Tuesday, 12 November 2019

bbolesnik & брат


Horst Vesel (Horst Wessel, 1907-1930) je bio berlinska bitanga, jedan od vođa nacističkih jurišnih odreda batinaša, pljačkaša i ubica (SA - Sturmabteilung), poznatih i kao "braonkošuljaši". Na komandnoj lestvici se uspeo do čina šturmfirera koji je rukovodio SA bandama u nekoliko berlinskih kvartova. Pored partijskog "terenskog" rada, zanosio se studijama prava, a bavio se i podvođenjem prostitutki kojima je redovno uzimao reket od para koje su im davale mušterije. Sa jednom od njih je živeo u stanu sve dok se nije posvađao sa gazdaricom zbog neplaćanja kirije. Gazdarica ga je ocinkarila bandi ološa iz komšiluka, u nadi da će batinama izvući pare iz njega. Ispostavilo se da su to bili članovi Komunističke partije koja je raspisala ucenu za Veselovu glavu, zbog "zasluga" za teška prebijanja sa smrtnim slučajevima nekih od njihovih članova. Umesto uterivanja duga za kiriju, Horst Vesel je 1930. dobio metak u čelo na pragu stana oko koga se sporečkao sa gazdaricom.
Vesel se još nije ni ohladio u mrtvačnici, a Gebels je već objavio da je tog nacističkog velemučenika ubila "banda komunističkih degenerika". "Bio je hrišćanski socijalista! Svojim delima je pozivao druge da se okupljaju oko njega. Kroz njega je delovao božanski element, čineći ga takvim kakav je bio i terajući ga da deluje kako je delao i nikako drugačije. Neko je morao da pruži svetao primer i ponudi sebe kao žrtvu! I eto njega, spremnog!" euforično je napisao Gebels u novinskom nekrologu, koji je istovremeno bio poziv za masovno okupljanje nacista na Veselovoj sahrani. Proglasivši ga za vrhovnog mučenika nacističke partije, Hitler je tri godine kasnije održao masovnu paradu nacista kraj Veselovog groba, ponavljajući Gebelsove fantazije o Veselu koji "nije umro, već se sa ostalim SA jurišnicima i dalje bori na Nebesima, u nacističkoj Valhali, protiv neprijatelja Rajha i nemačkog naroda", objasnivši da to nije bilo ubistvo već da se "heroj braon revolucije" Vesel sam žrtvovao za Partiju, Rajh i Narod.
Nakon Drugog svetskog rata, grob Horsta Vesela je bio u potpunosti uništen a 2013. uklonjen na zahtev lokalne crkve koja nije želela da tu bude mesto okupljanja neonacista.


Da li Srbija danas ima nekog svog Horsta Vesela - makar u najavi, ako ne i već reinkarniranog? Pa, kandidata ima više ali jedan se posebno ističe po medijima u poslednje vreme.
Prepodobni Miša Vacić - rođen 1389. u voždovačkoj nacionalističkoj teretani pod otvorenim nebom, ortak beogradskih trandži sa lokalnih pižama-partija u gaćama, skočopizdeni januarski lovac na ukrštene daske po zaleđenim rekama, privremena desna ruka Marka Đurića u državnoj kancelariji za KiM, bušač karata i putnik u Vučićevom freska-vozu za Nedođiju, hauptfirer nečega što se zove Srbska Desnica (SD) koja okuplja striktno mitska bića u džemperima od soBstvene dlake, ljubitelj lika&dela&majice Vladimira Putina, konzument odborničkih mandata bez izlaska na bilo kakve izbore, rukoljub mantijaški, trenutno najaktivniji progonitelj nepodobnih pripadnika srBske nacije. Medijska žvaka za naivne i budale.

Miša Vacić, portparol desničarskog pokreta 1389, osuđivan zbog različitih krivičnih dela, od pre dva meseca zaposlen je u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, potvrđeno je nezvanično. "Jeste, Vacić je odnedavno angažovan kod nas, u Kancelariji. Na savetničkom je mestu", kaže izvor našeg lista iz Kancelarije za KiM, na čijem je čelu Marko Đurić. Naš sagovornik nije želeo da otkrije kako je došlo do toga da Vacić bude zaposlen. Sam Vacić je za naš list potvrdio informaciju, ali nije želeo da kaže ništa više.

