Leti, leti...

Kada je obducent dr. Putin objavio kliničku smrt gasovoda Južni tok, srbijanske vlasti su otposlale sledeće priopćenje pučanstvu:

Krako i jasno.

Može to i na drugi način.
Ovako:

Pink Floyd objavljuju 1977. godine, posred najveće punk manije koja bukti Ujedinjenim Kraljevstvom, još jedan od svojih konceptualnih albuma, pod nazivom "Animals" (Životinje). Kao i obično, Rodžer Voters ne sedi miran i kroz svoje tekstove provlači politiku, tako da se za ovaj album Flojda može smatrati da je nastao pod uticajem punk euforije, njenog socijalnog dela. Sam naziv albuma jasno i namerno sugeriše povezanost sa Orvelovom "Životinjskom farmom" (1946), što dodatno potvrđuju naslovi pesama: početna i završna verzija "Krilatih svinja", između kojih su udenuti "Dogs" (Psi), "Pigs" (Svinje) i "Sheep" (Ovce).

Sama fraza "pigs on the wing" u engleskom žargonu nema značenje poput one naše (ali i engleske) 'kada bi svinje imale krila' - tj. nikad, baš kao što ni njena upotreba u ovom slučaju nema blage veze sa hemijski indukovanim halucinacijama, kako to neki vole da tumače. To drugo ima veze sa letećim ovcama i oblacima...
"Pigs on the wing" je izraz kojim se opisuje neko koga ne želite da sretnete (neprijatelj?), ili vam se to desi pa ga tako nazovete. Frazu su koristili piloti RAF u II Svetskom ratu prilikom okršaja sa pilotima Luftwaffe koji su bili naročito vešti u prikradanju i iznenadnim napadima.

1. Krilate svinje na početku poručuju:

Ako ti nije stalo do toga šta mi se dešava, a ni meni za tebe, ići ćemo u cik-cak kroz dosadu i bol, u prolazu se povremeno gađati pogledima kroz kišu. Pitaćemo se koja je hullja za sve to kriva, i osvrtati se tražeći krilate svinje.

Naslov albuma "Životinje" treba zapravo čitati kao "Ljudi", jer tada stvari postaju daleko očiglednije i jasnije. Triptih koji sledi posle prvog dela Krilatih svinja, sve kazuje:

2. Psi

I psi i ljudi mogu itekako biti divlji, ali mogu i da podivljaju - baš kao u knjizi "Lord of the flies" (Gospodar muva). Voters u pesmi kaže: "Bitno je steći poverenje ljudi koje lažeš, tako da, kada se okrenu, dobiješ šansu da im zabiješ nož u leđa", kada se lični očaj pretvori u nasilje, divljaštvo. Ono, koje čuči u prirodi svakog od nas i čeka priliku da se otrgne sa lanca samokontrole i empatije. Svi su samo potrošna roba opsednuta strahovima, svako je u dubini duše ubica. I na kraju, svako žanje ono što je sejao pa potone na dno vučen kamenom koji oko vrata nosi celoga života, i koji postaje sve teži što je kraj bliži.

3. Svinje

Opisuju ljudsku pohlepu. Političare. Pun naziv pesme je "Svinje (tri različite)", i gađa direktno u tadašnje britanske političare, premijerku Margaret Tačer i Meri Vajthaus (okorelu konzervativku, žestoku protivnicu liberalizacije društva, za šta je naročito javno optuživala BBC). Te tri "prikaze" Rodžer Voters smatra etalonima pohlepe, i posvećuje im sopstvenu pesmu o Tri pokvarena i alava praseta od kojih čak i vuk beži glavom bez obzira, sve vreme se osvrćući u strahu da ne ugleda kako im rastu krila.

4. Ovce

Radi se o društvu uopšteno gledano, u šta se ono pretvorilo. U stado ovaca. Svi kao slepi prate Vođu (Pastira?) i lepo im je, srećni su. Sve je u savršenom redu i miru. Naizgled nema nikakve, pa ni krilate opasnosti na vidiku, čak ni pasa (iako im se miris blago oseća u vazduhu). Tako biva sve dok stado, naizgled besciljno lutajući za Glavonjom, ne utrči u klanicu. A tada ni krilata strašila više nisu potrebna da bi shvatili kako je prekasno za...

