Čistač bureka

Vučić je rešio da zvekne lični pečat saučestvovanjem u retrospektivnoj izložbi Marine Abramović "Čistač". Deli burek komunalcima u gluvo doba kad mu baš i vreme nije - mislim, bureku, ne Njemu (njemu je svako doba gluvo). Sa njima jede i On, konačno, totalno pregladneo od "hleba i vode" u Njujorku - sve zbog lošeg vina. Počistio je svoj burek sa stola dok je u dahu izgovorio "Posebno sam srećan što smo Nebojša, Goran i ja posetili radnike JKP Gradska čistoća u Beogradu, najvrednije ljude koji rade odgovoran posao".

Burek jede, al' na Nebojšu ne dava (tako barem kaže slika sa Instagrama).

Sve je to deo performansa.

Biće toga još - eto, najavio je dolazak Merkelove u Beograd za 2020. Možda i Tramp svrne...

- Imamo izvrstan burek. Koji bi ste, frau Angela?

- Sarajevski.

- pmmfffff...

U maloj prostoriji neokrečenih, oguljenih zidova, za spojenim stolovima, kao na nekoj tajnoj večeri sede radnici sa predsednikom, neposredno nakon scene jedenja bureka. Vučićev performans obilaska treće smene u beogradskom komunalnom preduzeću dizajniran je, svakako po savetu rumunske marketinške agencije Mažoritas, kao "silazak" u narod, među one kojima se zapravo i obraćao sa govornice u UN-u, odakle je pravo doleteo, svrativši uz put samo po burek, Nebojšu i Gorana. Uostalom, sam je, na pitanje o tome kako je prošla večera u Njujorku, rekao da je tamo pio samo vodu i jeo hleb, a da posluženo vino nije bilo neko. Burek u JKP Gradska čistoća, međutim, bio je izvrstan. Pre svega iz razloga jer je bio istorijski, kako su to mediji bliski vlastima formulisali: Prvi put za trideset godina! On, Goran i Nebojša su u taj ponoćni performans investirali mali iznos novca, za otprilike pet do šest tepsija bureka, što im se vratilo kao vest dana koja je lansirana preko svih kontrolisanih medija.

Masna pekarska hartija sa komadima nepojedenog bureka, između zgužvanih plastičnih kesa, kao glavne rekvizite u ovom performansu, ostaju da čekaju realni čin čišćenja.

- Saša Ilić: Čistač (Peščanik, 30.09.2019)

+

- Vučić noćas obišao radnike gradske čistoće (Danas, 29.09.2019)

- Nadežda Milenković: Performans je prisutan (Peščanik, 30.09.2019)

***

Beogradske komunalce su za obilazak predsednika presvukli u ganc nove & čiste oranž radne kombinezone. Tako je zahtevao režiser ovog performansa. Teško je otrgnuti se utisku da sav taj cirkus više izgleda kao da je Vučić posetio zatvor u Guantanamu, a ne jednu od najbitnijih gradskih javnih službi.
Hm, podseti me to na onu priču od pre tri godine, kada je Vučić obećao Amerikancima da će prihvatiti neke od talibana iz tog zatvora na Kubi, dovesti ih u Srbiju na dosluženje kazne tj. da se "resocijalizuju". Pa, šta bi od svega toga - primili ih u gradsku čistoću, komunalnu miliciju, odrede smrti?
Hm...

- Guantanamera (post #762, 10.12.2014)
- Gvantanamerka (post #1016, 13.07.20016)

Alek-burek

Nađite razliku između ove dve fotografije:

Tako je - u Njujorku nije bilo bureka.

Ali, sa čime je bio taj burek?

Sa predsednikom.
Aha, znači prazan.

Alek-burek.

Mi smo pali s Marsa

Oprljena lošim iskustvom Informera, kome je Đilas podmetnuo vest od sutradan, redakcija Alo! je štampariji dala nalog da preventivno pripremi dve naslovne strane svog dnevnog izdanja.

Varijanta #1

Sreda, 26. septembar

Na 74. generalnom zasedanju skupštine UN, obratio se na engleskom predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rekao pred celim svetom krucijalnu stvar! Zbog njegovih reči gore sva sedišta u sali Ujedinjenih nacija u Njujorku, delegati iz celog sveta morali su da preventivno stoje kraj aparata za gašenje požara zbog zapaljive strasti predsednikovog obraćanja. Do izlaska ovog izdanja, požar još uvek nije bio ugašen već samo lokalizovan na prostor Balkana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govor je završio zapaljivom porukom "Balkan, balkanskim narodima, Živela Srbija!" na srpskom.

Varijanta #2

Utorak, 25. septembar
Margaret Oven, uticajna američka tviterašica se zapitala sledeće:

"OK, dakle Boris Džonson je isteran iz rupe na sunce, Foks Njuz se izvinio Greti Tunberg, konačno smo pokrenuli postupak za impičment Trampa... Zaboga, šta su to otkrili u Zoni 51?!

Sreda, 26. septembar

Otkrovenje! Saznali smo pravi razlog svemu nabrojanom prethodnog dana.
Prvo je sala UN gorela dok je Vučić jasno i glasno pevao na engleskom jeziku, a onda...

[dramska pauza]
[fanfare]

Američka agencija za svemir i avijaciju (NASA) objavila je danas frapantan podatak koji su čuvali decenijama, navodno čekajući na potvrdu DNK analize i antropometrijskih merenja. Daleke 1976. godine, u jesen, na Zemlju su sa Marsa stigli prvi snimci otiska stopala u tlu Crvene planete, a za njima godinu dana kasnije i uzorci areolita iz samog otiska! Iako su ovaj trag na Marsu otkrile obe sonde misije Viking, čekalo se više od četiri decenije na rezultate analize.