Nekadašnji portparol desničarskog pokreta 1389 Miša Vacić objavio je na društvenim mrežama da radi kao savetnik direktora Kancelarije za KiM Vlade Srbije.. Miša Vacić je bivši predsednik Srpskog narodnog pokreta 1389, poznat po svojim ekstremno desničarskim idejama, ali i učestvovanju na mitingu Kosovo je Srbija, posle koga je zapaljena američka ambasada, kao i na mitinzima podrške Radovanu Karadžiću, kada su se huligani sukobili s policijom. Vacić je osuđivan zbog diskriminacije LGBT populacije, držanja oružja i ometanja službenog lica u obavljanju dužnosti.

Najveći problem u Bujanovcu izdajnici koji šuruju sa Šiptarima i oni će biti raseljeni zato što drugima uništavaju živote, ali i ako budu sputavali Srpsku desnicu. Doći će ljudi, ako treba blokiraćemo ceo grad protiv onih koji korupcijom uništavaju vaše mesto. Dolaziću ovde dok ih ne oteramo. Ako treba iz svih gradova gde postoji Srpska desnica dovešćemo najzajebanije ljude da raselimo ove koji vam uništavaju živote, ali prvo pokušajmo demokratski.

Ne, neće niko biti raseljen, nisam upotrebio tu reč. Biće govor pušten, pa ćeš moći da vidiš, nisam upotrebio glagol raseljavati ni u jednom obliku. Ja sam govorio da ćemo ih proterati u formi iz institucija, rekao sam: 'Mi ćemo ih proterati i doći na njihovo mesto'.

Jedna od klasičnih uloga, kad imate takve ljude, jeste da pokažu da ima gorih od nas koji smo na vlasti, za to je Vojislav Šešelj služio Slobodanu Miloševiću, pokazujući Zapadu, evo pogledajte koja je alternativa ako ja nisam na vlasti, s tim što mislim da je Miša Vacić konkretno suviše mala, sitna osoba, da bi mogla tako neku ulogu da odigra ali ima ulogu zastrašivača. Ima ljudi koji se plaše, ima ljudi koji kada pročitaju ovaj tekst koji će zaista da se uplaše.

E, pa Zelenoviću evo me u Šapcu, tvome Šapcu. Srušili smo Austrougarsko carstvo. Ovde u Šapcu su se skoncentrisale snage da im zadamo završni udarac, da ih gurnemo niz Cer u srpsku Drinu i podavimo. E tako ćemo i sa Zelenovićem i njegovim kriminalcima. Zelenoviću, pakuj se, došao sam da te proteram sa Šapčanima u zatvor u Sremsku Mitrovicu... Ma, napravićemo u Šapcu zatvor jedan, da ga izložimo, da ga gledamo, da ga pljunemo svaki dan za dan koji su proveli pljačkajući nas. Iz svih gradova u kojima postoji Srpska desnica doći će najzajebaniji ljudi da stanu iza nas, a vidim i vi ste zajebani, i da mu kažemo: Dosta Zelenoviću, Šabac će da bude slobodan.

Predsednik Srpske desnice Miša Vacić sinoć je u Pančevu uputio nove poreteće poruke, ovoga puta potpredsednici Stranke slobode i pravde Mariniki Tepić. I dok Vacić za N1 kaže da nikome nije pretio pa ni gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću, u Savezu za Srbiju čekaju reakciju tužilaštva i poručuju da Miša Vacić izgovara sve što lider SNS-a i predsednik Aleksandar Vučić misli, a ne sme da kaže.

Najvažnije je to da se ova šizofrenija u kojoj živimo zahuktava i baca u novu brzinu. Cela ova gungula poslednjih dana služi da se afera Krušik zatrpa. Država je poslala Vacića da nas potpuno sludi, da ne bismo govorili da je Aleksandar Obradović još uvek u zatvoru - to je zatvor, jer ne može da izađe iz svoje kuće, zato što je objavio kriminalne radnje oca ministra policije.

U nekom drugačijem svetu, na nekom drugom mestu, građanin, ili šta je već, Vacić Miša, bio bi sasvim nevažan stvor, nedostojan bilo čije pažnje. Takvim je do nedavno smatran i ovde. Skoro je sigurno da on, kao zatupasti graditelj nasilnog jednoglasja u građenju sasvim nove, ali odnekud poznate vrste rodoljublja, smatra sebe mustrom za idealnog Srbina. Ali, jebi ga, to ne bi valjalo, niko ne želi da izgleda kao mutant nastao ukrštanjem Šešelja i Rističevića. Moguće je da je Vacić neželjeni proizvod, ili kreativni pobačaj laboratorije pravovernih teoretičara patriotizma, koji sebe drže za nekakve prvosrbijance, i koji su u eskalirajućem ratu sa nečim što ne postoji: sa autošovinizmom. Naravno da je operativac Miša Vacić misaono daleko ispod ideje, ma koliko ona u svojoj razornosti bila uprošćena do trivijalnosti. Ali je uspeo da razume smisao svoga postojanja, jer u svakom sistemu on je neprijatni incident; jedino u Vučićevoj državi postaje deo sistema. Samo tako besmislen on je mogao da bude deo freske u Đurićevom vozu-crkvi, zaposlen u državnoj službi kao savetnik za kosovsku utopiju. On ne zna šta je levica a šta desnica, to je što mu kažu da bude, i bude ono gde ga stave. Mislite li da se neko ovde šali? Naravno ne! Ljudi poput Vacića i Vučića nemaju duha, niti smisla za humor. Kao ni njihovi ideolozi mržnje i samomržnje. Ta osobina nije potrebna za posao koji rade.

