Krpelji

Maj je međunarodni mesec borbe protiv Lajmske bolesti, koju prenose krpelji.

Priroda oko nas je baš fino mesto, ali ponekad zaista ume da bude neprijateljski nastrojena prema nama (bilo to zasluženo ili ne) - to je možda jedan od razloga zašto smo proveli hiljade godina stvarajući životno okruženje u kome ćemo što manje izlaziti u prirodu. Jedna od takvih "prirodskih" neprijatnosti je Lajmska bolest - kamperi i lovci, koji provode dosta vremena u prirodi, odlično znaju o kakvom se tipu neprijatnosti radi i šta sve može da se desi kada im se prikači "slepi putnik" u vidu krpelja.

Lajmska bolest je oboljenje koje može biti i opasno po život ljudi, a izaziva je bakterija iz roda spiroheta koja se prenosi preko pljuvačke krpelja koja u ljudski organizam ulazi prilikom ujeda. Inače, bakterije iz soja spiroheta pored Lajmske bolesti (Borrelia burgdorferi) izazivaju sifilis (Treponema pallidum) i leptospirozu (Leptospira interrogans) koja za posledicu može imati i pojavu meningitisa.

Na Zapadnoj hemisferi je ova bolest u porastu, zbog širenja populacije krpelja usled klimatskih promena koje su sve izraženije. Veoma je bitno javnost upoznati u što većoj meri šta je ta bolest, kako nastaje, kako se širi, koji su njeni simptomi i kako se protiv nje boriti. Ovo je veoma važno jer se često dešava da lekari daju pogrešnu dijagnozu, zavedeni ranim simptomima kao što su svrab, groznica, glavobolja i umor. Ukoliko se Lajmska bolest blagovremeno ne otkrije i ne leči, može izazvati ozbiljne poremećaje na koži, zglobovima (artritis), u radu srca, hronične bolove, ili kognitivne probleme poput poremećaja koncentracije ili pamćenja. Kao i kod drugih bolesti, lečenje je efikasnije ako se bolest ranije otkrije. 

Simptomi: bol prilikom uboda krpelja se najčešće ne oseća, jer njegova pljuvačka sadrži prirodni anstetik; može se pojaviti otok na mestu uboda, koji se vremenom menja, širi ili nestaje; temperatura je blago povišena i to može da prevari lekara i navuče ga na pogrešnu dijagnozu "groznice". Lajmska bolest tj. bakterija spiroheta koja je ušla u ljudski organizam, poznata je u medicini kao "imitator", jer u hroničnoj fazi podseća na Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest, multipleks sklerozu, neke oblike infarkta mozga.

Primarnu terapiju čine antibiotici (jer se radi o infekciji) a u poodmaklom stadijumu se zbog neefikasnosti antibiotika mogu primenjivati i kortikosteroidi.

Apsolutno je važno da se u što većoj meri ljudi edukuju o tome kako da zaštite sebe, svoje ukućane i kućne ljubimce od ove potencijalno opasne bolesti - od toga kako se obući prilikom odlaska u prirodu, šta uraditi kada nađete krpelja na garderobi ili koži, do toga kako prepoznati rane simptome Lajmske bolesti.

- Days of the year: May 2019 is Lyme Disease Awareness Month

A krpelji?

Krpelj (kao i njegov sabrat šugarac) pripada vrsti paukolikih grinjastih ektoparazita koji žive na koži i hrane se krvlju domaćina. Mogu da žive po nekoliko godina, tokom kojih prolaze kroz 4 stadijuma: jaje, larva, nimfa i zrela jedinka. Zanimljivo je da svaki od ovih stadijuma (osim jaja) traje po godinu dana i u tom periodu se ovaj parazit hrani samo jednom i svoj obim višestruko uvećava, da bi potom otpao sa domaćina i spremao se za narednu fazu. Životni ciklus odrasle jedinke završava se polaganjem jaja. Jaja polažu u jesen, a iz njih se u proleće izležu larve.

Pored lajmske bolesti, sifilisa, meningitisa i sl. krpelji su prenosioci raznih drugih bakterijskih i virusnih boleštija poput hemoragične groznice (u medijima poznatija kao "ebola"), paralize, alergije na crveno meso, tifusa, boginja, kožnih čireva, "pegave" groznice, kao i razne bolesti koje pogađaju domaće i divlje životinje. Takođe, sredstva koja se koriste za suzbijanje populacije krpelja, preko njih uneta u ljudski organizam često bivaju kancerogena.

Krpelji su samo prenosioci infekcije (poput Lajmske i drugih bolesti) a izvor zaraze su najčešće miševi i pacovi na koje se ovi nakače. Već smo napomenuli kakve sve boleštije koje izazivaju spiroheta bakterije šire krpelji, uključujući i današnju Lajmsku "slavljenicu".

Umeju da budu posebno zajebani kada se ljudskom domaćinu uvuku u gaće. Ne biraju mesto uboda.

Srbija se polako ali sigurno pretvara u endemsko žarište hronične društveno-političke podvarijante Lajmske bolesti. Krpelji, navareni na biračko telo kao domaćina, ušli su u sve pore ovog društva i zarazili ga bakterijom Spiroheta radicalis. Centralni nervni sistem je već u poodmakloj fazi meningoencefalitisa, noseći zglobovi društva krckaju i povijaju se pod težinom sve brojnijih parazita, sve su izraženiji simptomi slepila, demencije i parkinson-drhtavice, groznica traje bez prestanka, temperatura je u stalnom porastu, usta su sve naduvenija, oči buljavije, prsti na rukama maksimalno prepleteni, suza suzu stiže i pretiče. Srce će uskoro biti proglašeno nezavisnim od bolesnog tela zaraženog domaćina.

Najmanje jedan naduveni nos iznad ogromne trbušine ima simptome sifilisa.

