Friday, 26 August 2016

Good morning, Srbistan


Srbija, XXI vek:
Reporteri B92 pobrkali ulice gde se desila sinoćna pucnjava (više ni sami ne znaju da li je Mahatme Gagarina ili Jurija Gandija, al' jeste nešto na G), policioti (možda) zgradu u kojoj se navodno krije budala koja je pucala. "Ne zna se" čiji je auto kojim se prestupnik vozio, neki stanari iz komšiluka sada tvrde kako čak više nisu sigurni u koju je zgradu taj lik utrčao i da li je to ta zgrada koju policija češlja celu noć i dan. Bio je mrak i ostao, pa zato.
U Negotinu juče pobrkali pokojnike na popodnevnoj sahrani - jal' grobari iz Komunalne Akademije Nauka & Umetnosti jal' pogrebnik koji je prevozio sanduke sa pokojnicima od bolničke kapele do groblja. Jedan od govornika nad rakom pobrkao imena, pa se na kraju govora opraštao od (živog) sina čoveka koga sahranjuju. Mrak je mrak.


Mi brkamo dan za noć, mi brkamo noć za dan.
Laku noć Srbijo, podne ti je.

Thursday, 25 August 2016

Peasants in the Big Shitty



Ovaj dan je tako lepljivo žut
A noć je bila baš opuštena
Krave muču naokolo
Da li je ovde sve u redu?
Beba upre prstom u mene, pita:
Mama, ko je čika sa kezom?
Sviđa ti se tako?
Ja sam samo ljakse u velikoj Sraroši

Kod mene je sve ladovina, opušteno samo tako
Mada, ako fenjer nije prave boje
Onda nema ni prave rupe
Čak ni crvene
Šta, sviđa ti se tako?
Ma daj, ne misliš valjda stvarno tako...

Beli luk im ovde čudno miriše
Sobe im pune straha
Svi su na nekoj distanci
Stalno u nekoj žurbi
Šta, tebi se to sviđa?
E, pa ja sam samo ljakse u velikoj Sraroši

The Stranglers "Peasant in the big Shitty"

Kakvi bre crni heroji, seljačine, devojke iz velikog grada itdisl... Dvojica neposvađanih foliranata su stvarni Davitelj protiv Davitelja - SNStrenglersi na kvadrat. Ne pomaže tu nikakav beli luk (čak ni kineski), samo motka.

Wednesday, 24 August 2016

Lisa Lisa


Unapređena narodna poslovica glasi: Kad kuća nije tesna ni pseta nisu besna.
Ne kuća, ona je otišla na doboš; stiglo se do tesnih gaća. Nebitno je da li je donja "vest" iz domaćih tabloida istinita (a jeste, i to ne od juče), problem je što ona u potpunosti oslikava domaću stvarnost onako kako je vide pobesnela dvojica i njihove dvorske kamarile. To nikada na kraju nije valjalo, niti će valjati po običan narod.
Koska je bačena.


Levo su foteljaši koji se ponašaju kao besna pseta. Desno su samo kerovi bez svog doma. Svaka sličnost sa vlašću i narodom Srbistana je namerna.
Nekome će svakako glave doći mangupi u njegovim redovima - obično se tako završi svaka predstava u Teatru mržnje. Naročito su opasni oni mangupi što se svađaju u glavi jednog istog čoveka, a najgore je kada je ta glava usijana do tačke prekida.
A tada...


Da, Besnilo.
O tome se radi.
Za početak, prekinite da gledate prenose sumanutih monologa iz institucije zatvorenog tipa u koju se pretvorila Vlada Republike Srbije. Nemojte ga udostojiti više ni sekunde sopstvenog života, jedinog koji imate a kojeg ti uvošteni zombiji (u istoj glavi) toliko žudno žele da uzmu.
Neka konačno prožderu jedni druge i sami sebe. I tu je kraj.

Tuesday, 23 August 2016

Dan internauta


Današnji dan je za svet značajan i kao "Dan internauta".
Danas obeležavamo 25 godina kako je Svetska Mreža (WorldWideWeb - WWW) postala javna, slobodna i dostupna svima. Počev od 23. avgusta 1991. godine, internauti - kovanica nastala od pojmova "inter(net)" i "(astro)naut" - tj. tehnička lica koja profesionalno koriste internet, u svoje poslove uključuju i obične korisnike Mreže kojima je ona postala od tog dana u potpunosti dostupna. Danas u svetu postoji više od 2,8 milijardi internauta, tj. "osoba osposobljenih da samostalno istražuju sajberspejs u potrazi za informacijama".



Ser Tim Berners-Li je naučnik i akademik čiji je vizionarski i inovativan rad transformisao skoro svaki aspekt naših života. Njega je američki magazin Tajm uvrstio u 100 najvažnijih osoba 20 veka, ponajviše zahvaljujući činjenici da je bio najistaknutiji član tima koji je "napravio" web a takođe i jedan od osnivača WWW fondacije. On je osmislio web još 1989. godine, dok je radio u Švajcarskoj u CERN-u, da bi od 1991. (kada je WWW postao dostupan svima) pa do danas, predano radio uloživši svoje znanje i ugled u poboljšanje i zaštitu budućnosti Mreže. Berners-Li je od britanske kraljice Elizabete II dobio titulu, kao nagradu za doprinos Svetu.
Dok je radio na razvoju weba, Berners-Lijev kompjuter je ujedno bio i prvi browser i prvi web-server na svetu, a prva http-adresa (pored lokalnih "file:" URL-ova u njemu) bio je upravo zajednički fajl samog projekta razvoja WWW http://nxoc01.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html, koji je kasnije bio preimenovan u http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html. 



