Pojas i put

Čelično prijateljstko ropstvo je ovim zacementirano k'o u buretu.
Čelik se na nemačkom kaže štal (stahl), odatle i Džugašvilijev nadimak Staljin (rus.) tj. Štalin (nem.) - čelični. Konačno vidimo da je Oskar krenuo stopama Envera Hodže - sve više okreće leđa Staljinu i približava se Mao Cetungu.
E sad, ne znam zašto je baš tako, ali svi znamo kako se to završilo.

Neandrejev krst

Tzv. Srbijavoz objavljuje da danas zaustavlja sve vozove u Srbiji... opet.
I opet pred veliki protestni skup nepodobnih i odnarođenih pripadnika Naroda snebapalog.
I opet će, sve dok neko u poslovodstvu te tzv. firme (poželjno je svi) ne popije minimalno desetogodišnju robiju zbog svega što rade sa (još uvek?) državnom firmom koja je pride i jedan od najvećih i veoma bitnih resursa ove Apsane koju (još uvek?) zovemo "država Srbija".
Nebitno je da li su oni uopšte nadležni za bilo šta, a ne samo za sopstvene kompozicije, uključujući i međunarodne vozove koji prolaze kroz Srbiju baš kao i za sav teretni transport koji nije neophodan samo kineskim fabrikama i rudnicima već i ostalim okupatorskim firmama sa spiska finansijera kradikalske bande. I još po nekome ko još uvek to nije. Ovakvo divljaštvo i besnilo jasno govore u kakvom stanju se već nekoliko godina nalazi banda koja sebe zove SNSPSPC glumatajući nekakvu vlast u Srbiji na čijem upokojavanju maksimalno rade više od tri decenije.

Kratko uputstvo za nepoznavaoce saobraćajne signalizacije sa gornje slike:

(1)

Vozači u šoku kad saznaju šta znači ovaj znak - a svakog dana prolaze pored njega: "Andrejin krst" označava ukrštanje puta i železničke pruge bez branika ili polubrana. To znači da na tom mestu nema fizičke prepreke koja zaustavlja vozila, već je vozač taj koji mora da proceni bezbednost prelaska. Naziv znaka potiče iz hrišćanske tradicije - Sveti Andrej Prvozvani bio je, prema predanju, raspet na krstu u obliku slova "X". Odatle potiče i simbolika: upozorenje na opasnost, patnju i potrebu za oprezom.

- Blic, 28.10.2025

(2)

Mašinovođe u šoku kad vide ovaj znak - a nije da nisu čuli za njega: Neandrejev krst ne označava ništa što iziskuje upotrebu moždanih ćelija. To znači da na tom mestu niti ima ikakvih ukrštanja niti ima branika ili drugih prepreka, ali mašinovođa mora da proceni sopstvenu ličnu bezbednost bezumnog čina eventualnog prelaska. Naziv znaka potiče iz posthrišćanske tradicije - Sveti Neandrej Prvoprozivani, rođeni brat Svetog Andreja Drugoprozivanog (koji je, prema nepredavanju, bio razapet na falsifikovani APR nalog uz pomoć ukradene lične karte), bio je napadnut od strane putnika Srbijavoza i duplo razapet u obliku slova "X" na kolosek u obliku slova "H". Odatle potiče i simbolika: upozorenje na opasnost, patnju i potrebu za oprezom ako se usudite da vozite kad voz ne vozi.

- Enigmatski magazin "Splavovi na betoniranim burićima", 23.05.2026.

p.s.
Kratko uputstvo iz još uvek važeće gramatike srpskog jezika, za urednike i lektore u tzv. Blicu: da bi se nešto zvalo "Andrejin krst" neophodno je da se taj neko zove Andreja a ne Andrej. To što se ekipa iz Blica uvlači u dupe Vučićima Uveocima u najboljem stilu Nade Macure koja je sebi dopustila medijska lupetanja u stilu "Bulevar Kralja Aleksandra Vučića" i "Ulica Gospodara Vučića hahahaha", samo govori o mentalnom sklopu kradikalske Srbije i to ne samo od vrha Srbijavoza do vrha Blica - već daleko, daleko šire i dublje od toga. A i duže od gorespomenute ukrštene braće.
A da je u Srbiji vaistinu u upotrebi Andrejev a ne Andrejin krst, sve govori današnja zabrana prolaska vozova širom naše zemlje ponosne i celodnevna zajebancija po društvenim mrežama na račun nalogodavca koji o tome (naravno) nema pojma i sa tim (naravno) nema ništa.
Opet.

