Sunday, 9 December 2018

Mito i korupcija


- Bole, kolika je danas cena mita & korupcije?
- Prava sitnica, gazda Grujo.


Korupcija predstavlja globalni problem jer je podjednako ima i u bogatim i u siromašnim zemljama. To je kriminalno delo koje podriva društveni i ekonomski razvoj u svim državama sveta (nijedna nije imuno na korupciju), s tim što su posledice po slabije razvijene zemlje daleko gore jer doprinose nestabilnosti, siromaštvu i čine dominantni faktor njihovog "neuspeha".  Istraživanja kažu da u manje razvijenim zemljama na svaki dolar zvanično uložen u razvoj ide deset dolara utrošenih kroz razne vidove korupcije. Procena UN je da se svake godine oko 1 bilion američkih dolara utroši na mito a da se još 2,6 biliona ukrade kroz druge koruptivne vidove - a to je više od 5% ukupnog svetskog BDP-a.
Korupcija bi lako mogla da bude jedna od najvećih tragedija ljudskog društva. Razlog je jednostavan: ona ne prestaje i ekstremno je teško s njom izaći na kraj, siromašne baca u još teže stanje dok šačica "probranih" koja u rukama ima moć postaje još bogatija i moćnija. Ti "odabrani" kriminalci, uz pomoć podmićivanja, nikada ne preuzmu odgovornost za počinjena (ne)dela. Političari zapošljavaju sve svoje rođake i ortake čim sednu u fotelju. Policajci sarađuju sa dilerima droge. Svako ko se usudi da nešto o tome kaže ili se pobuni, biva odmah stavljen na crnu listu, ucenjuju ga da ćuti, a poneko čak i "misteriozno" nestane.


Korupcija rađa još korupcije i pothranjuje razarajuću kulturu nekažnjivosti. Konvencija UN protiv korupcije spada u jedno od glavnih sredstava koje koristimo u ovoj borbi.
- Antonio Guteres, generalni sekretar UN

9. decembar je 2003. godine, od strane Generalne skupštine UN, proglašen Međunarodnim danom borbe protiv korupcije. To je jedan od načina podizanja svesti o problemu korupcije u svetu i jačanja uloge Konvencije UN u borbi protiv nje. Ovaj dan je uvršten u kalendar "svetskih" usled zabrinutosti zbog ozbiljnosti ovog problema i pretnje koju korupcija predstavlja po stabilnost i bezbednost društva, država i zajednica, jer podriva institucije i vrednosti demokratije, etičke vrednosti i pravdu, ugrožava održivi razvoj i vladavinu prava. Organizatori ove akcije kažu da je za ovih petnaest godina, otkad se obeležava ovaj Dan, netolerancija prema korupciji u celom svetu u porastu, što potkrepljuju činjenicom da sve veći broj političara i funkcionera širom sveta biva osuđeno upravo zbog koruptivnih radnji kojima su se bavili. Nažalost, i dalje je mnogo veći broj onih kojima ne fali dlaka s glave.
Ljudi često smatraju da je korupcija samo svojevrstan "stil života", ali svako društvo, zajednica ili pojedinac itekako mogu imati koristi ukoliko se pridruže akciji Ujedninjeni protiv korupcije. Kako? Pa, na primer, ovako:
  • Država treba da ratifikuje i sprovede Konvenciju UN. Države koje se uspešno bore protiv korupcije imaju daleko veći legitimitet u očima njihovih građana, stvarajući stabilnost i poverenje.
  • Treba znati šta se u okviru Konvencije zahteva od vlade i njenih zvaničnika. Iskorenjivanje korupcije omogućava društveni i ekonomski razvoj.
  • Treba edukovati javnost o odgovornosti vlade da ne bude korumpirana. Jednakost pravde za sve predstavlja ključni element stabilnosti i rasta države i društva, a takođe pomaže u borbi protiv kriminala.
  • Podizanje svesti u javnosti, medijima i vlasti o šteti koju korupcija nanosi ključnim oblastima kao što su obrazovanje i zdravstvo, jer od ispravnog funkcionisanja osnovnih usluga koristi ima celo društvo.
  • Učiti mlade o tome šta je etičko ponašanje, šta je korupcija i kako se protiv nje boriti, baš kao i učiti ih da zahtevaju svoje pravo na obrazovanje koje im pripada. Obrazovanje budućih generacija predstavlja nadu za društvo budućnosti bez korupcije.
  • Prijavimo korupciju, stvorimo društvo u kome postoji vladavina prava.
  • Odbijte da učestvujete u bilo kakvim aktivnostima koje nisu legalne i transparentne. To podjednako utiče na porast i domaćih i stranih investicija. Svako će radije investirati tamo gde je jasno da uložena sredstva ne cure u džepove korumpiranih zvaničnika.
  • Ekonomska stabilnost se postiže nultom tolerancijom prema korupciji. Društvo sa transparentnim i otvorenim poslovanjem predstavlja kamen temeljac svake snažne demokratije.  


Možda vam se ne čini kao neka silna stvar kada podelite antikoruptivni status ili poruku na fejsbuku ili tviteru, ali društvene mreže zaista imaju uticaj na stvaranje boljeg sveta u kome živimo - mali, ali korak po korak on postaje sve veći. Pogledajte samo sve što se dešavalo oko sada već čuvenog "Ledenog izazova", pa još jednom razmislite da li je to samo sitnica.
Baš kao i svakodnevno nevraćanje kusura na kasi, sitni poklončići u vidu kafice, slatkiša, parfemčića i evrića, prodaje u bescenje svog glasića na izborima ili ćutanje "jer si ti samo jedan, mali i ništavan". Sve ono čime se ništarije hrane.
U globalu, svaka velika stvar (dobra ili loša) sastoji se od bezbroj malih, sitnih i naoko nebitnih.

