Alise u Zemlji vlažnih snova

Luis Kerol (Čarls Lutvidž Dodžson, 1832-1898), britanski pisac dečije fantastike, svetski je poznat kao veliki uzor podjednako popularnih pisaca Klajva S. Luisa (Narnija) i Džona R. Tolkina (Gospodar Prstenova). Slavu je stekao svojim knjigama o Alisi: Alisine avanture u Zemlji Čuda (1865) i U Zemlji Iza Ogledala, i šta je Alisa tamo otkrila (1871). Ove dve knjige nisu toliko original+nastavak povezani nekim likovima i događajima, koliko druga predstavlja mračniju verziju prve; ovaj princip je preslikao Tolkin pišući Hobita i Gospodara Prstenova. Umesto carstva karata iz prve, u drugoj knjizi stanovnici fantastičnog Kerolovog sveta su šahovske figure; Alisa je samo još jedan od piona na tabli, na kojoj važe životna pravila kretanja šahovskih figura (po kojima taj svet funkcioniše).

U Zemlji Iza Ogledala, Bela Kraljica nudi Alisi da joj bude služavka za platu od "dva penija nedeljno i džem bilo kog drugog dana osim danas - džem juče, džem sutra, ali ne i džem danas".

A ti se, čitaoče, sada raspekmezi jer sve to nema nikakve veze sa Srbijom.

Zbog toga imamo treći nastavak priče o Alisama. 

Kada su utvrdili gradivo iz čudotvorstva i zastrli sva ogledala u svojim kabinetima, najviši državni funkcioneri Srbije, te grdne moderne Alise, rešili su da napišu svoju knjigu na tu temu. Posle nekoliko ovogodišnjih primera dokazane hidrofilije pomenutih (mećave, poplave, milenijumske kiše, najavljena privatizacija lokalnih vodovoda, odbranaška saopštenja povodom afera - koja ama baš nikako ne piju vodu, Beograd na vodi, mostovi, nikad dosanjano letovanje na Borskom jezeru, mokra parada Putinu u čast), konačno je usaglašen naslov trećeg dela ove franšize fantazmagorične literature za one koji nikako da odrastu:

Alisa u Zemlji Vlažnih Snova.

Evo glavnih piona, koji bi svi odreda da istovremeno budu kraljevi ispred ogledala, ponašajući se kao da igraju Mice na tabli za Ne ljuti se čoveče:

Mad Hatter (Ludi Šeširdžija)

Jabberwocky (Zmaj)

Tweedledum & Tweedledee (Blizanci)

Humpty-Dumpty (Zalud-Uzalud, jaje)

Alisa u Zemlju čuda ulazi kroz zečju rupu 4. maja. U Zemlju iza ogledala ulazi šest meseci kasnije, 4. novembra. Narednog dana, 5. novembra, u Britaniji se obeležava dan Barutne zavere. Da, one po kojoj je nastao strip-film V for Vendetta, u kome dominira Osvetnikova maska sa likom Gaja Foksa (jednog od glavnih aktera zavere iz 1605. godine). Sam Kerol to u knjizi naglašava: "jedne snežne zimske noći, tačno šest meseci kasnije, 4. novembra (dan pre noći Gaja Foksa)".

Ove naše Alise nikako da izađu iz Zemlje Vlažnih Snova, niti to dopuštaju drugima.
Treba misliti o tome, kada dođe dan rušenja kule od karata, obaranja figura sa šahovske table, skidanja crne krpe sa ogledala, izlaska iz zečje rupe. Kada istekne vreme infantilnim političkim polucijama, polutanima i polutantima. Previše su često u ljudskoj istoriji vlažni snovi neminovno vodili ka suvom barutu. Bolje je misliti o tome, na vreme i dok se još može.

Na kraju druge Kerolove knjige, Alisa se odjednom budi i shvata kako je sve to samo sanjala. Poslednja rečenica u knjizi glasi:

Šta je život, nego san?

Nekome vlažan, a nekome mora u po bela dana.