Zašto kažeš pasoš a misliš na predsednika?

Evo ključnih novina u vezi sa novim srpskim pasošima:
1. Vizuelne promene: nova boja korica - umesto dosadašnje bordo boje, novi pasoši imaju korice u burgundi crvenoj nijansi

2. Bezbednosni elementi: unapređena zaštita (nova sigurnosna nit sa stilizovanim krstom, četiri ocila i trobojnim natpisom "Republika Srbija"); polikarbonatna strana sa podacima koja sadrži "duh sliku"

3. Naknada za izdavanje: poskupljuje sa 3600 na 4500 rajhsdinara

4. Važne napomene za građane: sve postojeće ostaje isto do isteka roka trajanja, promene slede posle

Zašto odmah potežete milionski redizajn logotipa Pošte? Milion i po evra za taj logo ili pola miliona dinara za promenu boje korica Predsednika (na gornjoj slici), kome sad treba to prozivanje i cepidlačenje oko valuta - čovečanski vas pitam: Kome?
Sram vas bilo da vas bude sram...

Zašto, ali Z-A-Š-T-O, kad spominju boje (nebitno koje) uvek misle samo na jednu? Pink, i samo pink.
Zbogzato.
I tačka.

Po spisku

Počelo je privođenje probranih negotinaca u zabran na gradskom buvljaku, gde će danas vlašingtonski kradikali ugostiti svog Vrhovnika, njegovu svitu & prateće sendvičare iz okolnih opština potovarene u autobuse i istovarene na nekadašnji benzinšvercplac pored groblja. Njih oko 3000 biće utoreni pod šatre okružene ogradom, ulaz striktno po spisku samo za probrane i uredno zasićene AV paketima subhumanitarne pomoći namenjene samo za njihove "sigurnosne glasove". Ukoliko neko od popisanih & popišanih bude pokušao da pobegne iz zabrana, dobiće - istotakođe - sve po spisku em zaslugama.

Lokalcima, koji možda "ne mogu" a na spisku su, u organizaciji Partije obezbeđen je prevoz do buvljaka i nazad. Naravno - i to po spisku, kako je i red.
Dok glođe kosti volujske, okupljeni narod će umesto najavljene Karleuše zabavljati lično Dačić koji će na otvaranju performansa pevati rusku himnu preko zvučnog topa, direktno iz helikoptera iznad samog epicentra okupljanja budućnosti za njihovu decu u koju veruju.

Iako su prethodnih dana u spotu Kradikalskog Sindikata objavili epohalno otkriće da su neki od kandidata sa opozicione liste nekada bili "žuti" tj. članovi Demokratske stranke (ajdebre!), neminovno će na kraju ovog dana biti "na buvljaku čador do čadora, majka traži žutog kradikala sina svoga". Msm, stvaaarno: ko sve, kako, koliko puta i gde je bio član "žutih", kako i zašto je odlazio i vraćao se u to žutilo, šta je radio kao žut a šta kao nežut i (veoma bitno) da li u samom vrhu opštine i lokalnog SNS uopšte ima nekog ko nije bio ili se barem očešao o DS i njene opiljke u prethodnih 35 godina? Kako je to sramota biti "žut" i u opoziciji, a nije sramota biti "žut" i uvek u vlasti? Studio?
Istorijski i empirijski dokazano, do sada se za ovih 13+ godina niti jedan jedini put nije desilo da neki Vučićev miting prođe a da mu se barem neko od privedenih sendvičara ne zagubi pa da ga ostali u autobusu satima traže i čekaju na polazak - od Beograda do Tumana. Bez izuzetka i po staroj formuli još iz vremena miloševićevog kontramitinga 1996. godine.

Nered, nemir i nečistoću u Minićacilendu danas održavaju redari beogradske Čistoće, jer su ovi lokalni previše velike sise da bi bilo šta smeli da zucnu, kako svojima tako i onima u opoziciji - a i šire.

Kako ih budu danas privodili Kondukatoreu, tako će ih i u nedelju privoditi na glasanje.
Za kraj poslastica:
U najgorem mogućem istorijskom trenutku, danas se začepila kanalizaciona cev u zgradi negotinskog komiteta. Hoće to kad SNS, SPS, DS, sindikalci, rezervni oficiri i borci svi seru u istu rupu. Proporcionalno, shodno d'Ontovom sistemu raspodele mandata.
To je bilo sve što bi svako iole razuman i normalan trebalo da zna o današnjem danu u Wlashingtonu.
A i to je previše.