Ludilo, kao terminalna faza soc-lajma, sve više hvata maha.

Paraliza je opšte stanje duha i tela nacije.

Baš kao i besnilo.

Krpelji i glodari, šugarci, bubašvabe, smrdibube, uholaže, kotrljani, stenice, pužovi, buljuci drugih ekto i endo parazita... samo nam još kuga nedostaje pa da se vratimo u toliko željeni srednji vek. Eto, i Boj na Kosovu smo pre neki dan opet imali, i - naravno - pobedili. I opet ćemo, ak... pardon - čim zatreba.

Kako bi drugačije pa moglo da bude u Krpeljistanu?

Nikako.

Drugačije, to.

Najgore je što su ovi krpelji odavno bili prepoznati, a simptomi bolesti registrovani. Pa opet, oni su se svi pretvorili u jaja, ućutali, čučali i čekali trenutak da iskoče, porastu i osamostale se. Pa krenuli da opet piju krv, redom.

I tako, prođe još jedan maj, mesec borbe protiv Lajmske bolesti.
A mi - ništa. Krpelji su i dalje tu gde su.

Nije im ništa

- Šta im je?

Blic, 07.11.2014.

PUTIN O HITLERU: Ne vidim ništa loše u paktu sa nacistima

Vladimir Putin izjavio je da ne misli da je pakt Sovjetskog Saveza sa nacistima, takozvani Ribentrop-Molotov sporazum, bio pogrešan potez već da je bio sasvim u redu. On smatra i da su Britanija i Francuska krivci za to što je Hitler ušao u Evropu, a ne ovaj ugovor koji je potom doveo do podele Poljske. "Bile su to metode spoljne politike tog vremena. Sovjetski Savez potpisao je sporazum sa Nemačkom, a ljudi su mislili da je to loše. Šta je loše u tome što SSSR nije želeo da ratuje?" rekao je Putin na sastanku sa mladim istoričarima u Moskvi. Tajni protokoli ovog pakta odnosili su se na to da su nacisti i komunisti dogovorili da podele Finsku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, Rumuniju i Poljsku kao teritorije na koje žele da utiču. Kremlj je ovo negirao sve do 1989. godine. Putin smatra da su tajni protokoli i dalje predmet rasprave i da se i dalje vode rasprave o Ribentrop-Molotovom paktu gde se Sovjetski Savez navodi kao krivac za rasparčavanje Poljske.

Gerila, 29.05.2019.

Martinović smatra da je Srbija trebalo da stane uz Hitlera i fašizam

"Da nije bilo 27. marta, ne bi nikad bilo Nezavisne države Hrvatske, ne bi nikad bilo Kraljeva, ne bi nikad bilo Kragujevca, ne bi nikad bilo streljanja našeg naroda u Mačvi, ne bi bilo šiptarskih zločina na Kosovu i Metohiji. Na tu vrstu avanturizma, na tu vrstu herojstva, a kada unapred znate da je stvar izgubljena, mi Srbi danas više nemamo pravo. Trebalo je da Srbija stane uz Hitlera. Mi smo izgubili II svetski rat." izjavio je šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, Aleksandar Martinović. On je podsetio i da je "svaki sedmi Srbin izgubio život u Drugom svetskom ratu, a svaki 49. Englez."

***

Da li bi Aleksandar Martinović, na zapovest Aleksandra Vučića, izjavio sve to što je izjavio, da nije bilo one prethodne izjave Vladimira Putina? Da li Martinović u Skupštini uopšte sme da diše bez naredbe (ili dozvole) Vučića? Da li Vučić pušta svoje dobošare i pseta sa lanca ponovo na Englesku, kao što je to radio njegov politički praotac Nikola Pašić, po nalogu ruske carske obaveštajne službe tj. njegov duhovni vođa Šešelj po nalogu ovdašnje filijale istih i Slobodana Miloševića? Ili kao što je sve to, do u reč, mlađani "Ministar Istine" i sam 1999. radio, na Šešeljevu komandu?

Dokle više otrcana boljševička hajka na Englesku, ta stara Staljinova hladnoratovska rak-rana što od svih Zapadnih saveznika koje je varao, jedino Čerčila i Veliku Britaniju nije uspeo da na kraju prevari? (za šta je dobrim delom bio zaslužan i Džordž Orvel) Onu istu Britaniju koja je na dan 27. marta 1941. sama vodila rat protiv Nemačke, Italije i Japana - u Evropi, Africi i Aziji - dok je tog istog dana SSSR bio uljuljkan u savezničku uspavanku koju je Staljinu na uvo do juna iste godine pevao Hitler.

Ne, bolje je i dalje bukariti pašićevštinu i crnorukaško-udbašku politiku Vojislava Šešelja. Od mozga i pameti evidentno jeste, ali Šešelja se ova stoka nikada nije odrekla. Njegovi "očinski" saveti u Skupštini pre neki dan, bili su isuviše providni da sakriju tu notornu činjenicu.

Što bi vojvođani rekli - u očin, svi.

Na kraju, odgovorimo na pitanje s početka:

- Nije im ništa, takvi su sve vreme.

Vučko

Goran Vučković

1965-2019

Otac. Muž. Pesnik, za malu i veliku decu. Urednik. Izdavač. Boem. Veseljak. Sekretar negotinskog GSS. Saučesnik u Negotinskom Fokusu. Jedan od inicijatora osnivanja Građanskog kruga. Negotinski 1 od 5 miliona. Naš drug.
Sve to, i još mnogo više.

Zauvek.

Maj

maj 1995.

Sa brda oko Sarajeva puca odličan pogled na Valterov grad.
Puca.
Odličan.