Ako se pitate u čemu se ogleda razlika između interneta i weba, treba reći da je internet "mreža svih mreža". Internet predstavlja infrastrukturu preko koje su povezani milioni računara širom sveta. Bez obzira gde se nalaze, oni mogu međusobno da komuniciraju dokle god su priključeni na internet. Sve informacije cirkulišu internetom uz upotrebu nekoliko različitih jezika (protokola).
WWW je model za razmenu informacija koji je postavljen povrh interneta. On koristi samo jedan jezik: čuveni "HTTP" protokol. Korisnik može da unese URL adresu (koja uvek počinje sa "http://" a često sadrži i "www" deo) kako bi pronašao određenu web-stranicu, ili može da koristi neki web-pretraživač (browser), npr. Google, kako bi pronašao stranice koje odgovaraju njegovim potrebama. Na njima se mogu nalaziti razni sadržaji poput tekstova, slika, audio i video zapisa.
Po jednoj definiciji, WWW je "široka oblast hipermedija za pretraživanje informacija radi pružanja univerzalnog pristupa ogromnom univerzumu dokumenata."
Ukoliko posmatramo WWW kao jedan ogroman krug koji obuhvata sve web-stranice (sajtove), internet bi onda bio jedan još veći krug koji u potpunosti sadrži web - ali i elektronsku poštu, info-grupe za razmenu i deljenje vesti, instant poruke i mnoge druge (danas neophodne) servise.
Četvrt veka kasnije, treba poslušati upozorenje ser Tima Berners-Lija:
"Pred nama je velika bitka.
Neutralnost mreže je ugrožena, sve je više filtera i centralizovane korporacijske kontrole koji prete kompletnom slobodnom univerzumu weba. Od njegovih korisnika zavisi da li će se boriti za svoje pravo na pristup i otvorenost.
Pitanje svih pitanja glasi: Kakav internet želimo?"

Robert Wright: The man who invented The Web (Times Magazine, 24.06.2001)


***
Zaista, kakav internet želimo?
Verovatno ne onakav kakav priželjkuju Velika Braća, Inkvizitori, Slavne Vođe, Zli Tirani i ostali monoliti ohlokratije koji sopstveni narod ruže etiketama poput "lenj" i "ološ" svaki put kada taj isti narod hoće slobode daleko više od internetske. Zbog toga koristite što više internet, i koristite ga pametno, jer to posebno nervira bitange koje bi Svetsku Mrežu da zaključaju, onako kako su to uradili sa medijima u svojim vilajetima.
Neće moći, barem ne tako lako.
Ali nije nemoguće.

Monday, 22 August 2016

Logika nacionalne klase


Najprostije rečeno (i nacrtano), logika nacionalizma izgleda ovako:

MI (naša Blagoslovena Otadžbina)
  1. naš Slavni Vođa
  2. naša Velika Religija
  3. naš Plemeniti Narod
  4. naši Herojski Avanturisti
ONI (njihova varvarska pustinja)
  1. njihov zli tiranin
  2. njihovo primitivno sujeverje
  3. njihovi zaostali divljaci
  4. njihove osvajačke životinje

"Patriotizam je živi osećaj kolektivne odgovornosti. Nacionalizam je poput glupog pevca koji kukuriče povrh gomile koju je prethodno posrao, pritom se pozivajući na veće mamuze i sjajniji kljun."

Isto važi i za sport, koji je u nacionalističkoj varijanti zamenio brodiće pod #4. Navijači su pod #3, svi se nešto krste i kada pobeđuju i kada gube (#2) a pod #1 je i dalje još uvek Onaj Isti. Dok plemenito divljaju, slaveći još jednu herojsku avanturu, bacajući petarde po hodnicima zgrada, topovske udare po dečijim igralištima i kletve na divljake s druge strane reke (tribina), izmislili su stavku koje nema na slici: domaći izdajnici, oni koji sa nama i na naš način ne navijaju (u nacionalističkoj verziji se to izgovara "naBijaju") niti slave veličanstvene pobede nad varvarima.
Naši Plemeniti Navijači najviše vole da se kolektivno kite tuđim perjem, predstavljajući jurcanje za loptom po terenu (između 5, 6 ili 11 Avanturista sa naše i isto toliko životinja sa njihove strane) kao da se po njemu kotrljaju glave i sukobljavaju kompletni narodi, a ne sportske ekipe sastavljene od uvežbanih pojedinaca koji su ceo svoj život posvetili vrednom treniranju (prečesto o svom trošku). Lične uspehe sportista i kolektivne timova, takvi obavezno predstavljaju kao uspeh celog naroda, iako narod s tim ima najmanje veze niti ga ko šta pita. Kao što je religija nekada bila opijum utehe za opelješenu (radničku) masu stvorenu od kmetova, tako je danas sport postao sredstvo kolektivne ekstaze nacionalno osvešćene (i osveštane) klase koja bi rado da se vrati u kmetovsko doba. Kada vas ostave bez posla, u Plemenite prazne ruke vam odmah ubace vruć krompir nacionalizma i kažu da će vam ga varvari ukrasti ako ne budete svi kao jedan. Šta, zašto? Mnogo pitaš.
Ko u tome ne saučestvuje, izdajnik je, hejter, licemer, autošovinista, treba mu ekspresno oduzeti državljanstvo i proterati iz naše Blagoslovene Otadžbine u varvarske pustoši (ako ga i tamo hoće), odmah ga napasti da "ovom napaćenom narodu brani da se makar raduje i slavi pobede sportista, i to mu smeta jer je MI-mrzac" (jeste - takvim namćorima se uvek spava u 3 po ponoći, smetaju im buka i arlaukanje, stalno vide nacionalizam i divljaštvo u slavljenju naših pobeda, smeta im Ceca, sve izvrću na politiku i mrze Slavnog Vođu a ni da zucnu na račun zlih tirana, zatucanih divljačina i njihovih životinja na terenu - jesteda).
Pa dobro bre, naBijači, kakvo vam je to praćenje sportskih događaja (da prostite - navijanje) kada na svakih 30 sekundi po društvenim mrežama besomučno kačite svakojaka podvriskivanja, bezbroj "bravoOoOo", ratne i osvetničke pokliče, MI/oni gluposti i gadosti (samonabeđeni kako su to Velike Misli u 140 karaktera, koje obavezno treba ubaciti u školske programe)? Kako uopšte uspete da pratite prenos, gledate utakmice i druga takmičenja, dok sve vreme urličete - čas po internetu, čas sa terase? Da li uopšte pratite sport, ili samo čekate sirenu za kraj utakmice kako bi ste mogli da neobuzdano eksplodirate ili krenete u hajku na izdajnike (ovisno od konačnog rezultata)? Kako ste svi odjednom postali vrhunski stručnjaci za sportove čije nazive i dalje ne umete ispravno da izgovorite, za koje ste čuli samo par dana pre nego što ste ih apsolvirali?
Kolektivna odgovornost se sigurno ne ogleda u robovanju anomičnim konstruktima kolektivizma - nacionalizam je jedan od takvih, pa shodno tome ne postoji ni nacionalna odgovornost bez lične. U nacionalizmom opsednutim društvima sve vreme biva podmetnuta priča da lične odgovornosti nema bez kolektivne; lični uspesi su lični samo ako su vezani za Slavnog Vođu i pripadnike orbitirajuće kaste, inače predstavljaju uspeh kolektiviteta koji je uspešnom pojedincu od svega najviše pomogao da bude deo "kolektiva", kako bi se potom taj isti kolektiv kitio svakim od uspeha nacionalno obeućenih pojedinaca.
U bogatijem delu sveta, sport je zabava za srednju i višu klasu, oruđe krupnog kapitala u procesu daljeg umnožavanja istog. U Blagoslovenim varvarskim pustinjama širom Otadžbina, sport je oduvek bio oružje nacionalizma, sa tendencijom da ne jenjava niti popušta. Iako to uopšte ne shvataju, upravo su usijani naBijači glavno gorivo te "parne" mašine. Kvaka je u tome da i ta, druga mašina, takođe služi za umnožavanje para - Slavnih Vođa, žreca Veličanstvenog sujeverja i šačica Avanturista i osvajača.
Plemeniti narodi i zaostali divljaci od toga nikada nisu imali koristi, niti će imati. Baš kao ni radničke mase i nacionalne klase. Pa čemu se onda raduju? Bojim se da se radi o uslovnom kolektivnom refleksu na onaj zvuk sirene za kraj, jer je sve ostalo (radovanje/plakanje) već unapred pripremljeno i upakovano u krep papir u nacionalnim bojama. Za kukurikanje na sred Blagoslovenog Bunjišta, spremni!
Sport sa tim nema ama baš nikakve veze. I još jednom: NIKAKVE.
Nacionalizam ima sve; otuda toliko ritanje na svaku kritiku, disonantnu izjavu ili status na fejsbuku ili tviteru. Zbog toga takvi nemaju odgovor na ovako nešto (osim da prepišu od onih koje prozivaju):