***
A mi, gde smo u toj priči mi?
I koliki je naš deo, što reče Mirko Topalović.
Konvencija UN protiv korupcije je usvojena u oktobru 2003. godine. Skupština rahmetli SRJ prihvatila je ovu Konvenciju u decembru 2005. usvajanjem Zakona o njenoj ratifikaciji, Zakona o potvrđivanju krivičnopravne konvencije o korupciji, Zakona o potvrđivanju dodatnog protokola uz krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Zakona o potvrđivanju građanskopravne konvencije o korupciji. Zanimljivo, ali sve ove zakone usvojila je Skupština Savezne republike Jugoslavije koju su činile Srbija i Crna Gora, države koja danas više ne postoji. Pogledajte sajt srbijanske Agencije za borbu protiv korupcije, ukoliko ne verujete; u sekciji "Međunarodne konvencije" imate 4 dokumenta, u sekciji "Zakoni i drugi propisi" - 0. Domaća nula. Crna Gora je proglašenjem samostalnosti usvojila sopstvene zakone u ovoj oblasti, dok Srbija sebe smatra naslednikom svih Jugoslavija pa tako i njihovih legislatura. 
Takođe i koruptivnih običaja, bez kojih nije mogla da prođe nijedna od prethodnih 200 godina postojanja kakve-takve srpske države.


Svedoci smo užasne korumpiranosti današnjeg srpskog društva i pripadajućeg mu državnog aparata, otuđenog čudovišta koje je poodavno prevazišlo granice servisa građana i pretvorilo u organizam za sebe. Palanačko društvo je svuda moguće, baš kao što svuda ima i korupcije, tako da izanđala fora o Turcima koji su nam to uvalili jednostavno ne pije vodu. Korupcija raste tamo gde nađe plodno tle, gde ne smeta - nikome ko se njom bavi.
A bavi se.
Bavi se na najpokvareniji način i na mestima gde bi najmanje trebalo da je bude - u zdravstvu. Možete uceniti nekoga i cediti mu pare zarad zaposlenja, školske ocene ili ispita, kazne za saobraćajni prekršaj, građevinske dozvole, naplate usluga, biznisa ili bezbroj drugih gluposti koje džeparošima neprekidno padaju na pamet. Ali uceniti nekoga sopstvenim životom, bolesnika koji nema druge alternative osim da se obrati lekaru...
Uceniti osamdesetogodišnju ženu, koja iz "provincije" dođe u "prestonicu" kod lekara radi pregleda i operacije raka, u (po propisanoj proceduri) zakazani dan i čas, čeka još sat preko termina, da bi joj sestra prvo rekla "što ste sad došli, doktor sad ne može", potom "a što ne dođete sutra", zatim (nakon što ukapira da pacijent ne može da dođe sutra ni po kom osnovu) "saću vidim, da ga pitam". Onda na scenu stupa On, vrač, koji za 120 sekundi uspe da uradi sledeće: samo ovlaš pogleda papire, ponovo pita "zar se sad dolazi" (pa kad, aman?!), i zaključi "Vratite se odakle ste došli, zaboravite da ste ovde bili. Jel' vi znate da živite u zemlji ludaka, a ti što su vas ovamo poslali su budale, idioti i ludaci koji nemaju pojma. Tako im recite."
Ne, nije to Klinički centar Srbije. To je Cinički centar Srbistana. A tako je svuda, širom naše zemlje ponosne, u kojoj pacijent umre u Hitnoj iako je dežurnom lekaru rekao da je pojeo otrovne glive, na šta je ovaj samo komentarisao "ma kakvi, to ti je rednja, stomačni grip". Dođi sutra.


Zašto ljudi to ne prijavljuju?
Kako da prijave kada apsolutno na to nespremni, jer su bolesni, dolaze kod lekara ne očekujući "poseban tretman" koji zapravo sve više postaje redovan. Šta da rade - da ponesu diktafon, snime idiota za koga pacijenti koji prolaze hodnikom komentarišu da "ne radi za 500, taj neće za manje od 2000 evra"? Objasnite to ženi u osamdeset godina, neće znati ni da izgovori "diktafon" a kamoli da ga upotrebi.
I kome prijaviti - ministru koga zovu "dr. Smrt", i to ne samo zato što je umešan u pad helikoptera koji je morao da posluži za političku promociju njegove Partije, umesto da vozi povređene ljude ili bolesnu bebu.
Prijaviti finansijske malverzacije ministarstvima i inspekcijama na čijem čelu se izmenjala, godinama unazad, čitava plejada likova kojima je mesto na poternicama a ne u foteljama? Ili, prijaviti stranim investitorima i donatorima šta sve sa njihovim parama rade ovdašnji oborknezovi, oni isti koje ti stranci tapšu po ramenima jer su kooperativni i "obezbeđuju mir i stabilnost regiona"?
Budimo ozbiljni, daleko je veća šansa da će nastradati oni koji prijavljuju nego oni koje prijavljuju. Zato što ovde nema sistema koji bi štitio građane od korupcije; ovde je korupcija sistem.



