Bogovi i botovi protiv slobode govora

Nalozi funkcionera vlasti na društvenim mrežama nisu zona u kojoj ne važi sloboda govora

U ponedeljak, 7. januara, Četvrti okružni apelacioni sud je potvrdio odluku iz 2017. po kojoj nosioci funkcija u vlasti ne smeju blokirati na fejsbuku pojedince samo zbog njihovih stavova. Konkretan slučaj, Dejvison protiv Rendalove, dobio je na publicitetu zbog očigledne paralele sa Trampovim neustavnim pokušajima da na tviteru blokira svoje kritičare. Međutim, ova odluka Apelacionog suda je značajnija od samog Velikog Blokera, jer postavlja suštinski princip: Vlastodršci ne mogu uzvratiti na reči koje im se ne dopadaju tako što će suzbijati slobodu izražavanja na društvenim mrežama.

Cela ova frka je podignuta oko fotelje Filis Rendal, predsednice Odbora supervizora okruga Laudon u Virdžiniji. Sa ustavne tačke gledišta, Rendalova je u ovom slučaju dosta toga uradila na potpuno pogrešan način. U svojstvu predsedavajućeg pomenutog odbora, ona je otvorila Fejsbuk stranicu kako bi komunicirala sa biračima. U jednom od postova je napisala "Ja zaista želim da čujem od bilo kog građanina Laudona stav o bilo kom pitanju, zahteve, kritike, dopune ili samo vaša razmišljanja." Pored toga, ohrabrivala je stanovnike Laudona da je kontaktiraju preko "Fejsbuk stranice Okruga".

Brajan Dejvison, jedan od stanovnika Laudona, doslovno je shvatio ovu poruku Rendalove pa je napisao komentar na jedan njen post, u kome oštro kritikuje navodnu korupciju u lokalnom školskom odboru, zbog sukoba interesa koji postoji između članova školskog odbora i članova njihovih porodica. Rendalova je odmah obrisala ceo post, uključujući i taj komentar, i blokirala Dejvisona na 12 sati, tokom kojih on nije mogao da komentariše objave na toj stranici niti da šalje privatne poruke. Ispalo je, tako, da Rendalova i nije toliko voljna da čuje stav "bilo kog građanina Laudona o bilo kom pitanju".

Dejvison je podneo tužbu, pozvavši se na kršenje njegovog prava na slobodu govora, koje mu garantuje Prvi amandman američkog Ustava. Federalni okružni sud je doneo presudu u njegovu korist, zaključivši da "uvređenost Rendalove tužiočevim stavovima" predstavlja "nezakonitu osnovu za njene postupke". Sud je objasnio da "suzbijanje kritičkih komentara na račun izabranih zvaničnika predstavlja suštinski oblik diskriminacije izražavanja stavova, od čega nas štiti upravo Prvi amandman." Dakle, Rendalova je "počinila smrtni greh na teritoriji koju Prvi amandman čuva", zbog čega joj je sud naložio da više nikada ne blokira kritike na svojoj Fejsbuk stranici.

Četvrti okružni apelacioni sud se složio sa ovom presudom: "Odluka Rendalove da blokira Dejvisona zbog njegove tvrdnje o korupciji u vlasti, predstavlja jasan primer diskriminacije stavova." Još gore, Rendalova se upustila u tu avanturu diskriminišući stavove na Fejsbuk stranici koju je sama pretvorila u "javni forum". Javnim funkcionerima je "strogo ograničena" moć "regulisanja privatnog govora" na javnim forumima. Oni svakako ne mogu suzbijati slobodu govora na nekom forumu koji su sami kreirali u svrhu interakcije sa biračima. Nije bitno što je u ovom slučaju forum zapravo stranica na Fejsbuku, a ne neki "tipičniji" javni forum - poput gradskog parka ili trotoara. Činjenica, da je "Rendalova izabrala da kreirala svoje elektronsku pijacu za razmenu ideja" na "privatnoj platformi" (kao što je Fejsbuk) - umesto na nekoj koja je u državnom vlasništvu, pred američkim Ustavom ne predstavlja nikakav osnov za rezličit tretman. "Mi ne verujemo", kaže se u zaključku Suda, "da Prvi amandman služi za povlačenje takvih proizvoljnih linija."

Sudska rasprava oko političara okruga Laudon možda ne izgleda kao neko posebno bitno poglavlje u ustavnom pravu. Međutim, shodno odluci Vrhovnog suda iz 2017. godine, društvene mreže danas predstavljaju "najvažniji" moderni forum "za razmenu ideja i stavova". Državni zvaničnici koriste Fejsbuk, Tviter i Instagram kako bi uticali na naše umove onda kada se tome najmanje nadamo. Dok dokono skrolujemo kroz beskonačne fidove, spuštamo svoj odbrambeni gard prema propagandi i razvijamo neuobičajenu ličnu povezanost sa javnim ličnostima i zvaničnicima vlasti. Članovi Kongresa imaju sopstvene timove koji upravljaju njihovim profilima na Tviteru, sa zadatkom da kongresmene predstave mudrijim, duhovitijim i pouzdanijim nego što to oni zaista jesu. Ljudi obično glasaju za one koji im se dopadnu, a dopadnu im se upravo oni koji ih šarmiraju na društvenim mrežama.

Neslaganje predstavlja pretnju za političke brendove. Postoji jedan razlog zbog koga Tramp blokira kritičare a retvituje uvlakače: On želi da njegov fid na Tviteru bude odraz načina na koji on vidi samog sebe, a ta njegova napumpana predstava o sebi ne toleriše nikoga ko bi mogao da je ispumpa. Filis Rendal je verovatno imala daleko benigniju nameru kada je blokirala Brajana Dejvisona, ali Prvi amandman svejedno zabranjuje takvo njeno cenzurisanje. Naše je pravo da kažemo oštre, pogrdne pa čak i pakosne reči na račun naših političara, i da to uradimo na društvenim mrežama, kako bi ceo svet imao priliku da donese svoj sud o njima - i nama.