Junak Aldingtonovog romana u nastavku citirane rečenice kaže "Bojim se da je nacionalizam jedan od brojnih sporednih poklona koje je Engleska podarila svetu." U ovdašnjim Blagoslovenim Pustolinama, mnogo je patridiota koji vole da se kolektivno prave Englezi svaki put kada im to odgovara. Najgori među njima su oni koji bi voleli da za to "odgovaranje" nikada ne odgovaraju.
Konačno ste, nadam se, shvatili da su cugsfireri nacionalističke mašine za pravljenje para najbolji poslovni ortaci svetskih bogataša koje najviše prozivaju. Radnička masa i nacionalna klasa su jedno te isto, bez obzira koji od pomenutih poslovnih partnera (Slavni Vođa ili Mister Profit) trenutno gazduje njima. Zadatak modernih kmetova ostaje i dalje isti: da i dalje budu glupi i poslušni, kao i da dodatno "oglupe" i "naglupaju" svakog među njima ko bi da ne ostane takav.
Prosto, k'o navijanje.

Saturday, 20 August 2016

12:05


- Dragice, dajmajketi, će da okreneš ti onaj tviter i će da im kažeš da prekinu mi kače više onu sliku sa ORA Lepenica '75, mnogo loše sam ispao na njoj. Ajde zovi ti, meni neka džukela tamo stalno zalupi slušalicu. Ću ti kupim opanke od 7500 evra, kod onog u Skadarliju.
- Čekaj da završim novu projektnu aplikaciju za ambasadu Australije, rok je 16. septembar.
- Zovi bre, pa posle završavaj. Neće ti pobegnu donacije, znaš da ti nikad nijedna nije izmakla. Za tebe ionako ne važe rokovi i budžetski maksimumi. (Ha, al sam ovo reko, i sve ispravno!)
- Dobro de, ću da zovem. Dosadan si više.


- Šta je bilo, šta kaže tviter?
- Kaže da si u romingu.
- Opet?! U bre al sam baksuz...
- Aha. Nego, oni opanci... jer pozlaćeni?

Friday, 19 August 2016

Nalazologija


Koliko puta vam se desilo da su vam u jednom trenutku ključevi, naočari ili daljinski za TV bili u ruci, a u narednom trenu ih odjednom nema nigde? Gubljenje stvari na takav način ume potpuno da sludi čoveka - pa gde su pre mogle da nestanu za tih pet sekundi, koliko nam je trebalo da odemo po obuću ili novčanik... Ponekad te "izgubljene" stvari pronađemo posle par sekundi traganja, obično na nekom sasvim neobičnom mestu, a ponekad ih više nikada ne vidimo.


Zašto (i kako) se to dešava, šta je to u našim glavama zbog čega gubimo/pronalazimo stvari na najbesmislenijim mestima? I, što je najvažnije, postoji li neki način da to sprečimo ili da stvari koje smo "zaturili" pronađemo na lakši i brži način, bez živciranja?
Stručnjaci nam pružaju nekoliko naučnih objašnjenja ove pojave, kao i savete kako da to prebrodimo.
Ponekad nam se čini da se ovakve basmislene situacije dešavaju samo nama i nikome više, ali nauka kaže da je ta pojava daleko rasprostranjenija i češća nego što možemo pomisliti.
"Prosečna osoba zaturi do devet predmeta dnevno. Rezultati jedne ankete kažu da od 3000 njenih učesnika, najmanje trećina njih je dnevno provela u proseku 15 minuta tražeći zaturene stvari - mobilni telefoni, ključevi i razni papiri su na samom vrhu liste. (Wall Street Journal)
Zaista utešno deluje kada saznate da niste jedini, dok prekopavate ormare u potrazi za baštenskim makazama koje ste OPET izgubili. Ali, stvarno, zašto smo tako zaboravna vrsta?