Ejbre, otisak bosog ljudskog stopala na pustoj i beživotnoj površini Marsa! Ništa astronautske čizme, ništa visoke potpetice, ništa nikepatike - boso bre, tako treba jer je zdravo&prirodno. Sve svetske laboratorije su posle višegodišnjeg napornog istraživačkog rada bile primorane prikupljenim dokazima da u javnost iznesu sledeće neoborive činjenice:

Na Marsu su nekada živeli ljudi, i to goli i bosi, nesputani kapitalističko-katoličkom industrijskom konfekcijom koja porobljava narode namećući lažni stid od sopstvenog tela. Nađeni su i fosili nekog zrnevlja, za koje se docnije ispostavilo da je pasulj. Na Marsu je nepobitno bilo atmosfere, ali je ona usled nekakvih gasnih turbulencija skoro sasvim oduvana sa ove planete. Na Marsu je takođe bilo i vode. Nađeni su, istraživanjem dubljih slojeva tla, tragovi ječma i pivskog kvasca u prevelikim količinama da bi to bilo naivno. Nisu nađene nikakve građevine, ali ogromna količina betonskih kocki, brda šljake, ostaci napuklih cevi i rovova dugačkih stotine i hiljade kilometara ukazuju na njihovo veštačko poreklo. Naučnici koji proučavaju atmosferu otkrili su još jednu zapanjujuću stvar: postoji veza između zrnevlja ječma, oduvavanja atmosfere u kojoj ima amonijaka, nedostatka vode i - atmosfere Venere koja je pretežno amonijačna. Atmosfera Marsa bila je volšebno oduvana čak do Venere gde ju je gravitacija te planete privukla i zarobila! Kolika je to samo energija bila potrebna za tako nešto. Izgleda da rešenje te tajne leži u pasuljanskim fosilima. Ali, gde su ti ljudi koji su ostavili tragove sebe i svoje civilizacije?

Otišli su svi, tamo daleko - na Zemlju.

Početkom novog zasedanja Genskup UN, u stručnim krugovima se više nije moglo izdržati. Istina je probila barijeru zavere ćutanja i eruptivno izbila na svetlo dana. Postoji samo jedna jedina grupacija ljudi koji mogu sve ovo:

- da preživljavju goli i bosi preko svih granica (normalne) ljudske izdržljivosti

- da žive samo od pasulja, i da mu čak dižu hramove

- da popiju svu vodu sa planete, ali ne čistu (nikako, to je već rasprodato) nego promuljanu sa ječmom i kvascem, pa da je potom komplet van laboratorijskih uslova prerade u amonijak

- da sadejstvom pomenutog jela i pića oduvaju atmosferu čak do Venere

- da samo muškarci ostavljaju tragove za sobom, jer znaju zašto i zatošto su pametni

- da od potisnika sa pogona svojih svemirskih brodova naprave duvačke instrumente

- da svinjski grip hara na EXIT-u, ali da iz Guče beži ko đavo od krsta

Dakle, sada definitivno znamo da su Srbi pali s Marsa.
I Vođa, naravno.

Konačno je urađena i analiza samog otiska, koja jasno kaže sledeće: antropolozi su utvrdili da je stopa stoposto muška, po dubini otiska palca. Danas znamo da su to tada bili otisci šestogodišnjeg muškog maloletnog deteta, najverovatnije rođenog 5. marta 1970. godine, koje je zbog niže gravitacije izdžikljalo više od vršnjačkog proseka (uvis, naravno). Ono što je najvažnije, na osnovu analize DNK lanaca nađenih u tlu, kao i otiska šara sa nožnog palca, definitivno je utvrđeno da se radi o balkanskom Pomiritelju & faktoru stabilnosti u regionu.

Kako se On tamo obreo, tj. kako je odatle stigao na Zemlju?

Odgovor je prost, da prostiji ne može biti:

U njegovoj glavi ima mnogo ljudi
Jer mi smo tako daleko od doma
Mi smo pali s Marsa
On je pao s Marsa

Na Zemlju, dole

Jer on je Aco Srbine

Kako ste samo mogli da pomislite drugačije...

Izdajnici nijedni.

Živ spomenik neumnosti

Noćna gibanja, radovi (da prostite na izrazu) u podnožju Pobednika, na vidikovcu Kalemegdanske tvrđave? Pa naravno. Uskoro ćemo na tom istom mestu umesto Meštrovićevog "Pobednika" imati Vesićevog "Gubitnika".

Spomenik kradikalskoj sumanutosti i ludilu.

Gluposti većoj od večne.

Znate, ostaće zabeleženo za buduće generacije da je Beograd postao prava metropola za moje vreme. Slikovito, kako se to kaže, ljudi će za 100 godina doživeti mene kao velikog graditelja i reformatora Beograda. A gondola će biti izgrađena uprkos histeriji agresivne manjine.

- Goran Vesić

Ponosan sam na to kako se u Beogradu gradi i presrećan sam jer će se za 20 godina pričati da je to urađeno, ja se nadam, u Vučićevo a ne u Vesićevo vreme.

- Aleksandar Vučić

Da li se to meni samo čini, ili Vučićev ker namerava da nadživi gazdu... opet?

A Pankrti, te barabe slovenačke, po ko zna koji put ispadoše proroci glede naših budalaština:

Krećemo se u debeloj senci, slaba nam je vera u istinu

Na granici, hoćemo što dalje, nebitno gde - izgubiti se ne možemo

Tražimo način da se povežemo, jer život je na granici težak

Rado bi smo stali, na tren se isključili, trajno se rastopili

Iznova ljuti, jer istina njihova obična je laž

Znamo da, umorni od svega, ubijati se ne moramo

Živ spomenik gluposti, u kandžama smo njegovim, više nas ne pušta

Živ spomenik gluposti, mrzimo ga jer u nama živi

Što je više spomenika

To je više istine

Pankrti - Živ spomenik neumnosti

(Državni Ljubimci, 1982)

I Magarac ugleda Anđela

Marina Abramović koja je svojevremeno utekla iz tamnice umetnosti, iz mrske socijalističke Jugoslavije, vratila se u kapitalističku Srbiju, a preporođena otadžbina primila ju je na velika vrata: na raspolaganju joj je čitav muzej i vascelo jedno godišnje doba. Za ovaj praznik kulture Vlada je potrošila barem 78 miliona dinara. U bespuću interneta negde sam nabasao i na tristo hiljada evra potrebnih da se kupe aparati i alati bez kojih umetnosti M. A. nema. Ne znam da li tih tristo hiljada pripadaju još neprežaljenoj polovini već pomenute polovine milijarde evra, ili su to zasebni novci, ali se sa izdatkom, koliki god bio, niukoliko ne slažem, ne odobravam ga: u okv. sv. mogućnosti mu se, a to je ovde, baš protivim.