- Mark Joseph Stern: Appeals Court rules lawmakers cannot block their critics on social media (Slate, 07.01.2019)

Eto dokaza da se Srbija i Amerika ne razlikuju mnogo, po tome da i ovde i tamo ljudi vole da se nadgornjavaju po sudovima. Istovremeno, eto dokaza koliko su Srbija i Amerika daleko kada su u pitanju nezavisnost sudova, pravna država, sloboda govora i medija - iskazano u astronomskim jedinicama.

Budžovani i buzdovani obožavaju da se igraju bogova Fejsbuka, Tvitera, Instagrama, Tamblera, Blogera, Pinteresta i bezbroj drugih gubilišta vremena i pameti. Na svako, pa makar i najmanje, peckanje i bockanje (ili, nedajbože, argumentovano kritikovanje) oni trenutno uzvraćaju ultimativnom silom, božjim čekićem, gromovima i munjama, balegarenjem, antraksom, taktičkim nuklearnim udarima, upadima hakera i policijskih specijalaca u vaše živote, pa čak i - blokiranjem vaših naloga.

Problem je u tome što oni ne smeju da blokiraju većinu ljudi koji ih kritikuju, jer im zapravo prija svako spominjanje njihovog imena (u dobrom ili lošem svetlu); to je gorivo kojim oni konstantno podgrevaju sopstvenu odavno ukiseljenu supu sujete, bez ikakve namere da je takvu jednog dana pokusaju. A taj dan uvek dođe.

I zato, umesto da vas blokiraju, oni angažuju buljuke bašibozuka tj. "botova" koji će vam ogaditi svaku pomisao korišćenja društvenih mreža - daleko bilo, kritikovanja spomenutih "bogova". Cilj je da vam ogade kritiku i pravo na slobodno izražavanje stavova do te mere, da jednoga dana sebe jednostavno autocenzurišete opštim samoisključenjem iz života.

Problem je, za nas, u tome što Srbija nema ni svoj Prvi amandman niti sudove koji su normalni i na koje se možete osloniti da će vas zaštiti od bezakonja.

Problem je, za njih - bogove i botove, u tome što je život ipak nešto drugačije od sumanute predstave u kavezima u njihovim glavama. Rešetke tih kaveza se, poslednjih dana, baš drmaju.

Mnogo.

Denis i Napasti

Sveti Denis (Dionizije) je hrišćanski svetac i velikomučenik, vladika pariški iz III veka N.E. Postao je čuven po tome što su mu prvo rimljani odsekli glavu, a on se sagnuo, uzeo je u ruke i potom propešačio još desetak kilometara, pritom neprestano propovedajući pokajanje zbog grešnih misli i dela.
On je svetac-zaštitnik od ludila, sukoba, glavobolje, hidrofobije i opsednutosti.
(hidrofobija, strah od vode, jedan je od simptoma besnila)

Srbija nikako nema sreće sa svojim predsednicima, koji se sumanuto ponašaju kao muve bez glave, pritom svima stalno drže propoved o neophodnosti soljenja pameti prilikom ispiranja mozgova. Hoće to tako, kada budala umisli da glava služi kao kaca za kiseo kupus. A budala nam, ovde, nikada nije ponestajalo jer su zalihe (izgleda) neograničene. Baš kao i kamena za pomenuti kupus.

Osim onog prvog, niko od ostalih sa slike nije Denis, iako su se tokom svojih mandata iz petnih žila uspinjali da dokažu koliki su velikomučenici i propovednici. Bili su i ostali samo Napast, i ništa drugo. Od onog prvog, iz Požarevca, do ovog zadnjeg, iz Bugojna - svi, bez izuzetka.
Ovaj zadnji naročito. U njegovom slučaju ne pomaže čak ni stogodišnja baba Nadežda Pavlović, koju su nabiflali da aludira na njega kao na "nepravedno zapostavljenog kralja Aleksandra", baš kao što mu nije pomogla ni Nada Lincura sa "bulevarom Kralja Aleksandra Vučića" i "ulicom gospodara Aleksandra Vučiča". Nadežda, Nada... Aleksandar.

Voli Vučića jer su joj 4/5 unučića u inostranstvu. Jer državnik.

Ne pravite se naivni, kao niste znali da je baba od stotinuisedam ljeta drugarica-članica kradikalske bande. Svaka druga bi mu, u tim godinama, rekla još na ulazu "mrš lopove, vraćaj penzije!" - jer joj Šizoje ne može ama baš ništa. Svaka druga, ali ne i baba SNSadežda.
Jokmore.
Sikter.

***

Na današnji dan, 29. januara 1804. godine, okončana je čuvena sedmodnevna Seča knezova kojom su odmetnute bosanske dahije pokušale da spreče ustanak u Srbiji i povezivanje ustanika sa Portom u cilju zajedničkog poduhvata eliminacije dahija sa lica ovozemaljskog. Ovih dana, Vučić i njegove kradikalske dahije fingiraju seču sopstvenih lokalnih knezova ne bi li se dodvorili javnosti kako, tobož, poštuju zakon i pravnu državu, shodno čemu mesta nema sumnji u postojanje nedodirljivih mangupa u njihovim redovima.

Probajte da zamislite dahije kako pre 215 godina fingiraju seču samih sebe, ne bi li sprečile narodni ustanak. Ne ide, naravno. Baš kao ni ovo, sad.

Inače, Seča knezova je zapravo bila okončana početkom februara 1804, masovnim pogubljenjem većeg broja viđenijih ljudi, što je desetak dana kasnije dovelo do podizanja Prvog srpskog ustanka.

Neko bi ovim budalama morao da objasni: samoseča njihovih knezova više nema smisla. Njima više ni svetac-zaštitnik ne može pomoći... od ludila, sukoba, glavobolje, hidrofobije i opsednutosti.
Ustanak protiv kradikalskih dahija je počeo pre tri meseca.

Ponedeljkom ne pitam

Olivera Zekić, drugarica-članica Saveta REM, smatra da rijaliti programi ne smeju biti ukinuti niti njihovo emitovanje pomereno posle 23h. Zašto, bre Olivero, tako?