Na osnovu nekoliko poslednjih skandala u kojima je učestvovao, sami procenite da li se građanin M.V. opravdano kandidovao za naprednog obermučenika kradikalske Srbije i "heroja pink revolucije" tj. ima li šanse da to i postane - ako/kada to Vođi bude bilo potrebno. A biće, kad tad. Možda već za naredno Bogojavljenje, kada ovaj zadrigli rutavi ortak Dženi Pinter bude skočio po kruciformu časnu, ne znajući da je izdajnik jevrejski Đilas u reku ubacio 1244 tone leda ne bi li ga eliminisao iz trke.
Ma nema frke, spasiće ga Kačavenda - kao i sve ostale od te fele; što taj ume da reanimira mrtvake... čudo jedno.


p.s.
Nacisti i njihove ideje nisu se iznenada ponovo pojavili. Oni nikada nisu ni nestali. Ko zaboravi poslednji rat, već priprema sledeći. Nije zlo u nama i to je dobra vest. Kada bismo bili hrabri, i kada se ne bismo plašili za svoj život, mogli bismo da mu se suprotstavimo i pobedimo ga. No, za to je potrebno da ljudi nešto nauče iz istorije. Ali čovek zaboravlja, pogotovu najvažnije lekcije. Tako sam ja na primer zaboravio da denacifikacije nije bilo. Nacionalsocijalistčka elita je posle 1945. nastavila da postoji i funkcioniše.  Zaboravio sam da je maja 1945. NSDAP imala 7, 5 miliona članova i da je do 2006. u Nemačkoj osuđeno samo njih 6500. To znači da se od 1000 članova NSDAP-a njih 999 izvuklo bez ikakvih posledica. I ne samo to: bili su korisni u vojsci, umetnosti, politici, i ništa ih nije sprečavalo da budu i na najvišim funkcijama.

Sunday, 10 November 2019

Nedostojni naprednog života


Osim lova na Jevreje tokom "kristalne noći", lovili su nacisti i mnoge druge - "nejevreje", podjednako nepodobne ideologiji totalitarizma i mržnje, tom svojevrsnom kultu smrti koji je po nekim elementima čak bio bliži Istazijskom nego onom Okeanijskom ili Evrazijskom. Doduše, sam Orvel je govorio da se te tri superdržave suštinski uopšte ne razlikuju osim boje zastava i formalnog naziva.
A u stvarnom svetu, po konačnom učinku, teško da ćete (iako puni entuzijazma i dobre volje) pronaći suštinsku razliku između Staljina i Hitlera - osim dužine brkova.
Upravo je takvima forma bitnija od suštine, jer prikriva njihovu prazninu i besmisao.


Ovo je nacistički poster u okviru T4 programa prisilne sterilizacije i eutanazije, na kome otprilike piše:
"Šta pošten Nemac sve nosi na svojoj grbači? Jedan (pre)nosilac naslednih bolesti svakoga od vas do 60. godine života košta pedeset hiljada rajhsmaraka". A bilo je i gorih od ovoga.
Pa vi onda vidite, da li vam je takvih parazita još uvek žao. Porazmislite dobro šta ćete na ovo da odgovorite, čisto da i sami, jednoga dana ne zažalite.
Jer...