Ali se ja svemu protivim.
1. Da je umetnica rođena samo u Temišvaru, i da joj je prezime Abramesku, nipošto ne bi dobila ovo što joj je podastro Beograd, sve i da je, kao Rumunka, zaslužila planetarnu slavu: izvođačica je upala u mrežu naše vlastele koja svuda po kugli zemaljskoj vija slavne Srbe, mrtve ili žive, potrošeni su mudraci iz NASA-e, iz Tesle se izvuklo i recikliralo sve što se moglo, preuspešni (prigrlio sam, vidite, savremeni maternji jezik) matematičar Stojan, odlikovan laptopom, vraćen je u zemlju Postanja, plačite Arabljani, košarkaši, pak, nisu uzeli zlato i medalje nisu peške odnete na Kosovo, Đoković nije osvojio US open, daj Marinu!
2. Država nepokolebljivo veruje u reklamu, i neodustajno se opija veličinom, šampionstvom, sve to hoće da navede na svoju upropašćenu vodenicu i sve umetnike, naučnike i sportiste spremna je da upotrebi kao dokaz da joj stanovništvo živi u blagostanju. Za svoj zamysel ne pita šta košta, nju zapravo ništa i ne košta.
3. Zašto je sada poziv prihvaćen? Zato što je Muzej savremene umetnosti opet oživeo, ili zato što ga je u svečani ponovni opticaj pustila baš ova družina? Da li gošću, ili povratnicu, uopšte zanima zajednica kojoj predstavlja svoje životno delo?
4. Ako umetnici nije važno ko ju je pozvao, i kako se njezin domaćin ophodi prema podanicima, zašto bi mene zanimala puka njena umešnost i umetnost?
5. Da. U nakani da se prikaže boljom no što jeste, država je i inače umela da troši novac stanovništva na honorare estradnih zvezda, pa ti velikani pevaju na trgovima, a sirotinja cupka u ritmu srpske bosanove i besplatno čeka novu godinu u kojoj će joj biti još gore nego u staroj, ali ovde nemamo čak ni taj slučaj! Nije Vlada potrošila sedamdeset osam miliona da namiri sve troškove izložbe, pa da onda besplatno otvori dveri ljubiteljima kulture, ne, za izložbu se prodaju karte koje koštaju šeststo dinara, a popust imaju neki staleži prema kojima je država tobože bolećiva.

- Ljubomir Živkov: Jednočlani bojkot (Peščanik, 25.09.2019)

John Linnell - The Prophet Balaam and the Angel (1859)

Hajde da se, nakon opservacije Ljube Živkova - koju, poput svakog njegovog teksta, nikako ne treba čitati doslovce i shvatati bukvalno - vratimo na naslov ovog teksta.

Za početak, naslov je prevod naziva knjige Nika Kejva "And The Ass Saw The Angel", koji se, inače, može tumačiti na još jedan način (o kome ovde ipak neće biti reči).

Elem, starozavetni lik Balaam beše kananitski prorok koga je kralj Balak od Moaba poslao - uz podeblju finansijsku podršku - da prokune i sabotira Jevreje koji uđoše u Svetu zemlju nakon egzodusa iz Egipta.

I tako, ustane Balaam ujutro, ošamari svoga magarca i ode s moapskim knezovima. Srdit zbog toga, Jahve posla anđela na put da ga spreči. Kad magarac opazi anđela Jahvina kako stoji na putu s isukanim mačem u ruci (Mihael, "Mač Božji"?), skrene sa staze i pođe preko polja. Balaam pobesni i poče tući magarca štapom. Balaam nije video anđela, magarac koji ga je spazio, triput zaredom se izmače spasivši svoga gospodara od mača. Umesto Balaamove zahvalnosti, sva tri puta dobio je batine. Nakon trećeg puta anđeo omogući magarcu da progovori. Nemo živinče ljudskim glasom prozbori i spreči prorokovo bezumlje, požalivši mu se:
- Šta sam ti uradio da si me tukao tri puta? Zar ja nisam tvoj magarac na kome si jahao svega svoga veka do danas? Jesam li ti običavao ovako?

- Nisi, odgovori Balaam.

Tada Jahve otvori oči Balaamu i on opazi anđela Jahvina kako stoji na putu s golim mačem u ruci. Pognu on glavu i pade ničice. Onda će njemu anđeo Jahvin:

- Magarac me opazio i preda mnom se uklonio sva tri puta. Da mi se nije uklanjao, već bih te ubio, a njega ostavio na životu.

Balaam odustade od nauma Balakova i krenu da propoveda reč Jahveovu, ne činivši više ništa protiv Izabranog Naroda, što se potom osvetilo carstvu Kananita jer ih ti isti Izraeliti ubrzo sve pobiše i istrebiše.

(iz Starog zaveta, Knjiga brojeva)

Jedna od potonjih polemika povodom ovog dela starozavetnih pisanija, nastala usled različitih prevoda sa aramejskog na grčki, latinski i potom savremene jezike, bila je i o tome da li se ovde radilo o magarcu ili magarici. Iako de profundis homocentričan, Stari zavet ovog puta - čini se - u originalnom tekstu mudrost stavlja u usta nemog živinčeta koje je ženskog roda. Kako i zašto... pa, čudni su nebeski putevi Gospodnji i njegovih nameštenika po SIZ-ovima ovozemaljskim.

A prorok-preobraćenik - nekad radikalni Kananit potom napredni Izraelit Balaam - šta ćemo s njim? Da li je dojahao na magarcu ili dovukao magaricu, da se Narod izabrani manje čudi šta ga je sve to snašlo s njim, Prorokom naaduvenih i balaavih usana, na čelu? Da li je tih pola od pola milijarde plus trista hiljada evra, sto hiljada dolara ili sedamdesetosam miliona rajhsdinara dovoljno da se popravi totalno upropašćen ugled Srbije u Svetu, sistematski razaran upravo od strane Proroka i njegovih magaraca?

Da li će sve te pare biti sjebane samo da bi iznova na površinu pokuljao standardni i naizgled neuništivi duh blata antimodernizma i zatvorenosti Palanke ovdašnje, praćen kanonadom srboslavnih anatema na račun Sveta po ko zna koji put opet i ovde? I sve to samo da bi Prorok pokazao Svetu sa kakvim ludim narodom ima posla, da niko drugi osim njega sa tom stokom ne ume onako kako treba?