Prema nekim istraživanjima, odgovor na to pitanje leži u ljudskoj sklonosti da radimo previše stvari odjednom. Tu sklonost volimo da okitimo epitetima kao što je "multitasking", ali kada sve saberemo, ispada da se jednostavno radi o preopterećenju naše memorije koje, pre ili kasnije, dođe na naplatu. U zaključku pomenute ankete piše da su "sitna memorijska štucanja sasvim uobičajena kod svih starosnih grupa"; međutim, stres, umor i "multitasking" itekako mogu pojačati našu sklonost ka činjenju takvih grešaka.
Šta se dešava u našem mozgu kada nešto zaturimo?
Ukoliko ste od onih koji stoje nasred sobe i dive se sopstvenom umeću gubljenja nečega što su upravo imali u ruci, može vam pomoći ako saznate šta je to u mozgu što omogućava ove frustrirajuće kikseve u pamćenju.
Profesor psihologije Danijel Šekter sa Harvarda, u svojoj studiji "Sedam grehova memorije" navodi dva razloga za to:
1. Kad nam ne pođe za rukom da aktiviramo memoriju i na ispravan način kodiramo ono što u određenom trenutku radimo - npr. kada vaša mačka povrati na tepih baš u trenutku kada ste ušli u kuću, a vi se fokusirate na to umesto na činjenicu da ste ključeve bacili na kauč.
2. Kad se nalazimo u fizičkom ili psihičkom stanju (dok pokušavamo da povratimo memoriju) drugačijem od onoga trenutka koga bi da se setimo - npr. ogladnite, pa skoknete do ostave, gde mobilni telefon ostavite na polici pored tegle kikiriki-butera, ali kada se po njega vratite više niste gladni.


OK, reći ćete, kako onda da izbegnemo te mentalne greške?
To što sada znamo uzrok pomaže da se osećamo bolje, ali svi želimo da do ove "zaboravnosti" uopšte ne dođe. Evo nekih saveta:
1. Budite prisutni, svesni prostora u kome ste
Lako je protrčati kroz dan sa uključenim autopilotom, radeći i misleći o toliko različitih stvari odjednom tako da deo našeg mozga zadužen za rutinske aktivnosti nije povezan sa delom mozga odgovornim za svesno mišljenje.
Stiver Robins kaže: "Potrebno je da odlučite gde je tačno mesto na kome vam stoji novčanik, i da u glavi stvorite mentalnu sliku sebe kako ga tamo stavljate. Svakoj stvari odredite mesto na kome stoji, a slikama trenirajte mozak da vas podseća da ih tamo stavite čim uđete u kuću ili kancelariju." To možete jednostavno upotpuniti i izgovaranjem rečenice naglas: "Stavio sam ključeve na/u (tamo gde im je mesto)." Povezivanjem određene radnje sa mentalnim slikama olakšavamo svom mozgu da nađe odgovor na pitanje "Gde je...?"
2. Smirite se pre nego što krenete u "potragu"
U intervjuu za Daily Mail, Majkl Solomon objašnjava 12 principa nalazologije (eng. findology) koje je opisao u knjizi "Kako pronaći izgubljene stvari": "Nešto ste zaturili i prva misao - osnovni instinkt - je da to potražite. Krenućete da tražite odmah, nasumično i sve više sumanuto kako vreme prolazi - a baš to je najčešća greška koju ljudi čine. Sačekajte malo, tako će vam se na miru stvoriti slika gde bi zatureno moglo da bude." Ako budete pribrani, vaš mozak će lakše moći da pretraži sećanje na sva mesta gde bi taj predmet mogao da se nalazi.
3. Tražite temeljito i sistematski
Čak i kada je na autopilotu, mozak još uvek obavlja lavovski deo poslova vezanih za vraćanje stvari na pravo mesto. Ukoliko ste nešto zagubili, krenite sa temeljnom pretragom prostora u kome bi trebalo da se nalazi. Morate znati - zaista je moguće u nešto gledati a ne videti ga; probajte da fokusirate um ponavljanjem naglas naziva onoga što tražite, krećući se u sve širim krugovima od mesta gde bi trebalo da bude. Dobro pogledajte iznad, ispod, iza i oko svakog objekta u tom prostoru. Moguće je da ste, u mozgu zbunjenom u magli žurbe, svaki put za dlaku omašili ono što tražite.


***
Sedimo komšija Bata i ja, gledamo utakmicu u Bariju, i on reče da mu dodam otvarač za pivo. Skrenem pogled sa ekrana, al' kad ga vratim - šta je bre ovo: nije Bari, nije devedeseta, gori Skupština a u ćošku ekrana milenijumska cifra?! A nema ni Bate iz Mirijeva, niti je njegov stan, već moj stari u Negotinu. Skrene mi pogled da vidim da li je neko dirao daljinski - tu je, bre - kad na ekranu odjednom Milošević, ispod njegove face tekstualno potrkalo samo šiba zahteve za dizanjem spomenika njemu u čast, negotinski stan moj (al' novi), godina dveiljadešesnesta. Ej bre, pa šta je sad ovo - nit mi je mačka bacila peglu na tepih, nit mi se jeo kikiriki-buter, nit sam bacao po kaučima ključeve kola koje nemam - a rupe u pamćenju sustižu jedna drugu.
Neko mi je za pet sekundi maznuo deset, pa za još pet - šesnaest godina. I sad nikako da se setim gde sam ih stavio. Kraj otvarača flaša i daljinskog za TV sigurno nisu, redovno proveravam. Doduše, nisam k'o neki pa da zaboravim koliko sam bio gladan pre prenosa utakmice, ali ni utakmice se ne mažu na lebac k'o nekad, čak i njih danas drže po špajzama pa ih vade čim naslute da će neko u kući možda početi da se seća. Gladna usta ne zaboravljaju k'o puna (ne uvek i sita).
Otkud bre te, ne rupe već rupčage u pamćenju?