1. Zato što se tako ukidaju civilizacijske norme i preporuke.

- Vaistinu civilizacija.

2.Zato što bi neko na sebe uzeo da bude Baba Vanga i predvidi šta će se dogoditi u nekom programu, i da onda to, zamišljeno, bez gledanja i pre nego bilo šta da se desi - zabrani. A to je onda narušavanje pretpostavke nevinosti.

- Pa kud nađe nevinost na tu stranu da tražiš...

3. Zato što ovo nije Divlji Zapad pa da ukinemo rijalitije, to ima samo u Severnoj Koreji.

- Severna Koreja je, inače, na Divljem Zapadu, što ćemo naučiti (gle čuda!) upravo u rijaliti programima (bilo bi to čak i OK, da se upravo oko takvih programa na malim ekranima naših TV prijemnika ne okupljaju dvonogoidi ravnozemljaške sorte).

Triput Vođa pomaže!

***

Rijaliti su - vaistinu - nepredvidiv program obrazovno-naučnog karaktera, u kome svakoga trenutka iskrsne nešto novo, svetu do sad potpuno nepoznato & po prvi put u istoriji. Zbog toga ih treba stalno gledati i iz njih učiti. Eto, ona u beloj majici desno iza Zekićke, garant se edukuje upravo preko rijalitiji programa, čim nosi majicu "bossy bitch".
Ovo takođe važi za spikerku na Pinku, koja 'ladno odvaljuje "Danas je slava Svetom Savi".
Podjednako važi i za doktora obrenovačkih nauka i umetnosti, člana NPDES (normalne pristojne demokratske evropske Srbije), humanoida koji se odaziva na "Monstruozni Čučko" i koji je u potpunosti pobrkao lončiće - na onoj slici Boldrik/Stefanović "prepoznao" je nikog drugog do Himlera... "To" u životu nije čulo za seriju "Crna Guja", još manje za lik Boldrika, nezaobilaznog kroz vekove. Kao dodatna zanimljivost, ovo "prepoznavanje" (sopstvenih?) nacističkih uzora - koje ničim izazvano svaki čas pada na pileću pamet istaknutim perjanicama kradikalske bande na vlasti - postaje sve manje smešno a sve više zrelo za jedan ozbiljan naučni rad na temu kuljanja nečiste pods(a)vesti na površinu, samoprepoznavanja i gluposti kao osnovnog principa za napredovanje unazad.

U stvari, Čučko se nije izjasnio u kome je tačno prepoznao Himlera - Boldriku ili Nebojši iz Beograda?

Na kraju, kao sveća na slavskom kolaču, danas je i Mile Bukva dobio poriv da kontemplira rijaliti obrazovanje u oblasti poznavanja prirode i društva, pa je histerično u kameru nekoliko puta riknuo "ja nisam Bosanac i ja neću da budem Bosanac". More, jesi buzdovane nijedan, baš kao što ti i tebi slični baljezgate da ste "pravi Srbi" a mi preko Drine "samo Srbijanci". Što neko reče u komentarima, onda da mu se oduzme državljanstvo u oba BiH entiteta pa neka bude šta i gde hoće - osim u Bosni. Elem, Mile Ronhil je "samo Bosanac", i tačka.

Bio je to obrazovni program za 28. januar 8. Godine Napredne. Ovolika količina prolivene prosvećenosti u samo jednom danu, ošamutila bi i mnogo veću pamet od naše.

Čini se da je jedini način isterivanja rijaliti-naobrazbe iz usijanih kradikalskih dupeglava, onaj pop-Banetov: lopatom po prknu - što jače, to izobrazovanije.

Peranović: Ja pitam svaki dan, nedeljom naročito.

U pravu je gospodža Zekićka: vraćajte kursadžije, to je tek bio rijaliti! Akademskog tipa, model Divlji Istok.

Bre.

Bolan.

Whatever.

* "Ponedeljkom ne pitam" je čuvena rečenica još čuvenijeg Voje Balavog, nekadašnjeg profesora istorije u negotinskoj Gimnaziji, poznatog još i po tome da je na svakih pet istih (bez obzira kojih) ocena obavezno kao šestu davao peticu "za konstantan rad" - čak i onima sa kečevima. Ovima bi garant dao minus nulu, za konstantno praktikovanje idiotizma.

Dan

Kraj fabrike smrti

27. januara 1945. godine, trupe Crvene Armije su oslobodile Aušvic - najveći i najzloglasniji nacistički koncentracioni logor. Za nešto manje od pet godina, koliko je ovaj sistem logora postojao, u njemu je prema trenutnim aktuelnim procenama, na najsurovije načine ubijeno oko 1,3 miliona ljudi, među kojima oko 1,2 miliona Jevreja, 150 hiljada Poljaka, 23 hiljade Roma, 15 hiljada sovjetskih ratnih zarobljenika, oko 400 Jehovinih svedoka i nekoliko desetina hiljada pripadnika drugih nacionalnosti ili političkih i verskih grupacija.

Ovaj logor se sa pravom može nazvati fabrikom smrti, jer je obuhvatao čitav sistem logora namenjenih istrebljenju nepodobnih - originalni logor je bio Aušvic I, Aušvic II - Birkenau je bio kombinovani logor za prikupljanje ili eliminaciju, Aušvic III - Monovic je bio radni logor sa robovskom radnom snagom za fabriku "IG Farben", a pored njih postojalo je još 45 satelitskih logora.

Najveći broj ubistava je izvršen trovanjem gasom; zatvorenici su umirali i od izgladnjivanja, prinudnog rada, infektivnih bolesti, bestijalnih individualnih likvidacija ali i od posledica morbidnih kvazimedicinskih eksperimenata koje je sprovodio dr Jozef Mengele - monstruozni "Anđeo smrti", kako su ga žrtve prozvale.

Nažalost, uprkos čestim izveštajima o užasima koji su se u logoru dešavali, Saveznici su te podatke ignorisali sve do sredine 1944. godine, često ih smatrajući neobjektivnim, neprihvatljivim ili čak nemogućim opisima onoga što jedan čovek može učiniti drugome.

