Monday, 27 June 2022

Ambis-kolo


Ako dovoljno dugo gledate u more, more će početi da gleda u vas.
- Fridrih Aleksander Ničevučić


15.06.2022.
Znate da sam kukao i plakao dok nam predsednik Si nije pomogao jer smo krvarili 10 do 12 miliona dolara na mesečnom nivou, a ovde iskrvarite 100 miliona za sedam dana. Znam da to obične ljude ne interesuje, ali nas interesuje, jer država krvari. Nekima drugima, iz drugih zemalja, koji gore od Srbije stoje, kojima je najbitnije da odu na more, poručujem - samo vi idite na more da se kupate, pa ćete se kupati zimi, samo ne znam u hladnoj ili toploj vodi.

26.06.2022.
Zamislite, Srbi opet igraju kolo u Paraliji, a u kolu nema Dragana Markovića Palme. Ne znamo da li su iz Jagodine, ali jesu iz Srbije. Video iz poznate srpske destinacije govori koliko je atmosfera među našim turistima vrela. Po Palminom patentu. Nikoga nije omelo jako sunce te su više od 10 minuta igrali poznati ples. Na snimku se mogu čuti i poznati uzvici. Mnogi nisu ostali ravnodušni na ovaj video snimak: "Svaka čast! Treba odigrati vlaško kolo u vodi, a ni na zemlji mnogi ga ne znaju" napisao je jedan korisnik društvenih mreža.

***
Srbistanci su shvatili Gazdinu poruku - da se ona na njih ne odnosi, već na neke budale koje žive u stranim centrima moći koji stoje daleko gore od nas. Ukapirali, pa portrčali u paralijski plićak da opale vlaško kolo. Da li ono za žive, ili ono za mrtve - to neka struka utvrdi.

U čuvenoj Ničeovoj izreci sa početka teksta, umesto reči "more" stoji reč "ambis". Tačno tom jednom reči je moguće opisati celokupno stanje u kome se danas nalazi ovo naše društvo i pripadajuća mu država: ambis, u koji nas je uvukla kradikalska banda sa Njim na čelu.
A mi na dnu tog ambisa igramo kolo.
Katabaza... umesto katarze.

Saturday, 25 June 2022

Dobrovoljno


Onda, kad vas (vaša) vera ubedi da poverujete u ono što (vaša) inteligencija smatra apsurdnim, vodite računa da ne žrtvujete i sopstveni razum zarad vođenja takvog života. U neka prošla vremena, bilo je ljudi koji su nam govorili: "Verujete u neshvatljive, protivrečne i nemoguće stvari zato što smo vam mi tako naredili; zato, sada počinite nepravdu, jer vam isto tako i to naređujemo." Ništa ne može biti ubedljivije od toga. Naravno, jer svako ko ima moć da vas natera da verujete u apsurdno podjednako ima moć i da vas natera da počinite nepravdu. (...) To je glavni uzrok svih zločina počinjenih u ime vere koji su preplavili ovaj svet.

Dakle, svako ko vas može ubediti da verujete u besmislice, podjednako vas lako može naterati da u ime tih besmislica počinite zločine i da se zbog toga uopšte ne kajete. Počinite, ili makar ćutanjem odobravate - ne brinite uopšte, jer će vas služba za to zadužena svakako osloboditi krivice ili griže savesti (koje ste se odrekli onog trenutka kada ste u budalaštine poverovali i odrekli se zdravog razuma). Zato je bitno prosvetu pretvoriti u "obrazovanje", od malih nogu razum zameniti apsurdom i ne brinuti više za sopstvenu budućnost. Neće je ni biti.
Namerno.
Dobrovoljno.


Nije suštinsko pitanje odakle sprega službi, mantijaša i zločinaca (ta tri osnovna stuba Srbokalipse), već - dokle? Dokle silna Zlatna telad i Državni ljubimci? Dokle više?
Ako Boga znate.
Tog istog, vašeg, u koga se kunete čak i kad psujete ili pretite.