Na slici su izletnici - Stwučnjak za maljutke, bazuke i twomblone, njegov Lični Nosač "pecaljki i stalka za kameru" i njihov ortak Master menadžmenta lopatne asanacije zemljišta po kome je ta ekipa hodala. Pored njih, tu je i buljuk lokalnog i zemunskog bašibozuka, koji neizbežno statira uz njih do dana današnjih.

maj 2019.

Sa skupštinske govornice puca odličan pogled na Kosovo i još odličniji na Srbiju.
Puca.
Odličan, odličniji.

Ekipa je ponovo na okupu, doduše samo malo izmešanih uloga glede komandovanja. I dalje su tu pištolji, stwani plačenci, jebatčuvammatew prolaznici, ratohuškanje, strahohuškanje, "maljutkemaljutke", zveckanje oružj... pardon - pecaljkama i stalcima za kameru, lopatama, asanacijama, džakovima glasačkih listića kupusa i maketama najnovijeg ruskog naoružanja iz sedamdesetih godina prošlog veka, laganje, propaganda, mobilizacije, borbene gotovosti, prenemaganje, vulinisanje, stručnjaci, nosači, masteri, četnici, buljuci bašibozuka.

Izletnicima je trebalo tačno četrnaest godina da se u punom zamahu sa Pala vrate nazad u Beograd i nastave tamo gde su u Bosni stali.
Beogradu se treba osvetitii za sve otpore.
Srbiji se treba osvetiti jer nije dovoljno Srpska, već samo "srbijanska".
Treba se osvetiti jer Beograd i Srbija nisu dovoljno Srbistanski.

Maj je povazdan bio mesec ekskurzija, a ova kradikalska "ekskurzija" predugo traje.

Sav cirkus u poslednjih nekoliko dana organizovan je zato što sumanuti Aleksandar Vučić za jun, nakon Samita u Parizu, priprema veličanstvenu organizaciju 630. godišnjice Kosovske bitke, kao i 30 godina otkako je Slobodan Milošević zajahao Srbiju na tom istom mestu - i još uvek nije sjahao. Zbog svega toga, Vučić nikome - ali baš nikome - neće dopustiti da mu tu proslavu pokvari, jer se nameračio da prevaziđe Mioševića: sve je odradio - ratove, slomove, pljačku, kontramitinge. Ostalo mu je još samo da upriliči i jednu Gazimestansku farsu, po svojoj meri. U tu svrhu, upravo teku najozbiljnije pripreme da celo Kosovo polje preseli u centar Beograda, glumci i statisti odavno spremaju svoje uloge i uvežbavaju scene, oružje, oklopi, konji, barjaci, janičari, izdajnici, Marko - svi spremno čekaju na znak da predstava konačno može da počne.

Konačna predstava može da počne.

Pa da Šizoje pusti i koju suzu radosnicu, i to onu pravu - gazimestansku.

Red bi bio.
Odavno nije.

Hell's kitchen

Danas, u mehani Narodne skupštine Srbije, na meniju imamo Kosovski lonac:

- predjelo: tucana farbana jaja (na berlinski način)

- glavno jelo: majske žabe (na italijanski način)

- desert: junske francuske puslice (na pariški način)

Napomena:
Desert ne služimo do okončanja pregovora u Parizu. Nakon toga desert ne služimo dezerterima. Čak ni u avionu.

Hvala na poseti.
Prijatno!

U Beogradu,

27. maja 2019. god.

Uprava

(potpis nečitak)

Reči su prve

Užasi zločina ne počinju nasiljem, Holokaust nije započet masovnim ubistvima - već predrasudama i propagandom.

Ne postoji mnogo stvari koje mogu da me uplaše, ali ekstremizam u svakoj svojoj formi svakako može.

Svi smo dosta toga čuli o ekstremizmu radikalnih islamskih grupa, i - da, to jeste zabrinjavajuće. Međutim, celoj jednoj religijskoj zajednici sa preko milijardu sledbenika prilepiti etiketu "opasno" zbog ogavnih akcija najradikalnije manjinske grupacije unutar nje, takođe predstavlja ekstremizam i treba ga nazvati pravim imenom. 

Svi smo čuli i za one koji krijumčare ukradenu decu preko granice, i - da, to jeste zabrinjavajuće. Međutim, zbog toga generalizovati stav prema migrantima koji bi preko južne granice da uđu u SAD i stavljanje azilanata u isti koš sa krijumčarima dece, takođe predstavlja ekstremizam i treba ga nazvati pravim imenom.

Ukoliko ne prepoznamo ekstremiste u sopstvenim redovima, krenućemo opasnim putem.

Lično smatram da je poređenje bilo koga sa Hitlerom i/ili nacistima preterano, ali ovih dana se i ne osećam baš u skladu sa tim. Neke od izjava na račun muslimana i migranata, koje iznose medijski stručnjaci, političari i obični Ameri, na zastrašujuć način odjekuju antijevrejskom nacističkom retorikom.

• Narod je uvek moguće potčiniti volji vođa. Samo mu treba reći da je napadnut i optužiti pacifiste za manjak patriotizma jer državu izlažu opasnosti. To funkcioniše na isti način u svakoj državi.

Herman Gering, jedan od onih u samom vrhu nacističkog režima, bio je zarobljen i izveden pred sud od strane Saveznika nakon okončanja Drugog svetskog rata. Tribunal u Nirnbergu proglasio ga je krivim po optužbama za počinjene ratne zločine, zločine protiv mira i protiv humanosti, i osudio na smrt. Gornji citat je preuzet iz objavljenog zapisa privatnog razgovora sa jednim poznatim psihologom, tokom suđenja (1946).

Moramo imati na umu da Hitler i nacisti nisu započeli Holokaust ubijanjem miliona Jevreja u gasnim komorama.