5. Krilate svinje na kraju, posle svega, zaključuju:

Znaš da mi je stalo do tebe, i znam da je i tebi stalo do mene. I više se ne osećam sam niti me kamen vuče, jer sam našao sigurno mesto da se skrasim. Jer svaka budala zna da i psu treba dom, da se skloni od krilatih svinja.

Album "Animals" je u celosti posvećen razumevanju ljudske prirode & društva, razotkrivanju besmislenih strahova i još besmislenije pohlepe koja od njih proizilazi i na kraju izaziva izlive najprimitivnijih poriva i divljaštva kao poslednju odbranu od strahova. Zapravo, radi se samo o senkama, strahu od straha. Naravno, radi se i o kontroli tako izbezumljenog i sluđenog stada. Ko to uspe da shvati, sam ili razumevanjem stihova Životinja, na dobrom je putu da postane slobodan, da bude čovek i prema sebi i prema drugima. Da shvati kako svinje ne mogu da upravljaju psima, ovcama, ljudima, bile one krilate ili ne. A ona "krila" svinje nikada nisu ni imale. Mi - psi, ovce, ljudi - mi smo ih sami izmislili i svinjama ih prilepili, dali im za pravo da pomisle kako su anđeli.

O Anđelima garavih lica su neki drugi pevali, u isto vreme kada i Flojdi o svinjama.

Pored naslova i pesama, omot albuma "Animals" takođe šalje poruku i sa njima čini jedinstvenu celinu-poruku. Čudovišna elektrana na ugalj Batersi u Južnom Londonu, izgrađena je tridesetih pa potom dograđena pedesetih godina XX veka, kada je dobila poznati izgled sa svoja četiri ogromna dimnjaka i zapuštenom zgradurinom (prestala je sa radom 1983). To je jedna od najpoznatijih građevina po kojoj se London prepoznaje, ali takođe predstavlja i spomenik besomučnoj industrijalizaciji, divljačkom kapitalizmu i uništavanju životne sredine. Batersi energana je najveća zgrada u Evropi sagrađena od cigala. Zbog uglja i gline (za cigle), Vels i južna Engleska su svojevremeno bili nalik na površinu Meseca.

Kompozicija omota - leteća svinja koja zapovedno kruži između industrijskih dimnjaka i iznad okoliša zaprljanog šljakom, psi koji reže u sebi, ovce koje sve to nemo posmatraju i staju u red... ljudi; među njima ima i onih koji su ukapirali Votersovu poruku, shvatili sistem i kako on funkcioniše, rešili da mu se odupru.

Ako vas mesečev krajolik, zgradurine i dimnjaci asociraju na Srbiju, elektrane na Novom Beogradu ili u Obrenovcu, Drmnu - niste mnogo pogrešili. I svinje su tu, plaše vas lepetom krila koji se ponekad začuje kada spuste tamna stakla blindiranih službenh vozila. Povremeno se iz stada začuje lavež, a muve revnosno čekaju svog Gospodara.

 

***

Ovim našim Hogarima, anđelima, prasićima... krila u situaciji sa početka teksta neće izrasti pa makar pili po bure Red Bulla dnevno, svako od njih ponaosob. Jednostavno, svinje nikada nisu imale krila niti će ih imati, i zato domaćim mangulicama ipak više pristaje naša nego engleska izreka. Strahovi, kojima se oni sve vreme služe, širiće sopstvena krila dokle god bude bilo dovoljno prostora da ih razmaknu i zamahnu njima.

Problem je, što prostora ima sve manje, geografskog i istorijskog, prirodnog i društvenog. 

Problem je, što ovo nije farma i što nikada farmom nisu upravljale životinje, niti će.

Problem je, što ovde žive ljudi a ne životinje, i što se taktika kontrole stada zastrašivanjem na kraju uvek pretvori ili u ljudski otpor svinjama ili u Belzebubovo ostrvo na kome niko nije bezbedan.

Ovdašnji letači, a ima ih zaista mnogo, u alegoriji na Batersi zgradurinu vide spas države. Države, ali ne i društva. Smatraju da je sama farma bitnija od onih koji na njoj žive. Da, takvi zaista na sve gledaju kao na farmu; sa malim ili velikim 'F', njima je to podjednako nebitno.

Ovde će neko, kad tad, da leti. I tu nema ničega novog što već nismo videli u raznim (pa opet istim) varijantama tokom istorije. Ukoliko je svinjama do toga baš stalo - ako, neka im bude.

Neka lete.

Neće daleko.