Friday, 5 December 2014

Nosili su žuti trougao


U onoj Nemačkoj, nekada? Ne - u ovoj Francuskoj, danas.
I Srbiji, naravno, da se ne zapustimo i zaostanemo za tuđim glupostima.

Francuski beskućnici primorani da nose "žute trouglove"


Gradski oci Marseja, koji je drugi grad po veličini u Francuskoj, nalaze se pod velikim pritiskom javnosti zbog uvođenja metoda iz doba nacista u cilju identifikacije beskućnika izdavanjem ličnih kartica ('carte de secours'), koje su ukrašene žutim trouglom. Ta kartica bi sadržala lične podatke o posedovaocu, koji bi morao da je nosi na vidno istaknutom mestu.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava smatraju da je ovo skandalozna odluka, jer asocira na stigmatizaciju Jevreja u vreme Holokausta. Pored ove nečuvene simbolike i zla na koje ona asocira, podjednako je besmisleno primoravati ljude da javno nose podatke o sopstvenom zdravstvenom stanju, bolestima koje imaju; pored svega, to predstavlja diskriminaciju ali i kršenje lekarske etike i principa tajnosti ličnih i zdravstvenih podataka. Potpuno je besmisleno i užasno biti identifikovan Davidovom zvezdom ili "običnim" trouglom, bez izuzetka.
Zbog ove budalaštine je morala da se oglasi i Vlada, tj. ministarka za socijalna pitanja, izjavom za Le Parisien: "Šokirana sam. Nečuveno je prisiliti beskućnike da nose žuti trougao i spisak bolesti koje možda imaju. Na najsiromašnije se ne sme upirati prstom. Tajnost ličnih zdravstvenih podataka naročito spada u osnovna ljudska prava. Ja želim da se ovakva lokalna inicijativa odmah zaustavi."


Po zamisli lokalnih vlasti u Marseju, ta kartica bi sadržala sledeće lične podatke onoga ko je nosi: fotografiju, ime i prezime, datum rođenja, zdravstvene podatke (alergije, terapije, patologija, krvna grupa, da li je osoba donor organa, lična prevencija). Prednja strana kartice ukrašena je žutim trouglom. Oko 100 tih kartica je već podeljeno. U sredu je stotinak beskućnika i aktivista NVO protestvovalo protiv ove odluke ispred Gradske skupštine.
Lokalna vlast u svoju odbranu poteže nameru da tako olakša posao zdravstvenim službama "ukoliko neko od beskućnika padne ili mu je potrebna pomoć" i naročito su razočarani kritikama jer te kartice "spasavaju živote"*. Zamenik gradonačelnika je izjavio da je "zgranut ovom apsurdnom anti-kampanjom koja se protiv njih vodi, jer to dovodi u pitanje brigu za beskućnike u tom gradu, ali takođe dovodi u pitanje posvećenost grada, hitnih socijalnih i medicinskih službi i volontera da pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija. Nije potrebno da se te kartice nose vidno istaknute, jer iznad svega one omogućavaju vatrogascima i zdravstvenim radnicima pristup vitalnim podacima u cilju identifikacije, efikasne pomoći i spasavanju života* koji nemaju pristup mreži socijalnog osiguranja."

(* Da li se sećate čime se pred sudom sve vreme brani komandant US vojne baze Guantanamo na Kubi, kada mu jedan vojnik podlegne povredama koje su mu naneli ostali jer se 'ne uklapa'? Džek Nikolson u filmu "A few good men": 'Samo smo spasavali živote.' Čista mantra.)

Šest sati kasnije...


Francuzi besni zbog oznaka za beskućnike u naci-stilu

Marselj, grad na jugu francuske, primoran je da ukine sistem žutih trouglova čija je namena bila da pomogne uočavanju beskućnika, zbog optužbi za korišćenje naci-taktike. Suočivši se sa sve većom kontroverzom povodom ovog pitanja, koja je nastala u francuskoj javnosti, šef socijalne službe hitne pomoći je izjavio: 
"Promenićemo izgled ove kartice. Cilj nam je bio samo da što efikasnije pomognemo siromašnima. Stvarno nisam imao u vidu ovakvu reakciju."