Korupcije ima svuda - pa i u briselskoj EU administraciji, za koju sami građani država članica kažu da nema veze sa običnim svetom i njegovim potrebama, da se otrgnula od zdrave pameti baš kao i ovi naši u Srbiji. Samo, ima i razlike među njima: njih, tamo u EU povremeno uhapse i osude na robiju, dok ove ovde sve vreme "glasaju".
U Srbiji korupcija ima status državnog servisa, bezakonjem ozvaničenog i zaštićenog od bilo kakvog vida sankcionisanja ukoliko ste član "prave strane".
Pročitajte samo šta je domaća štampa objavila u martu ove godine:
"Srbija nije na zadovoljavajucji način sprovela bilo koji od trinaest preporuka koje je antikorupcijsko telo Saveta Evrope GREKO uputilo u julu 2015. godine. Postignut je samo ograničen napredak u pogledu transparentnosti rada Narodne skupštine. U tom pogledu je neophodna odlučnija akcija, kao i usvajanje kodeksa ponašanja i uvođenje pravila za članove parlamenta o tome kako oni komuniciraju sa lobistima trećim stranama. GREKO zaključuje da je ukupan veoma nizak nivo usklađenosti sa preporukama globalno nezadovoljavajući. Šef srpske delegacije GREKO trebalo bi da dostavi novi izveštaj o napretku u sprovođenju svih očekivanih preporuka što je pre moguće, najkasnije do 31. oktobra 2018."

Pogledajmo mesto Srbije na svetskoj listi korupcije, formiranoj po indeksu percepcije (1-100):
1995-1997 nema rezultata
1998 - indeks 30, mesto 61/85 kao Jugoslavija
1999 - indeks 20, mesto 90/99 kao Jugoslavija
2000 - indeks 13, mesto 89/90 kao Jugoslavija
2001-2002 nema rezultata
2003 - indeks 23, mesto 106/123 kao Srbija i Crna Gora
2004 - indeks 27, mesto 97/145 kao Srbija i Crna Gora
2005 - indeks 28, mesto 97/158 kao Srbija i Crna Gora
2006 - indeks 30, mesto 90/163 kao Srbija
2007 - indeks 34, mesto 79/179
2008 - indeks 34, mesto 85/180
2009 - indeks 35, mesto 83/180
2010 - indeks 35, mesto 78/178
2011 - indeks 33, mesto 86/182
2012 - indeks 39, mesto 80/174
2013 - indeks 42, mesto 79/177
2014 - indeks 41, mesto 78/175
2015 - indeks 40, mesto 71/168
2016 - indeks 42, mesto 72/176
2017 - indeks 41, mesto 77/180

izvor: Transparency International CPI results 1995-2017


Kronizam, taj burazerski ortakluk u svim sferama života (i smrti), predstavlja Zakon nad zakonima.
Retke bundžije i "zviždači" bivaju nemilosrdno izdvajani, etiketirani, diskriminisani i eliminisani.
Strah je osnovno sredstvo korumpiranja javnosti i pojedinaca. Strah od svega, strah od straha.
Kronizam, diskriminacija, vladavina strahom (fearmongering), državno nasilje, sveopšti lopovluk (od pljačkanja budžeta i samih građana, do krađe sapuna u toaletu na poslu) tzv. "patriotska pljačka", državna kontrola masmedija, korporativne "šeme" vlasti i "biznisa" (domačeg i stranog), neprekidan niz nepotrebnih izbora i izbornih krađa, teška zatupljenost i zatucanost društva - sve su to odlike današnje Srbije (i brojnih drugih kvazidržava poput naše). Zanimljivo, ali sve te odlike se nalaze i na spisku Lorensa Brita "14 odrednica koje odlikuju fašizaciju društva".
Zanimljivo, da, kad bi se živelo bez njih - a ne sa njima. Svakoga dana.
Korupciju u jednom društvu ne može iskoreniti niko sa strane, čak ni pisanjem/prepisivanjem i (deklarativnim) usvajanjem konvencija i zakona. Moramo je iskoreniti mi Maljčiki, sami i zajedno. Drugačije ne ide.


Days of the year: 9th December is International Anti-Corrution day
United Nations: International anti-corruption day, 9 December
Anti-corruption Day: What can you do?
Transparency International: International anti-corruption day 2018 - The power of people's pressure
Republika Srbija - Agencija za borbu protiv korupcije
GREKO: Srbija nije sprovela nijednu od preporuka o sprečavanju korupcije (Tanjug, 15.03.2018)

Saturday, 8 December 2018

Ova šolja nije na prodaju



Gledali ste večerašnju epizodu "24 minuta sa Zoranom Kesićem"?
Čovek je od prvog minuta jasno dao na znanje da sledi "izmena programske šeme". Ako ste sumnjali da je neće biti nakon pazarenja i 99-tog procenta medijskog prostora u Srbiji, od strane kradikalskog režima, vreme je da prestanete da sumnjate.
More, okrečiće Đuka i tebe, Kesiću...
Spremajte se polako za "rado se sećamo Kesićeve emisije" kao i za još jednu "veliku izbornu pobedu" te bande na izborima iduće godine. Onim izborima, koji su neizbežni kao deo Postkosovskog ciklusa.
A možda i ne bude baš tako. Ne bi bilo prvi put da se ovdašnji diktatori-poltroni zajebu, slušajući ludaka u ogledalu ili ludu kravu sa cvetom u kosi. Zajebano je što svi oni uvek (čak i tad) zajebu sve nas - daleko više nego sebe.
Emisija je počela sa "dobro veče i dobro došli u 24 kafe za Đukom", a završena je ovako:
- Ukoliko je neko zainteresovan da kupi ovu šolju, cena je sto osamdeset... miliona... evra. Toliko, jer ova šolja je teška... za saradnju. Šalim se, ova šolja nije na prodaju.