***
"Odbacivši hrišćansko učenje o grešnoj i nesavršenoj ljudskoj prirodi, prosvetitelji su sa velikim optimizmom usvojili, u osnovi nerealistično i utopijsko stanovište o mogućnostima ljudskog uma. Apsolutizujući ljudsku slobodu, potcenili su njen negativan i destruktivan potencijal, koji dolazi do izražaja kada ljudska delanja nisu određena apsolutnim moralnim normama. Prosvetiteljstvo je direktno odgovorno za zločine Francuske i Oktobarske revolucije, ali i za nacizam. Ljudi bi morali biti nadzirani od strane viših instanci, države ili crkve, koje bi imale uvid u apsolutne moralne norme i propisale njihovo poštovanje. U religioznoj tradiciji, ljudski život se ne smatra nečim što ima apsolutnu vrednost. Najužasniji zločini nisu oni koji su izvršeni nad drugim čovekom, već protiv Boga i vere. Nije slučajno što su u drevna vremena, bogohuljenje i skrnavljenje svetih mesta i objekata povlačile najstrože kazne."
Za mitropolita RPC Ilariona zapravo nije problem ubijati ljude - on ima primedbu na ideje u ime kojih je dozvoljeno ubijati: revolucionarni teror je pogrešan, ali je zato religiozni ispravan i očigledno prihvatljiv. Jer iz perspektive religije i tradicionalnih vrednosti, ljudski život nema apsolutnu vrednost.

Ove naše ne vredi ni citirati, ionako prepisuju od "braće" vekovima unazad.
SIZ-ovi Nebeski...

Thursday, 16 June 2022

Zažmuri, da te ne vide



Treći april je bio i prošao.
Izbori obavljeni. Suočen sa činjeničnim stanjem da je većinski deo Srbije dokazao da nije pod vinkl i da im je baš lepo kad im je loše, potpuno sam smanjio doživljaj i pisanje o nakaradi na čelu moje zemlje sveo sam na minimum.
S obzirom da sam blagoslovljen čovek, darovan mnogim talentima i okružen ljubavlju svojih najmilijih, okrenuo sam se svom životu i osobama koje su neizostavni deo mog života. Sve to, prihvativši surovu realnost da živimo okruženi ljudima koji ne vide dalje od nosa i kojima glava služi isključivo kao rezonator, jer između ušiju imaju samo ničim ispunjenu šupljinu.
Ali jutros moram da napišem par redova. Dobro, i malo više od par redova...
Elem.
Predizborna obećanja i paketi laži uoči izbora već sutradan posle glasanja su zaboravljeni, a krenulo je kukanje i svakodnevni nastupi sa lamentiranjem da nam nikad gore nije bilo.
Slažem se da nam nikad gore nije bilo, ali neverovatan talenat ovog čovekolikog bića da nam uvek dokaže da nema toliko loše situacije da je on ne bi mogao učiniti još gorom dolazi do punog izražaja. Dva i po meseca posle izbora on je izgubljen kao magarac u magli sa sve izraženijim psihičkim poremećajima. Slažem se da mu nije lako, jer se nalazi između čekića i nakovnja ali - bajo moj - za to si se borio. Otimao. Crkav'o si od želje da i dalje ostaneš kalif. Pa eto ti! Sad kusaj ono za šta si se borio i za šta si dobio još jedan mandat.
Ne nabijaj nam na nos rat u Ukrajini. (Da, rat!) Imamo ga još od februara i trajao je i u vreme tvojih predizbornih baljezganja. To si i tada znao, pa ti nije smetalo da minhauzenovski po vas dan kenjaš, maksimalno zloupotrebljavajući sve uzurpirane medije. 
Ni po jada što je ovaj čovek očigledno teško poremećen, ali problem je što nije hospitalizovan i još nas sve zajedno vodi u potpunu propast.
Vrhunac, doduše trenutni, jer on uvek može još gore i još luđe, je jučerašnja opaska u vezi sa godišnjim odmorom i odlaskom na more!? Zamisli ti to!
Nešto što je u celom svetu najnormalnija stvar u ovom gmazu stvara zavist! I daje mu za pravo da nas opominje na predstojeću tešku zimu!?
E pa, predsedniče, vid' ovako:
Svečano me trenutno zabole šta će biti na zimu. Jesi li nam obećao blagostanje? Mir? Stabilnost? Doduše, i sebe na kraju slogana... I gde je to sad?
Zar je moguće da nisi u stanju da održiš ni minimum obećanog?
O da! Hoću na more! Hoću na letovanje! Ionako mi ga nisi ti omogućio. 
Sve da dosad i nisam hteo, sad hoću za inat! U tvojoj nemogućnosti da izabereš šta je bolje za tvoje građane ti nisi u stanju da izabereš čak ni šta je manje loše. Pamti ova proseda glava one sankcije devedesetih kojima si i ti dao svoj puni doprinos. A i sad nas nezaustavljivo ka njima vodiš. Hajde makar da iskoristimo još malo blagodeti bezviznog režima koji još uvek imamo i koji nije tvoja tekovina.
I da! Mislio sam da je vrhunac cinizma tvoje polaganje venca na mestu pogibije Zorana Đinđića. Ali ne!
Vrhunac cinizma je kad ti svojim prljavim ustima trabunjaš o herojima sa Košara! O hrabroj mladosti koja je ginula baš tih dana kad si ti birao nove zavese za svoj friško dobijeni stan, bivši ministre propagande!
Ti dečaci su sa svojih 19 i 20 godina bili dovoljno "odrasli" da budu brutalno žrtvovani i da svoje živote polože na oltar otadžbine, za razliku od jednog nešto starijeg mamlaza koji nikad neće odrasti i koji će zauvek ostati tatino "fino dete" iako baš voli da se druži i slika sa kriminalcima raznih fela.
Psihopatološki stvore, zar ne vidiš da je na karti Evrope, na mestu gde je bila Srbija, sada samo jedna rupa? Nije više ni prazno polje. Kako ti ne dolazi u tu ludu glavu da ne možemo biti više svačiji? Umesto da budemo barem nečiji, mi ćemo biti ničiji. Ustvari, već smo ničiji, jer ko bi voleo da u komšiluku ima nekog ko je tobože dobar sa svim međusobno zavađenim komšijama? I onda licemerna konstatacija da Srbija ima svoj interes... Kako da ne! Pa što onda ne radiš u interesu te Srbije?
Ali baš me briga. Narod te je izabrao. Radi šta hoćeš i kako hoćeš kad već nećeš da se lečiš.
A ja odoh na letovanje.

