako je -  samo budale i nedostojni ljudi. I lažovi iz opozicije, umalo njih da zaboravimo. 
"Porođaj je prošao prirodnim putem, ništa nije bilo namešteno i sve je prošlo dobro. Sledeće godine u isto vreme da opet budete prvi, a ja ću opet da dođem", kazao je Vučić, uručivši majci male Iskre poklon. (Blic)
Dakle; majka provorođene ima dobiti sto pedeset soma, baš kao što i tatko kradikalski ima dobiti još toliko. A vi posle do mile volje dokazujte da li je On u pravu.
Sram vas bilo.
I tačka.

p.s.
Psiholozi itekako imaju šta da kažu kada neko iz čista mira i bez povoda odvali "ništa nije bilo namešteno". Vele, to je odraz nekakve "unutrašnje potrebe" i jezika bržeg od pameti.
Jok, i nije.

Wednesday, 2 January 2019

U našega Rajka prugasta košulja



Šta je bilo prvo:
- kokoška ili jaje?
- roze poskočice ili skupštinske idiotarije?
- lopov Dinkić ili lopov Vučić?
- Rokeri s Moravu ili Oktobar1864?
- Жељко Митровић ili Željko Mitrović?
- laža ili paralaža?
- nenumerisana ili numerisana (ista) košulja?
Stvarno, da li je Vučić darivao Dinkića "numerisanom" secondhand košuljom, onom koju je već nosio glupirajući se na roze televiziji, ili mu je Dinkić istu vratio kako bi ovaj imao šta obuče kada gostuje na televiziji Željka Rokera s Moravu Mitrovića?
- VD ili DV?
Izgleda da je ipak u pitanju ova druga, DV varijanta: Dinkić Vučiću.
Vučić je "robijašku" košulju poklonio Dinkiću u Skupštini Srbije 8. juna 2006, a takvu istu (ili neverovatno sličnu) - dakle "robijašku", nosio je lično Aleksandar Prvi u serijalu "Plesom do snova" na TV Pink - epizoda od 25.02.2009. Dakle, ipak je Dinkić stariji od Pinkića.
Ta košulja se kopčala spreda. Pitanje je da li bi danas, deset godina kasnije, i dalje bilo tako.



Doduše, sve do sad izrečeno odnosi se samo na košulju.
Što se tiče onog kolažetajikrade, tokom devedesetih - dok se mlađani Dinkić tek krčkao u inkubatoru budućih kadrova - krakati Pinkić je već uveliko kljuckao i seruckao po avliji srbistanskoj.
Eto, čak smo i večitu dilemu "kokoška ili jaje" rešili. Tačan odgovor je - lajavi krelac.


Vaistinu, ako je nešto tačno u vezi ovog "Rajka" onda je to ta njegova svirajkaPogolema.
Još samo rupe po njoj da izbuši, pa da zasvira.
I propeva.

Monday, 31 December 2018

Najluđa noć



Tzv. novinari imaju jedan neverovatno glup običaj da doček Nove godine nazivaju i "najluđa noć".
Tzv. Predsednik Srbije ima običaj da ovo, kao i sve drugo, shvata bukvalno pa je tako već sedmu godinu u stanju totalne ničim (osim samim sobom) izazvane euforije, ubeđen da upravo toliko traje i najluđa noć - otkako su On i Njegovi dolaskom na vlast pomračili sve živo (i mrtvo). Narod, sluđen tolikom pomrčinom i uvaljan u napredno blato, umalo da poveruje da je kolektivno slep i da mu treba upravo Vođino Oko Svevideće, jedno i jedino.
Umalo, ali - srećom - nije.
Taj tzv. PS ima običaj da na svako iole nezgodno "Zašto?" odgovara sa "Zato što sam pametan."
Međutim, niko nije pametan samo zato što on tako misli i kaže, već zato što postoje načini (osim poligrafa i blesimetra) da se ta i tolika pamet izmeri i odvaga, pa tek onda - ako zatreba - prosipa na sve strane. Zaista, pa kakav je to "pametan" predsednik jedne države za koju čak i on sam kaže da "izvozi pamet"? Šta je tu pametno? Ništa, osim neoborive činjenice da ta pamet koju izvozimo, u stvari beži što dalje od "pametnog" Njega i Njegovih koji su nakon trideset godina divljanja potpuno raspametili ne samo svoj već dobrim delom i susedne narode.
Iako je tekst u donjem delu slike na engleskom, i malo ga je "nezgodno" prevesti doslovno, suština je ipak manje-više jasna:

"Ako hoćeš da budeš pametnjaković, prvo moraš da budeš pametan.
U suprotnom si samo..."


ASS (engl.) - magarac, guzica, budala
Eto, a vi sad po sopstvenjoj volji i afinitetima dovršite prevod.
Npr: "Ili si Pametan ili si Njaković."

p.s.
Umalo da zaboravim: Srećna nam svima Nova 2019. godina.
Bio bi red da konačno bude tako. Biće, ako ovoga puta budemo pametni, umesto da budemo... 
I ovu rečenicu ćemo morati da dovršimo uz pomoć rečnika engleskog jezika. Nije toliko teško, koliko bi mister Pamet-Njaković voleo da poverujemo da jeste. Dovoljno je da ne budemo nijedno od tri ponuđena. Potrebno je da budemo i mnogo, mnogo pametniji nego pre.
Za početak.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...