Dan oslobođenja Aušvica je danas Međunarodni dan sećanja na holokaust. Sam lokalitet ovog zloglasnog logora je danas muzej, iznad čije kapije i dalje stoji ironični, licemerni natpis "Arbeit macht frei": Rad oslobađa.

27. januar je dan kada je istina svom snagom pokuljala iz tog pakla u lice celog Sveta, koji je dotad u neverici okretao glavu od priča o Zlu. Svaka slika i najmanji predmet iz Aušvica još uvek odišu užasom koji je osetila svaka od preko milion žrtava ludila koje je obuzelo Nemačku tog doba, i to samo u tom jednom Pogonu Smrti (a kojih je ukupno bilo stotinak). 

Posledice su ostale neizbrisive, i još uvek na njih nailazimo.

Opet.

Ateisti Srbije (Facebook)

El Mundo Sefarad (Facebook)

Dan sećanja na žrtve holokausta (El Mundo Sefarad)

UNESCO (Facebook)

Građanski krug:

- Trebali su im samo naša kosa, naši zubi i naš pepeo (27.01.2017)

- Thomo sapiens (23.01.2017)

- 9  (09.05.2016)

- Poslednji dan Ane Frank (04.08.2015)

- Farhud (01.06.2015)

- Noći, kristalno jasne (23.05.2015)

- 70 godina kasnije, još uvek grmi (27.01.2015)

- Nosili su žuti trougao (05.12.2014)

- Daleka grmljavina (08.10.2014)

- Fascism begins at home (09.05.2014)

- Ni maj (16.12.2013)

- Hronika palanačkog uma VII deo (23.10.2012)

- 70 godina kasnije (09.11.2008)

- Negotinski Fokus br.2, avgust 2005 (14.08.2008)

Izazovi razni

100 years challenge

- Šefe?

- Reci, dr Boldriče Šlajmeru.

- Mislim da imam lukav plan kako da rasturimo ove demonstrante.

- Ajde? Reci.

- Da Vesić naruči još snega od Putina. Znate već, onako... humanitarno, preko Niša.
- To smo već probali.

- A da Đurić, dok džogira, nogama utaba kolotrake svuda po Beogradu, pa se to lepo zaledi, pa onda Vesić prekrije snegom, pa Santos i kosovari ulete Miletovim džipovima bez tablica među njih a imaju letnje gume sa izlizanim kramponima i ne mogu da koče jer su lance obmotali oko ruku spremni da iskoče...
- Zajebi bre, vidiš da snimaju ovi sa Weather Channel, hakovali nam satelit RHMZ.

- A jel može jedan 10 years challenge? Rankićeva fora iz zime 2008/2009, kad je "smenio" sam sebe sa vlasti i navukao demokrate u koaliciju sa Mirkovićem koji je tada glumio Ničićevu filijalu u Boru? Pobegao u Negotin da Radmili Gerov bude savetnik za preduzetništvo, u koalicionoj vlasti radikala i njene lokalne ekipe bećara (nakon što je rasturila vlast sa nama), dok se žuta banda u Boru ne ulupa oko grejanja koga nije bilo, pa se posle na proleće opet "izabrao" na vlast sa Ničićevim Beoslonom. Eto, i mi bi sad tako mogli da ih zeznemo, a? Pustimo ih sa Ivicom i Rističevićem, pa ih narod umlati jer mora da gura GSB vozila, pritom zaborave na nas a mi se onda vratimo da ih spasimo? Mislim, ove što guraju...
- Što se bre to ne seti pre ovog snega, aman...Stvarno šteta za tako dobar lukav plan, to sam Rankiću tad i reko, baš ovim rečima dok me muvao da ga primimo u SNS, a on posle kenja po tviteru da mu vratim deset iljada evra! Pa jebo ga Dodik...

- Šefe?

- A?! Uplaši me bre, šta se pipaš! Samo mi se nešto šunjaš ko, nedajbože, ona Zorana.

- Pa padoste kao u neki trans, rekoh sebi - da ga trgnem...

- Mrš.

- ... jer imam opet jedan lukav plan.

- To ne može.

- A da bomb...

- Ni to.

- A ako...

- Jok.

- A ono sa...

- C.

- (...)

- Ujbt, gde ti samo pade na pamet tako nešto pokvareno. Sav sam se naježio.

- Otkud ste znali šta sam pomis...

- Ja sve znam.

- Ali kak...

- Zato što sam pametan.

- (   )

- Dosadan si, Slino. I zato, sad ja imam jedan veoma lukav plan, još lukaviji od tvog. Pazivamo: zovi deder odmah Vulina i reci mu da nabavi po jedan bojler pun vrele vode za svakog od svoja dva člana partije u glavi, i da krišom, iza kontejnera, prska tom vrućom vodom ove neradnike, budale, idiote, kretene, nedostojne ljude, pacove, hijene, domicilne ništarije, lokatore, strane plaćenike, domaće izdajnike, CIANATOHAARP petokolonaše i ostale žutare. Kad ga vide onako crnog maskiranog u sneg ima da pretrnu od straha, a kad ih polije neočekivano vrućom umesto hladnom vodom ima barem pola njih da pobije srčka na licu mesta od konsternacije, a druga polutka ima se razbeži jer će pre toga na RTSu Miroljub Petrović da proglasi da je to zarazno i prenosi se putem vakcine protiv gripa.
- Bravo šefe! Što bi reko Dačić - "u, je..."

U noći između 2. i 3. februara 1997. ostala je zapamćena izjava Vulina “Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom?” pic.twitter.com/qdXuuWCSUQ

— Jednostavno Tuzna (@jednostuzna) February 2, 2015

- Tako je, odlično sam se setio! Slino, vikni Batu i pokreći akciju! Šifrovano ime: 22 years challenge. Ko će bre da čeka još sedam dana, do 2. februara, ko? More, hitro! Sikter kasom, ko Đurić!

Brže, jače... jače... jače...