Počev od 2000. pa na ovamo, uopšte nije mali broj onih koji su u tom periodu bili u vrhu vlasti, konstantno ponavljajući mantru "nećemo živeti u prošlosti, gledamo u budućnost". Sve bi bilo lepo da to zapravo nije bila mantra zaborava, ne toliko naše loše sadašnjosti koliko njihove pokvarene prošlosti. U tome su prednjačile demokrate (mada ne samo oni, svakako), ponašajući se ošamućeno kao kokoške na podnevnom suncu, iako prošlost uči da se ne kljucka i serucka po dvorištu kad je sunce najjače jer može opasno da ošine i jaču pamet od pileće. Uz njih su podjednako seruckali i kraduckali socijalisti, kojima je osnovni cilj bio da se u dvorištu zaboravi ko je bio i ostao glavni & odgovorni urednik nesrećnih devedesetih.
Trajalo je to desetak godina, sve do osnivanja i naročito izborne pobede pa dolaska na vlast naprednjaka. U dvorište su tada utrčale lasice koje, suprotno od kokoški, nisu htele da se zaboravi ko su, već su se time dičile. Međutim, i to je trajalo kratko, svega par godina i po izanđaloj DOS-formuli drž'te lopove... e jbg, sve dok Veliki Farmer nije sve njih još jednom postrojio i saopštio kako mu ne pada na pamet da hrani bilo koga drugog osim kokoški. Posebno je opomenuo Lajavog Krelca i Bajčetinskog Faraona: ili malo kljuckate i mnogo seruckate, ili idete u Hag. Tako se, na kraju, čak i zemunski Veliki Lisac iz Haga vratio kući kao posrana kokoška prepune voljke.
Sada oni, koji su od milenijuma kljuckali, već četiri godine uglavnom seruckaju, socijalisti rade ono isto u kontinuitetu, naprednjaci su sve bliži konačnom preokretu i zaokretu ka žutom seruckanju, a Šešelj svoje ne prestaje punih četvrt veka i to u obimu koji odgovara njegovim gabaritima. Glede Šešelja, ni u jednom trenutku opcija kljuckanja nije bila u izgledu, samo ona druga.


Kako izbeći zaturanje prošlosti zarad besmislice sadašnjosti, ili čak potpuni gubitak sećanja na dobro? Hajde da probamo Solomonovu taktiku:
1. Ne dopustite nikome, pa ni sebi, da vas vodi autopilotom kroz život. To naročito podrazumeva predaju ispiračima mozga, zaperima kanala razuma, koji će vam tim ispiranjem - pojačanim centrifugom zatupljivanja uz pomoć reklama, lažiranih vesti, rijaliti budalaština i lavinom besmislenih antiinformacija - isprati i sve slike-sećanja na bolje od ovoga što imate i na dobro uopšte. Vaša sećanja u velikoj meri određuju vaše "ja" i utiču na vašu budućnost, onu koju imate u svojim rukama. U ovim krajevima TV-daljinac zovu još i pilot... Zamislite samo taj daljinski za TV, taj autopilot, koji sam za sebe bira programe koje ćete gledati. Koliko bi to čudo ostalo u vašoj kući? Toliko. Pa zašto onda da ostane duže i u vašim životima?
2. Život je danas namerno sveden na instinktivno ponašanje bez mnogo razmišljanja, nasumično i sumanuto reagovanje na sve jeftinije spoljašnje nadražaje. Kupujte, navijajte, radujte se ili tugujte, glasajte, hodajte, spavajte, stanite, jedite, radite, kukajte, lažite sebe i druge, razmnožavajte se ali se ne množite, bespogovorno slušajte poput mašina sve što vam se servira i naredi... počinite očekivanu grešku. Sačekajte malo, saberite se, dopustite vašem mozgu da se priseti kako niste sami niti jedini na ovom svetu, i naročito gde se sakrilo vaše sećanje na dobro. I naći ćete ga.
3. Da, zaista je moguće u nešto gledati a ne videti to. Temeljito i sistematski pružajte otpor sistematskom ispiranju vašeg mozga i njihovih prošlosti. Ne sužavajte krugove sećanja na dobro i na sebe same. Temeljito i sistematski pogledajte iznad, ispod, iza i sa strane svaku reklamu, ponudu koja se ne odbija, robu u prodavnicama, politikante koji vam se nude na glasanjima bez mogućnosti izbora između stvarno različitih. Kada vas konstantno drže u magli žurbe i straha, dobrim delom i uz vašu pomoć, svaki put ćete za dlaku omašiti ono što tražite.
Znamo mi sve to i bez Majkla Solomona, zar ne? Samo... malo smo zaboravili kako da se setimo.


Zar ne, Golume?

Wednesday, 17 August 2016

Twump


Oni, koji su koliko juče ponovo obznanili nekakvu listu stranih plaćenika, garant ne umeju da odgovore na pitanje kako to da im ovaj napumpani lik sa slike uvek promakne sa liste, i to u samom vrhu? Taj nikada nije krio da mu redovno stižu donacije iz inostranstva za njegovo kvazipolitičko delovanje, što ga (valjda) posledično svrstava među najtransparentnije strane plaćenike (on se time ionako na sve strane diči) pa samim tim i među najgabaritnije (najteže) domaće izdajnike. Nema tu nikakve fantazije, radi se o logici koju primenjuju autori "liste stranih plaćenika".
A ta logika podrazumeva sledeće:
  1. oni se periodično oglašavaju i po potrebi, malo da ih gazde ne zaborave a malo i da ojačaju poziciju ovdašnjeg Kapoa svaki put kada mu u goste dođe neko od njegovih gazdi (istina je, zapravo, da On na njih ima daleko manje uticaja nego što može da podnese)
  2. strani plaćenici su samo oni koji dobijaju pare sa Zapada
  3. strani plaćenici nisu baš svi koji dobijaju pare sa Zapada, jer se ne računaju oni kojima poklone daju francuski neofašisti i italijanski nacionalisti
  4. strani plaćenici nisu oni koji dobijaju pare sa Zapada, ako su te pare poreklom iz Rusije
  5. strani plaćenici nisu oni kojima su usta puna stranih plaćenika a džepovi dolara
  6. strani plaćenici nisu prijatelji arapskih investitora, švapskih kraljeva svinjetine, ruskih petrolejskih magnata, kineskih i korejskih robovlasnika
  7. strani plaćenici nisu oni koji povazdan, dok pljačkaju narod, "citiraju" MMF - naročito ono što im iz MMFa nikada nisu rekli
  8. strani plaćenici nisu oni koji prodaju prirodna dobra i infrastrukturu zemlje budzašto
  9. strani plaćenik nije onaj ko u Hagu za debele pare ocinkari ostale, pa ga onda puste
Ima od te logike besnila još, ali i ovo je previše.
Naravno, podrazumeva se da su svi ovde iskreni domoljuBci, osim onih koji se nikako ne daju uklopiti u goreopisanih nekoliko postulata radikalnog palanačkog fašizma (koji se, nažalost, ponovo širi Evropom u sve većoj meri).