Holokaust je započet rečima. Hitler i nacisti su iskoristili već postojeće antisemitsko raspoloženje u Nemačkoj podstičući strah i predrasude širenjem lažnih i/ili obmanjujućih informacija na račun Jevreja - jednom rečju: propagandu. Igrali su na kartu patriotizma kod nemačkog naroda, zloupotrebili njegova strahovanja i osećaj za pravdu, naterali ljude da poveruju kako je najlogičnija i najrazumnija stvar na svetu zvanično obeležavati Jevreje i uskratiti im njihova prava i slobode u ime opšte bezbednosti. Nacisti su uspeli da progon i nasilje nad Jevrejima (i ostalima) prikažu ne samo prihvatljivim, već neophodnim, jer su svi "oni" predstavljali neposrednu opasnost za nemački način života.

Bila je to igra na duge staze. Hitler je podsticao ili stišavao svoj antisemitizam godinama, zavisno od publike kojoj se obraćao. Istrošio je humanost svog naroda tokom godina konstantnog laganog trovanja predrasudama i zastrašivanjem. Tom trovanju je dao dovoljno vremena da se slegne, poveže se sa ekonomskim, društvenim i političkim problemima za koje bi on potom mogao da svali krivicu na Jevreje. 

Holokaust je započet dugim nizom godina retorike i propagande koje su utirale put diskriminaciji i represiji, uglavnom u ime sigurnosti i bezbednosti.

Potom je na red došlo interniranje u koncentracione logore.

A onda i gasne komore.

Pristojni ljudi, koji bi normalno bili zgroženi takvim stvarima, dopustili su da se one dese.

Upravo je to ono što zastrašivanje (strahohuškanje?) i propaganda rade, i zato je veoma bitno da ih svi prepoznamo kada/ako ih ugledamo.

Ukoliko se o islamu informišete sa antiislamskih sajtova i izvora vesti, ili se informišete o imigrantima i izbeglicama sa medija koji o njima negativno pišu - zastanite na tren i porazmislite: ukoliko ste hrišćanin, da li bi ste uputili nekoga na antihrišćanski sajt kako bi se tamo informisao o tome šta je hrišćanstvo? Da li bi ste nekoga uputili na antisemitski sajt da se informiše o judaizmu?

Uopšte nije teško povaditi određene citate i tvrdnje iz Biblije, povezati ih sa pričama i vestima o nasilju i ekstremizmu hrišćanskih terorističkih grupa (naravno da i to postoji) ili pojedinaca, pa napraviti vebsajt na kome bi sve izgledalo kao da hrišćani nameravaju da pokore ceo svet, ubijaju preljubnice, potčine žene, kamenuju neposlušnu decu, sve redom prisile da poštuju njihovu veru. Da li bi takav vebsajt bio pouzdan izvor informacija o hrišćanstvu, za njegovo proučavanje, ukoliko bi sve što o religiji znamo bilo vezano za vesti o nasilju ekstremističkih grupa i pojedinaca?

Naravno da ne bi bio.

Bila bi to najgora vrsta propagande i odavala bi u potpunosti lažnu sliku onoga u šta većina hrišćana veruje. A upravo to je ono što mnogi vebsajtovi (čiji autori tvrde da služe edukaciji ljudi o islamu) rade, i strašno je što mnogi ljudi to uopšte ne prepoznaju.

Sve smo to već videli, i zato proučavamo istoriju.

Danas imamo prikupljene i dostupne sve informacije o tome kako se odigrala jedna od najstrašnijih priča u ljudskoj istoriji. Nadam se i molim da smo dovoljno postali svesni da se čak ni ne igramo početnim činom neke nove od tih priča.

Rečima.

- Annie Reneau: Human atrocity doesn't start with violence. It starts with prejudice and propaganda. (UpWorthy, 16.05.2019)

U ur-fašističkim društvima nevolje i problemi nikada ne nedostaju, samo je potrebno naći odgovarajuću društvenu grupu (poželjno je što manju, što nesposobniju da se brani) i proglasiti je žrtvenim jarcem. Posle sve ide samo od sebe, klizi k'o podmazano. Jer "funkcioniše na isti način u svakoj državi".

Zato glavnu ulogu u strahohuškanju uvek imaju Ministin i svaki Vinston Smit koji u njemu sedi, prekraja prošlost i stvara "današnju budućnost". Bez njih bi svi Hitleri ovog sveta ostali u mračnim ćoškovima svojih sokaka i pišali u gaće u strahu od sebe samih. Mucajući, kao i obično.

Na početku beše reč.
Na kraju, tišina.

Mile

Ide Mile.

Idu i drugari.

Ojha!

Dosta breee

Rešenje problema stada nisu Vođe u crnim odelima. Oni su problem.

Rešenje problema stada su crne ovce. Oni koji svima smetaju i protiv kojih su baš svi. Uzbunjivači. Misleći. Neuklopivi u palanački neum. Oni koji štrče svojim "ja" i nikada ne govore "mi" i "moramo". Samo tako ljudi prestaju da budu stado i postaju društvo.

U suprotnom... good night Srbistan.
I dalje.

p.s.

Ukoliko ste pomislili da je Vučić originalan (tj. po prvi put u istoriji) sa ovim autobuskim karavanima i sendvičarenjem, prisilnim okupljanjem zaposlenih u državnim firmama i ustanovama, pa čak i izvođenjem dece iz škola u vreme nastave u cilju davanja "podrške" Vođi - grdno grešite. I to je plagirao, kao i sve ostalo što radi.