Zečja rupa

Kako Radio-Hulja javlja:
- Nakon sloma blokadera i uništenja obojene revolucije, kao i uspešnog pruženog otpora uz pomoć antiblokaderskih blokada širom naše zemlje ponosne, mojim poslednjim merama pošteni narod Srbije je konačno ugledao svetlo na kraju tunela.

Kakav odron, kakvo klizište od čoveka.

Da vidimo šta Kembridž rečnik Engleskog jezika kaže o idiomu "rabbit hole" (zečja rupa):
- rupa/jama koju kopaju zečevi ispod zemlje, u kojoj obitavaju

- bizarna, zbunjujuća ili besmislena situacija, iz koje je posebno teško moguće izvući se

- situacija ili aktivnost koja postane toliko "lepljiva" da osoba samo o njoj misli i "istražuje" zanemarujući sve ostalo
- u digitalno doba društvenih mreža, fraza se koristi kao sinonim za distrakciju, odvlačenje pažnje od drugih, suštinskih i daleko bitnijih tema od one koja nas "privlači"
Pa vi sad sami izaberite u kojoj od definicija ćete prepoznati sebe i druge.

Može i više od jedne.

***

Poseban slučaj predstavlja tzv. Sindrom zečje rupe, koji psihologija prepoznaje i definiše.

Teoretičar zavere se ne rađa, već se takvim postaje.
- Simon de Bovoar

SINDROM ZEČJE RUPE:

Nesmotrena, ubrzana i ukorenjena posvećenost teorijama zavere 

Nema sumnje da su teorije zavere za mnoge ljude zabavne, zanimljive i u suštini bezopasne. Međutim, postoje ljudi koji misle da su one mnogo ozbiljnije od toga. Sve je više primera da ljudi upadaju u "zečje rupe" verovanja u zavere, sa posledicama koje se kreću od otuđenja od prijatelja i porodice pa sve do političkog ekstremizma i nasilja sa smrtnim ishodom. Jasno je da ovaj fenomen iziskuje ozbiljnu pažnju, ali i skepticizam jer do sada nije bilo ozbiljnijih i sistematskih akademskih istraživanja zašto ljudi sebi to rade i da li uopšte rade. Ovaj članak pokušava da tu temu učini makar malo jasnijom.

Definicija Zečje rupe
Metaforu zečje rupe možemo pratiti do "Alise u Zemlji čuda" Luisa Kerola:

• Alisa se zapanji, jer joj kroz um sinu da nikada nije videla zeca u prsluku koji iz džepa vadi sat, pa sva uzbuđena potrča za njim preko polja, i srećom uspe da ga vidi kako uskače u veliku zečju rupu ispod žive ograde. Odmah krenu za njim, ne razmišljajući kako će se odatle izvući. Tunel je neko vreme išao pravo, a onda se spuštao nadole, tako naglo da Alisa nije imala ni časa da pomisli kako da se zaustavi pre nego što je shvatila da pada u nešto što je podseti na veoma strm bunar.

Ovaj odlomak ističe neke od glavnih karakteristika koncepta zečje rupe u laičkoj upotrebi. U nju možete biti slučajno uvučeni i biće vam teško da se iz nje izvučete. Zato vas ona uvlači sve dublje i dublje, u nelinearnom padu, vi gubite osećaj za vreme, stvarnost i razum. Sa pozitivne strane, ta zečja rupa vodi Alisu u "Zemlju čuda" i naširoko se koristi kao put ka epifaniji (otkrovenju) - kao npr. u psihodeličnoj pesmi "White Rabbit" (1967) benda Jefferson Airplane ili u filmu "Matrix" (1999) i njegovim nastavcima. Stoga, poput termina "teorija zavere", metafora zečje rupe ne mora nužno biti pogrdna ili u upotrebi samo kod onih koji odbacuju alternativne narative. Upotreba metafora je endemska u psihologiji i, iako ne bez mana, pomaže istraživačima da stvore kreativne uvide i sa njima komuniciraju na razumljiv način. Ovde ćemo koristiti metaforu zečje rupe kako bi pokušali da sagledamo ovaj fenomen kroz prizmu psihološke teorije i istraživanja. Ovu metaforu smo povezali ne samo sa stanjem intenzivne posvećenosti teorijama zavere, već i sa skupom pratećih procesa uz pomoć kojih neko stiže i ostaje zaglavljen u njima. Pretpostavili smo da su ti procesi nenamerni, nesmotreni, ubrzavaju se i na kraju dovode do ukopavanja u rovove teorija zavere.