Progon "nejevreja"
Iako su Jevreji predstavljali glavnu metu na koju je bila usmerena mržnja nacista, podmetnuta nemačkom narodu (koji se, doduše, i nije nešto tome opirao), bilo je i drugih na koje su se podjednako bili obrušili zbog njihove rasne ili genetske "inferiornosti". Bilo je naučnika koji su podržavali i "objašnjavali" nacističku rasnu ideologiju i zakone, zalažući se za "selektivni uzgoj" (čista eugenika, koja vuče korene iz socijal-darvinizma 19. veka) zarad "poboljšanja" ljudskog roda. Zakoni usvajani u periodu 1933-1935 za cilj su imali smanjenje broja "inferiornih" (untermensch, podljudi - nasuprot "superiornih" übermensch nadljudi), programom prisilne sterilizacije: preko trista hiljada građana tadašnje Nemačke, proglašeno je mentalno i fizički hendikepiranim, zbog čega su bili podvrgnuti hirurškom tretmanu ili zračenju kako ne bi mogli da se dalje "razmnožavaju".
Pristalice prisilne sterilizacije su takođe isticale finansijski element te priče, tvrdeći da ti "hendikepirani" samo opterećuju društvo i budžet troškovima koji su izdvajani za njihovu negu. U medicinski hendikepirane su svrstali ne samo one sa fizičkim i mentalnim nedostacima, već i one sa genetskim, ali i pacijente sa terminalnim bolestima - poput obolelih od kancera kojima "ionako nije bilo pomoći, pa što da oštećuju Rajhsbudžet" kada smo iza njih takve pronašli Konačno rešenje. "Pacijentima koji se smatraju neizlečivim prema najboljoj dostupnoj ljudskoj proceni stanja njihovog zdravlja, treba omogućiti milosrdnu smrt", stajalo je u Dekretu o eutanaziji, napisanom na Hitlerovom ličnom memorandumu. Posle su dodali i društveno-politički hendikepirane - što da se oni izvuku.
Kao što smo već rekli, "hendikepirani" su bili ne samo fizički i psihički, već i "rasno" bolesni.
Svima njima bila je namenjena vozna karta u jednom pravcu, bez povratka.
Gasne komore, smrtonosne injekcije sa otrovom, krematorijumi.
Veliki broj od trideset hiljada tada "popisanih" nemačkih Roma, bio je sterilisan i zajedno sa "crncima" im je bilo zabranjeno da sklapaju brakove sa Nemcima i Nemicama. Po nekim izvorima, oko pet stotina dece "afronemačkog" porekla bilo je takođe sterilisano. Novousvojeni zakoni su bili kombinacija tradicionalnih palanačkih predrasuda (tako svojstvenih, nažalost, svim društvima čak i danas) i rasističke ideologije nacista; shodno tim "zakonima", Romi su bili proglašeni "kriminalnom i asocijalnom rasom".
Još jedna "tekovina" nemilosrdne diktature Hitlera i nacista tokom tridesetih godina prošlog veka, predstavljala su brutalna i teatralna hapšenja političkih protivnika, sindikalaca (ovo su mu naročito obožavali zapadni industrijalci poput Forda, obilato ga nagrađivajući poklonima i novčanim prilozima sve do početka rata) kao i svih ostalih koje su nacisti obeležili kao "nepoželjne" i "neprijatelje države". Između pet i petnaest hiljada homoseksualaca bilo je među prvim tranšama "isporuka" u konclogore; nakon izmena i dopuna nacističkog Krivičnog zakonika iz 1935. godine, dovoljno je bilo dojaviti nadležnim službama da je neko "homoseksualac" pa da taj dobije ekspresno hapšenje, suđenje i presudu - po kratkom postupku, i sa unapred poznatim konačnim ishodom.
Jehovinih svedoka je tada u Nemačkoj bilo najmanje dvadeset pet hiljada, i njihova verska organizacija je takođe bila zabranjena (početkom aprila 1933) uz debelo ćutanje (ponekad i odobravanje) katolika i protestanata - sve dok i oni sami nisu došli na red (sveštenik Martin Nimeler je to osetio na svojoj koži, pa opevao). Problem za naciste je predstavljalo verovanje "jehovnjaka" koje im je zabranjivalo davanje bilo kakve podrške i zaklinjanja silama ovozemaljskim - nacističkoj državi i vojnoj službi u Vermahtu. Njihova literatura je bila konfiskovana, oduzimali su im radna mesta, naknade za nezaposlene, penzije i sva ostala socijalna davanja. Mnogi od njih bili su poslati u zatvore i koncentracione logore, a deca predata u sirotišta i domove za (prevaspitavanje) maloletnika.