Donald Duck u akciji podrške Donaldu Trumpu

Stvarno, zna li bre to za sramotu?
Naravno da ne zna, ili se pravi da ne zna - sramota u palanačkom fašizmu ne postoji zato što je to individualni osećaj nečega što jesmo ili nismo počinili, a zna se da individualizam spada među najveće arhineprijatelje palanaštva i pripadajućeg mu kolektivizma.
Zbog toga mr Trump ne oseća trunku sramote kada deli prostakluke po TV emisijama i predizbornim tribinama širom Amerike, baš kao što to ne oseća ni njegov pobratim herr Twump kada u Skupštini i po novinama vređa jednu ministarku opšte prakse. Šešelj ne propušta niti jednu, pa i najmanju priliku da oplete po Zorani Mihajlović, koju obavezno časti i epitetom "stranog plaćenika" u vrhu domaće vlasti (tu obavezno bije najčešće po njoj, jer ne sme da generalizuje).
Naravno, iza njega odmah slede obavezni buljuci bukača i bljuvotina u stilu "sama je to tražila" - čuveno srBistansko "izazivala se, zato su je silovali" (Šešelj joj je ponudio i silovanje, da ne zaboravimo) - kao univerzalni odgovor na svaki pokušaj personalizovane samoodbrane. Pozivanje na zaštitu ženskog integriteta itekako podrazumeva proskribovani personalizam.
Naravno, kao u svakoj ružnoj priči, i ova medalja ima dve strane. Nažalost, tu drugu stranu medalje je naružila sama ministarka. Ne možete se pozvati na zaštitu ženskog integriteta od mačo-šovinističkog prostakluka, a da pritom zaboravljate da ste žena svaki put kada vam to odgovara. Onda takav poziv, iako opravdan, ispada ne samo licemeran već sve više liči na poznato radikalsko prozivanje NVO i feminističkih izdajnika swBstva.
Šešelj je stara i dobro poznata prostačina, koji je sopstveni imidž i politiku izgradio upravo na tom prostakluku a ne na akademskim manirima ponašanja u javnosti. Kako onda neko, pa bila to i frojlajn ZM, može da pomisli kako može istom merom parirati dokazanom šampionu u disciplini slobodnog stila vređanja?
I ne samo njemu: "Đilas je ovan koji izaziva suparnika sa naše strane brvna", "konji su plemenitiji od Maršićanina", "Mrkonjić ne zna ko sam ja, a iza njega ne ostaju putevi već samo njive"... samo su neke od čuvenih ZM-sentenci, u kojima nijednog trenutka nije držala do sebe kao žene. Trojica pomenutih "počašćenih" jesu (svako na svoj način) blaža varijanta balkanskog muškog prostakluka tipa šešeljitis vulgaris, ali to i dalje ne opravdava ovako neobuzdane reakcije narajcane Gospođe Ministarke.
Posebno je ružno kada nju niko ne prozove lično, a ona baš tada oseti "potrebu" (teranje?) da reaguje u ime prozvanog kolektiviteta (Vlada, ministarstvo, Partija i slično), i pritom to učini na način koji je sve samo ne primeren jednoj ženi. Da li joj je to neko naredio, ili je samonavijena da iskače iz kutije na svako peckanje - nebitno je, jer u tome nema ni trunke ličnog. Podsetimo se, isto je radila i kao portparolka izbornog štaba Tomislava Nikolića 2012. godine, zbog čega je odatle bila uklonjena u drugom krugu predsedničiih izbora (pa je ljutito pretrčala u Vučićev tabor, koji je i tada postojao).
Naravno, ništa od toga ne opravdava evidentno ćutanje javnosti i onih koji se bave zaštitom ličnog integriteta (VO i NVO, podjednako), što podrazumeva i borbu protiv polne i individualne diskriminacije svakoga - bez izuzetka. To, što se oni krljaju među sobom, nije dobar izgovor za izostanak reakcije, i to ne zbog njih već zbog svakog od nas ponaosob.
Zamislite samo situaciju da se u javnosti oglase npr. Udruženje kočijaša ili Horoskopski savez Srbije, sa zahtevom za zaštitu autorskih prava zbog višestruko ponovljene zloupotrebe rečnika ili Zodijaka od strane ministarke Mihajlović. Mislite da je tako nešto u Srbistanu nemoguće?
U Srbistanu je moguće sve, kao i u svakoj drugoj Zemlji čuda, pa tako i otadžbinsko-stranoplaćeničko nosanje jeftinih i poluprovidnih kineskih majica sa Trampovim likom i bulšitovanje o uzročno-posledičnoj vezi Šešeljevog glasanja za Trampa na američkim predsedničkim izborima, jer će onda i Tramp iduće godine glasati za Šešelja pa će tako obojica postati predsednici svojih zemalja na Putinovu radost. Naravno, u ovu budalaštinu mogu da poveruju samo u potpunosti sluđeni i dezorijentisani palančani.
Oni koji nisu od te sorte, dobro znaju da u ovoj državi pasoš vredi daleko više od radne knjižice.*

* Odnos fejsbuk lajkova od 1:3 u korist desne u odnosu na levu vest je zanimljiv, jer je sličan odnosu broja glasova za SNS listu u odnosu na ukupan zbir svih ostalih koji to nisu (ako u obzir uzmemo kompletno biračko telo u Srbiji). Dakle, nije problem u broju glasova kojima se može oboriti ova vlast, već šta sa tim brojem. Dok se to ne razreši, pasoš će i dalje biti najizglednija glasačka opcija.