Ako nekome i dalje nije jasno o kakvim se to naci-trouglovima i karticama radi, evo slikovnice za prvi razred osnovne antifašističke škole, pa neka utvrđuje iznova gradivo do mile volje:



Jasno? Jasno.
Idemo dalje.

Francuzi nisu ni usamljeni niti originalni u ovakvim gafovima.

Šiljci postavljeni protiv beskućnika u luksuznim Londonskim naseljima izazvali gnev
RT UK: Anti-homeless spikes installed in posh London neighborhood spark outrage, 08.06.2014.

Metalnim šiljcima protiv rastućeg broja beskućnika u Londonu
Al Jazeera: Homelessness rise in London met with spikes, 09.06.2014.



Humanitarne organizacije su u prvom kvartalu 2014. zabeležile broj od 2029 beskućnika koji su spavali na ulicama Londona, što predstavlja porast od 75% u poslednje tri godine. U luksuznim stambenim kvartovima, ali i ispred ulaza i izloga poznatih trgovinskih centara i brendiranih radnji, osvanuli su "anti-beskućnički" šiljci. Javnost se podelila na one koji ovaj potez osuđuju i one koji za njega imaju "razumevanja".
Na društvenim mrežama ovo je nazvano sramnim načinom odvraćanja beskućnika od spavanja na ulici. Ovi šiljci neodoljivo podsećaju na one koji su postavljeni po fasadama zgrada kako bi odvraćali golubove; postavilo se pitanje da li 'postavljači' tih šiljaka i beskućnike podjednako smatraju štetočinama? Čak se i gradonačelnik Londona pridružio glasovima u javnosti koji su protiv toga, pozvavši one koji su postavili šiljke da ih uklone. Internetom je kružila peticija za uklanjanje ovih šiljaka, koja je imala preko 8000 potpisnika.
U početku se niko od prozvanih nije oglasio da potvrdi ili opovrgne stvarnu namenu ovih šiljaka. Nekoliko dana kasnije, 12. juna, menadžment Tesco supermarketa je izdao saopštenje u kome negira da su "šiljci na prostoru ispred radnje bili postavljeni kako bi oterali beskućnike, već da odvrate od asocijalnog ponašanja kao što su pušenje i piće, jer to plaši njihove kupce."
Na tviteru je osvanuo i ovaj komentar: "Možda će fini kupci iz srednje klase odustati od uživanja u svom humusu, ako vide beskućnike pred izlozima svojih omiljenih prodavnica."



Posle višednevnih protesta i jedne noćne 'akcije' kada su šiljci ispred Tesco tržnog centra "od strane NN lica" bili zaliveni svežim betonom, menadžment te kompanije je naredio njihovo uklanjanje.
Opšti je zaključak da se ne radi o beskućnicima ili šiljcima; ti metalni šiljci predstavljaju samo dimnu zavesu za pravi problem protiv koga se treba boriti, a to je siromaštvo.

Mokranjčeva rukovet u NH3-duru

U redu, reći će neko, šta mi u Srbijici imamo sa tim besnarama na trulom i podivljalom kapitalističkom Zapadu. Kod nas, u domaćinskoj Srbiji, tako nešto je apsolutno nemoguće.
Ajdebre?

Ne u Beogradu, ili drugom velikom gradu, već u palanačkoj psihorupi poznatoj kao Negotin, dešavaju se iste stvari kao u dalekom Marseju ili Londonu. U samom centru grada i dalje stoji ruinirana zgrada nekadašnjeg salona nameštaja SIMPO iz Vranja, koja (takva kakva je) i dalje slovi kao njihovo vlasništvo. Ta zgrada je potpuno uništena, izlozi polupani, radijatori i grejna instalacija pokradeni, prostor je pretvoren u veliki javni klozet i prostor za 'asocijalno ponašanje kao što su pušenje i piće' + drogiranje. Ne, nije bilo postavljanje šiljaka; miris je taj koji tera prolaznike, ne beskućnike.