***
Kakve sad pa ovo gore ima veze sa Srbijom, 80 i kusur godina kasnije?! - zapitaće se mnogi. Pa, kao što je to bezbroj puta već bilo rečeno, zlo se ne ogleda samo u zlim delima već i u nečinjenju. Tako je i sa ovim, gornjim "primerom" istrebljivanja sopstvenog naroda.
Nacisti su, dokazano, svrstani među najveće pljačkaške režime u istoriji ljudskog roda.
Dok nas, danas, "naši" pljačkaju na sve strane a mi i dalje šaljemo viralne SMS-poruke za sakupljanje humanitarne pomoći za izlečenje nekog deteta (od čega državni telekom takođe ubire sopstveni kajmak), najmanje što možemo da uradite je da se trgnemo i zapitamo da li smo svi mi, obični građani, drugovi-nečlanovi SNS i njihovih satelita, zapravo - "nepoželjni", "nepodobni", "nedostojni života", "neprijatelji države", "ološ", "bolesni", "hendikepirani", "bezvredni", "inferiorni"?
Podljudi?
Da nas svakodnevno ubijaju zakonski nečinjenjem - nesposobnošću lekara, korupcijom i partijskom podobnošću istih, zakidanjem i ukidanjem socijalne pomoći, ucenjivanjem nezaposlenih učešćem u javnim radovima što je apsolutna besmislica i zloupotreba od strane ove države (umesto da ih lepo uposle na sat i isplate dnevnice, ucenjuju ih redovnom mesečnom naknadom za nezaposlene), neskrivenim prozivanjem "cigana, tih društvenih parazita i asocijalnih kriminalaca, jer svi su oni isti", etiketiranjem svih politički i verski nepodobnih (čitaj: neSNSrboslavnih) građana da su zlo tkivo ovog naroda koje treba podhitno odstraniti... samo da nije njihovih stranih mentora koji ih štite, inače bi mi njih odma' em po kratkom postupku.
Šta - sterilisali?
Ali, šta će vam veća sterilizacija jednog naroda od masovnog bekstva u inostranstvo upravo najreproduktivnijeg sloja stanovništa, koji beži od očaja, ludila i beznađa ovdašnjeg.
Šta - eutanazirali?
Srbija ima ministra zdravlja koga zovu "Doktor Smrt".
Srbija je danas zemlja mrtvih. Neki leže, neki hodaju jer još uvek nisu obavešteni o svom stanju. A neki, bogami, i glasaju - i to iz obe, navedene, grupe.
Glasaju, i to baš za one koji ih ubijaju.
One iste koji nacizmom proglašavaju svaku slobodnu reč, neslaganje i kritiku vlasti.
Jer, svi su oni bolesni.
Jer, samo bolesnici mogu Vučićevo "Zlatno doba" da proglase za laž jednog bolesnika - al' stvarnog.

Današnja Srbija je naopaki negativ svega normalnog, ovakva zastava joj pristaje.

Za terminalne bolesnike u Srbiji nema bolničkih postelja. Palijativni bolesnici u Srbiji praktično nisu ni prepoznati kao posebna kategorija, već ih zdravstveni sistem i dalje tretira kao one "koji zauzimaju bolnički krevet", odakle ih najčešće i izbacuju. Umiru u agoniji, na očigled članova porodice potpuno nemoćnih da im pomognu. U okruženju od 125 zemalja, Srbija je jedina koja nema institucionalno rešeno pitanje palijativne nege, već su terminalni bolesnici prepušteni sami sebi i svojoj porodici. Srbija spade u zemlje koje izdvajaju minimalna sredstva za zdravstvenu zaštitu svojih građana.

Arhikliconoša Vučić se slika sa decom obolelom od raka u striktno probranim i umivenim, Potemkinovim klinikama.
Mislite da je slučajno svoje kritičare, opozicionare i demonstrante nazvao "nedostojnim ljudima"?
Pa nismo baš toliko naivni.

Saturday, 9 November 2019

81 godinu i 24 minuta kasnije



Dokle god Aleksandar Obradović iz Valjeva čami u lagumima mračne kule laži Aleksandra Vučića i njegove porodično-koalicione bande dilera smrti, svako dalje laprdanje o demokratskim procesima, graditeljskim i ekonomskim uspesima, izborima, cenama, zdravlju, pravdi, obrazovanju i normalnom životu - pada u vodu, postaje bespredmetno i služi odvraćanju pažnje od suštine ovog našeg "uznapredovalog" društva i pripadajućeg mu režima vlasti: u njemu su, danas, sve odrednice onoga što se desilo u noći između 9. i 10. novembra 1938.
I više od toga.
Ne treba nikada zaboraviti suštinsku činjenicu da su nacistički logori prvo bili punjeni Nemcima (untermensch ili kradikalskim novogovorom "ološ" i "nedostojni ljudi" - zvuči poznato?), pa tek onda "ostalima" koji su bili proglašeni nepodobnima i neprijateljima naroda i države.
I da je većina ćutala, misleći da je podobna.
I bila je - ali za zlo, kao što to obično biva u takvim društvima.
Jer su "mislili" da su slobodni...