***
Ne znam da li bi za tih 180 miliona ojra dr.Slina mogao da kupi "između 1500 i 1600 ljudi" koji su se danas okupili na protestu protiv nasilja aktuelne vlasti, ali sigurno za te pare ne bi mogao da kupi ili zastraši sve one koji su večeras tamo zaista bili i prošetali ulicama Beograda (neke procene kažu do deset hiljada, za razliku od uobičajene numeričke fantazije pendrek-efendi Nebojše iz Beograda).
Internet je pun foto i video zapisa sa večerašnjeg protesta, pogledajte pa sami zaključite koliko je danas ljudi stvarno tamo bilo, i da li su svi oni na prodaju.

Baš kao ni Kesićeva šolja, naravno.

Friday, 7 December 2018

Goli ručak



Jesam li ti pričao o onom tipu koji je naučio svoje dupe da govori?
Njemu se ceo stomak dizao i spuštao i tako je prdeo reči. Kapiraš. U životu nikad nisam čuo nešto slično. Ta njegova prdorečivost - iliti govorenje iz dupeta - imalo je nekakvu crevnu frekvenciju. Dole ga samo drmne ko kad čoveka pritera. Znaš kad te debelo crevo mune laktom, pa ti unutra dođe hladno, i ti znaš da samo moraš da mu daš oduške? E, taj ga govor tu drmne i to je mehurast, gust i ustajao zvuk koji ti čak i miriše.
Taj je badža radio u cirkusu, kapiraš, i to je bio događaj kao kad je čovek prvi put progovorio iz trbuha. I bilo je u početku strašno zabavno. Imao je jednu tačku koju je nazvao "Bolja Rupa", kažem ti, upišavanje od smeha. Ne sećam se cele tačke, ali je bila mnogo duhovita. 
U fazonu,
- Reci da l' me ljubiš, Marju!
A ona:
- Ne mogu, baš sad serem.
Posle izvesnog vremena dupe mu je počelo da govori za svoj račun. On krene sa svojim programom bez ikakve probe, a dupe mu sve vreme dobacuje svoje štoseve i improvizacije.
Onda je razvilo neku vrstu zubića, škripavih i kandžastih i počelo da jede. Njemu je to u početku izgledalo ljupko, pa je od toga napravio i tačku, ali mu je dupe progrizlo pantalone, počelo da govori na ulici, da se dernja i da traži ista prava.
Onda je znalo i da se našljoka, pa u dertu počne da kuka kako ga niko ne voli, kako želi poljubac kao i svaka druga usta. Na kraju je bez prestanka torokalo, i danju i noću, a cela ulica je odjekivala od badžinog urlanja da zaveže, dok ga je tukao pesnicama i nabijao mu sveće, ali ništa nije pomoglo, pa mu je dupe kazalo:
- Na kraju ćeš ti da zavežeš. Ne ja. Jer ti nam više nisi potreban. Ja mogu i da govorim i da jedem i da serem.
Posle toga, kad god se ujutro probudi, njemu usta prekrivena providnom pihtijastom masom kao punoglavčev rep. Te pihtije naučnici zovu N. T., Nediferencirano Tkivo, koje može da raste na bilo kom delu ljudskog tela. On ga otrgne sa usta, ali mu se komadići zalepe za prste kao zapaljeni žele od benzina i rastu na njima, rastu mu svuda po telu, gde god mu padne i jedna kap. Na kraju su mu usta zarasla i možda bi mu cela glava vremenom otpala - (znaš da se od neke bolesti, koja se javlja isključivo među crncima u nekim delovima Afrike, nožni palac otkida sam od sebe?) - da nije imao oči, kapiraš. Dupe jedino nije moglo da vidi. Trebale su mu oči. Ali su badži nervne veze bile blokirane, infiltrirane i atrofirane, tako da mu mozak više nije mogao da izdaje naređenja. Bio mu je zarobljen u lobanji, zapečaćen. Ubrzo si mogao da vidiš kako mu mozak tiho, bespomoćno pati iza očiju, a onda mu je mozak najverovatnije izumro, jer su mu oči bile gotovo ispale iz glave i u njima nije bilo nimalo više izraza nego u onim očima krabe na jednom kraju njenog pljosnatog trupa.

Vilijam S. Barouz
"Goli Ručak" (1959) str.116
[prevod: Dragana Mašović]


A onda je Vučić, nakon mukotrpnog treninga, umesto sebe poslao prdorečivog Marka Đurića na TV prdomonolog protiv NATO lokatora, domaćih izdajnika, stranih plaćenika, soroševaca, pacova, hijena, domicilnih ništarija, nedostojnih ljudi, kompletnih idiota, neradnika, kapućinopivopija, žutih lopova i patkica, petokolonaša, drugosrbijanaca, bitangi, anomičnih nesrećnika, ološa, studenata i svih ostalih opozicionih neumnika koji samo znaju da parazitiraju na sve jačem i sve zdravijem telu Srbije, srpskog naroda i - predsednika Aleksandra Vučića.
Naravno, i ne samo Marka.


"A što čovek ne bi mogao da bude jedna bezoblična bljuzga za sve svrhe?"

Thursday, 6 December 2018

Ili tako nešto



"Šezdesetogodišnji političar iz Bora čestita petnaestogodišnjakinji uspešno kićenje sale... ili tako nešto."

