GRAĐANSKI KRUG: Jeremy R.

Društvo nultih marginalnih troškova

Džeremi Rifkin, ekonomista, akademski predavač i Njujork Tajmsov autor bestselera, u svojoj knjizi opisuje kako nas to nadolazeći "Internet stvari" (IoT) ubrzano uvodi u doba skoro besplatnih dobara i usluga, predviđajući tako globalni meteorski uspon društvene proizvodnje bez hijerarhije ali i sumrak kapitalizma.

Rifkin u samom srcu kapitalizma otkriva paradoks koji ga je doveo do slave, a koji će ga sada usmrtiti - usađena preduzetnička dinamika konkurentnih tržišta koja pokreće veću produktivnost a obara marginalne troškove, čime preduzećima omogućava da smanje cene svojih roba i usluga u cilju pridobijanja potrošača i udela na tržištu. Inače, marginalni troškovi predstavljaju cenu proizvodnje dodatnih jedinica roba i usluga, ukoliko nisu uračunati fiksni troškovi. Ekonomisti su oduvek pozdravljali smanjenje marginalnih troškova, ali nisu računali na mogućnost takve tehnološke revolucije koja bi mogla da dovede marginalne troškove skoro do nule, gurajući robu i usluge u bescenje, čineći ih gotovo besplatnim, široko dostupnim, bez podleganja uticaju sila tržišta.

Danas se IoT, kao jedna sasvim nova i moćna tehnološka infrastruktura, pojavljuje sa velikim potencijalom koji će gurati narednih godina velike segmente ekonomije prema marginalnim troškovima koji se približavaju nuli. Rifkin opisuje kako se Komunikacijski internet ukršta sa Energetskim i Logističkim internetom, u cilju stvaranja nove tehnološke platforme koja bi povezivala sve ljude i uređaje. Milijarde senzora su već postavljene na prirodne resurse, proizvodne linije, električne vodove, logističke mreže, procese reciklaže, ugrađene u domove, kancelarije, prodavnice, vozila, pa čak i u sama ljudska bića, pumpajući ogromne količine podataka u globalnu IoT neuro-mrežu. Izmišljen je pojam "protrošači" ('prosumer' od engleskog 'proactive consumer', tj. proaktivan potrošač), za one koji će se priključivati na Mrežu i koristiti te ogromne količine podataka, analize i algoritme kako bi ubrzali efikasnost, drastično povećali produktivnost, smanjili skoro do nule marginalnu cenu proizvodnje i distribucije širokog spektra proizvoda i usluga - baš onako kako se to danas radisa robom zvanom "informacije".

Rifkin na kraju zaključuje kako će kapitalizam ostati sa nama i imati jednu unapređenu ulogu, prvenstveno kao agregator mrežnih usluga i rešenja, što će mu omogućiti da u budućnosti postane moćan igrač na nivou niša. Međutim, kako autor kaže, mi sada ulazimo u svet izvan tržišta, u kome ćemo se učiti kako da živimo zajedno u jednom sve većem sistemu nezavisne globalne društvene proizvodnje.

Iz kolapsa kapitalizma će se uzdići jedan radikalno nov sistem ekonomskih odnosa

U trenutku svog konačnog trijumfa, kapitalizam će doživeti sopstvenu smrt.

Politički savetnik i autor Džeremi Rifkin je u to ubeđen, uz tvrdnju da je današnji ekonomski sistem postao toliko efikasan u smanjenju troškova proizvodnje da je stvorio sve uslove za nestanak tradicionalne vertikalno integrisane korporativne organizacije. Rifkin (koji je bio savetnik Evropske Komisije, Parlamenta Evrope i državnika, uključujući i nemačku kancelarku Angelu Merkel), kaže:

Niko, uključujući ekonomiste i biznismene, ni u najluđim snovima nije mogao da zamisli mogućnost jedne tehnološke revolucije, toliko ekstremne u produktivnosti da bi to moglo dovesti marginalne troškove blizu nule, čineći na taj način proizvode skoro besplatnim i masovnim, apsolutno nezavisnim od tržišta.

Mnoge proizvodne kompanije koje posluju na tankoj margini egzistencije, zbog konkurencije ostalih malih operatera, biće primorane da se povezuju i udružuju i tako posluju sa skoro nultim fiksnim troškovima. Rifkin smatra da danas prisustvujemo konačnom trijumfu kapitalizma, posle čega sledi njegov neminovan odlazak sa svetske scene i nastupanje nove društvene proizvodnje.