U Somboru se pobiše kradikali među sobom. Direktor JKP "Zelenilo" je postizborno angažovao ćelavce da po predizbornoj formuli ozelene leđa jednom radniku firme kojom rukovodi; kasnije se javio još jedan od radnika, koji je prijavio ozelenjivanje u najavi. Nisu se pobili oko orezivanja krošnji drvoreda, čišćenja javnih površina ili sađenja trave po parkovima - jokmore, pobiše se oko toga ko će biti ataman lokalne ispostave Velike Partije.

Policija navodno poseduje snimke ove akcije ozelenjivanja, ali se samoproglasila nenadležnom jer su kamere u vlasništvu firme koja se bavi privatnim obezbeđenjem. Da, naravno.

Ali, šta će im to kad je upravo njihova "partija" ukinula lokalnu politiku u celoj Srbiji? Izaberu lepo Vučića za predsednika somborskih kradikala - i mir među životinjama.

Simple.

Iz Beograda je stigla depeša sa oznakom hitno: "Ostav! Prekinite da
 brukate srpski narod na Kosovu i predsednika Putina. Vaš V."

Pobiše se vučićevci među sobom? Nemoguće, to mora da je CIANATOHAARP podmetnuo.

U stvari - itekako je moguće, jer je njihova frka sve veća. Fitilj dogoreva do štrokavih nokata a oni ne znaju šta će sa buretom baruta na kome su svih ovih godina jahali mašući bakljama. Unutarstranačke batine su počele, upravo zbog "stranke", i tek će ih biti - sve više i više. Eto, Sombor kasni za Negotinom skoro godinu dana, pa ništa.

Počelo je.

Sve brže, jače... jače... jače. Bolje.

U to ime - živeli!

A sad, svi na svoje batinaške zadatke. Ima vas par stotina hiljada, treba sve to do proleća ozeleniti.

p.s.

Nemojte se čuditi kada u palankama i palančicama širom naše zemlje ponosne, u nedostatku eutanazirane opozicije, u proteste krenu ekipe ozelenjenih kradikala. Onih koji su ispušili prilikom deljenja karata i raspodele plena. Ne budite toliki baksuzi, pomozite im. Evo, na primer, možete im podeliti zarđale kašike. Da im bude lakše dok se međusobno ozelenjuju.
Za njih je ova godina započela baš radno... i udarnički.

Zanimljivo, kud baš da se pobiju kradikali koji rade u državnoj firmi. Otkud to, ne bih znao kasti.

- Fizički obračun "naprednjaka" u po bela dana u Somboru (VOICE, 21.01.2019)

Imena luda...

Vučić o Putinu ushićeno govori sledeće:

- on nije satkan od mitova ali mu je stalo do tradicije;

- on iskazuje svoj pravoslavni duh;

- on poklonjenu (prošvercovanu) ikonu primi i ne ostavlja po strani već je odmah ljubi i triput se prekrsti

- on do kasno u noć sa gostima vodi razgovore o pravoslavnom duhu

Vučićev i Dačićev bašibozuk se danima ubi objašnjavajući kako Putin (tj. Rusija) finansira radove na Hramu Svetog Save u Beogradu. Od tolikog verovanja koje im je popilo i ono malo mozga što su imali, ne mogu da shvate da Rusija ne finansira ničije verske objekte van svoje teritorije osim onih koji pripadaju Ruskoj pravoslavnoj crkvi, zato što su ortodoksne crkve organizovane po nacionalnom ključu (za razliku od npr. Katoličke crkve koja je jedinstvena i nadnacionalna).

Zakačio bi se zbog toga Putin sa RPC, čak i da je u pitanju lična donacija, osim ako se SPC tajno već odrekla svoje autokefalnosti i prodala, ali onda bi bio red da o tome obavesti svoje vernike i naročito državu koja finansira verske zajednice po ključu definisanom u koštunjavom Ustavu. A tu piše da u "sedam tradicionalnih verskih zajednica" koje ova država tetoše, Ruska pravoslavna crkva ne spada, baš kao ni bilo koja druga pravoslavna, zbog - pogađate - nacionalnog ključa. I zato, autokefalno parazitiramo na srBskom budžetu, a dekapitus ispod tezge valjamo rusoslavlje. Sve to predstavljaju upravo ova tri flomasterska žvrljača po freskama.

Šta drugo očekivati od štovalaca "tradicije", školovanih u jaslama KGB-a i UDB-e, nego da tradicionalno žvrljaju po predmetima i objektima opijuma za narod. Da li će se triput prekrstiti ili potpisati flomasterom, potpuno je nebitno - samo neka je u duhu Bezdušnika.

Dva dana se svi kao nešto zgražavaju nad žvrljanjem flomasterima po fresci sa likom Isusa, koje su javno upriličili street-art umetnici Vučić & Irinej, ali nikako da spomenu i trećeg Ugursuza koji je u tome učestvovao - onog, čiji je potpis u desnom uglu. Da, tog - "najmoćnijeg čoveka na planeti", "našeg Putića" tj. "precednika Rusije, Srbije i Republ'ke Srpske".

Kada su Turci kopljima kopali oči freskama po manastirima i crkvama, onda smo dizali ustanke. Kada tri ugursuza, dva srBska i jedan ruski, ižvrljaju markerima fresku onda srBadija od sreće zapiša sve oko megacrkve. Isto onako k'o što to kerovi rade na istom mestu svakoga dana.

Nego, gde je tokom Putinove posete bio šef državne kancelarije za odnose sa Rusijom (i Kinom), čuveni ataman-bajker Kučuk-Toma Nikolić? Bio je opravdano odsutan, išao da pazari table stiropora "petice". Veli, trebaće mu jer uskoro počinju protestne šetnje u Bajčetini. Ne zna da li da se pridruži protestu pod sloganom "1 od 50 miliona za Dragicinu fondaciju", ali morsku penu sigurno kupuje.

Zbog izolacije.

Niste valjda pomislili na na nešto drugo, perverznjaci nijedni.