- Dragan Jurić (Milan Charlie Info, Fejsbuk 16.06.2022)


Glava u pesak, prkno u nebesa. Pa ako nas ne vide - ne vide.
A šta ako nas vide? Ništa. Ipak, glava je glava a prkno je prkno.
Tako izgleda žmureća politika Vrhovnog Kradikala & pripadajuće mu horde.

Tuesday, 31 May 2022

Zum-Zum, ZumZum-Zum


BumbAVr se konačno Zakleo pred sastavom Parlamenta po sopstvenoj meri. Kakvi bre crni poslanici, striktno deputati Familije - i tačka! Posranici.
Tačno trideset godina kasnije, na dan prijedorske sramote.


Zakleo se bumbar u cvet i u med
da će na livadi da napravi red
neće tu da vršlja od sad bilo ko
ni Zeka ni jaga ni koZa ni vo

nek Znaju i stranci
žirafa Zebra i los
svakoga ko pase
ugrišće Za nos

jer oni su Zbilja
nevaspitan svet
čupajući travu
pojedu i cvet

Zum-Zum, Zumzum-Zum
Zumzum-Zumzum, Zumzum-Zum

Z... Z... ZZ... Z...


AVlisa u BelZebubovom carstvu trutova.

Sunday, 29 May 2022

Popis šanka pred fajront



Šećera i zejtina!
Jer smo hleba i igara, piva i fudbala, rakije i pornografije, graška i WC papira, gasa i benzina, struje i sardina - odavno prevazišli. Još prošle nedelje.


Ovu sliku je fotošopirao nepoznati cukertajkun iz Valjeva kako bi izazvao paniku u Srbiji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu. To je odmah jasno&očigledno svakom ko je makar petnaest dana služio vojni rok u Požarevcu (uključujući redovno odsustvo i nagradne dane za davanje krvi i ugradnju silikonskih sisa na crnu majicu sa državnom zastavom u 50 nijansi sive).
A sad - fajront.
Stigla patrola saobraćajne policije da "konstantuje" poštovanje radnog vremena kafane.

Monday, 16 May 2022

Treba ruke prati


"Pre i posle svega, 
treba ruke prati..."
- napredna poslovica


Ne treba nam mnogo pameti da ukapiramo kako se na obe slike (u oba vremena) nalazi isti lik.
Pranje ruku (od svega što su radili, rade i radiće) je konstanta u njihovoj politici.
Conceptual art u osmodecenijskom kontinuitetu, pa i duže.

Poput patridiotizma, srbovanja na daljinski, bacanja tuđih glava s ramena, preletaštva, troprstohvatanja, laganja, lopovluka & sličnih kolektivnih aktivnosti, i rukoper spada u omiljene sportske discipline kako biranih tako i birača ovdašnjih.