***
Svetski partneri u svemu, kako u zločinu tako i u tangu, više od sedamdeset godina su Amerika i Rusija, i tako će biti sigurno još dugi niz godina. Putin može da utiče na konačni rezultat američkih predsedničkih izbora taman koliko i Amerika na mogućnost izbora ruskih građana da glasaju za jednu od varijanti Putina. Tramp je ušao u izbornu trku kao republikanski kandidat jer oni koji gazduju tom partijom dobro znaju da će konačni pobednik u novembru biti predstavnica postkenedijevskog klana Klintonovih. Nije bilo potrebe u ovom izbornom turnusu nadgornjavanja sa Putinom potrošiti nekog ozbiljnijeg od Trampa; za četiri godine će mnoge stvari ionako biti drugačije, a Klintonovoj će se zasigurno o glavu obiti i teške mućke na unutarstranačkim izborima za predsedničkog kandidata demokrata.


Rusija i Amerika savršeno dobro znaju da im najviše odgovara ravnoteža, u svemu. Znaju, iz iskustva, da bi u slučaju prevage jedne nad drugom stranom ona trenutno slabija obavezno imala i "lakši" prst na nuklearnom obaraču, i zato jedni drugima prepuštaju periodične smene protektorata nad boranijom i bananama. Plus, nikako nemojte smetnuti s uma da slaba Evropa podjednako odgovara i Americi i Rusiji (Grčka je najočigledniji primer te petljavine). Ukoliko je uopšte tačno da Putin ubacuje kintu u Trampovu kampanju, što se graniči sa potpunim besmislom i to iz više razloga, onda on to radi jedino da bi Tramp izgubio a ne pobedio. Da li je uopšte moguće poverovati u ovdašnja lupetanja kako će američki glasači dati poverenje kandidatu koji na sva usta hvali Putina? Većina američkih građana, verovatno, nema lepo mišljenje o Hilari Klinton; šta mislite, koliko njih tek ima lepo mišljenje o Putinu i Rusiji? Da li ih uopšte ima, i da li ih on uopšte zanima?
Moguće je da Tramp zna sve to pa se svesno glupira, glumata akontativnog žrtvenog jarca u korist neke buduće pobede republikanaca, baš kao što se i ova domaća njegova kopija oličena u Šešelju (samoproklamovanom američkom izbornom kurtonu, tj. ovdašnjem šefu Trampovog izbornog štaba) folira i kandiduje na sledećim izborima kao strašilo, samo da bi ponovo pobedio onaj ko treba da pobedi pa makar se zvao i faraon Toma Nikolić II. Šešelj je to radio sve vreme tokom devedesetih - setite se njegovog gromoglasnog ćutanja kada je, po brojnim izvorima, on zapravo pobedio na predsedničkim izborima 1997. godine. Gde su tada bili on, Toma, Vučić, Maja, Jorgovanka i ostali nosači džakova kupusa? U kućici, naravno, tamo gde im je gazda i rekao da budu.
Tako će isto biti i ovoga puta, kako na američkim 2016. tako i na srpskim predsedničkim izborima 2017. godine. Srbi sa američkim pravom glasa o tome sigurno neće presudno odlučivati, šta god da Šešelj priča po novinama. Za nas je važnije pitanje o čemu će odlučivati svi sa srpskim pravom glasa, ako i njih uopšte neko nešto pita.
Sve to Šešelj vrlo dobro zna, nego zajebava, odrađuje jutarnju zapovest i zarađuje dnevnicu. Malo Zowana, malo Twamp & Amewika - i eto nadnice za danas.
Nadasve ljupko & kowisno.

Tuesday, 16 August 2016

Ima jedna pećina stroga


Ima jedna pećina stroga,
u kojoj živi babaroga.

To što vidite, to nije svetlo na kraju tunela, već mesto odakle mi ulaze smrdibube.

Babaroga za debele nacionalsocijaliste i ošišane crnojulovce rešila je da prekine višednevno mahnitanje svojih supozitorija, pa ih je veoma strogo ukorila na jučerašnjem službenom kružoku koji se održava u pećini.
Platonovoj, da dodamo i tu informaciju.

ČIĆ

Tehnička omaška koja se provukla dežurnim tekličima, zapravo i nije greška. Babaroga, naravno, nije karala Miloševićevog dobošara i samu sebe (već onog Mirinog), ali to zapravo i nije bitno, jer štamparska greška ne mora da znači kako to ipak nije istina:
Ta dvojica danima laprdaju o nevinosti Zla sa ove strane Drine, Save i Dunava i mašu kvazinovinarskim tumačenjima haške presude u slučaju "Karadžić vs human genome", iako u toj presudi lepo piše da "nema dovoljno dokaza da je Milošević koorganizator etničkog čišćenja u bosanskom ratu", ali da Veće jeste utvrdilo kako je tadašnji predsednik SRJ "pružao pomoć Optuženom u ljudstvu i oružju tokom rata" (op.a. između ostalog, stoji i izjava V.Šešelja o tome, str.1255, kao i zaključak Veća #3460 na str. 1303). "Sudsko veće ne donosi nikakav zaključak u vezi Miloševića, niti se bavi dokazivanjem njegove krivice, jer Milošević nije bio optužen niti je suđen u predmetu protiv Radovana Karadžića. Sve to, u predmetu u kome on nije optuženi, nema nikakve konsekvence za njegov predmet i njegovu ličnu odgovornost" piše u saopštenju ICTY na ovdašnja tumačenja stvarnosti.