Do izbora dva Putina

Od izvora dva putića 

vode na dve strane 

ne znam kojim pre bih stigo 

do tebe jarane 

Gledam jedan gledam drugi 

svaki mi je mio 

i jednim sam i drugim sam 

s tobom prolazio 

Jedan vodi kroz torove 

usred našeg sela 

tu nas Majka Mira jednom 

zagrljene srela 

Dala mi je od sveg srca 

cvet iz njene kose 

uzmi, uzmi rano moja 

ti si zlato naše 

Leto prođe jesen ide 

sve se manje javljaš 

ružu moju i ne gledaš 

mene zaboravljaš

Do izbora dva Putina

jedan dođe, drugi pođe

Tri rečenice u dve reči

U stvari - ni jedan

Od izbora dva putića 

vode na dve strane 

ne znam kojim bi' pre bež'o 

od tebe, jarane

Otkud ovi tvoji na mom spisku, a?

U četvrtak, na dan "dočeka najmoćnijeg čoveka na svetu" (čitaj: dan kada ih je Putin sve elegantno otkačio), bolje da lokalnim espeesovcima - tj. onima koji se javno deklarišu kao članovi Dačićeve Nacionalsocijalističke partije Srbije, ili su njihovi "spavači" u uniformi SNS - niste spominjali Vučićev miting. Pored psovki na račun predsednika SNSrbije (sic!) spremno su ulazili čak i u otvorene svađe kontra tog "upropastitelja i budale", ali uz obavezno Ali-kaidaško ALI - "ali, Putin je veliki čovek i neće dozvoliti da ga ta budala iskoristi za svoje budalaštine i da uništi Srbiju". Takvi su, iako od strane nadležnih SNS komesara po državnim firmama i službama bili (provereno) stavljeni na spiskove "dobrovoljaca" za odlazak u Beograd, odbili da idu i redovno su došli na posao, "svi na svoje zadatke", gde su sve vreme nimalo nežnim rečnikom objašnjavali koliko je Vučić lud ali i obavezno širili standardnu propagandu bande crvene: rusofilija, srBoslavlje, zapadofobija, ciasnajkaharpovanje, srborusko bratstvo&jedinstvo (o kome u Rusiji niko pojma nema osim Mire Marković i isturenog odeljenja sekte Karić), (opet) "vlaško pitanje", "Putin je sa sobom doveo ruske privrednike da nam pomognu"...

I obavezno na kraju, ali ama baš svaki od "takvih", kao odgovor na svaki argument, zaključuje: "ne znam ja šta je istina", "svi lažu i ne zna se kome da verujemo", "sve se izokrenulo što su nas učili" i touche - "pobednik uvek piše istoriju".

Staro mafijaško pravilo kaže da što se neko više kune na vernost Kumu, to mu više radi iza leđa.

Zmija je u sred zime počela da menja košuljicu. Ako zatreba - i gaće će.

Lagano... za početak.

Mesečari

Ukoliko ste pročitali knjigu ili gledali film "Marsovac", onda znate da je astronaut Mark Vatni (u filmu ga igra Met Dejmon) uspeo da preživi, iako su ga kolege zaboravile na toj planeti, tako što je krompir posejao u podlogu koju je napravio mešanjem marsovskog tla (areolit) i produkata sopstvenog metabolizma. Ostavimo po strani holivudske zajebancije, ali ova priča ima i naučnu podlogu jer NASA već nekoliko godina po pustinjama i polovima naše planete priprema tim astronauta za misiju sletanja na Crvenu Planetu, pritom ih osposobljavajući kako da tamo prežive i u vanrednim situacijama.

Pojma nemam za šta se sprema lik sa ove slike, da li vežba pravljenje podloge iz koje bi rasli sendviči, ali domaći ludaci na vlasti i podguzni im mediji besomučno baljezgaju kako će Putin, shodno potpisanom "memorandumu o međusobnom razumevanju i saradnji u Istraživanju i korišćenju kosmičkog prostora u mirnodopske svrhe", povesti Srbe u svemir i na Mesec. Pa da onda lepo "nas i Rusa 300 minus 150 miliona" napišemo knjigu i snimimo bolidvudsku zajebanciju koja bi se zvala "Mesečar".

Naša baza na Mesecu bi mogla da ima isto arhitektonsko rešenje kao i objekat u pozadini, da se bre pošteno i tamo osećamo k'o svoj na svomeputinovom.

U noći između nedelje i ponedeljka (20/21 januar) imaćemo priliku da vidimo tzv. Super Krvavi Vučji Mesec (Super Blood Wolf Moon): radi se o trostrukom fenomenu vezanom za Zemljin prirodni satelit - Super (pun Mesec u tački koja je najbliža Zemlji, pa zato izgleda veći nego inače), Krvav (zapravo crven, jer se radi o potpunom pomračenju Meseca koji će ceo biti u Zemljinoj senci) i Vučji (prvi pun Mesec u kalendarskoj godini).

Dakle, oni u Kuriru i nisu toliko glupi em neznalice - ima tu i drugih dijagnoza.

Eto odgovora ne samo na pitanje otkud ovoliko ludilo u Srbistanu, već i zašto je triput jače.

vaistinu prolijale

Na engleskom se "ludak" kaže "lunatic", a "ludilo" je "lunacy".

Pretpostavljam da objašnjenje zašto nije potrebno, iako smo pali s Marsa a hteli bi da se popenjemo na Mesec.

Kalcijum Kid

Kalcijum Kid #1 (2004):
Mladi, tupavi i naivni mlekar naći će se u pravoj zavrzlami kada igrom slučaja uleti u priliku da se bori za titulu prvaka u boksu. Iako trenira boks samo kao sparing partner, razvijen više u mišiće nego u mozak, slučajno uspeva da nokautira lokalnog prvaka što ga lansira u svet profi-boksa - gde mu mesto nije. Šta god da mu menadžer savetuje on shvata ozbiljno i doslovno. Ukoliko vas zanima da li će Kalcijum Kid (očvrslih kostiju od mleka, jelte) uspeti da se izvuče iz kandži, pogledajte ovaj film

Kalcijum Kid #2 (2019):

Sve isto, osim što menadžer donosi specijalno mleko obogaćeno mineralima iz Černobilja, zbog čega naš šampion samonokauta postaje nepobediv u lokalnim čarkama i koškanjima sa samim sobom pred ogledalom. Podrazumeva se da i dalje svaku svoju idiotariju i dalje shvata ozbiljno i doslovno. Kalcijum iz mleka jača kosti, ali slaboumnost nikako.
spoiler: Na kraju filma otkrivamo da Kalcijum Kid uopšte nije bio mlekar već je raznosio gajbice piva po Otadžbinskoj upravi, gde je bio poznat kao Kvasac Kid #00.
Po Bolidwoodu se priča da postoji okvirni sinopsis i za Kalcijum Kid #3 u kome naš, sada u potpunosti demoralisan šampion, k'o đavo od krsta beži i od mleka i od gajbica piva, dok za život zarađuje radeći kao stjuardesa na specijalnim autobuskim linijama gde uglavnom raznosi sendviče, crne kese za muku i crveno-plave kapsule za dijareju.