Koliko se tek Vesić načestitao povodom višegodišnjeg uspešnog kićenja Beograda - ili tako nešto - pa se time ne hvali i ne kači naokolo fotke, postere i bilborde. Zna bre čovek šta je mera i ukus kićenja!
Ili tako nečeg.
I koliko još ima takvih čestitara širom naše zemlje ponosne, koliko samo veštačkih disanja i ruku koje leče maloletnički sterilitet? Bezbroj? Ma šta bre bezbroj - beskonačno, i još svaki od njih po nekoliko puta!
Jbg, vreme je predbožićnog ludila (u obe krstaške varijante). Šta će tek zgrožena javnost Vilajeta reći kad krenu novogodišnji kalendari sa Titom, Dražom, ikonama, svecima, crkvama, cvećem, šumama & gorama, Dedagologuzomrazicama & ostalim srbotradicionalnim džarovradžbinama za draženje šporeta, ognjišta, ložišta, prostata i drugih obitavališta otvorenog plamena?

kataloška prodaja

Kukaće o nemoralu, neprincipijelnosti, pedofiliji, fašizmu, komunizmu, bljutavosti, i krenuće u mudoseču knezova i botova, nabijaće na kolje po fejsbuku, a neki će - bogumi - i da zapevaju:

Santa Klaus Božić Bata
nosi kitu zlata
da pozlati Brata...
ili tako nešto

Halal ga okiti, ljubi je deda!
Ili tako nešto...

Babino.

Tuesday, 4 December 2018

Ratatatira



Ekipa Informera, na čelu sa Vučić(ević)em, sve je luđa i luđa. Ovoliki odlepitis na naslovnim stranama tog toaletoida nikako ne može da izađe na dobro bez adekvatne hospitalizacije.
Sve je vidljivije da se regent Aleksandar Velikousti toliko uprpio, da njegovi dobošari više nemaju šta da daju na znanje osim histeričnog ponavljanja reči RAT, od koje na ovim prostorima svaku iole normalnu osobu podilaze žmarci. Kako zbog svega što ona u sebi nosi, tako i zbog onoga ko je opet poteže - onaj isti i na isti način kao što je to već radio pre dvadeset godina.
Sav taj tabloidni cirkus ima za cilj samo jedno: širenje panike i (u)zbunjivanje javnosti, što je krivičnim zakonikom itekako kažnjivo, kako se ne bi čule sve glasnije prozivke za jednu od najvećih patriotskih pljački u istoriji ovog naroda, koja upravo ulazi u svoj zenit, i to u izvedbi baletskog orkestra SNS - Aleksandar Vučić.
AV je kao Ministar Istine 1998. uništio Našu Borbu i Dnevni Telegraf. Dvadeset godina kasnije, na nišanu su mu Danas, NIN i Vreme. Ista meta, isto odstojanje, isti kalibar, ista dijagnoza. OK, umalo da zaboravim tviter i fejsbuk, ali najebaće i oni. Svi će najebati, reče Prva Sisa SNSrbije.
Za one koji još uvek ne veruju da su iduće godine vanredni republički izbori u martu (ili septembru), poruka je samo jedna: poverovaćete, vrlo brzo. Članovi izbornih komisija po opštinama širom Srbije su o tome bili obavešteni još pre par nedelja.

Jer, AV ima novo tajno oružje, jače od makete ruskog S-600, američkog Terminatora1000 na naduvavanje, austrougarskih rerni sa zracima smrti (ukradenim od Tesle) i šiptarske carine na Plazma keks zajedno - On glasačkim kutijama (do vrha punim važećih glasačkih listića još pre otvaranja biračkih mesta) pobeđuje NATO!
Opet.

A moglo bi opet i ovo da se desi:



Stvarno, što da se samo Toma Radža & Dragica Travarka baškare?

Još nešto: probajte da u onim naslovima svuda gde stoji reč "rat" ispred dodate veliko slovo "B".
  • Počeo specijalni Brat.
  • Soroš hoće Brat u Srbiji!
  • Spremaju Brat u nedelju.
  • Erdogan sprema Ramu i Tačija za Brat!
  • Na Balkanu preti Brat svih protiv svih!
  • Srbija ulazi u Brat.
  • Brat!?
  • Znači Brat na celom Balkanu!
  • Bakir spreman za Brat!
  • Vuk sprema Brat!
  • Gotovima sprema Šiptare za Brat!
  • Rama hoće Brat!
  • U Sarajevu spremaju veliko zlo, hoće Brat.
  • Ustaše hoće Brat!?
  • Balkanu preti Brat
Dakle, iz svega se može izvući zaključak:
Najmanje jedan od Vučića je već pretrnuo od straha da je kraj Sedmogodišnje Noćne Smene (SNS) sve bliži (kad god se to i zaista bude desilo).
A možda su i obojica.

Ratatatira!
Bratatatira, deco! 

... pevaće im na uvce njihov omiljeni lik iz detinjstva u sledećoj izbornoj kampanji, već za neki mesec.
I ne samo njima.


p.s.
Thanx Kosari Kosarčić na ideji za ovaj tekst (iako ona to možda i ne zna).

Monday, 3 December 2018

Seoba


Zorana Mihajlović (u pratnji Palme i Sima Spasića) krenula put Grdeličke klisure

Mihajlovićeva seli Ministarstvo građevine u Grdeličku klisuru

Narednih nedelju dana će ministarka Zorana Mihajlović i njeni saradnici iz Ministarstva saobraćaja i građevine živeti u Grdeličkoj klisuri, gde se završava Koridor 10. Time želi da se uveri da će auto-put zaista biti završen do kraja godine kako je obećala.

Potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja i građevine je najavila da u ponedeljak 3. decembra Ministarstvo građevine iz Nemanjice ulice u Beogradu biti preseljeno u Grdeličku klisuru, gde se nakon nedavnog pada potpornog zida privodi kraju deonica auto-puta Koridora 10. Mihajlovićeva pojašnjava da je završetak puta kroz Grdelicu "najznačajniji infrastrukturni projekat u poslednjih nekoliko decenija" i da će zato sledeće nedelje tamo živeti sa saradnicima, ne bi li se uverila da će biti završen.
  • "Srbija će sa završenim Koridorom 10 biti mnogo drugačija od ove koja je danas. I za mene kao resornu ministarku nema prirodnijeg mesta od mesta na kom se ovaj projekat trenutno završava. Čitave naredne nedelje moji saradnici, državni sekretari, pomoćnici ministra i ja bićemo u Grdeličkoj klisuri, tamo ćemo biti i smešteni i čitavo ministarstvo biće izmešteno na Koridor 10, jer za nas nema važnijeg posla od tog" - navela je Mihajlovićeva.
Dežurstvom u Grdeličkoj klisuri, kako kaže, želi da pokaže građanima koliko je Vladi Srbije važno da se taj projekat i završi. Ponovo je najavila da će sve biti završeno do kraja godine, a tvrdi da za svi koji su uključeni u projekat čine "ogromne, nadljudske napore".
Osim što se nada da će svojim prisustvom da "pogura" radove, da bi se završili na vreme i u roku koji je obećala, Mihajlovićeva kaže i da hoće da se lično, na gradilištu uveri u to da će auto-put biti siguran i bezbedan. Ponovila je da je ova trasa Koridora 10 "jedno od najtežih gradilišta u ovom delu Evrope", kao i da je za nju bezbednost svih koji budu prolazili ubuduće tom deonicom najznačajnija.
  • Zato želim da sa stručnjacima obiđem sve deonice u Grdelici kako bih se i lično uverila u bezbednost ove deonice. Nijedan metar auto-puta neće biti otvoren ukoliko nije 100% bezbedan - naglašava Mihajlovićeva.
Podsetimo, iako se radovi na ovoj deonici privode kraju, i dalje se ne zna ko je kriv za to što se sredinom avgusta konstrukcija srušila i napravila višemilionsku štetu.

Zorana Mihajlović: "Ne postoji prirodnije mesto na kom bih trebalo da budem."
- Južne Vesti, 03.12.2018.

***
Velju da "nijedan metar auto-puta neće biti otvoren ukoliko nije 100% bezbedan"?
Jašta - vila gradila, vila rušila. I tako nekoliko puta, baš kao ona Šešeljeva kora od banane.
Što južnije... i prirodnije.

Wednesday, 28 November 2018

Ostajte tamo


Felix, 22.11.2018.

Ovo je karikatura kojom se najkraće i najpreciznije može opisati kako (i zašto) izgleda "pomoć" koju država Srbija pruža uglavnom Severu Kosova, a manjim delom i ostalim srpskim enklavama. Bez njih državni šverc više ne bi bio kardiovaskularni državni interes, već samo - šverc. Kriminal. Zbog toga se svakodnevno severno od Ibra dopremaju tone propagandnog materijala u vidu "štampe", kojom se potom oblažu kako oči tamošnjeg stanovništva tako i šleperi koji krstare šumskim putevima sa obe strane linije razgraničenja Srbije od sebe same. Maskirno novinarstvo je to, najbolja izolacija od hladnoće i zdravog razuma.
Zašto? Zato.
Zato vlasti iz Beograda svakodnevno emituju sublimiranu poruku: "Ostajte tamo. Ne dolazite, ovde nemamo dovoljno poligrafa za sve vas." Bez vas, tamo, ne bi smo više mogli da odugovlačimo, ucenjujemo i zajebavamo i Srbiju i Svet.
Na stranu što, zapravo, taj tzv. detektor laži ne dokazuje skoro ništa (samo je potrebno da ispitanik dovoljno čvrsto stisne prkno, i ode detekcija u... znate već gde), problem je u tome što je većina ovdašnjeg naroda, koji je medijski potpuno zatrovan kradikalskim lažima, potpuno ubeđena da je taj detektor namenjen onima koje lažu a ne onima koji lažu. Da njegova svrha nije otkrivanje laži prevaranta, već da prevarene ubedi kako je laž istina.
Iz takvog kaveza se ni za veće pare od "pomoći" ne izlazi dobrovoljno, jer straha nikad dovoljno.
Nema nikakve razlike između bus-sendviča za SNS mitingaše koji krstare Srbijom i Plazma keksa prošvercovanog u Kosovsku Mitrovicu. Jednima da ostanu ovde, drugima da ostanu tamo. A ko neće ni jedno ni drugo, slobodno neka ode da ostane "tamo" gde nije "ovde". Što dalje od apsane Srbistan, to bolje - po njih a i po Vlast.


Kosovo je srce Srbije.
Srce se nalazi u grudnom košu.
Grudni koš se na engleskom kaže "rib cage" - koš/kavez od rebara.
Srce u kavezu? Pa da.
Karikature su najveći neprijatelj vlasti koju čine kompletni idioti, lažovi i lopovi.
Ne bi se inače ovoliko uzmuvali zbog karikatura, svi - od Ali babe do poslednjeg razbojnika.
Neko reče da ptice u kavezu lepše pevaju o slobodi nego one na grani.
Kakva budala - grana je grana a kavez je kavez.
Jer ljudi su ljudi, nisu ni stoka niti taoci ludila.

Tuesday, 27 November 2018

Stepenice sa neba


Pokretne stepenice, podzemni prolaz kod Vukovog spomenika.
Beograd.
Srbistan.


Sećate se čuvenog snimka od pre par godina, na kome unapređeni mitingaši uporno pokušavaju da se popnu pokretnim stepenicama u kontrasmeru, snimljenog negde na Terazijama? Naravno da se sećate.
Gornja slika je živ dokaz da fantastičnih mitinga podrške Vučiću odavno nije bilo u prestonici. U Miloševićevo vreme mitinga i kontramitinga, "beograđani" su bili masovno privođeni i istovarivani u Bulevaru revolucije, a autobusi vangradskog prevoza parkirani počev od Glavne pošte pa dokle stignu. Naravno, i oko Vukovog spomenika. Bilo je tako i na početku vladavine aktuelnog Šizoja - što bi Nada Macura rekla "u bulevaru Kralja Aleksandra Vučića", tonom koji ne ostavlja ni mikropromil šanse da se (možda) šalila. Naprotiv, em se baš zgodno potrefilo.