E, zbog toga Kesić:


Friday, 8 November 2019

Lažov²


- Da li je istina da sve što kažete zapravo ima suprotno značenje?
- Nije istina. 


Kako nervoza i sumanutost Vučića&Co. sve više izbijaju na površinu te usijane tintare, svakodnevnim ubrzanim ritmom, tako je sve očiglednije da ova karikatura u njegovom slučaju više nije smešna već žestoko istinita. Njega je sve lakše i lakše čitati (ako je tako nešto ikada zahtevalo mentalni napor iole ozbiljniji od onog neophodnog za skidanje ljuske sa barenog jajeta); sve više predstavlja gubljenje vremena i energije na kapiranje svega što on neprekidno bulazni po novinama i TV-kanalima.
To se naopako rodilo, i oduvek predstavljalo negaciju svega što bi gorko želelo da bude - a ne ume.
Ali, negacija negacije nije uvek afirmacija, lažno laganje ne predstavlja istinu.
On laže i kad govori istinu.
On laže i kad ne govori istinu.
A ko laže, zna se, taj i krade.
Zato su mu potrebni nepismeni, doslovno i figurativno (najpre politički), oni koji ga ne mogu pročitati. Jer zna da u suprotnom neminovno završava poput svakog drugog primerka žute štampe - kao tariguz. Medijski ili politički, sasvim je svejedno.
Završiće taj, daleko brže nego što se nadao, poput ovih svojih poltrona. Kada masovna bežanija uhvati maha pokušaće da se uvlači sam sebi, da održi tu mašineriju ludila. Kao što to u istoriji obično biva, tada je već kasno.
Podelimo iskonsku, duboku međupreponsku bol za njim - 3, 2, 1... sad!

Tuesday, 5 November 2019

?


Vučić napušta TV studio nakon emisije "Upitnik" na RTS-u. [FOTO]
Večeras.