Nesmotrenost
Ljudi u teorije zavere ne ulaze namerno ili očekujući da razviju duboku posvećenost njima. Pažnju im, poput Alise, može privući nešto zanimljivo ili privlačno. Studije ukazuju da ljude prvo može privući prosta zabavna crta neke teorije zavere, povezivanje sa članom neke onlajn zajednice koja se tiče teorija zavere, ili zainteresovanost za teoriju zavere koja se tiče neke određene teme (npr. Kovid19) - sve to može da posluži kao "ulaznica" u svet drugih teorija zavere (npr. mahinacije na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine) i vodi ka uopštenijem pogledu na svet zavera. Važno je napomenuti i to da ljudi izgleda nisu sposobni da prepoznaju koliko izloženost teorijama zavere menja njihova uverenja te stoga ne primećuju šta im se stvarno dešava u ovim ranim fazama Sindroma zečje rupe. 

Pet faza ideološke posvećenosti:

1) nevernik 2) posmatrač 3) iskreni vernik 4) aktivista 5) otpadnik

Dok se spuštamo "u zečju rupu" verovanja u teoriju zavere, raslojava se pet različitih faza ideološke posvećenosti zasnovanih na 1) eskalaciji kognitivnih dimenzija verovanja, emocionalnom ulaganju 2) socioepistemičkim faktorima, 3) povezanom moralnom sudu, 4) spajanju verovanja i identiteta i 5) samorelevantnoj konsekvencijalnosti. Dvosmerne strelice ukazuju da, umesto da bude "transportna traka", ovo se kretanje može odvijati i napred-nazad između faza.

Ubrzanje
Postoje dobri razlozi za pretpostavku da verovanje u teorije zavere u početku raste sporo, da bi potom počelo da nelinearno ubrzava. Rekurzivna dinamika (međuzavisnost teorija zavere i drugih varijabila) može vremenom dovesti upravo do takvog ishoda. Skorašnja istraživanja pokazuju da je verovanje u zavere podstaknuto psihološkim frustracijama, ali umesto da zadovolji te psihološke potrebe ono podstiče dalju spiralu frustracija. Pojačana posvećenost teorijama zavere može dovesti do još većeg osećaja nesigurnosti, osećaja manje vrednosti u društvu i manje bezbednosti nego pre, što ih još više uvlači u spiralu teorije zavere. Struktura nečijeg društvenog umrežavanja takođe može postati deo slične rekurzivne interakcije. Jedno istraživanje na uzorku korisnika Fejsbuka je pokazalo da ljudi, što su im jača verovanja u neku teoriju zavere to sve više komuniciraju sa istomišljenicima, izbegavaju kontakt sa oponentima i "konzumiraju" sve veću količinu internet sadržaja o toj zaveri - što sve zajedno dalje jača "uverenje" u istinitost te zavere.
Ove promene u društvenom umrežavanju će najverovatnije biti praćene promenama u društvenoj kategorizaciji. Štaviše, postoje dokazi da su verovanja u zavere i društvena identifikacija međusobno zavisni, što povećava rekurzivnu dinamiku. Što je verovanje u zavere veće, to se ljudi sve više identifikuju sa drugima koji u isto veruju, prihvatajući identitete poput "istinoljubac" ili "kritički slobodni mislilac" koji, zauzvrat, ohrabruju dublju posvećenost takvim verovanjima. Teorije zavere ne menjaju samo one sa kojima se njihovi "vernici" poistovećuju, već i samu prirodu te identifikacije - drugim rečima, način na koji se identifikuju sa takvim grupama. Rezultati istraživanja sugerišu da ovo prelazi u rekurzivnu dinamiku u kojoj je verovanje u teorije zavere podstaknuto, i takođe podstiče nesigurne, narcističke forme grupnog povezivanja sa  državama u kojima žive.