Nastanak nove društvene proizvodnje

Iz pepela sadašnjeg ekonomskog sistema uzdići će se radikalno nov model, koji će pokretati izuzetan ritam inovacija na polju energetike, komunikacija i transporta. Ovo je prvi potpuno nov ekonomski sistem od pojave kapitalizma i socijalizma u ranom XIX veku; on predstavlja izuzetan istorijski događaj koji će u budućnosti fundamentalno transformisati naš način života. Zapravo, on to već radi samo mi to još uvek nismo uočili.

Neke oblasti, poput muzike i medija, već su uzdrmane kao rezultat sposobnosti interneta da malim grupama i pojedincima omogući ravnopravno nadmetanje sa glavnim etabliranim igračima. U međuvremenu, sve šira primena 3D štampe i tehnološki napredak logistike (poput postavljanja milijardi inteligentnih senzora duž lanaca snabdevanja), pokazuju kako se ovaj fenomen iz virtuelnog prenosi u fizički svet.

sadašnji ekonomski sistem se kreće pravo ka sopstvenom kolapsu

Klimatske promene

Nastanak novog ekonomskog sistema pomoći će ublažavanju ključnih izazova održivosti, kao što su klimatske promene i nestanak prirodnih resursa, te otkloniti pritisak sa same prirode. Razlog tome leži u minimalnim potrebama za energijom, materijalima, radom i kapitalom. Veoma mali broj ljudi je svestan nivoa opasnosti sa kojom se ljudski rod danas suočava, a naročito sa porastom količina atmosfeskih padavina što prouzrokuje ekstremne vremenske uslove. Ekosistemi ne mogu da uhvate korak sa promenama ciklusa kruženja vode u prirodi, usled čega smo ušli u šesti nivo izumiranja živih vrsta. Do kraja ovog veka možemo izgubiti 70% ukupne ljudske populacije, što može ugroziti našu sposobnost opstanka na ovoj planeti.

Konvergencija komunikacija, energetike i transporta

Svaka ekonomija je tokom istorije svoj uspeh oslanjala na tri stuba - komunikacije, energija i transport - ali ono što ovo doba u odnosu na druga čini jedinstvenim, po Rifkinu, predstavlja činjenica da svi oni konvergiraju u pravcu stvaranja jednog novog, super-interneta.Radikalne promene u komunikaciji su svima dobro poznate, ali revolucija u transportu je već iza ugla. "Imaćemo skoro nulte marginalne troškove proizvodnje električne energije uz mogućnost proizvodnje automobila u 3D štamparskoj tehnologiji, u narednih 10-15 godina. Na to dodajte GPS navođenje i vozila bez vozača, i ubrzo ćete videti kako marginalni troškovi transporta sa ovakvom automatizovanom internet logistikom prilično oštro opadaju."
Rifkin je naročito zainteresovan za previranja koja se trenutno dešavaju u sektoru energetike; on ukazuje na milione malih i srednjih preduzeća, vlasnike kuća i naselja koji već proizvode sopstvenu "zelenu" električnu energiju. Ovaj impuls će samo pojačavati svoj ritam, kako cena obnovljivih tehnologija bude opadala. Pretpostavlja se da će troškovi proizvodnje energije jednoga dana biti na nivou kupovine jednog mobilnog telefona:

Možete da proizvedete sopstvenu zelenu energiju, zatim se povežete na energetski internet koji se sve više razvija, programirate svoje aplikacije kako bi tamo podelili vaše energetske viškove. Preko tog lanca informacija možete koristiti i ostale podatke kako bi pratili tokove kretanja energije. Ovo nije teorija, to je već zaživelo.

Menadžment nemačke energetske kompanije E.ON je uvideo da tradicionalni centralizovani model jedne takve kompanije neminovno nestaje, pa je prihvatio Rifkinov savet da se preorijentišu ka tome da postanu energetski provajder, ostvarujući zaradu pomažući drugima da upravljaju svojim energetskim tokovima. On je pozvao i druge velike kompanije u svim sektorima da krenu istim putem, iskoriste svoju impresivnu infrastrukturu i organizacijske sposobnosti i time pomognu objedinjavanje ovakvih mreža budućnosti.

