tuc-muc-kuc

Berlinski kongres za 21. vek je došao i prošao, ni nalik svom čuvenom prethodniku iz 1878. A "neki" se baš ubiše od najave epohalnih događaja, naravno - po prvi put u istoriji.

Elem, cela priča se može svesti na tri reči - tuc, muc i kuc.

#1 tuc 

džentlamen

Fotografija objavljena na Instragram stranici nečega što sebe zove "buducnostsrbijeav", predstavlja bedan pokušaj propagande - nameštena poza za slikanje, dostojna onih iz Staljinovog doba.

Kao, on (Srbin) da tuca a ona (EU) da ispoštuje njegove običaje vezane za jaja i farbanje.

Obrnuto bi ovde garant bilo pogrešno shvaćeno, u stilu "šta sve predsednik Vučić mora da trpi dok ovi iz EU tucaju Srpski narod, eto čak je i svoje jaje žrtvovao na braniku otadžbine".

Doneo korpicu punu prefarbanih uskršnjih jaja, jedno uvalio Mogerinijevoj, zauzeo pozu za t...kucanje, rekao "slikajte!", ulupano jaje vratio u korpicu, seo.

I tačka.

#2 muc

kucali-kucnuli

Hajde što domaći uvlakački mediji uobičajeno lažu da ga je Mogerinijeva "dočekala" na dolasku u Berlin (nije, već je to bio prvi sastanak po dolasku), ali kako je to on njoj "odneo kao poklon korpicu uskršnjih jaja" kada ona tu korpicu nije uzela u ruke niti je potom zadržala?

A sada, biser:
Direktiva propagandnog trusta kradikalskih mozgova da se ono što se radi sa uskršnjim jajima nikako ne naziva pravim imenom "tucanje" već samodupeuvlakački "kucanje", dostojna je onog keženja i prenemaganja kada su na istu foru američkog ambasadora u Srbiji zvali "Skat" umesto "Skot". Posle su počeli da ga "izgovaraju" kako treba, ali tek nakon što je Šizoje dobio par puta po njušci pa uzvratio pričom da se "taj, kako god da se izgovara njegovo prezime, meša u unutrašnje stvari Srbije i radi za njene neprijatelje".

Tako će biti i ovoga puta - dok je Oberklovn u Berlinu, biće "kucanje". Kad ga tamo ispuši (a ispušio je, i to očekivano, crnjanskog), čim se vrati u svoj brlog, u koji je pretvorio celu Srbiju - krenuće "tucanje".

I tačka.

#3 kuc

Šta "kuc"?!

To je zbog onog "av" u "buducnostsrbijeav".

Niste valjda pomislili na nešto drugo...

prc

Deder da vidimo kako je prošlo to boljevasnašo čukanje:

AV: E! Treba* da izaberete jedno. Trava. Ovo je braon, ovo je crveno.

FM: Crveno. Crvenkasto. Nadam se da su kuvana, hahaha. Okej.

(kuc kuc kuc - triput, kako i treba)

AV: Pobedili ste**, kao što vidite. Pobedili ste.
FM: Divno.

AV: A sad i sa druge strane.

FM: Sa druge strane?

(kuc kuc kuc - naravno, triput)

FM: Sad ste Vi pobedili.

AV: Ma nije važno.

FM: Pa to je win-win.

AV: Da.

FM: Tako bi i trebalo da bude.

AV: Hvala.

FM: Hvala Vama, bilo mi je drago.

_____

* U želji da kaže "treba da izaberete", rekao je "you need to choose it" (trudeći se da ne kaže "must" ili "have to", jer ne sme gazdama da kaže kako nešto moraju). Nažalost, nesrećno izabrana fraza zapravo znači "treba vam da izaberete", što iznova pokazuje ne toliko nepoznavanje engleskog jezika koliko razotkriva falično obrazovanje u diplomatskom izražavanju osobe koja umišlja da sve zna. Jednostavno, dovoljno je bilo da kaže "choose one, please". Nema veze, ovde ni domaći jezik nije jača strana, zašto bi to bio slučaj sa nekim od stranih. Ionako ga niko više niti sluša niti razume, kojim god da jezikom govori.
** "You won" (pobedili ste), izgovorio je kao "ju uan" - kao "one" (jedan)... još jedan od izliva opsednutosti samim sobom.

***

Prvo triput kucaš spreda, pa pobede tvoje gazde.

Onda kucaš još triput, al' otpozadi, sa druge strane, pa te oni puste da pobediš kad se vratiš kući. Koga da pobediš? Pa one koje jedino možeš non-stop da tucaš u mozak - građane Srbije. Nikoga drugog.

Mogerinijeva je jasno i glasno rekla: "It's a win-win".

Svako (ga) dobija.

I tačka.

I tako nam u šali i veselju prođe još jedan april, mesec budala.
Vidimo se u Parizu.
Možda baš u Fošovom vagonu, u Kompjenju, onom istom u kome su već bile potpisivane kapitulacije.
Tri tačke.