Verovanje u zavere može biti dodatno ojačano izazivanjem kvalitativnih promena u osnovnim psihološkim procesima - čini se da iluzorna percepcija obrazaca i uzročnosti (npr. u slučajnostima ili u umetnosti) igra određenu ulogu u verovanju u zavere. Što su teorije zavere istaknutije u poimanju sveta, one postaju suštinski stimulans ljudima da "povezuju tačke". Ovo je jasno vidljivo u naširoko rasprostranjenoj QAnon naraciji o zaveri, koja crta uzročne veze između raznorodnih navodnih zavera poput "Picagejta" (teorija da su visoki funkcionere američkih demokrata upravljale pedofilskim lancem iz jedne picerije u Vašingtonu) i zavera o poreklu, vakcinaciji i lečenju Kovid19.
U principu, mnoge od varijabila koje hrane verovanje u zavere, mogu zauzvrat biti ojačane verovanjem u zavere, na taj način opstajući u ovoj prostoj formi rekurzije. Uticaj tih rekurzivnh procesa na verovanje u zavere može dodatno biti pojačan interakcijom sa trećim faktorom. Na primer, što se više ljudi "prima" na teorije zavere, to je veća verovatnoća da će rasti uverenje o nemoralu elita a teorije zavere će biti sve istaknutije. Zauzvrat, oba ova faktora imaju interakciju sa povećanom potrebom za postizanjem kognitivnog zaključivanja. Konkretno, utvrđeno je da ljudi zatvorenog uma skloniji teorijama zavere samo kada su one istaknutije ili dostupnije od zvaničnih stavova. Slično tome, život u stanju visoke neizvesnosti povećava verovanje u teorije zavere, ali samo ukoliko ljudi već veruju da su navodni krivci nemoralni. Dakle, rekurzivna dinamika može katalizovati treće faktore (poput potrebe za kognitivnim zaključivanjem), koji bi inače mogli imati mali ili nikakav uticaj na verovanje u teorije zavere.

Ukorenjenost

U završnim fazama Sindroma zečje rupe, pojačana posvećenost teorijama zavere postaje sve teža (mada ne i nemoguća) za preokret i vraćanje u normalu. Mehanizmi koji hrane pojačanu posvećenost teorijama zavere, generalno, ovu posvećenost mogu očekivano učiniti teškom za prekid. Važno je upozoriti da nam je malo poznata psihologija ljudi koji su jako posvećeni teorijama zavere, i ne samo zbog toga što ih je jako teško uključiti u istraživanja. U njihovom slučaju, nelinearna dinamika može promeniti pa čak i obrnuti obrasce uzročnosti koje imamo kod studenata, na internetu ili u reprezentativnim uzorcima. Na primer, važne psihološke potrebe se mogu zadovoljiti uključivanjem u snažno identifikovanu zajednicu sa sopstvenim normama, društvenim vezama i izvesnostima. Verovanje u zavere tako može početi da zadovoljava (umesto da frustrira) bitne psihološke potrebe, čineći njihov uticaj još jačim.

Slično tome, kvalitativni rezultati istraživanja ukazuju na to da se u ovoj fazi posvećenost verovanju u zavere može učvrstiti prihvatanjem radikalno transformisanih epistemologija. Daleko izvan verovanja o uzrocima specifičnih društveno-političkih događaja, posvećenost verovanju u zavere može biti praćeno snažnim mističnim osećajem potrage i radikalno skeptičnom orijentacijom prema samoj prirodi stvarnosti. Sam pojam istine u nekim "zavereničkim" diskursima je izmenjen kooptiranjem postmodernističkih ideja, baš kao i vrednovanjem spekulativne imaginacije kao legitimnog i autoritativnog puta ka znanju. Ove novonastale epistemiologije mogu otežati predstavljanje dokaza koji bi mogli osporiti njihovo prihvatanje verovanja u zaveru.