Sudeći po količini idiotizma koji se danima prosipa po društvenim mrežama, ispada da je Balaam ovdašnji u pravu - barem što se zatucanosti rajinske tiče. Ali ne i lopovluka svoje ekipe, koji pokušava tom i takvom pričom da sakrije. Što mu, po običaju, uglavnom ne polazi za rukom sve dok u vatru ne ubaci neku novu smrdljivu bombu, mamac za naivne, šargarepu za magarce i magarice.
Ovo dovođenje ultra-alt-artiste Marine Abramović od strane Vučićevog režima, naizgled suštinski suprotno od dubokog palanaštva i zatucanosti istog, uopšte se ne razlikuje od farse koju znamo kao premijerku Ana Brnabić duboko sumnjive navodne gej-orijentacije, te drešiteljica kese na konto magarogledateljice. Ne razlikuje se ni od čuvene Koštuničine izjave da nema ništa protiv koncerata The Residents i Iggy Popa u Beogradu zato što su oni antiglobalisti. Duboko radikalno palanaštvo ovdašnjih političara (ali i biračkog tela) se ne da prikriti farsičnim pokušajima (samo)prikazivanja u naprednom, modernističkom svetlu, jer - kad oni, takvi, upale sijalicu, tada zavlada još veći mrak. Svrha ove izložbe nije da puk ovdašnji razume "takvu" umetnost, već da se o tome što više i što glasnije lupeta.
Sve je ovo ipak samo poznata Vučićeva uvežbana taktika pravljenja privida podrške, koja se u inostranstvu parama svih građana kupuje a na domaćem terenu - uteruje.
Da parafraziramo Ljubu Živkova, poput gorespomenutih pevaljki po trgovima širom naše zemlje ponosne, i ovde će od ponuđenog honorara ostati ponešto i "za naše" da se utale. Biće makar povraćaja PDV-a, jer se roba nakon kupovine iznosi iz zemlje. Stara je to formula za kalkulaciju troškova, odavno poznata Vođama i Vođinima.
Vraćali su drugi, vraćaće i ona.

***

Kako god bilo, magarci će i dalje svakodnevno gledati iscereni i podbuli lik Proroka koji "zna kako će da skonča". Ili Anđela garavog lica, što mu izađe na isto. Sa malih ekrana naših nacifrekventnih TV prijemnika, naravno.

Čist art-terorizam, pa još projektni.

I tačka.

Beograd na vodi se razvija

Kada Gorana Vesića pitate "aman čoveče, šta je bre ovo po Beogradu", on poput drekavca iz kutije iskoči pa rafalno izvergla: "U Beogradu je sve lepo, u Beogradu je sve nežno, u Beogradu se sve raduje! Kaldrma je od čokolade, vodovodne cevi od marmelade. U Beogradu svako radi ono šta hoće, jer u Beogradu raste samo napredno voće. To je samo voda, pukla cev, dešava se pa šta, ljudi rade svoj posao i odmah poprave, ne pravite od toga slona. Jer Đilas."

Reče, pa skoknu do Beograda na vodi - da Tetku odnese lek.

Nego, deder da vidimo šta nam sve kaže internet kada u pretraživač ukucamo "pukla cev Beograd":

16.08.2011. Rano jutros pukla cev u Vodovodskoj ulici na Banovom brdu, zbog čega su stanovnici te i okolnih ulica bez vode

28.10.2011. Stanari u Gandijevoj ulici ostali bez vode posle "popravke kvara", sumnjaju da su radnici BVK zatvorili pogrešne ventile

27.05.2014. Pukla vodovodna cev u Bulevaru kralja Aleksandra

20.09.2014. Zbog pucanja cevi zatvoren deo Kursuline ulice

02.04.2015. Neverovatno: Gejzir vode u Vojvode Stepe ponovo potopio deo ulice

06.04.2015. Pukla cev na Novom Beogradu, reč je o velikom cevodovu u kome je u trenutku pucanja pritisak iznosio šest bara, stvorio se veliki krater

16.05.2015. Da li je moguće: Četvrti put probijen hidrant, izgleda da su gejziti i poplave u Vojvode Stepe postali normalna pojava

08.06.2015. Izvor iz asfalta: Pukla vodovodna cev u Bulevaru despota Stefana, a kako mesto kvara još nije pronađeno, voda se u velikim količinama sliva niz ulicu

10.06.2015. Totalni kolaps u Beogradu: Prilikom pucanja cevi u beogradskom naselju Braće Jerković nastao je pravi potop

23.06.2015. Zastoj: Pukla cev na uglu Džordža Vašingtona i Palmotićeve

28.07.2015. Pukla cev na Dorćolu: Reka na uglu Dobračine i Cara Dušana

06.08.2015. Stigla voda: Saniran kvar na uglu Takovske i Dalmatinske ulice

13.08.2015. Poplava u Vojvode Stepe: Pukla vodovodna cev, voda stigla čak do Autokomande

03.11.2015. Haos na Vračaru: Cev podigla asfalt, propao automobil, reke se slivale ulicama

04.11.2015. Kvar veći nego što su mislili: Nakon potopa na Vračaru, Autokomanda i Karađorđeva pod vodom!

04.11.2015. Pukla cev u Vojvode Stepe: Stanari posle više sati dobili vodu

19.11.2015. Blokirane dve ulice: Pukla toplovodna cev na Starom gradu

15.12.2015. Bujica u Vojvode Sepe: Vodovodna cev u jesenas obnovljenoj voždovačkoj ulici Vojvode Stepe ponovo je pukla pa se voda razliva po kolovozu

23.12.2015. Opet pukla cev: Deo stanara u Karađorđevoj ulici bez vode do daljnjeg

31.12.2015. Oprez u vožnji! Pukla cev na uglu Cetinjske i Bulevara despota Stefana, voda se sliva niz ulice, a građani toče balone na hidrantu

04.01.2016. Pukla cev u Bulevaru, bez vode oko Cvetkove pijace

11.01.2016. Pukla cev na Starom gradu: Stanari Ulica Đure Daničića i Šafarikove bez vode do 15 sati jer je voda ugrožavala podrumske prostorije

02.03.2016. Vodoskok u naselju Stepa Stepanović, oštećen hidrant

29.03.2016. Pukla cev, pola Kaluđerice ostalo bez vode

27.04.2016. Havarija u centru Beograda, velike gužve! Tokom noći u Ulici kralja Milana, kod Beograđanke, pukla je vodovodna cev, zbog čega je pukao i asfalt, pa je saobraćaj u tom delu grada obustavljen