LIN

Takvi računaju da, osim bombastičnih novinskih naslova, nikome neće pasti na pamet da zaista uzme i pročita predmetnu odluku Sudskog veća koja ima 2615 stranica (verzija redigovana za javnost). Pa još napisanu na engleskom jeziku... Zašto bi, kada su tu Oni, provereni tumači noćnih mora u po bela dana i antisrBskih presuda koje dokazuju da su Oni onomad bili u pravu. Kako da ne... Mada, iskreno, posle nekih "presuda", svako iole razuman bi se morao zapitati šta kvragu u Hagu stvarno rade tolike godine, pre nego krene da čita ovu zadnju.
Dakle, Zlo je oslobođeno krivice taman koliko je i Draža Mihailović rehabilitovan sudskom odlukom da mu nije suđeno na zakonit način. Nije, i tačka. Ovi dobošari to dobro znaju, ali se prave blesavi kako bi što više doblesavili narod koji su zajahali.
Štos je u sledećem: to što Dačić i Vulin lupetaju kao navijeni ono što im je dato da nauče napamet, baš kao i novinarima ovdašnjim, i naročito onaj deo o podizanju spomenika požarevačkoj mortačini, nije "prava stvar". Ova današnja vlast u Srbiji, nikada zvanično neće podići spomenik Slobodanu Miloševiću, osim što će nezvanično puštati nesrećnog Nikolića ili strogo kontrolisane relikte devedesetih poput Mrkonjića i sličnih da povremeno ispužu iz svojih rupa, sa popovima održe po koje opelo antihristu, pred kamerama se vrte u krug po dvorištu njegove kuće u Požarevcu (kako bi izgledalo da ih ima što više), pa posle sikter u soške do sledeće prilike.
Oni ne žele da podignu spomenik sopstvenoj prošlosti koje bi da se (po potrebi) otarase (u sklopu te želje, takođe, mahnito dižu spomenike svojim političkim protivnicima). A potreba jeste, i to velika.

Villa? Zapata?

Nekadašnji Slobin portparol ima sada već neutaživu želju da se po svaku cenu oslobodi kostura iz ormara u kome drži svoju ratnohuškačku prošlost pod ključem, manje zbog javnosti koja ga stalno na to podseća i daleko više zbog koalicione davilice koja sve češće biva zatezana kako se bliži finalni kosovski banket. Ili oproštajna večera? Isto važi i za Mirinog dobošara-crnokošuljaša, mada je on u nešto lagodnijoj poziciji jer mu je gabaritno lakše da prođe kroz ono svetlo na kraju tunela pećinskog uvlakaštva - otud i današnji poluzaokret mu, paljba po Tadiću glede Miloševića i Đinđića, kao da ga je neko nešto o tome pitao. Možda i jeste?
Zbog čega je naređeno da se tek sada digne dreka, iako je ova odluka Sudskog veća bila doneta još pre nekoliko meseci (24. marta, a objavljena 20. jula)? U pred/post izbornom ludilu ona je bila nepoželjna, osim u varijanti ako rejting SNS (čitaj: Vučića) opadne u meri u kojoj bi onda svi ostali mogli da formiraju vlast, čak (možda?) i bez SPS. Kako do toga ipak nije došlo, nije ni bilo potrebe sa lanca otpuštati stari, dobri i provereni nam nacionalistički rezervoar glasova, pa smo ga lako pro forme prepustili parlamentarnoj boraniji (koju umalo da podcenzusno zajebemo).
Zašto je sada, odjedared, dreka postala poželjna?
Kada ti u pećinu svrati potpredsednik najveće svetske sile, da bi se pokazao dobrim i poslušnim domaćinom koji dvore drži pod kontrolom, prvo u avliju pustiš besna pseta (koja btw. to uopšte nisu, jer usled silnog straha od tebe laju na mesec i u podne) i dresirane dobošare, pa im onda strogo podvikneš mršukućicu! pred oduševljenim gostom. Barem ti tako misliš, da je oduševljen. A i da nije, nema veze, jer se i ti pred njega preneraženog odmah prostreš umesto tepiha; jer, ti nisi loš domaćin, kao što Holbruku beše UČK onomad; ti svoje goste ne teraš da se izuju. Jokmore, zato što se ni ti ne izuvaš kada gaziš po svojim poltronima, ili meštanima kasabe srbistanske.
Naravno, cela ova po ko zna koji prvi put u istoriji viđena fora ne može da uspe bez dežurnih botova i lupača lajkova po društvenim mrežama i medijskim portalima, koji dodatno potvrđuju stav da je sve to samo još jedna repriza iste otrcane predstave kradikalskog Teatra mržnje i apsurda.

botovanje

Jedini cilj najnovije halabuke oko Miloševića je da se javnost podseti na sopstvene deobe, posvađa, psuje njega nepovratno mrtvog umesto njih, živih bitangi koje ga izvlače iz sanduka svaki put kad im prigusti.
Naravno, Veliki Hipnotizer ne bi bio veliki u svojoj pećini, da još istoga dana nije pustio i postbajdenovski spin u formi "spiska stranih plaćenika i domaćih izdajnika", kako se ona javnost iz rezervoara slučajno ne bi dosetila ko nedostaje na vrhu tog spiska, pa ga oplela dok je gost još uvek u Prokletoj avliji.

***
U poslednje vreme, novoizabrani stari predsednik vlade Republike Srbije ispoljava čudne tikove svaki put kada čuje nešto što ne želi. Ne valja mu taj posao, lepo se vidi: od silnoga jeda pretvoriće se u samojeda, a sa njim i ceo kradikalski habitat oko njega. Mađioničarski trik sa provlačenjem igle bez bušenja balona ne uspeva svaki put, ali kad pukne - nema više nazad.
Puk'o je.

samojed

Za ozbiljnog političara, pa još i predsednika vlade jedne države, Aleksandar Vučić pridaje previše značaja svemu što se piše po tviteru i fejsbuku, podjednako i abrovima koje mu došaptavaju smrdibube i uholaže, pardon - najbliži saradnici. Previše, da bi to bilo dobro po zdravlje, kako njega tako i ovog društva.
Ostaje i dalje otvorenim pitanje: Zašto je to tako?



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...