U tekstu koji prati ovaj video klip, kaže:
"Kako izgleda Putinov Puting - Budućnost Srbije?
Fenomen mitinga podrške vlasti koji organizuje sama vlast je u Rusiji odavno poznat pod nazivom Puting. Šuška se da se pojava Puting polako proširuje i na Srbiju, na čemu braći Srbima u ime svih Rusa velike čestitke."
Od Putina mazneš mitinge podrške sebi, od Miloševića kontramitinge protiv opozicije, štrpneš malo levo, malo desno, malo gore, malo dole, strpaš u svoju usijanu ludaju, dobro protreseš i prijaviš novi patent za "po prvi put".
A stado... konsternirano blene u Vođu.
I bleji.

- Građanski krug post#888 (03.10.2015): O dobrovoljnom ropstvu (Etjen de La Boesi: Politika poslušnosti - Rasprava o dobrovoljnom ropstvu, 1550)

Patokratija na srpski način

Kako smo iz partokratske "tradicije", duge bezmalo vek i po, prešli u patokratiju?

Na početku, hajde da uklonimo nedoumice oko toga šta je partokratija a šta patokratija. Da li se one razlikuju za samo jedno "malo r" ili ima tu i nečega dubljeg, suštinski različitog? 

Definišimo te pojmove:

Partokratija (partikratija, partitokratija) je de fakto oblik vladavine kojom je politički proces u jednoj zemlji podređen interesima političkih stranaka (jedne ili više njih) u odnosu na građane kao nosioce suverenosti. Na taj način ona je po svojoj suštini negacija demokratije, odnosno predstavlja njen izvitoperen oblik. To je jedan paralelni poredak kojim političke stranke uzdižu svoje interese iznad opštih potreba društva i podrivaju politički i ukupan sistem vrednosti u jednom društvu. U partokratiji stvarna vlast se ne nalazi u institucijama države, već u vladajućim strankama i to tako što partije utiču i podređuju sebi: 1) rad pravosudnog sistema, 2) rad državnih organa i javnih službi, 3) zapošljavanje u javnim službama, i 4) raspodelu društvenog bogatstva (uključujući i prirodna resurse). Zbog toga partokratija generiše sistemsku korupciju, organizovani kriminal i opšte siromaštvo. Zbog navednog, partokratija ne samo da urušava državne institucije i demokratski poredak, već posredno ugrožava ostvarivanje Ustavom zagarantovanih ljudskih prava, a takva društva po pravilu dugoročno idu ka opštoj regresiji u svim oblastima.

Patokratija je totalitarni oblik vladavine u kome je apsolutna moć u rukama psihopatske elite i pod kojom je celo društvo izopačeno tako da ga vode i pokreću čisto patološke vrednosti. Patokratija može preuzeti na sebe bilo koju formu i neprimetno se infiltrirati u sistem koji je zamišljen kao pravedan, poput demokratije, ili u neki od očigledno opresivnih modela vlasti. Neki od znakova patokratije su: gušenje individualizma i kreativnosti, siromašenje moralnih vrednosti, centralno upravljanje, sveprisutna korupcija, tajne aktivnosti unutar struktura vlasti i prismotra stanovništva, proizvoljno i nepravedno zakonodavstvo, strogo kontrolisani mediji.

Dakle, osnovni preduslov postojanja patokratije je postojanje grupe psihopata koja se dočepala vlasti.

Svaka moralna osuda psihopatskog delovanja je kontraproduktivna. Oni su poput daltonista koji se ceo život pretvaraju da vide boje, a u stvarnosti, ne samo da ih ne vide već nemaju predstavu o tome šta su te boje o kojima drugi ljudi toliko pričaju. Psihopata bi se mogao opisati kao "daltonista za drugu vrstu doživljaja".

Psihopate, osim što nemaju empatiju, funkcionišu na nivou osnovnih nagona za opstankom i dominacijom. Oni ne osećaju potrebu za samoostvarenjem, u smislu da se usavršavaju i doprinose društvu. Sve je podređeno njihovom primarnom nagonu. Takođe, nemaju ni važnu karakteristiku običnih ljudi - ne uče iz svojih grešaka. Psihopate vremenom razvijaju masku, lažnu ličnost koja im služi kao kamuflaža među običnim ljudima.

O tome da je patokratija kao nehuman sistem neodrživa na duge staze, govori u prilog i jedna od osnovnih karakteristika psihopatije - psihopate ne planiraju dugoročno. Uz to, kao što smo već rekli, oni ne uče na sopstvenim greškama. Psihopate nisu psihotični, nisu mentalno, psihijatrijski pa čak ni zakonski ludi. Njima nedostaje emocionalna povezanost sa drugim ljudima. Oni ne razumeju da i drugi ljudi imaju prava, a razlog tome je nedostatak empatije. Oni su emocionalno plitki, koriste obmanjivanje i manipulaciju kako bi kontrolisali druge, veruju da je sve podređeno njima - jednostavno, zbog toga ko/šta su.

Psihopate imaju prirodni nagon za sticanje moći nad drugima, a kada njihov uticaj na društvo preraste u krajnju fazu (koja se naziva patokratija), svih 6% stanovnika sa psihopatološkim poremećajima čine novu "društvenu elitu" - od lokala do nivoa centralne vlasti. Duplo više je ljudi koji čine drugu grupu. To su oni koji su uspeli da izopače svoju ličnost, kako bi odgovorili zahtevima nove realnosti.
Možda najopasniji deo neinformisanosti običnih ljudi odnosi se na činjenicu da psihopatološke individue lako prepoznaju jedni druge, udružuju se i pomažu u napretku na društvenoj lestvici. Takođe, oni mogu perfektno da imitiraju normalne ljudske emocije i ponašanje, te ih je bez dugog posmatranja od strane psihijatara teško otkriti.
Neophodno je razviti svest o uticaju psihopatije na ljudsku zajednicu, kao i o načinima na koje se taj uticaj ostvaruje. Pre toga, razviti svest o tome da psihopate nisu zli i nemoralni ljudi, već samo ono što im je priroda dala da budu. Za sve, što takvi rade u društvu, nije odgovorna priroda već oni koji to društvo čine. Uz razvoj te svesti stiče se i imunizacija na društveni uticaj psihopata, a patokratija (kao njihovo političko životno stanište) postaje neodrživa.