25.07.2016. Pukla cev: Zatvoren tramvajski saobraćaj u Ulici kraljice Marije u smeru ka Dorćolu

02.01.2017. Havarija u Beogradu: Na desetine domaćinstava u Ulici Slanački put na Paliluli, u Beogradu, danas su ceo dan bez vode, zbog cevi koja je pukla

08.01.2017. Haos na Novom Beogradu: Pukla cev kod Starog merkatora, reka teče ulicama

22.01.2017. Gejzir na Lekinom brdu: Dva sata teče voda niz ulicu

06.04.2017. Radnici "Elektrana" pokidali vodovodnu cev u Krunskoj ulici, deo Vračara bez vode

11.06.2017. Siniša Mali: "Fontana na Slaviji ne curi, ona preliva"

26.06.2017. Potop kod Karađorđevog parka: Radnici presekli cev, potoci liju ka Autokomandi

27.07.2017. I Banovo brdo dobilo svoju fontanu, pukla cev na uglu Požeške i Beogradskog bataljona

12.09.2017. Poplava u Vojvode Stepe: Voda šiklja na sve strane, otežan saobraćaj

13.09.2017. Pukle vodovodne cevi na nekoliko lokaciju u gradu: Dok su na nekim mestima popravke u toku, na drugim "reke" teku niz ulicu već tri nedelje

13.10.2017. Haos na Slaviji: Pukla cev tokom radova, pa se stvorio pravi mali bazen

16.10.2017. Posle pucanja cevi na Trgu Slavija, sada jezerce u Sremskoj

28.11.2017. Ulice gutaju automobile: Na nekoliko lokacija u gradu iznenada su se otvorili krateri - ulica Baja Pivljanina na Dedinju, kod OŠ "Stevan Sremac" u Borči, ulica Olge Jojić u Jajincima...

16.12.2017. Havarija na Trgu Republike: Pukla cev, šiklja voda u strogom centru Beograda

16.08.2018. Havarija na Cvetnom trgu u centru Beograda: Pukla cev, voda kulja na sve strane! Kralja Milana poplavljena, niz Resavsku lije! Ne idu ni trole, ni 31

19.08.2018. Poplava u centru Beograda: Pukla cev na uglu Kosovske i Palmotićeve, voda šiklja na sve strane, pod vodom čak i okolne ulice

15.09.2018. U GAK "Narodni front" prošle nedelje obustavljeni porođaji zbog pucanja cevi: Situacija je sada sanirana i porodilište normalno radi

13.10.2018. Gužve u Kumodraškoj: Ulica zatvorena zbog hitnih radova na vodovodu

18.12.2018. Ljermontovljeva okovana ledom: Zbog pucanja vodovodnih cevi, ulica rizična za kretanje

19.12.2018. Beograđani, izbegavajte ovaj deo grada ukoliko je moguće! Stanovnici Dečanske ulice neće imati vodu

27.12.2018. Reka teče niz Ulicu Mite Ružića na Zvezdari

28.03.2019. Haos na Banovom brdu: Totalna havarija zbog puknute cevi, saobraćaj preusmeren, voda se sliva čak do Ade Ciganlije

01.05.2019. Pukla cev u Karađorđevoj ulici, automobil upao u rupu

03.05.2019. Tokom radova pukla cev na Trgu republike

09.05.2019. Haos na Zvezdari: Pukla cev u Bulevaru kralja Aleksandra, podigao se asfalt, ne idu autobusi i tramvaji

10.05.2019. Pukla cev, Bulevar potopljen

30.06.2019. Više od 12 sati bez vode: Pukla cev kod Bulevara Kralja Aleksandra, sve cisterne sa vodom nedostupne stanarima jer su nakon nevremena preusmerene u Borču

04.07.2019. Potok na ulici: Pukla cev na Zvezdari, "Vodovod" će poslati ekipe narednih dana

10.07.2019. Jezero na ulici: Pukla cev u Veljka Dugoševića na Zvezdari

14.08.2019. Samo 350 metara, a gomila problema: U Valjevskoj ulici poplava i bez pljuska

19.08.2019. "Staze su potopljene, voda će nam ući u podrume": Stanari ulice u Rakovici već četiri dana poplavljeni zbog neispravnih vodovodnih cevi

15.09.2019. Tramvaji stajali kod "BIGZA": Pukla cev u Koste Glavinića, voda se slivala, a radnici nisu mogli da otklone kvar zbog nesavesnog vozača

20.09.2019. Pukla cev u Ulici kraljice Marije, poplava u okolnim ulicama

23.09.2019. Vesićev Beograd pod vodom! Pukla centralna cev na Kalemegdanu

Naravno, Vesić ima odgovor na sve pa i na ovu listu havarija po Beogradu, kao i na neka havarijska mesta koja se godinama unazad uporno ponavljaju.

"Ovo što Dragan Đilas danas radi, znači, napade, blokiranje stanova političkih neistomišljenika, to su radile u istoriji politike samo dve stranke: Hitlerovi nacionalsocijalisti u Nemačkoj pred Drugi svetski rat, i Jablok, to je inače fašistička stranka u Mađarskoj pre petnaestak-dvadeset godina. Sledeći je Dragan Đilas. Ali to je ta nacionalsocijalističlka ideologija koju Dragan Đilas nudi građanima, koja je pod uticajem ovog njegovog fašiste Mlađe Đorđevića i Boška Obradovića. Njima je problem što ja radim. Njima je problem što se u Beogradu gradi. Njima je problem što u Beogradu imate dvesta kranova. A kada ludaci, kao Dragan Đilas, dođu u priliku da se dohvate vlasti, onda imate ovo. Dragan Đilas mora nešto da izmisli. Kad je izgubio mesto gradonačelnika onda je pričao kako Beograd na vodi neće nikad da se izgradi, pa je pričao kako je to samo maketa, pa je onda pričao kako zgrade tonu, pa je onda pričao kako nikad neće niko da se useli. Pa šta se desilo? Evo, Beograd na vodi se razvija, na našu veliku sreću a njegovu nesreću. Pa dal' se sećate fontane na Slaviji? Pa jel' se sećate tih laži koje je iznosio taj isti Đilas - te fontana curi, te vozači će da gledaju fontanu pa će se sudaraju, neće moći imaćemo sudare."