Ključ uspeha leži u neutralnosti mreže

Rifkin smatra da je ekonomska revolucija verovatno nezaustavljiv proces, ali upozorava da je mogu omesti pojedine države i velike korporacije koje pokušavaju da pobede u borbi za uspostavljanje kontrole nad internetom:

Ukoliko stara industrija može da uspostavi monopol nad cevovodima i infrastrukturom, i uspe da uništi neutralnost mreže, onda ćemo sigurno kao posledicu dobiti globalne monopole i Velikog Brata. Međutim, ukoliko uspemo da sačuvamo neutralnost interneta, to će omogućiti svakom potrošaču koji je postao protrošač, da preko mobilnog telefona i aplikacija već sada započne razmenu podataka i doprinese razvoju IoT koji sve više raste. Neko će reći kako je to stvar daleke budućnosti koja se još ne nazire, ali podsetiću vas da sam još 1989. godine, pre nego što se pojavio današnji internet, rekao kako ćemo za 25 godina imati demokratizovane komunikacije i da će 40% ljudskog roda razmenjivati informaciona dobra svih vrsta. Tada su mi rekli da se tako nešto nikada neće desiti.

Paradoks prekomerne potrošnje

Da li je Rifkin računao i na to kako će sposobnost proizvodnje jeftinih roba dovesti do još većeg pritiska na ionako istanjene planetarne resurse, ukoliko sve veća svetska populacija nastavi sa raspomamljenom kupovinom i potrošnjom? On smatra da se suočavamo sa jednim paradoksom: naša prekomerna potrošnja je rezultat našeg straha od oskudice; prekomerna potrošnja će prestati onda kada shvatimo da možemo uvek da imamo ono što poželimo.
Milenijumci (neki ih zovu i Generacija Y) su prozreli lažnu ideju da što više gomilamo i posedujemo to ćemo više biti samostalni i slobodni. Izgleda da njih mnogo više interesuju razvoj svetske mreže i ekonomija deljenja, od sumanute potrošnje zarad sebe same.

Neprofitni sektor treba da preuzme vodeću ulogu

Da li je opravdana zabrinutost kakoće kraj kapitalizma odvesti svet u haos? Rifkin smatra da će jaz koji bude nastao raspadom velikih korporacija biti popunjen neprofitnim sektorom. Onima koji u ovo sumnjaju, on ukazuje na stotine miliona ljudi širom sveta koji su na neki način već uključeni u ogromnu mrežu kooperacija:

U našem životu postoji jedna institucija na koju se svakodnevno svi oslanjamo: ona nam obezbeđuje sve vrste dobara i usluga koje nemaju nikakve veze sa profitom ili kontrolom vlasti, i bez nje ne bismo mogli da opstanemo. Radi se o našoj društvenoj zajednici. Postoje milioni organizacija koje obezbeđuju zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, brigu o siromašnima, kulturu, umetnost, sport, rekreaciju itd. Ekonomisti je ne uzimaju u obzir jer ne stvara tržišni kapital, iako stvara društveni kapital koji je neophodan za postojanje sva tri interneta. Ovaj društveni kapital itekako stvara prihod, ogroman je i, što je najinteresantnije, raste brže od BDP-a u privatnom tržišnom sistemu.

U svojoj 69. godini života, Rifkin prihvata da možda neće poživeti dovoljno dugo da vidi kako se materijalizuje njegova nada u bolju budućnost, ali smatra da kooperativna društvena proizvodnja nudi jedini moguć način kako da se u budućnosti, kao ljudska vrsta, nosimo sa izazovima održivosti naše zajednice.

Danas imamo jednu sasvim novu potencijalnu platformu koja će nam pomoći da stignemo tamo gde treba. Ne znam da li je pravi čas, ali ukoliko postoji još neki alternativni plan ja ne znam šta bi to moglo biti. Znam samo da dalje opstajanje vertikalno integrisanog sistema - koji se zasniva na velikim korporacijama, fosilnim gorivima, nuklearnoj energiji i centralizovanim telekomunikacijama, zajedno sa porastom nezaposlenosti, sve tanjim BDP i tehnologijama na izdisaju - ne predstavlja pravi odgovor.