Friday, 6 May 2022

U rikverc



Da li se sećate pacova, hijena, domicilnih ništarija, domaćih izdajnika, stranih plaćenika i lokatora? Onih, koje je tadašnji Ministar Istine Aleksandar Vučić, zajedno sa ostalim Miloševićevim satrapima besomučno 24/7 prozivao? Ne? Naravno da se ne sećate jer vam je i ono malo preostalog mozga trajno isprano 5G koronom sa silnih pinknformera u vlasništvu Aleksandra Vučića, sadašnjeg Predsednika Istine.
Btw, valja se iznova podsetiti: na današnji dan, u Srbiji su glasačka mesta još uvek otvorena - pa vi vidite, uskočite ako Arhiparazitu zafali još koji glas... U RIK-u je sat već mesec i kusur dana zakucan na 19:59, k'o da je bio neki zemljotres.
Priča se da je u Srbiju stigla velika pošiljka višestruko recikliranog ruskog toalet papira sa prigodnim motivima, od sibirske kestenovine, četvoroslojnog za po svaki od famozna četiri stuba državne politike sedenja na dve stolice; onog istog papira na kome su bili štampani glasački listići za poslednje izbore (specijalni kineski telefoni za slikanje istih su ionako već duže vremena na tržištu), oni isti na koje ćemo se grejati naredne zime. Navodno, svaka rolna ovog papira ima dva lica, prvo je predviđeno za vlast a drugo za opoziciju srBsku.
Priča se i da su prve pristigle rolne hitno preusmerene na adrese ambasada velikih svetskih sila i stranih centara moći u Beogradu. Na njihov zahtev.


Evrazija i Istazija trenutno odaju privid združenog poduhvata protiv Okeanije, ali... znate već kako to obično ide u večno proleće 1984, dok svi satovi otkucavaju 13 sati a mi izdajemo jedni druge (i sami sebe) pod kestenovom senkom.
E - to vam je Vučić šiljio na današnjoj KZN, umalo cela dva sata.

Orvelova distopija "1984" počinje rečenicom koja u Velikoj Britaniji i SAD deluje nadasve čudno:
"Bio je to jedan vedar i prohladan aprilski dan, a satovi su otkucavali trinaest."
Britansko-američki sistem prikazivanja vremena podrazumeva dvanaestočasovnu skalu sa naznakom AM/PM (pre/popodne), ali u ovom slučaju se trinaesti čas ne odnosi na način na koji vreme prikazuje ostatak sveta (u UK/USA dvadesetčetvoročasovno vreme nazivaju i "military time", vojno), već na jednu staru izreku iz engleskog jezika koja kaže da "trinaesti otkucaj časovnika ukazuje na to da neki događaj ili otkriće dovode u pitanje sve u šta se do tada verovalo". Drugim rečima, trinaesti otkucaj sata ne dovodi u pitanje samo sopstveni već i kredibilitet prethodnih dvanaest.
Kod Orvela, to čitalac neizostavno mora da primeti, trinaesti sat ne otkucava samo Vinstonov časovnik, bio on ispravan ili ne. Pisac na samom početku romana jasno kaže - satovi. Najverovatnije svi. U tom i takvom svetu, užasavajuće bolno nalik ovom našem danas, satovi koji otkucavaju trinaest nisu nikakva aberacija, već jedan u potpunosti normalan stil i način života.
U srpskom jeziku bi isto značenje imala rečenica "satovi su otkucavali dvadesetpet" ili "bio je trideseti februar".
Malo morgen.
Na taj način, Orvel od samog početka suptilno upozorava čitaoca da izjave o istini u tom izmišljenom (?) društvu, koje je apsolutno nemoguće izbeći od prve do poslednje stranice romana, treba sve vreme dovoditi u pitanje.
Dobrano razmišljati dok čitate.


Neki nisu čitali a neki nisu razmišljali dok su čitali, i eto nas tu gde smo sada.
Vučić tvrdi da mu dan traje dvadeset i pet sati, toliko je preokupiran borbom za Srbiju. Danas je u svom obraćanju prolupao najmanje trinaest puta. Verovatno ni sam ne zna koliko puta je ponovio "u rikverc", niti na koju temu. Počeo je sa osamnaestim otkucajem, da bi na kraju reklame bile (konačno) puštene od 19:49 do 19:59. A onda, zna se - Dnevnik, nova doza prepričavanja prethodna dva sata. Dnevnik nije počeo intoniranjem himne "Volimo te otadžbino naša", nije april, nije hladno a nije ni trinaesti čas.
Ali kao da jeste.
Sve.
AVeliki Brat je danas, svime što mu je (voljno ili ne) prešlo preko usana, još jednom otvoreno pozvao ono malo preostalih razumnih ljudi u Srbistanu da još jednom preispitaju sve što je u životu rekao ili uradio. Samo, nije u tome problem, to oni ionako rade već trideset godina. Problem je sa druge, njegove strane. Da li u redovima kradikala ima makar malo, ili više, razumnih pa da se zapitaju šta je sve pričao i radio njihov Gazda, a šta priča i radi sada. Dovršava salto mortale dug tri decenije.
Koga i šta sve prodaje za tuđe pare.
Bez kapare?