A u emisiji...
Nije izdržao čak ni akademskih 15 minuta od početka emisije, a već je u potpunosti zapenušao i pomahnitao.
Ispanglovao Bastaća pa nahranio Đuku, Marka, Martinovića, Rističevića i Maju. Platio sve dugove svojih glasača za TV pretplatu pa od 1. januara uveo AV pretplatu. Obesio Đilasa na Savski most preseljen na Ušće, pa ga vezao za šine ne bi li ga pregazio Tramvaj zvani Želja koji tu ne ide. Dao 100 litara svoje krvi za 1 litar protivotrova za antraks koji deluje samo na članove izborne komisije u Prištini. Forenzički precizno dokazao da je Boško Obradović deda Nebojše Stefanovića, dakle direktno je odgovoran za rođenje njegovog oca Branka, mine za ISIS i ubojni suzavac za Bagdad. Zoran Živković je ubio Ivana Stambolića, Slavka Ćuruviju, Dadu Vujasinović, prijatelja Saše Jankovića, Arkana, Badžu, Zorana Đinđića, Olivera Ivanovića, Josipa Rajhl-Kira, Zorana Sokolovića, Kundaka Todorovića i Mišu Vacića. A, ne - ovog zadnjeg još nije, taj se sam umalo udavio na Bogojavljenje, ali nema veze - Živković je bacio krst u ledenu reku i zato je kriv za pokušaj neuspelog atentata. Saša Radulović je zla sestra Zorane Mihajlović, što noćom poruši sve što Gospa od Glet-mase po danu izgradi. Vuk Jeremić zubima glođe asfalt na koridoru 10 i zato Babić nije mogao da zaustavi auto koji je vozio spavajući. Filozofski fakultet u Beogradu je leglo Đilasovog nacizma. Danijel Sinani je kurajberunuk Vuka Brankovića. Studenti su zapalili žito pa ćemo zbog toga morati da ga uvozimo iz Saudijske Arabije, ali nema brige - to državu i građane neće da košta ništa iz budžeta, jer smo već platili izvorima pitke vode. Sergej Trifunović je uobrazio da je Prle pa noću luta kanalizacijom i lomi cevi širom Beograda, samo da nervira Vesića. Definitivno, Vesićevu knjigu o Beogradu spalio je predsednik opštine Paraćin, jer se na Pinkovom snimku lepo vidi da su svih šest ruku (i toliko nogu) upravo njegovi. Žuti Bujke je do sad jeo govna, ali od sad radi za naše. Olivera J. mu je pred kamerama skuvala kafu, pravu erdogli-turkiš, u znak sećanja na srećne zemunske dane kada je kao kafe-kuvarica to radila tadašnjem Genseku Otadžbinske uprave. Po istoj formuli je tu kafu i prva srknula, da slučajno onaj zločinac Lutovac nije sipao neki otrov ili nedajbože ricinus. Siniša Mali nije plagijator niti resavac, jer mu je On lično na svom Komodoru64 otkucao doktorat još u onoj londonskoj gvožđari između pakovanja narudžbina mlevenog i mešanog mesa. Da, njegova majka ne može da zna koliko je tačno bio težak na porođaju jer tada uopšte nije bila prisutna u porodilištu tj. On se u stvari nikada nije ni rodio zato što je On tu tj. ovde oduvek i bio i nigde nije ni odlazio pa da bi se posle vraćao tj. rađao. Amfilohije je pokušao da otruje iglu ordena koji mu je dodelio Arhiposlovođa SNSPC Irigator, ali tom iglom je prethodno bio uboden Aleksandar Vulin jer je ta ista otrovana igla imala mehanizam za samonavođenje na inicijale AV. Aca Lukas se kamuflirao u nadimak. Naravno #1, Vulin je trenutno na rehabilitaciji i odvikavanju od tog otrova. Naravno #2, Gašić je uz njega, zbog iste krvne grupe. Gorespomenuta SNSPC će na predizborno Bogojavlenije proglasiti Anu Brnabić za Bogorodicu Naprednu, eto, i tu blagovest da nam obznani i sve nas sobom On ozari. Ne, naravno da još uvek nije pročitao novu Šešeljevu knjigu, nema vremena, ali svakako će pokušati da vidi ima li neka štamparska greška o Njemu. Branko Kockica je svakako najstručnije lice da oceni lepotu redekonstruisanog Trga Republike. One barabe iz CarGo svakodnevno buše gume na autobusima, trolejbusima i tramvajima GSB, i (beo)građani su opravdano kivni na njih. Eto, može mu se, dao je nalog "onim njegovima" da penzionerskih 5000 rajhsdinara isplate i Palmi, čisto da ga malo zeza. Dobro bre, i Danici Drašković, dosadni ste. Vučićjugend konačno preuzima listu kandidata za poslanike i odbornike, samo da se još "neki" mnogozaslužnici raskaljaju pa će i to da bude. Zvezda i Partizan se sa Vođom dogovorili da se ove nedelje prave englezi glede abrova da su rupa bez dna za pare koje im daje vlast u zamenu za navijačko obezbeđenje glasačkih kutija, Prajda i Rektorata. Plus, možda im uspe i da prevare Totenhem i Mančester pa ovi krenu da sami sebi daju golove. Za noć Veštica se maskirao u glavicu Crnog Luka, za slatkiše nadmudrio Bebu Popovića i DJ Žeksa. Dačić je opozicija.
Otkrio je Vođa pred kraj emisije i jednu malu tajnu, takođe nogometačku: pre utakmice Čelzi-Ajaks je italijanskom sudiji poslao SMS "Sine, daćeš večeras dva crvena kartona 15 minuta pre kraja onim holandezima, mamicuim što zajebaše stvar u Srebrenici!" I dade, stvarno. Hosana, Prorok na magarcu!
Šta bre - A Palmer? A kusur-markica za SPC? A ruski avion za gašenje ugašenog požara? A struja? A...
A ne, nećemo sa tim mućak-pitanjima - gotovo je, kraj emisije!
Nema probijanja termina i davanja odgovora u poslednjoj stotinki poslednje sekunde emisije.
I tačka.
Na upitnik.

Monday, 4 November 2019

Znači, brtte...


Nismo mi vaš brat, a kamoli mlađi brat, ne možete da nas maltretirate, jer ne zavisimo mi od vas već vi zavisite od nas.


Ukoliko ste pomislili da je ovo komentar nekog od sve većeg broja "nepodobnih" građana koji su opravdano revoltirani ponašanjem Aleksandra Vučića, njegovog mlađeg brata Andreja kao i te njihove kamarile kradikalnih patridiotskih pljačkaša - grdno se varate. Ovo je - niko drugi do baš On, Veliki Brat AV - sredinom oktobra meseca poručio novoizabranim vlastima u Prištini, koje mu ama baš nikako nisu po volji.
A sad, ko hoće, neka se zapita i Zašto?
Odgovor više nije samo vidljiv, već je u sve većoj meri i opipljiv.
Gusto je, sve gušće.
Al' stvarno.

Sunday, 3 November 2019

Tiho noći...