A menadžer, pitate se, šta je bilo s njim?
Ništa, video o kojoj se budali radi, pa ga bacio nazad u sneg, vratio kera i otišao kući.

Na polasku sa beogradskog aerodroma se samo okrenuo, uputio sikter pogled i rekao "Ne interesuje me nikakva vaša parada, idem u Podmoskovlje da radim. Ajd, ostajte mi zdravo. A sad, odoh!"

Tri rečenice, u dve reči.
F.U.

pročitati obavezno:
Mahlat - Pet litara mleka (16.01.2019)

Torrente 6: Šta se dešavalo iza kamera

Putin je racionalan i ozbiljan čovek, nije satkan od mitova, ali mu je stalo do tradicije. Kada sam bio kod njega kući, kupio sam mu ikonu, primio me u 22:45 sati, bili smo sami i svirao je klavir. Pogazio sam sve protokole i uspeo da mu donesem ikonu, koja nije prošla sve procedure njihove tajne policije. On je ustao i pokazao i poverenje i poštovanje i svoj pravoslavni duh. Iznenadio sam se što je nije stavio negde sa strane, već je odmah postavio na sto uz zid, tri puta se prekstio i poljubio je.
Zatim smo razgovarali o pravoslavnom duhu i kako pravoslavlje Putin doživljava. Putin izvanredno svira klavir i te noći me pozvao da gledamo zajedno hokej - noćnu ligu. A ja ne znam ni klizaljke da navučem i ne razumem se u hokej.

Torrente 1: Glupa ruka zakona (1998)

Torrente 2: Misija u Marbelji (2001)

Torrente 3: Zaštitnik (2005)

Torrente 4: Smrtonosna kriza (2011)

Torrente 5: Operacija Eurovegas (2014)

Torrente 6: Kako i o čemu je sve Vučić pričao s Putinom u njegovom domu (Blic, 15.01.2019)

YouTube & iMDB

Izgleda da on zaista nije "pod vinklu" - ako je neko uopšte sumnjao u to - jer samo takav može sebi da zabija toliko autogolova i laže da je izvojevao još jednu istorijsku pobedu... naravno, po prvi put u istoriji. Čak ni Severna Koreja ne pobeđuje u svakom fudbalskom finalu Ameriku uvek sa 8:0.
Ne, ovo uopšte nije smešno. Krajnje je vreme za hospitalizaciju - njega ili nas. Možda još uvek nismo došli do tačke "on ili mi", ali neko je tu svakako suvišan i moraće da ode.
I dokle više mi?

Barometar

Nakon vanrednih tj. nepotrebnih i besmislenih lokalnih izbora u Kladovu (po negotinskom receptu iz 2017) održanih 16. decembra, mogli smo da saznamo i to da je bilo koškanja među aktuelnim koalicionim partnerima, koji su (u nedostatku opozicije, koja je taj cirkus bojkotovala) na izbore izašli svako za sebe. Ukratko, neki SPS-ovac se na ulazu na jedno biračko mesto pokačio sa likovima koji su tu došli u crnom džipu "nekladovskih" tablica. On, kao član biračkog odbora, oni kao... nešto napredno. Iako nije bilo, na njegovu sreću, ćelavaca koji bi mu objasnili izborno zakonodavstvo član po član, ni oni sa kosom povrh glave nisu bili ništa manje ubedljivi, pa je palo standardno hvatanje za gušu, prebrojavanje laktova i rebara, lupanje čvrga i izvlačenje ušiju. Reagovale su i lokalne SPS perjanice, obratile se izbornom radnom telu i unutrašnjim organima reda i mira, ali - pa naravno, ništa.
Posle su se i ti isti koji su "reagovali" naprasno počeli da prave kao da se nije desilo ništa, pa su tako i vesti u kojima je sve ovo bilo objavljivano nestale sa medijskih i drugih portala.

Ne znam šta je u svemu tome istina, ali znam da su SPSovci iz okolnih mesta Istočne Srbije narednih par dana na sva usta hvalili svoje "kladovske heroje".

Ekipa iz opozicionog Saveza za Srbiju se ovim nije uopšte bavila, njima su Lučani bili first&only choice, zašto bi gubili vreme na slepo crevo Srbije i izbore na kojima nisu ni učestvovali. A možda bi bilo bolje da jesu, jer...

Krenula je priča o vanrednim parlamentarnim (pa čak i opštim) izborima u 2019. godini.

Neizostavno se moralo doći, na tu temu, i do SPS.

28. decembra sam na tviteru i fejsbuku napisao sledeće:

Svako dodatno pojašnjenje zašto u potpunosti je suvišno.

4. januara, Vladimir Milutinović na svom tviter nalogu komentariše rezultate istraživanja koje je obavila agencija IPSOS, po kojima je Vučiću u poslednjih godinu dana rejting pao za 10% - sa 52 na 42 - a o tome u medijima niko ne sme da zucne, mada se ni opoziciona strana nije nešto proslavila potenciranjem važnosti ovakvog rezultata istraživanja javnog mnenja (ukoliko smatramo da on jeste tačan). Takođe, Milutinović ukazuje da je Vučić imao najniži rejting od 39% kada je prošlog leta objavio svoju "ideju" o razgraničenju Srbije i Kosova.