- Fokus (O2 TV, 23.09.2019)

Dakle - nacionalsocijalizam.

Nacionalizam + socijalizam, dve ključne stavke političkog programa Narodne radikalne stranke, kojom se toliko ponosi njen napredni baštinik Goran Vesić. Pa kad smo već kod tog nasilja, setite se - upravo su Vučićevci sa Kosova (potom i ostali) prvi najavili "obilaske pragova opozicionih lidera po Beogradu, onih istih koji prodaju Kosovo". Vredi podsetiti se još jedne pacifističke epizode iz bogate istorije Pašićevih radikala, u koje se aktuelna beogradska Oberkrtica tako zdušno kune:

"Narodni odisaj" se, nakon dolaska Radikala na vlast 1887, vrlo brzo izmetnuo u hajku na naprednjake. Nemiri su počeli već prve noći kada je narodna masa demonstrirala ispred kuća vođa naprednjaka Milana Piroćanca i Milutina Garašanina. Kod Garašaninove kuće došlo je do sukoba kada je neko kamenicom razbio prozor. Garašanin je odgovorio hicima iz revolvera i tom prilikom ranio jednu osobu.

Juna 1889 desilo se još jedno grozno političko ubistvo u selu Lisoviću, okrugu beogradskom. Jedanaest izgrednika, nakon što su polupali seosku mehanu, krenulo je, naoružano prošćem, ka seoskoj školi, u kojoj je stanovao učitelj Jovan Janković, naprednjak. Nasilnici su učitelja sustigli pri pokušaju bekstva i mučki ubili.

Nasilje, kao komunikacijska osnova u političkom delovanju, pa i kao politička praksa, prisutno je i pre pojave radikala kao političkog činioca. Ali ne smeju se zbog toga izgubiti iz vida promene koje je radikalizam doneo. Društvo koje se hvalilo slobodoumnim ustavom (1888) nije bilo takvo u praksi, a pravna nesigurnost i opšta raspuštenost u narodu postali su obeležje radikalske vladavine. “Nova era”, po Pašiću, donela je političku nestabilnost, a nasilje kao oblik političkog delovanja ostalo je konstanta srpske političke istorije.

- Mirko Popović: "Narodni odisaj" i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast (BOŠ, 2007)

Elem, naci-Đilas (Đitler) je obišao Vesićev dom, i to je za obiđenog jasan akt fašističkog nasilja.
Mada, možda je Đilas rešio da primeni Vučićevu direktivu koju je ovaj nedavno uputio svom bašibozuku, ono "ima da do izbora svako od vas zazvoni na svaka vrata u Srbiji" - u nameri da kradikale pretekne u kampanji od vrata do vrata, od dveri do dveri, od šahta do šahta? Otišao pravo kod Vesića, jer ga i dalje ima u svom spisku sigurnih glasova, iz vremena kada je taj isti Vesić spremao dokumentaciju za BgH2O i fontanu na Slaviji - al' za Đitlera?

Što reče Ilija Čvorović: "Pa onda lepo odeš u policiju i kažeš - ovim rečima - jeo sam govna al' od sad radim za naše".

Eto, i sve prođe.

K'o voda.

I blato.

Sch

Na slici, naravno, nije kuća sa svetlećom reklamom njenog "vlasnika" - otimača od onih stvarnih, bez apostrofa. Ali to, naravno, ne znači da tzv. Dom Narodne skupštine Republike Srbije nije kuća Vojislava Šešelja. Jeste, jer se tu on oseća (figurativno ali i bukvalno, baš kao i većina njegovog nakota sa i bez "k" ispred radikalne pripadnosti) više nego igde drugde kao svoj na svome, bezbedan u sigurnoj kući, u svom elementu, na tronu povrh gomile otpada koju je ta trbušina iznedrila pa zatrpala celu Srbiju.

Neonski font "Miroslavljevo" (koji Šešelj svojata kao da ga je lično on izmislio za naziv bande koju vodi i za naslove ukoričenih bulažnjenja koja besomučno štampa u Zemunu) iznad ulaza u Skupštinu, sa gardom kraj crvenog tepiha, samo bi bio konačni ekser u mrtvačkom sanduku parlamentarizma u Srbiji. Glogov kolac za Srbiju je poneo još onomad, kada je krenuo ka Kući cveća, promašio put i "zalutao" u Hrvatsku i Bosnu, pa se potom preko Haga vratio nazad na polaznu tačku. U Zemun, tj. u Hrtkovce.

Spodoba, koja po domaćim i međunarodnim zakonima i običajima nikako ne bi mogla - ni smela - da bude zvanični predstavnik bilo koga i bilo čega, tj. narodni poslanik, sedi u Skupštini i zadovoljno vari sve ono što je za prethodnih trideset godina izbalegao po Srbiji.

Sedi, i sija od sreće kada nezaobilazni Vesić na Glavnom o(d)boru SNS ničim izazvan bulazni o tome šta i ko je stranka čiju člansku kartu trenutno konzumira, pa kaže:

"Srpska napredna stranka nije obična politička stranka. Mi smo veliki narodni pokret promena i reformi kakav je Srbija imala samo jednom ranije u svojoj novijoj političkoj istoriji, i to kroz Narodnu radikalnu stranku u drugoj polovini 19. veka." 

Podsetimo se istorijata te em narodne em radikalne "stranke", u koju se kunu Šešelj i Vesić - šta to beše:

Narodna radikalna stranka je prva politička stranka u Srbiji, osnovana 8. januara 1881. godine. Na početku svog delovanja borila se za socijalističko društvo, jednodomnu skupštinu, skupštinsku kontrolu nad budžetom, ali je vremenom napuštala svoje stavove i postajala sve bliža režimu. Autori njenog političkog programa bili su Svetozar Marković, Adam Bogosavljević i Milija Milovanović. Narodna radikalna stranka se na samom početku distancirala od Markovićevog agrarnog socijalizma, jer kolektivno vlasništvo (kakvo su zamišljali ruski socijalisti) verovatno ne bi privuklo srpske seljake. Jedan od prvih ideologa i organizatora radikala bio je novinar Pera Todorović, koji je program stranke saobrazio prema programu francuskih radikala.
Bila je to prva politička stranka u Srbiji koja je mobilizovala seljačke mase i lokalnu inteligenciji u unutrašnjosti Srbije, privukavši ih obećanjima o lokalnoj samoupravi, suzbijanju birokratske samovolje, slobodi zbora i dogovora, smanjenju poreza i drugih državnih nameta. U svom ustavnom nacrtu iz 1883. radikali su se zalagali za ograničenje uloge monarha čime bi on imao samo simboličnu ulogu bez ikakvog uticaja na sastav i rad vlade. Sva vlast bi bila skoncentrisana u Narodnoj skupštini, a vojska bi bila narodna uz malo stajaćeg kadra, koja bi se mogla mobilisati samo odlukom Narodne skupštine.
Nakon Timočke bune (1883), nekoliko prvaka Narodne radikalne stranke, zajedno sa odsutnim Pašićem (koji je pobegao u Bugarsku) osuđeni su na smrt. Posle izvesnog vremena kralj Milan Obrenović amnestira neke od osuđenih radikala, koji nakon velikih unutrašnjih sporova postižu dogovor sa kraljem i dolaze na vlast 1887. Nakon amnestije, Nikola Pašić i radikali su napustili i poslednje Markovićeve ideje i usvojili buržoasku politiku i nacionalizam kao svoje glavne ideologije.

Radikalska represija nad političkom manjinom svoj vrhunac je doživela u periodu od 1887. do 1896. godine, kada su u obračunima koji su imali političku pozadinu stradale 384 pristalice Srpske napredne stranke. U tom periodu naprednjaci su ostali skoro izvan zakona, bez ikakve zaštite od napada svojih protivnika. Posebnu pažnju privlače događaji iz juna 1887, kada se odigrao najveći pogrom naprednjaka, i napad na zbor Srpske napredne stranke 14. maja 1889. u Beogradu. "Veličanstvenim narodnim odisajem" nazvala je radikalska štampa događaje posle pada vlade Milutina Garašanina. Ipak taj "odisaj" se vrlo brzo izmetnuo u hajku na naprednjake. Do pravih krvavih obračuna nije došlo u Beogradu nego u unutrašnjosti. Linč naprednjaka nije obuhvatio celu zemlju: masovni napadi izvršeni su u požarevačkom, ćuprijskom, aleksinačkom i zaječarskom okrugu - zapravo, okruzima gde su radikali imali neprikosnovenu većinu. U tim oblastima nasilje se širilo kao zaraza. U ostalim delovima zemlje dolazilo je samo do pojedinačnih napada. [1]
Posle neuspelog Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana (1894), za koji su bez dokaza optuženi radikali, stranački prvaci na čelu sa Pašićem našli su se na optuženičkoj klubi. Pod pretnjom da bude osuđen na smrt, Pašić je na sudu optužio sopstvenu stranku za buntovnički rad i izjavio da je zbog toga treba raspustiti, što mu je donelo pomilovanje, ali zbog čega je izgubio i autoritet među članovima stranke.
Nakon Majskog prevrata (1903) Narodna skupština Srbije vraća na snagu Ustav iz 1888. godine, sa izmenama: ukida se Senat i uvodi jednodomno narodno predstavništvo. Posle neuspelog pomirenja sa starijim radikalima Nikole Pašića, mlađi radikali su 1905. obrazovali svoju stranku pod imenom Samostalna radikalna stranka čiji su predsednici bili Ljubomir Stojanović i Ljubomir Davidović, a iz koje će posle Prvog svetskog rata nastati Demokratska stranka.
Počev od svrgavanja sa vlasti "germanofilske" dinastije Obrenovića i dovođenja "rusofilskih" Karađorđevića, Pašićeve radikale je u sve većoj meri "bio" glas da su na platnom spisku obaveštajne službe carske Rusije (zajedno sa Apisovom "Crnom rukom"). [2]
Istorija korupcije srpske građanske politike neizbežno je povezana sa radikalima. Pašić je tolerisao, pa i hrabrio korupciju svojih saradnika, među kojima su se naročito istakli Lazar Marković, Velizar Janković, Milan Stojadinović i drugi, ali centralna figura radikalske korupcije je bio Pašićev sin Radomir koji je oko sebe okupio čitavo društvo mlađih radikalskih korumpiranih političara. Nije bilo gotovo nijednog od istaknutih radikalskih ministara ili lokalnih veličina koji nisu bili upleteni u razne afere oko nabavki, licitacija, davanja koncesija itd. Svi su oni počeli svoje političke karijere mahom kao siromašni ili bez imovine, a završavali ih kao milioneri sa imovinskim interesima u bankama i industrijskim preduzećima. [3]
Po stranačkom sporazumu prvi predsednik vlade Kraljevine SHS je trebalo da bude Nikola Pašić, ali je regent Aleksandar mandat dao Protiću da bi oslabio Pašićev položaj. Zbog Protićevog nacrta ustava, u kome je predviđeno obrazovanje samoupravnih oblasti, uglavnom u istorijskim granicama, došlo je do sukoba Pašića i Protića. Pašić je odneo pobedu, a Protić je napustio stranku. Radikali su zajedno sa Demokratskom strankom i strankama Slovenaca, muslimana i nacionalnih manjina izglasali centralistički Vidovdanski ustav.
Nakon uvođenja Šestojanuarske diktature kralja Aleksandra (1929), NRS bila je zabranjena.
Tokom Drugog svetskog rata radikali su bili podeljeni u više frakcija: uz pokret Draže Mihailovića, uz vladu Milana Nedića, kao i uz vladu u emigraciji. Nakon Drugog svetskog rata došlo je do likvidacije svih stranaka, osim Komunističke partije Jugoslavije i nakratko Demokratske stranke Milana Grola, pa time i do ukidanja Radikalne stranke.

izvori:

- Vikipedija: Narodna radikalna stranka 

[1] Mirko Popović: "Narodni odisaj" i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast (BOŠ, 2007)
[2] Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji - Tom I (Institut za savremenu istoriju, 2008, str. 12-15, 95-153)
[3] Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji - Tom I (Institut za savremenu istoriju, 2008, str. 151-152)

Čudo jedno šta sve zna taj Vesić, tj. onaj ko mu je podmetnuo najkraću slamku pa mu popustio lanac. Kada pročitate ovako na brzinu sklepan istorijat (k)radikala, teško je oteti se utisku da je Narodna radikalna stranka u Srbiji na vlasti neprekidno od svog osnivanja pa do danas. I da narod to voli.

Ma samo nek' je narodno, sve se onda daleko lakše proguta i svari.