- Partokratija (Wikipedia)

- Patokratija, šta li je to? (Novi Internet, 22.10.2012)

- Patokratija: bolest (Galaksija, avgust 2006)

- Miloš Pavkov: Pa(r)tokratija u Srbiji - uticaj psihopatije na srpsko društvo (Piskaranje, 24.09.2016)

- Miloš Pavkov: Razumevanje problema, a ne moralna osuda - ključ prevazilaženja društvenog uticaja psihopata (PULSE, 21.02.2017)

Simptomi patokratije (tj. vladavine psihopata) u Srbiji se mogu uočiti u zabrinjavajućoj meri - kroz državne službe, vlast, uticaj sredine, mobing. Razvoju ove najteže društvene bolesti najviše doprinosi neinformisanost građana o psihopatiji i njenom uticaju na društvo, pa se jasni znaci tog poremećaja često pripisuju primitivizmu, bahatosti, nuždi, pa čak i nekoj vrsti običaja.

Pašićeva Narodna radikalna stranka, Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija (tzv. Kraljeva stranka), Komunistička partija / Savez komunista, Socijalistička partija Srbije (sa satelitima SRS, ND, JUL, SPO), DOS (polarizovan po liniji DS-DSS, svako sa svojim satelitima), koalicija DS-SPS, koalicija SNS-SPS... Sve su to manje ili više bile partokratske vlasti, i razlikovale su se formalno po nivou "neophodne podobnosti" učlanjenjem u partiju kako bi se dobio posao ili neka funkcija. Ne zavaravajmo se pričama za decu, toga je bilo u svim režimima, čak i kada "nije bilo obavezno". Tačno, bilo je i "samoinicijativnih" učlanjenja, ali na takve se gledalo daleko više blagonaklono nego na one koji nisu iskazivali toliki stepen "elana" - ovo se prvenstveno odnosi na period vladavine DOS-a i u manjoj meri tokom vlasti čiju je okosnicu činila DS (do 2012).

Iako su rane naznake patokratije unutar partokratskih vlasti bile prisutne u svakom od partijski definisanih vremenskih perioda koji su prethodno pobrojani, patokratija stupa u prvi plan tek nakon lapota unutar SNS kada Vučić smenjuje rasplakanog Nikolića, u svoje ruke preuzima stranku a zatim i vlast tj. celu državu. Vučićev puč unutar vlade (2014), kada - kao prvi potpredsednik - pomoću besmislenih vanrednih izbora smenjuje Dačića i sebe postavlja na njegovo mesto, predstavlja početak patokratije kao političkog sistema koji karakteriše srpsko društvo XXI veka.

Oberpsihopatu i njegove kolege prvog ešalona sa istom dijagnozom, baš kao i one "prilagođene" iz drugog ešalona (kojih je kod nas neuporedivo više nego što to naučna zajednica tvrdi) - lako je prepoznati. I baš zato je još lakše od njih okrenuti glavu, zabiti je u pesak i prepustiti se, dići ruke od sebe (i na sebe). A to, zapravo, i ne predstavlja normalno ponašanje, već... pogađate. Upravo na praktičnom primeru našeg društva, može se videti u kojoj meri je moguće ne biti psihopata a ponašati se psihopatski, i to kolektivno. Međutim, psihopatsko ponašanje je neraskidivo vezano sa psihopatijom, čime se to vrzino kolo zatvara.

Krug je to, zatvoren.

I mnogo zajeban.

Mnogo.

Šta su dezinformacije i kako se od njih zaštititi

Dezinformacija koje se šire medijima dostižu zabrinjavajući nivo.

Kako se od toga zaštititi?

Živimo u vremenu za koje se može reći da predstavlja najuspešniji period u dosadašnjoj istoriji ljudske civilizacije. Taj uspeh se ogleda u brojnim oblastima, od ljudskih prava do demokratije. Na putu smo nestanka siromaštva još u ovoj generaciji, veoma smo blizu toga da svako dete ima neki vid obrazovanja. Jasno je da su za to zaslužni demokratija, velika imena novinarstva, odgovorni politički lideri i sami građani. Međutim, oni koji podmeću dezinformacije imaju veliku moć i prete da sve to unište. Ne treba im to dopustiti tako što ćemo odustati od nade da su svi naši ciljevi i dalje realni i ostvarljivi.

Pomoću dezinformacija se šire nepoverenje, strah i laži. Međutim, što o njima znamo više, lakše im možemo stati na put.

5 stvari o dezinformacijama koje bi trebalo da znaju svi:

1. Njima se hrane naši strahovi i veoma se brzo šire

Način na koji učimo od sveta oko nas podrazumeva da lakše pamtimo negativne od pozitivnih informacija. Dileri dezinformacija to odlično znaju i igraju na snažne emocije, zbog čega raste verovatnoća da ćemo te dezinformacije dalje deliti na društvenim mrežama - gde se one šire i do šest puta brže od stvarnih vesti.

2. Bujaju na društvenim mrežama, u brojkama koje dostižu milijarde

Što više vremena provodimo na društvenim mrežama, to više novca te kompanije zarađuju. Oni dobro znaju da ekstremni i šokantni sadržaji privlače našu pažnju, pa programiraju svoje internet stranice kako bi promovisali upravo takve sadržaje. Najpoznatije svetske novinske kuće prodaju svoja izdanja u milionskim tiražima, dok se vesti na Fejsbuku dosežu preko milijardu dnevno.