Taman Srbija zaspi snom pravednika, obavezno se nađe neki mozak da razmišlja:



Ne razumem, kakve sad ovo ima veze s tim da Vlada izdvaja 116 miliona za štampanje poštanskih markica sa likom hrama Sv.Save (...) kako bi obezbedila 76 miliona za radove na njegovom beskonačnom završetku? Pa tih 40 miliona su povraćaj PDV-a u republički budžet, provizija na transakciju - nego kako ste mislili? Kao plata kod nekih privatnika: dam ti 20 da mi vratiš 6 hiljadarke, inače...
Nikad većih lopova na vlasti, od Pašića do danas. Vidi se čija su škola.
Ma samo nek' je patriotski, manje boli.
Crkli dabogda.

Saturday, 2 November 2019

Ima neka tajna veza



Aleksandar Vučić tvrdi da je svojevremeno u Londonu prodavao šrafove - u mesari nekog indusa.
Slobodana Miloševića su u francuskoj štampi tokom devedesetih zvali "balkanski kasapin".
Svaki dalji komentar je izlišan.

Thursday, 31 October 2019

Odlučite sami



Počinje lov na veštice, vrišti iznova rođen
Počinje krstaški rat, vatra Pakla opet hoda Zemljom
Svetlost im u očima sjaji, reči k'o mačevi seku
Hrišćanska milicija maršira sad

Počinje lov na veštice, iznedriše ga američki strahovi
Počinje novo pročišćenje, inkvizicija za svakoga od nas
Drž' se razuma najbolje što znaš dok neki Hitler u ime Sina Čovečijeg zbori
Jer hrišćanska milicija maršira sad

Mržnja čini da adrenalin buja
Potpaljuj vatru, gledaj je dok raste
Svak' voli pravedničku stvar
U svetom ratu zaturen život stari
U svetom ratu nestale sve stvari

Počinje noćna mora, zatvarajte vrata i glave
Počinje noćna mora - Ponovorođeni je rođen slep
Devojke nam pokazuju put, pokazuju nam i svoju put
Sve je to samo američko šoubiz sranje
Sa seksom u jednoj i pištoljem u drugoj ruci,
Hrist se vraća

Iako je ugledni član desničarskog klana
Sveti čovek je samo lutka na njihovom čelu
Eto nama hrišćana, te histerične rulje
Što obožava Đavla u ime Božije


New Model Army "Christian militia"
(Vengeance, 1984)
Iskustvo nam je palanačko. Ponekad, opasno je (i kažnjivo) reći to na uho palanačkoj oholosti; ponekada, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog: palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema niti može da bude promene. Nema sveta izvan duha palanke. U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost. Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća. 
- Radomir Konstantinović (Filosofija palanke)
Prvo izdanje "Filosofije palanke" objavljeno je u oktobru 1969.
Prođe, tako, i pedeseti oktobar - pa ništa.

I dalje je sve isto, zatucano i slepački; to samo menja povez a drugima kopa oči na sam spomen vida.


Ne jede, već ždere i opija se zajedno sa sveprisutnim popom, plus (čak i tu) baljezga o politici i bezbroj drugih idiotarija a pokojnika jedva da ko spomene. Tak'i smo ti mi, stranče, i ne može nam niki ništa, smo jači od sudbinu. 
I od pameti.

Sv. Luka ili Noć Veštica?
Odlučite sami.



31.10.2008. Noć veštica
31.10.2009. Noć veštaca
31.10.2013. H2O13
31.10.2014. Lov na veštice
31.10.2015. Noć veštice
31.10.2016. Lučinoć veštica
31.10.2017. Protestujem!

Tuesday, 29 October 2019

Nepravda


I gle! Duh Sveti siđe na apostole napredne
I osvetli krstove, i zvona Barzilovačka
I orden Velikomučenika Kragujevačkih
Na grudi položi Malome
Od Prvoga stepena
Jer beogradonačelnik Mali, onomad
Dukate beogradske hramu darivaše
Jer ministar Mali, sad
Kandilo predoltarsko crkvi isporuči


I ukrivo baš orden pade taj
Radu, sinu Tome Nevernoga
I reče on, da zboriti neće
Dok pravica naopako postavljena
Njemu, i svom rodu njegovome
Ispravljena ne bude, ispunjena
Jer upravo on, Rade, prvenac Tomin
Jedan od Velikomučenika Kragujevačkih beše
A orden za otvaranje garaže ne dobi
Za kapelu Bajčetinsku, još i manje
O silo, o pokoro, o Nepravdo počinjena
Usta moja biće salivena!
To reče, to kaza - a mi deco čuč.

♱♱♱

Stvarno, nepravda.
Doktorati, ordenje i crkva nikada u istoriji Srbije nisu imali nižu cenu.
Samo su obraz i pravda ostali jeftiniji.
U bescenje.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...