Obratite pažnju:

IPSOS u donjem desnom uglu grafikona podvlači da rejting Ivice Dačića ima uzlazni trend.

A onda "uzlazni" Ivica stupa na scenu.

Prvo, 8. januara u Blicu (i još nekim novinama), kaže da ga vređa što mora da odgovara na takva pitanja o vernosti Vučiću posle svega što su zajedno učinili. Rečenica neodoljivo podseća na njegove izjave iz perioda 2006-2012, ali te "žute" izmišljotine ga ne vređaju, jer je gazda sada neko drugi.

Hajde, kako sad da se posle svega ne oglasi i Gazda?

Oglasio se, dan kasnije, 9. januara, naručenim tekstom u Blicu o tome kako se sada svi naprasno kunu na vernost Vučiću i negiraju mogućnost izdaje. Čitaj: "Još nismo počeli sa preletom na drugu stranu, ali nemoj da nas iznerviraš. A onih par naših koji su se nešto popišmanili, pa ušli u kolone sa pištaljkama - pa šta, to su počeli da rade i tvoji."

Zanimljivost: na slici sa izjavama vernosti kradikalskih satelita, nigde nema Dačića. Blic je samo ponio deo svog teksta od prethodnog dana, i ništa više. Zašto bi, pa Bumbar se već zakleo u cvet i u med dan pre, plus treba jasno staviti do znanja da on nije satelit kalibra supozitorije koga je lako izbaciti iz orbite vlasti.

Jer, pogađate, rejting je u porastu.

Istog dana, Ivan Mandić na tviteru komentariše da je kladovski scenario glumatanja opozicije od strane SPS više nego izgledna opcija njihovog izlaska na naredne izbore, koji god da budu.

Da, glumiće opoziciju pred pad Vučića i kradikala sa vlasti, i to ne samo fingiranjem sopstvene izborne liste. Kada bude započeo Veliki Prelet, uradiće to po proverenoj formuli, na dva fronta:

- preletom onih koje su planski ubacili u SNS, nazad u matičnu kućicu; to će važiti za istaknutije članove naprednjaka, koje će SPS udomiti tj. vratiti u staro jato odakle su i bili lansirani

- preletom na prvi pogled "sitne ribe" tj. onih koji su u SNS poslati sa zadatkom da riju, sve snimaju i dojavljaju "tamo gde treba"; to su oni za koje se maltene ne zna (ili se zna, ali uglavnom malo) da su u SNS, čiji je zadatak da postanu članovi biračkih odbora, komisija, poverenici u izbornim jedinicama, zaposle se u javnim preduzećima - i čekaju; to su "spavači" koje će potom polako ali sigurno pokušati da ubace u neku narednu vlast

Ova druga grupa, navikla da im delovanje prolazi uglavnom neprimećeno i glatko, ovoga puta ima problem koji se ogleda u tome da po internetu u sve većoj meri kruže spiskovi drugova i drugarica članova SNS "sa posebnim zaslugama", među kojima ima i SPS-spavača.

Vučić i njegova banda nisu naivni pa da sve ovo ne znaju. Otuda ova, naizgled neočekivana priča o "izdajnicima u njihovim redovima". Šta god pričali u javnosti, među njima zapravo niko nikome ne veruje niti okreće leđa.

Zato ne čudi najnovije obraćanje Marije Obradović (SNS) javnosti - naravno, opet je tu Blic - u kome govori o militantnom ustrojstvu te njihove tzv. stranke (ništa novo za zločinačke udruge takvog karaktera), spremni su da reaguju kao vojska (koju su uništili), najavljuje ritualna javna bičevanja neposlušnih članova u postputinovsko-predizbornom periodu, preti lokalnim odborima SNS koji nisu "na liniji" (pravi se blesava, kao da ovde niko ne zna da je upravo SNS uzrok smrti tzv. lokalne politike i politike uopšte). Na pitanje o tome ko su ti "mangupi u njihovim redovima", ona odgovara:

"Kako redovno proveravamo rezultate i rad na terenu, naravno da bude promena, a to se funkcionerima uglavnom ne dopada, jer čovek se lako na vlast navikne, pa bude i problema, te tad se pokušava na sve načine, pa i saradnjom sa opozicijom, da se ostane na rukovodećem mestu. Ljudi često, posebno kada neko napada Vučića, kažu: Ćuti, samo mene da ne dira niko, a Vučić će se već nekako snaći... samo da moja poslovna kombinacija uspe, a i dok u centrali ili dok Beograd sazna, ja već završio posao na lokalu."

Šta, kao niste prepoznali standardnu ekipu JUL/SPS koja je već došla glave svakoj vlasti pre ove?
Da kojim slučajem ne bude onih koji ovo nisu razumeli, drugarica-članica Velike Partije na direktno pitanje o iskrenosti i uzajamnom poverenju između SNS i SPS odgovara još direktnije:

"Pratite situaciju redovno i pomno..."

Okruglo pa na ćoše, ali jasno je da tamo niko nikome više ne veruje.

Pa dobro, zapitaće se neko, zašto je to tako? Zar ne vole svi Srbiju, rade da joj bude bolje? Ma vole i nerandže, no trpe. Trpe i jedni druge, jer znaju koliko su im ruke blatnjave, a nekima i krvave. Zar samo zato? Zato, ali i...

Zato što je "faktor stabilnosti" iliti "jezičak na vagi" najnepoželjniji koalicioni partner bilo kome ko zna šta to zapravo znači u politici: ne radi se tu ni o kakvom koalicionom, već o čisto ucenjivačkom potencijalu, a legat-ekipa požarevačke Mrcine je svetski šampion tog zanata.

Svaka ucena daleko je teža i skuplja kada bara postane tesna a plen sve tanji.

Tada se sa broda koji tone baca sav nepotreban teret, a pacovi sami krenu da preleću.

SPS je arhizlo Srbije, iz koga su proistekla sva ostala pa i ovo poslednje... napredno.
Dakle, kao što već rekoh: samo pratite SPS barometar i mnoge stvari će vam biti jasnije.

Već su počeli.