3. Koriste se i kao oružje protiv nas

Autoritarni lideri i režimi, od Brazila do Kine, koriste dezinformacije kao najnovije oružje iz arsenala drevne igre "zavadi pa vladaj" politike. Međutim, Rusija je ipak lider u toj ekipi - njihove ogromne "farme trolova" imaju legije upošljenih likova koji otvaraju milione lažnih profila i naloga sa kojih šire dezinformacije. "Rusija danas" (Russia Today) je njihovo glavno propagandno oruđe, čiji info-kanal na YouTube spada u najgledanije na svetu sa preko dve milijarde pregleda.

4. Ne samo što truju demokratiju, one i ubijaju ljude

Dezinformacijama je izazvano nasilje u Indiji i Brazilu, potpaljeno brutalno etničko čišćenje u Mjanmaru. Dezinformacjama se truje demokratija. Lažne vesti su doprinele uspehu Brexita, Bolsonara i Trampa. Sve to razara poverenje u mejnstrim medije, demokratske institucije, stvara savršeno plodno tle za antisistemske moćnike željne uspona na vrh vlasti. Upravo zbog širenja dezinformacija, društvene mreže su postale opasnost po demokratiju.

5. Na njih niko nije otporan

Ljudi širom političkog spektra su mikrotargetirani u okviru strategije polarizacije i erodiranja društva. Ruska armija trolova je u SAD kreirala lažnu stranicu Američkih crnih aktivista, koja je privukla pažnju više pratilaca nego zvanične stranice Black Lives Matter pokreta. Uobičajeno je mišljenje da nećemo nasesti na ovakve podmetačine, ali istraživanja ukazuju na to da su čak i najobrazovaniji među nama skloni da poveruju lažnim vestima, dok su ljudi stariji od 65 godina pogodniji da ih dalje šire.

Kako, zapravo, izgleda jedna dezinformacija?

Evo nekoliko primera iz stvarnog života:

Pored novoizabranog brazilskog predsednika, Tramp izgleda kao svetac - Bolsonaro hvali diktatore, namerava da uništi Amazonske šume, tvrdi da gej decu obavezno treba prebiti. Kao i u Trampovom slučaju, predizborne analize mu nisu davale velike šanse, a on je ipak pobedio. Koje je to tajno oružje upotrebio? Dezinformacije, naravno. Njegove pristalice su koristile lažne naloge da doslovno zatrpaju društvene mreže ogavnim lažima kako bi zbunili glasače i posejali nepoverenje. U tome su uspeli. Postizborne ankete pokazuju da je većina njegovih glasača poverovala u te laži, poput one da je njegov glavni protivkandidat pedofil. A tako nije samo u Brazilu. Svi smo mi targetirani, gde god da živimo i kakva god da su nam politička ubeđenja. Ovo je najozbiljnija pretnja sa kojom se demokratija danas suočava širom sveta, i moramo je razumeti kako bi smo je zaustavili.

Evo još nekih primera širenja dezinformacija, koji su doveli do gubitka ljudskih života.

U Mjanmaru su dezinformacije iskorišćene da podstaknu genocid. Laži pune mržnje, uperene na pripadnike muslimanske Rohingja manjine u toj zemlji, postale su viralne na internetu. Lažne tvrdnje o stvarima poput kanibalizma (poput one na slici, širene preko fejsbuka) širile su militantne i antimuslimanske grupe i organizacije, kako bi opravdale etničko čišćenje koje su sprovodile uz blagoslov vlasti. Hiljade Rohingja porodica su bile pobijene i masakrirane, žene brutalno i masovno silovane, kuće su im bile spaljivane i sravnjene do temelja. Ti zločini su doveli do toga da zvaničnici UN takvo ponašanje u Mjanmaru proglase genocidom.

Lažne vesti se mogu koristiti za napad na određene grupe, poput migranata. Preko 10 miliona ljudi je pogledao gornji video u kome grupa migranata demolira jedna policijska kola. Pa, u čemu je problem? Snimak je u potpunosti - lažan. Radi se o kadru iz jednog igranog filma, i ova laž je u potpunosti bila razotkrivena još pre nekoliko godina. Međutim, to nije sprečilo ultradesničarske grupe u Italiji i širom Evrope da je iznova dele - pre samo nekoliko nedelja. Kompanija Fejsbuk nije ništa učinila tim povodom sve dok širenje ove laži nije postalo viralno, potpirujući sumnju, neprijateljstvo pa čak i mržnju prema migrantima.

Setite se fotografija uništenih automobila i vozila gradskog prevoza po ulicama Stokholma, koje su "spalili razulareni migranti iz arapskih zemalja". To, što je bilo zimsko vreme, na švedskim ulicama nigde snega a "potpaljivači" nose tanke majice kratkih rukava - nije smetalo da ljudi masovno dalje šire ovu priču koaj je bila lažna. Fotografija uopšte nije bila snimljena u Stokholmu, već tokom nereda u predgrađu Pariza, par godina pre toga.

Dezinformacije se koriste za izazivanje polarizacije i potpaljivanje straha i besa, kao što je to bio slučaj u Francuskoj, gde su ljudi masovno delili (više od 250 hiljada puta) pismo poznatog glumca Žerara Lanvena, u kome on kritikuje predsednika Makrona i njegovu Vladu. OK, gde je sad problem? Pismo je bilo u potpunosti lažno, jer je glumac tvrdio da je bio žrtva krađe identiteta, tj. naloga na Fejsbuku. Ovo predstavlja jasan primer upotrebe dezinformacija za sejanje nepoverenja prema vlastima (čak i kada one zaslužuju nepoverenje zbog jasnih poteza koje povlače). Sve to predstavlja veliku, ako ne i glavnu pretnju za demokratiju u današnjem svetu.

