Ima li tortura efekta, po izveštaju Senata?
Obaveštajni odbor američkog Senata je odvagao problem primene torture nad zatvorenicima u bazi Guantanamo, i konačno doneo odluku: Sjedinjene Američke Države moraju da prekinu sa praksom primene torture pod pokroviteljstvom države, koja bi to morala da sankcioniše. CIA je obmanjivala javnost po tom pitanju. Senatori su ovu odluku doneli, ne samo zato što je upotreba mučenja moralno neodrživa, već i zato što (izgleda) nikako ne doprinosi boljem prikupljanju obaveštajnih podataka o organizaciji i planovima Al Kaide, čiji su članovi u najvećem broju konzumenti svih "pogodnosti smeštaja" koje Guantanamo Bej pruža.
Prema poslednjem izveštaju, tehnike torture koje američka vlada koristi bile su beskorisne u cilju prikupljanja pouzdanih informacija za borbu protiv terorista. Bez obzira što je eufemistički nazivaju "pojačanim ispitivanjem", tortura se retko pokazala kao efikasna mera. Čak su i informacije iznuđene primenom mučenja zapravo imale opšti obaveštajni karakter i mogle su biti prikupljene iz drugih izvora, bez potrebe da neko bude povređen.
Osim toga, veliki deo informacija prikupljenih od zatvorenika primenom izgladnjivanja, ometanja sna ili davljenjem, očigledno je bio lažan. Razlog tome leži u činjenici da, kada osoba koju muče progovori, to uopšte nisu stvarne informacije, već naprotiv: ona samo govori ono što bi mučitelji hteli da čuju, kako bi zaustavila dalje nanošenje bola.
Pre samo nekoliko godina (2011), nekadašnji Bušov (sin) potpredsednik Dik Čejni je javno izjavio da je Vlada primenjivala metodu gušenja pritvorenika vodom kako bi došla do informacija koje su pomogle pronalaženju Osame bin Ladena. Međutim, u ovom izveštaju Senata stoji da je takva tvrdnja lažna.
Osim što su bile beskorisne, ispada da su metode mučenja koje je CIA primenjivala bile gore nego što se prvobitno mislilo. Agenti su mučili pritvorenike uzastopno po nekoliko nedelja, bez prekida. Pretili su da će pobiti i njih u zatvoru, ali i njihove porodice kod kuće.
Dok su vesti o gušenju vodom i postavljanju uključenih bušilica kraj glave polako curile u javnost, pojavile su se i nove informacije o "rektalnom navodnjavanju" zatvorenika, što je kod njih izazivalo rane (fisure) i ispadanje (prolapse) završnog dela debelog creva. Pored toga, CIA je očigledno umanjila i stvaran broj onih nad kojima je sprovodila torturu.
Mučenje je, trenutno, zabranjeno u formi korišćenja tehnika torture koje nisu dopuštene, ali se ono ipak primenjuje. Umesto da odgovaraju zbog kršenja zakona, mnogi vladini službenici se izvinjavaju zbog svog ponašanja i još navode argumente u prilog tome kako ga treba legalizovati. U idealnom slučaju, ovaj izveštaj će predstavljati dokaz koji je neophodan za brisanje svih navodnih rupa u američkom pravnom sistemu po pitanju torture.
To možda i neće biti tako lak posao, jer, uprkos prilično jasnoj slici o besmislenosti i beskorisnosti mučenja, ova tema iznova postaje predmet žučnih rasprava. Republikanski predstavnici u Kongresu već imaju prigovore na navode iz izveštaja. Štaviše, bivši predsednik Džordž Buš (otac) je stao u odbranu CIA, nazivajući agente prozvane u izveštaju "stvarno dobrim ljudima".
Džordž iver G. ne pada daleko od klade W. Buša
Posle svega, pravo pitanje glasi: Da li tortura doprinosi povećanju bezbednosti?
U stvari, postoji sve više indicija da je američka politika primene torture nad zatvorenicima razgnevila javnost, doprinela porastu broja neprijatelja države, inspirisala ih u želji da se zbog toga osvete. U tom smislu, tortura je postala provokacija u ratu protiv terorizma, a ne sredstvo za njegovo zaustavljanje.
Mučenjem zatvorenika se ionako ne dolazi do upotrebljivih informacija, pa se samo po sebi nameće pitanje:
Koja je uopšte svrha pokušaja odbrane ovako beskrupuloznog ponašanja?
Kevin Metjuz
***
Opet taj Guantanamo, i opet su Few Good Men (1992) na tapetu. Ameri su tamo, kao u filmu, prvo uvežbavali "metode" na svojima, baš kao što su i nacisti konclogore na početku punili "neuklopivim" Nemcima. "Malo je dobrih ljudi, stvarno malo stvarno dobrih", kako bi to slikovito rekli pukovnik Džesap i Buš iver.
U Srbiji je ponovo oživljena poznata kampanja etiketiranja određenih pojedinaca i udruženja teroristima, po staroj formuli iz devedesetih godina prošlog veka. Stvarno, ne znam zašto mi baš sad pade na pamet jedna scena iz filma Kordon...
U Srbiji je ponovo oživljena poznata kampanja etiketiranja određenih pojedinaca i udruženja teroristima, po staroj formuli iz devedesetih godina prošlog veka. Stvarno, ne znam zašto mi baš sad pade na pamet jedna scena iz filma Kordon...
Al' stvarno.
No comments:
Post a Comment