Još malo o radikalnom boljševizmu pre boljševika, uzdasima i odisajima narodnim, kaldrmašima i batinašima, kao i o studentu-grebatoru koji je izučavajući politehniku spremao teren za potonji iskonski strah radikalnih magaraca da im gvozdeni konji ne poplaše krave - koji traje do dana današnjeg:

- O gvozdenim magarcima (22.03.2013)

- Narodni izdisaji (08.10.2015)

- Reanimacija: 1-2-3 (10.10.2015)

- Kaldrmaši (30.11.2017)

- Novi odisaji, u najavi? (16.08.2018)

Dakle, radikali su uništili naprednjake i liberale, a osnovali demokrate; vek kasnije, demokrate su im vratile partiju, vlast i većinu članstva (uključujući Vesića) ne bi li postali napredni. Kradikali. Eto kako silno prethodno pisanije može stati u jednu rečenicu.

U stvari, nisu se oni odrekli ni svoje (nacional)socijalističke note - pored Vučića, o tome povremeno lanu i koalicioni "partneri" poput Dačića i Krkobabića. Ovaj potonji od nedavno ima jednu epohalnu ideju.

Evo šta zna faraon Milan I:

"Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić sastao se sa predsednikom Saveza udruženja učesnika ORA (omladinske radne akcije) Srbije Momčilom Talijanom kako bi razmotrili modele eventualnog angažovanja akcijaša u obnovi objekata u Srbiji koji su devastirani dugogodišnjom nebrigom. Sastanak je organizovao bivši državni sekretar MUP-a Srbije Dragan Marković Markoni koji je naglasio da državna politika određuje da li država ide putem neoliberalizma ili putem socijalne države. 'S obzirom da se zalažem za socijalnu državu onda ima mesta i prostora za obnavljanje radnih akcija i samoorganizovanja građana oko obavljanja društvenog korisnog rada te iz tog razloga sam organizovao sastanak ministra za regionalni razvoj i predsednika SORAS' objasnio je Marković. 'Želimo da se uključimo u izgradnju seoskih puteva, obnovu domova kulture i ujedno na taj način negujemo tradiciju omladinskih radnih akcija', ukazao je Talijan. Na sastanku je Krkobabić obećao Talijanu da će sa timom za preporod sela razgovarati oko mogućnosti angažovanja akcijaša i da će o tome obavestiti Talijana na novom sastanku za desetak dana."

- Krkobabić: Moguće uvođenje radnih akcija kako bi se obnovila sela (Danas, 19.09.2019)

Odlična ideja! Evo, u Srbiji već postoji političar-akcijaš-udarnik idealniji od idealnih Vulina&Vesića zajedno. Lik koji je uspešno odradio sve metamorfoze kroz koje je Srbiju provukao njen radikalizam - od omladinca-akcijaša, preko doktoranda iz čije je disertacije volšebno nestala svaka stranica na kojoj autor hvali JBT-a (pocepana, iz ama baš svakog štampanog primerka), preko četnika, pa sve do "mwzitelja Amewke, te največe fašsčke zemlje na svijetu" i fanatičnog "TwumpoljuБca" (tj. predsednika te iste NFZNS).

Da, baš taj - ćosavi Pašić, Hitler bez brčića. Pardon - čosav i bez bwčiča. Oličenje svega što Vučić bezuspešno pokušava da sakrije, kako od sebe tako i od svih. Uzurpator povećeg dela zapremine enterijera u Kući Voj... pardon, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Vojislav Schešelj.

Čista šizofrenija.

p.s.
Dom Narodne skupštine Republike Srbije = DNSRS = Dom Napredne radikalne stranke Srbije.
Jasno.

Aport

"Goran Vesić uradio baš sve kako je trebalo po pitanju Trga Republike. Probleme nije stavljao pod tepih. Postavlja se pitanje čemu histerija? Da li država daje više para zbog toga što je neko napravio grešku u projektu? Ne daje. Da li je grad kriv? Ne. Radiće se mesec dana duže, ispraviće se. 

Osim što nije ni malo šarmatan niti simpatičan, kao i ja, da li je Vesićev posao bio da im zapreti menicama i garancijama? Da li je to uradio? Jeste. Vesić je ispravno reagovao. Mogao sam da ga smenim i da vam dam materijal za pljuvanje u narednim mesecima, ali zbog čega? Zbog toga što grad neće platiti ni dinara? Ne pada mi na pamet. Najlakše mi je bilo danas da kažem 'smenjujem Gorana Vesića', to bi narod oduševljeno dočekao. Našao sam im krivca da mogu nekog da ospuju za narednih 30 dana. A što da ga smenim...

Vidim neku veliku hajku u vezi svega onoga što se radi u Beogradu, a svi možete da vidite dobro uređen grad. Kojim god mostom da idete, vidite koliko je Beograd lepši. Slavija je uredjen trg sa fantastičnom fontanom. A oni su tamo sipali deterdžent, uništavali je motkama stručnjaci. I za sve što su imali protiv - sve izgleda lepše.

A inače sam ponosan na to kako se u Beogradu gradi i presrećan sam jer će se za 20 godina pričati da je to urađeno, ja se nadam u Vučićevo a ne u Vesićevo vreme."

Bili su to naglas izgovoreni fragmenti svađe koja neprekidno besni u jednoj ludoj glavi, objavljeni u većini domaćih medija dana 17. septembra 2019. godine. Da, Vesić je zaista uradio tačno onako kako mu je bilo naređeno da uradi.

Gornje budalaštine je Vučić izgovorio prilikom posete prostorijama Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji. U Beogradu, naravno, neće valjda "tamo dole". Plus, odvalio je i sledeće:

"Ono što imam da poručim da ja nisam ubica i nisam ubio nikoga. Pomagao sam Oliveru Ivanoviću i njegovoj porodici kada je bio u zatvoru, a to hvala Bogu članovi njegove porodice to znaju. Bilo kog Srbina da otkrijemo da je bio umešan sa ovim biće priveden pravdi, ma kako da se zove." (Blic, 17.09.2019)

Red bi bio da mu neko objasni da Oliver Ivanović nije ni kidnapovan niti nestao na Kosovu i Metohiji. Oliver Ivanović je ubijen, i još uvek ga ubijaju ovakvim i sličnim izjavama. Baš kao što Vesić ubija Beograd, a njegov vlasnik celu Srbiju.