 

Fotografija devojke okrvavljene glave, koju su policajci pretukli tokom protesta, postala je viralna na društvenim mrežama u Francuskoj. Međutim, tu postoji jedan problem - ova slika nema nikakve veze sa Francuskom. Snimljena je u Madridu, pre nekoliko godina. "Vest" je nameštena, neistinita. Lažna.

U ovome se krije velika opasnost koju dezinformacije i lažne vesti sa sobom nose. Uz pomoć njih je moguće miran protest preokrenuti u nasilje, razoriti poverenje u demokratiju, naterati nas da mrzimo, pa čak i ubijamo jedni druge. Zato je bitno širiti činjenice o svemu, poput ove fotografije, i to svakome ko je to video i poverovao da je istinito.

Hajde da vidimo da li se i kako možemo zaštititi od svega toga.

5 načina načina da se zaštitimo od dezinformacija:

1. Ako nešto vidite, nešto recite!

Nemojte verovati u sve što pročitate na internetu. Videli ste neku objavu na Fejsbuku sa šokantnim informacijama o nekom političkom kandidatu? Nemojte da verujete u to što ste pročitali. Proverite činjenice iz pouzdanih izvora, i ukoliko smatrate da ste naišli makar na delić dezinformacije - podelite to sa svima.

2. Nastavite sa podrškom pravim novinarima

Većina tradicionalnih medija posluje u okvirima pravila i etike, koji ih čine daleko verodostojnijim od nekog nasumičnog lika koji objavljuje svašta po internetu. Naravno, oni nisu savršeni, ali ipak proveravaju činjenice pre nego što ih objave jer za to što objave mogu biti odgovorni i snositi posledice. Pretplata na određene novine dokazanog visokog kvaliteta, sa zaposlenima koji se bave stvarnim novinarstvom, predstavlja jedan od najmoćnijih poteza koji građanin danas mogu povući u borbi protiv dezinformisanja.

3. Pridružite se kampanji "čišćenja" društvenih mreža

Širom sveta poznat peticioni sajt AVAAZ ima jednostavan i efikasan plan kako naterati tehnološke gigante da istrebe dezinformacionu pošast sa društvenih medija - objavljivanjem činjenica verifikovanih od strane nezavisnih izvora, koje pobijaju lažne vesti. Fejsbuk je kompanija koja je itekako "osetljiva" na svoj imidž u javnosti, pa su se odazvali ovom pozivu. Pridružite se i vi ovoj kampanji.

4. Ne odustajte od demokratije

Cilj trolovskih armija je da stvore takvu klimu nepoverenja u kojoj bi obični građani demokratiji okrenuli leđa. A kada do toga dođe, fanatični ekstremisti preuzimaju komandu u svoje ruke. Moramo nastaviti da se izjašnjavamo, javno govorimo, glasamo, ohrabrujemo prijatelje i članove porodice da urade isto, da naše izabrane predstavnike uvek podsećamo da su odgovorni građanima koje predstavljaju.

5. Čuvajte nadu u čovečanstvo

Dezinformacije vrebaju naše najdublje strahove, računaju na našu prirodnu sklonost ka negativizmu, na površinu izvlače našu gnevnu i ciničnu stranu. Međutim, ukoliko naučimo da se nosimo sa argumentima ljudi koji nemaju stavove poput naših i ne misle kao mi, i to sa dosta empatije, sluha i mudrosti, onda ćemo moći da se sa njima povežemo mimo naših razlika. Svi mi imamo daleko više zajedničkog nego što nas naši strahovi teraju da verujemo. Ukoliko u ovome uspemo, možemo zajedno postići zaista neverovatne stvari.

Podelite ovaj tekst svojim prijateljima, recite im da je dezinformaciona pretnja realna i da se protiv nje može boriti znanjem.

- Rick Patel: The urgent threat of disinformation and how we can protect ourselves (AVAAZ, 20.05.2019)

Građani Srbije su danas zatrpani megatonama, kako svetskih tako i domaćih dezinformacija, poluinformacija i bezočnih laži. Pogledajte samo naslovne strane "novina" po kioscima ili udarne naslove po info-portalima, i priznajte sebi da vam se makar zavrtilo u glavi... ako vam se već nije smučilo. Svrha dezinformisanja je da eliminišete i jedno i drugo, prihvatite ponuđeno kao činjenice, istinu. Dodatno uskraćivanje kritičke i nezavisne provere objavljenih ludorija po medijima, samo armira kolektivnu hipnozu o Zlatnom dobu u kome živimo po prvi put u istoriji.

Razni izveštaji o ratnim uspesima iako nismo učestvovali u ratu, ekonomskom rastu i investicijama nakon "pobede", rusko oružje tek što nije stiglo, netransparentni ugovori o prodaji zemlje strancima i burazerskom ugrađivanju u iste, izborne laži, prevare i neprekidna krađa, On je sve najnajnaj i sve je po prvi put otkad je zajahao ovu zemlju po drugi put, dinar u vrhu najjačih svetskih valuta, bezbroj doktorata i diploma kao apsolutni originali falsifikata, ako niko drugi neće onda Srbija hoće (da bude kineska kolonija u srcu Evrope)...
I "demokratska" i "napredna" vlast koriste skoro u ime iste timove propagandnih magova, da promovišu sopstveno farbanje stvarnosti i bežanje od odgovornosti za sudbinu društva koje ih je izabralo. Dovoljno je spomenuti samo vrh propagandista-preletača: Šaper, Krstić, Mitrović, Vučićević, Popović. Omiljeni i dovoljno upotrebljivi i kod jednih i kod drugih.
Pametnome dosta.

Lažne činjenice ne postoje.

Ili je laž, ili je činjenica, istina.

Sve ostalo je u domenu ali-kaide, apologeta laganja koji obavezno kažu "da, ali..."
Tu ih zaustavite, činjenica i istine ne poznaju "ali".
Tačka.