A beskućnika u Srbiji ima sve više, pa tako i u Negotinu. Palančani vam to nikada neće priznati, jer to u njihovim tintarama ne sme da postoji. Tako, ne postoji ni žena koja se tokom jula uselila u ovu ruinu, tu napravila svoj dom od kesa, džakova, krpa i sunđera. Tu je bila nekoliko dana na očigled svih, stanara Dobropoljske ulice i prolaznika koji idu do Pčelice preko puta ili Zelene pijace stotinak metara dalje. Niko od nadležnih socijalnih ili zdravstvenih službi je nije obišao, šta god da su vam o ovome rekli.
A onda se pred samo otvaranje Mokranjčevih dana, 12. septembra u prepodnevnim časovima, neko u Opštini dosetio da će učesnicima festivala smrad uticati na intonaciju i plućni kapacitet, jer se raskupusani SIMPO nalazi tačno naspram Doma kulture "Stev
an Mokranjac" u kome se odvija muzički festival. Volšebna saznanja iziskuju volšebna rešenja! Rečeno - učinjeno: komunalcima je naređeno da po hitnom postupku eliminišu ovaj problem. Naravno, umesto postavljanja šiljaka, sa gradskog groblja donete su čamove daske, koje se inače koriste za izradu betonskih grobnica, i problem je za par sati eliminisan zakivanjem istih za izloge. U SIMPO više niko ne može da uđe, a ako nešto od rezidualnog smrada i iscuri - pa, bože moj, ni država nam nešto ne miriše na ljubičice, osim povremeno na Romandu serbicu.


Eto dokaza koliko smo mi humanije društvo od onih fašista na trulom Zapadu. Kod nas nema žutih trouglova ili gvozdenih šiljaka, mi to rešavamo prirodnim, organskim materijalima, onako po Topalovićevski: čista čamovina, niks sintetika. Tako je nastavljen trend prikrivanja ruiniranih zgrada u strogom centru Negotina: ciradama, zelenim i oranž mrežama, PVC folijama i (konačno) daskama.
Foto-album "SIMPO sranje" možete pogledati na Fejsbuku.
Iako još uvek nemamo u kompjuterima čipove za miris, začepite nos ali nemojte okretati glavu ili žmuriti pred ovom sramotom svih nas, i naročito raznih lokalnih vlasti u Negotinu koje godinama unazad aktivno ne žele da reše ovaj probem, već ga dodaju sve većoj gomili palanačkih gluposti ispod tepiha.

Kanadski kontrapunkt

Zgroženi budalaštinama koje su počinjene u Londonu, gradski oci Vankuvera su povukli nesvakidašnji potez. Nesvakidašnji, kada znamo da su i oni, Kanađani, deo tog trulog, kapitalističkog, fašističkog, nehumanog i antisrBskog Zapada koji je za bratsku nam Kinu samo - Istok.
Elem, za razliku od Engleza i Francuza, od kojih nisu nasledili samo oficijelnu dvojezičnost, Kanađani su odlučili da klupe po gradskim parkovima pretvore u privremena skloništa i spavaće sobe za beskućnike. Rečeno - učinjeno, ali na koji način...
Postavljene su specijalne klupe po parkovima i stajalištima gradskog prevoza u Vankuveru, koje se noću transformišu u skloništa upotrebljiva beskućnicima. Na njima se kao naslon nalazi pano sa natpisom, premazan specijalnom bojom, usled čega se danju vidi natpis "Ovo je klupa" a noću "Ovo je spavaća soba".



Na naslonu drugih klupa ispisano je "Ovde pronađi utočište", ali kada se on rasklopi i od njega napravi nastrešnica za zaštitu od kiše, vidi se natpis "Ovde pronađi svoj dom".



Izgleda da je ipak moguće i rešenje drugačije od onog konačnog?

***
Šta je sledeće posle žutih trouglova - sterilizacija? I to smo već videli, ali ne kod pasa lutalica, već mnogo, mnogo pre. Da, u onoj Nemačkoj, u kojoj su prvo došli po jedne, pa po druge, treće... sve dok nije preostao niko ko bi završio pesmu o tom ludilu.

p.s.
Naslov ovog posta pozajmljen je iz pesme irskog kantautora Kristija Mura (Yellow Triangle, 1996).

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...