Wednesday, 4 May 2022

Plan 69


"Sve je dobro što se dobro...", poče Moris pa se trže. "Ne mogu baš da okrenem glavu", reče.
"Zato što su te pacovi celog izujedali."
"Kako mi je rep?"
"Ma, nije loše. Skoro da je ostao čitav."
"Pa, šta da se radi. Sve je dobro što se dobro svrši. Pustolovina je gotova, vreme je za čaj i kolače, baš kao što reče devojčica."
"Ne", kaza Kit. "Ostaje još Frulaš."
"Zar ne mogu samo da ga časte dolarom što je dolazio i kažu mu da ide svojim putem?"
"Ne Čarobnom Frulašu", reče Kit. "Tako nešto se ne govori Čarobnom Frulašu."
"Opasan neki dasa, a?"
"Ne znam. Tako zvuči. Ali imamo plan."
Moris zareža. "Ti imaš plan?", zapita. "Ti si ga smislio?"
"Ja, Tamnooker i Malicija."
"Ispričaj mi taj svoj bajni plan", uzdahnu Moris.
"Ostavićemo cvilcvilove u kavezima i nijedan pacov neće izaći i poći za frulašem. Tako će ispasti baš tupav, jelda?", reče Malicija.
"I to je to. To vam je plan?"
"Misliš da neće uspeti?", zapita Kit. "Malicija kaže da će se on mnogo posramiti i otići."
"Vi ne znate ništa o ljudima", uzdahnu Moris.
"Molim? Ja sam ljudsko biće!", reče Malicija.
"Pa šta? Mačke znaju štošta o ljudima. Moramo. Niko drugi ne ume da otvori kredenac. Čuj, čak je i Pacovski Kralj imao bolji plan. Dobar plan nije onaj gde neko pobedi, nego gde niko ne misli da je izgubio. Razumete? Evo šta ćete da radite..."

- pdf


Putin & Co. Orvelovu "1984" koriste kao podsetnik&priručnik, nikako kao upozorenje. Provereno. Za Pračetove knjige, uključujući i "Morisa", verovatno nisu ni čuli. A bolje da jesu.
Ali nisu, jer bi znali da se najveći planovi ljudi i miševa uvek izjalove, za razliku od gornjeg plana mačora Morisa. Mačke definitivno bolje poznaju ljude nego što oni sami sebe znaju. Rusi, kao narod sa najvećim brojem domaćih mačaka po domaćinstvu na svetu, takođe bi to morali da znaju.
Nažalost, Veliki Brat je član Partije a ne ruski prol. Plus - baš kao i ostala njegova braća širom sveta i veka - mrzi mačke. Jasno je i zašto.
Neoprostivo.

Monday, 11 April 2022

Uđi



Izađi.
Uđi.
Izađi.

***
A sad - spe'takl!!! Something completely (in)different.
Neka svako, shodno sopstvenim sposobnostima i afinitetima, slobodno i po svojoj volji tumači kako naslove aktuelnog i prethodnog blogposta, tako i ovu današnju fotografiju.
U Srbistanu barem nikada nije nedostajalo selektora nacionalnog tima, branitelja i zabranitelja svega i svačega na daljinski, tumača kvota, kibic-majstora i pljuvača opšte prakse. Toga smo oduvek imali za izvoz, mada to niko normalan nije hteo da kupi ili plati - osim pod uslovom da ne napuštaju granice ovog obora od društva u kome se najbolje osećaju.

Đitler je ušao u AVždahinu jazbinu i iz nje izašao.
Živ.
Kako stoje stvari - i neizuven.
Samo njih dvojica znaju šta su i o čemu razgovarali i ko je progutao više žabolikih tableta za postizbornu dijareju.
Ako ništa drugo, dobro je što su tim povodom neke zverke pokazale svoj trag i bez snega u aprilu. One, što bi da uđu al' ako bi moglo da ne izađu. Barem nekoliko narednih godina.

Malo li je?
Za više od toga trenutno i nismo.
Jer tako smo u mogućnosti.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...