Danas "beograđane" više ne dovoze u prestonicu.
Danas, "beograđane" razvoze uzduž i popreko Vilajeta gde se po potrebi transformišu u "novosađane", "negotince", "nišlije", "majdanpečane", "šapčane", "kuljane", "kladovljane" ili "lučance". Eto, čak se i trenutno najpoznatiji glumac domaće političke porno scene, mister Do Dick, odlično uklopio u to transfigurisanje.

Ova ekipa besomuka je do savršenstva razvila stil masovnog trčanja licem u rikverc, i to na dah, apsolutno ubeđena da će sve uspeti da ubedi kako je to prava stvar, ono najbolje za Srbiju i Svet: Napred u bržu, bolju, jaču, što dalju i mračniju prošlost! Jer, "ko kontroliše sadašnjost taj kontroliše prošlost, a ko kontroliše prošlost taj kontroliše budućnost". Jasno, Vinstoni?
Nego, da se vratimo na te uklete pokretne stepenice i podzemni prolaz kod Vukovog spomenika.


Prošlo je vreme roze balona, pokretnih stepenica i podzemnih prolaza. Napuhani pink baluni su se ispuhali, mrdoskale su stale (naročito u smeru nagore), untergrunt prolazi su sada svuda naokolo - kako ispod, tako i iznad zemlje. Ovo drugo, iznad a podzemno, naročito se umnožava u poslednje vreme.
Ejbre - mahovina na pokretnim stepenicama!
Nema realnije slike kradikalske Srbije od toga, niti će je još godinama biti.
Ta slika sve govori, čak i bez golubova-preletača.
Manja je verovatnoća da će vas udariti neko vozilo ukoliko pretrčite sa jedne na drugu stranu ulice kod Vukovog spomenika. Daleko je veća opasnost da, ukoliko koristite podzemni prolaz, budete otrovani amonijačnim isparenjima tj. zapatite neku plućnu ili kožnu infekciju čiji se izazivači u povišenoj koncentraciji kriju u tom kužnom vazduhu.
Jer metro.
Jer metropola, da prostite.


Svi znamo da mahovina uvek raste na strani koja je okrenuta ka severu. Na onoj istoj strani, u istom smeru u kome je i glavna evakuaciona ruta iz Plana za bekstvo. Baš zanimljivo, da nam na tako nešto ukazuju čak i zapušteni podzemni prolazi i nepokretne stepenice sa Neba.
I kud baš posred bulevara Kralja Aleksandra Prvog Drugovenčanog...

Saturday, 24 November 2018

Alo, brate



Jedna francuska organizacija za zaštitu ljudskih prava podnela je tužbu protiv prestolonaslednika UAE princa Mohamenda bin Zajeda tokom njegove posete toj zemlji u sredu, u kojoj ga optužuju za ratne zločine, saučesništvo u torturi i nečovečnim postupcima u Jemenu - izjavio je jedan od advokata te organizacije.
U tužbi, koju je podnela Međunarodna alijansa za ljudska prava i slobode (AIDL), stoji da je on - kao zamenik vrhovnog komandanta oružanih snaga Ujedinjenih arapskih emirata - odgovoran za napade u kojima su stradali civili. U njegovoj je nadležnosti bilo da naredi bombardovanje teritorije Jemena, piše u tužbi. Troje državljana Katara - koji je arhineprijatelj Saudijske Arabije, pobratima Emirata - izjavljuju da su ih emiratski bezbednjaci uhapsili i potom mučili od februara 2013 do maja 2015 godine. Oni tvrde da su bili podvrgnuti fizičkoj i psihičkoj toturi, uključujući prebijanje, iznurivanje sprečavanjem sna, pretnje silovanjem, vešanjem i smrću. Pored toga, tužbu je protiv bin Zajeda podnela i grupa od šestoro državljana Jemena (zajedno sa AIDL) zbog saučesništva u torturi i ratnim zločinima u Jemenu. 
Vlada UAE i kancelarija princa bin Zajeda za odnose sa javnošću još uvek se nisu oglasile.
Diplomatski napori da se zaustavi rat u Jemenu pokazali su se neuspešnim, paralelno sa slabom reakcijom međunarodne zajednice na pokušaje organizacija za zaštitu ljudskih prava da urazume aktere tog rata.
Ova tužba, koja je podneta sudu u Parizu, vid je pritiska na francuskog predsednika Emanuela Makrona da obustavi prodaju oružja Saudijskoj Arabiji i Emiratima, liderima arapske koalicije koja ratuje sa proiranskim Huti pobunjenicima pod čijom se kontrolom nalazi većina teritorije Severnog Jemena, uključujući i glavni grad Sanu. Francuzi takođe imaju svoju vojnu bazu u Abu Dabiju, u Emiratima. Inače, emiratski princ Muhamed bin Zajed je bliski saveznik saudijskog princa Muhameda bin Salmana.
Francusko tužilaštvo već pretresa sličnu tužbu koja je u aprilu ove godine podneta protiv saudijskog princa bin Salmana, što može pokrenuti sudski proces koji bi potrajao poduži niz godina. U tužbi protiv bin Zajeda navodi se izveštaj eksperata UN koji tvrde da koalicioni napadi mogu sadržati i elemente ratnih zločina te da se tortura sprovodi u dva centra pod kontrolom oružanih snaga Emirata. Tužba se konkretno odnosi na bombardovanje jedne zgrade u Sani, u oktobru 2016, u kojoj je tada davano posmrtno bdenje za oca jednog od zvaničnika u vladi Hutija. U tužbi se takođe navode i izveštaji drugih organizacija (Human Rights Watch, Oxfam, Amnesty International) o nasumičnim hapšenjima i upotrebi zabranjenih kasetnih bombi.
Prema navodima nezavisnih istraživača, rat u Jemenu je do sada odneo preko 56 hiljada života, a oko 3 miliona ljudi je primorano da napusti svoje domove (što je više od 10% ukupne populacije te zemlje). 
Advokati podnosilaca tužbi smatraju da su francuski sudovi kompetentni i sposobni da u ovom predmetu postupe u skladu sa Konvencijom UN protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka.



- Alo, brate? Ovde tvoj brat i prijatelj, bin Zajeb - kako me zovu oni idioti od tvojih Hutsija (crklidabogda!). Slušaj, imam sad ovde neki zajeb sa tužbom za nekakve ratne zločine, 'apšenja (hvaljen Rasim!), mučenja i jbmliga šta mi sve još ne nakarikaše ovi francuski idioti. A ti, barem, dobro znaš kako Francuzi umeju da ispadnu kurve kad je bratstvo&prijateljstvo u pitanju, da te ne podsećam sad na to. Nego, vidim ja da je kod tebe baš fino, da prostiš - sigurna kuća od države za sve nas nesrećnike koje svinje kaurske optužuju za nekakve gluposti koje ni sami ne poštuju. Brate bin Vučiću, jel' može bre neki smeštaj tu kod tebe, da zlo ne čuje, ako baš prigusti?
- Može. Pa nisi valjda uludo krenuo da zidaš onolike kule po Savamahali, da zvrje prazne...
- Takvog te volim, brate! Ej, a možda ipak kupim Crvenu Zvezdu ako pobedi one francuske gadove od PSŽ, al' pod uslovom da posle umesto zvezde stave polumesec. Da me ispoštuju.
- Ne brini, će te ispoštuju. Čović prvi, za njim i ostali. Kolena će ogule, kolko će te ispoštuju...
- Ajd.
- Ajd.

Zavesa.
Popaljena svetla na praznim BGH2O kulama.
Mrak.

Štangla in the night



Beogradska policija privela je Slobodana Pop-Lazića (1952) pod sumnjom da je fizički napao s leđa, metalnom štanglom, dvojicu aktivista Građanskog saveza Srbije i naneo im povrede. Protiv Pop-Lazića, kako saznaje Beta, podneta je krivična prijava. Braća Nemanja i Nenad Ranković fizički su napadnuti 23. septembra uveče dok su lepili predizborne plakate predsedničkog kandidata grupe gradjana Miroljuba Labusa. Oni su izjavili da su videli napadača i dali su policiji njegov opis. Zadobili su povrede glave i iste večeri, posle pomoći u Urgentnom centru, otpušteni su kući.

Lider Levice Srbije Borko Stefanović napadnut pred početak tribine Saveza za Srbiju u Kruševcu. Levica Srbije podelila je i video-snimke, a na jednom od njih se vidi da su Stefanovića napali muškarci sa kapuljačama, udarili ga prvo metalnom šipkom pa potom i šutirali u glavu. U saopštenju Saveza za Srbiju navodi se da su osim Stefanovića napadnuti i Boban Jovanović i Marko Dimić, aktivisti Levice Srbije. Kako je saopšteno, šipkama su ih napali naoružani batinaši uoči održavanja tribine. Stefanović je pregledan u ambulanti, a zatim je poslat na odeljenje kruševačke hirurgije na ušivanje. Posle ukazane pomoći, otpušten je sa odeljenja. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz odgovarajuću krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Policija je identifikovala još jednu osobu za koju se sumnja da je učestvovala u napadu i za njom intenzivno traga.

2002. je - u po noći - radila štangla po glavama "nepodobnih" aktivista; biju radikali.
2018. isto - ali u zimsko predveče; biju uznapredovani radikali tj. kradikali.
U Srbiji je mrak u podne već godinama unazad, bez obzira na godišnja doba.
Šta ste drugo očekivali nakon par dana Vučićeve besomučne histerije o vanrednom stanju, podizanju borbene gotovosti, mobilizacije, najave rata sa Kosovom i silesije drugih manifestacija mahnitosti povodom retardiranog spaljivanja robe iz Srbije?
Jel' Labus šiptar? Jeste.
Jel' Borko šiptar? Jeste.
Jel' Borko bio u GSS-u baš kao i braća Ranković? Jeste.
Jel' šiptari već dva dana mučki spaljuju bespomoćne srpske Plazme, Smokije, Fidelinka grkljančiće, krem bananice, kiselu vodu Knjaz Miloš, Dragicine čajeve i piletinu iz srpskog Lidla? Jeste.
A jel' Slobodan muž radikalske perjanice Gordane Pop-Lazić? Vaistinu. 
More, vadi te štangle i udri slobodno!
Važan je samo Narodni odisaj, i ništa drugo.
Setite se, ovako nešto je već bilo najavljeno u avgustu ove godine.
Sa zarđalih kašika prešlo se na metalne štangle. Ali... pa to već imamo. Dakle, vraćamo se svi lepo na zarđale kašike. I tačka.

Besna pseta odana Vučiću i njegovm razbojnicima besomučno laju kako je ovo izrežiran napad.
Pa da, tako je i onomad Poljska "napala" Nemačku.

Narodni odisaji, do sad:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...