Doprinos teoriji, istraživanju i primeni

Uz neke izuzetke, teorija i istraživanja su obično bili fokusirana na mali skup neposrednih prethodnih faktora, a ne na dinamičan razvoj verovanja u teorije zavera - fokus je bio više usmeren na te faktore nego na ljude na koje oni utiču. Retki su bili pokušaji identifikovanja tipova "posvećenosti" teorijama zavere, a i tada su bile favorizovane tehnike poput analize faktora koje su se bolje uklapale u glavne tipove verovanja u zavere nego u tipove onih koji u iste veruju. U ovom članku je prezentovana sinteza različitih pravaca teorije i dokaza kako bi smo predočili činjenicu da neki od "vernika" zavera vremenom prolaze kroz niz procesa koji zajedno sačinjavaju Sindrom zečje rupe. Istraživanje je imalo personalnu perspektivu o verovanju u zavere, pružajući važan dodatak teorijama i metodologijama fokusiranim na faktore koje su bile dominantne u literaturi. Iako postoji dosta toga zajedničkog, ono dopunjava analizu uticaja uključivanja u "zavereničke" zajednice na razvoj i podršku kolektivnih aktivnosti tih zajednica. Iako je jasna važnost angažovanja u tim zajednicama, prioritet je bio dat fokusiranju na razvoj i učvršćivanje samog verovanja u zavere, sa daleko većim naglaskom na stavove i društvene kognitivne procese.

Ovakav personalni pristup ima potencijal da podrži važan napredak u teoriji, istraživanju i praksi psihologije. To je pomoć u razumevanju bitne razlike/diskontinuiteta između prethodnice i posledica verovanja u teorije zavere unutar populacija koje imaju tendenciju iskazivanja relativno slabog interesovanja za teorije zavere (studenti i internet paneli) u odnosu na populacije koje iskazuju duboku "ušančenost" tih teorija. Ovo se odnosi na problem koji je poznat u literaturi - teorije razrađene u drugoj populaciji testirane su na prvoj. Istovremeno, nelinearni procesi Sindroma zečje rupe nam pomažu da objasnimo zašto distribucija verovanja u zavere ima zakrivljenu putanju, tako da ih većina odbacuje dok ih izrazita manjina prihvata i podržava sa naročitim entuzijazmom.

Zauzvrat, ovo pruža teorijsku motivaciju za personalno usmerene istraživačke metodologije i okvir za integraciju njihovih rezultata u mejnstrim istraživačku literaturu. Analize porasta latentnog profila u podacima mogu ukazati na to da li neka grupa pojedinaca razvija teorije zavere prema obrascu prikazanom u Sindromu zečje rupe. Studije slučaja i rigorozne kvalitativne metode mogu takođe proceniti da li vremenski sled razvoja duboko posvećenih teoretičara zavere odgovara očekivanom obrascu. Mogu ih sprovoditi stručnjaci za međugrupna pomirenja, klinički psiholozi i psihijatri, koji od nedavno pokazuju pojačano interesovanje za verovanje u teorije zavere, i koji kroz svoj rad mogu imati lakši pristup društvenim grupama sa kojima drugi istraživači teže ostvaruju kontakt. Kompleksna vremenska dinamika Sindroma zečje rupe, zajedno sa otežanim uključenjem grupa duboko posvećenih teorijama zavere u kvantitativne ankete velikih razmera, ukazuje na potrebu konvergentnih pravaca istraživanja.

Pokušali smo da artikulišemo društvene i psihološke procese koji su izgleda prisutni u izveštajima o "zavereničkim zečjim rupama" u koje neki ljudi upadaju. Glavni cilj je bio da iz rezultata istraživanja izdvojimo jednu hipotezu, pa smo se fokusirali na pojašnjenje koraka sadržanih u onome što smo okvirno nazvali Sindrom zečje rupe kao i na pojašnjenje zašto su ti koraci - nepažnja, ubrzanje i konačno učvršćivanje tokom vremena uverenja u postojanje teorija zavere - teoretski i empirijski mogući. Početna analiza ovog hipotetičkog sindroma ostavlja otvorenim brojna teorijska i empirijska pitanja. Glavni fokus je bio na pojašnjenju kako i zašto neki ljudi napreduju kroz tu "zečju rupu", a ne zašto većina ljudi to ne radi. Drugim rečima, nisu bili artikulisani faktori koji određuju da li su ti ljudi propadali od početnih do završnih faza sindroma. Međutim, analiza podrazumeva da se propadanje kroz zečju rupu može zaustaviti ili preokrenuti ukoliko se spreči ili prekine rekurzivna dinamika (npr. ako je moguće sprečiti frustraciju psiholoških potreba ljudi novim zaverama, izolovanjem od onih koji ne veruju u zavere ili primoravanjem da usvoje odbrambene i nesigurne društvene identitete). Još jedna važna stvar koja nije bila artikulisana jeste kako ljudi mogu izaći iz završne faze Sindroma, kada je intenzivna i duboko ukorenjena posvećenost teorijama zavere već razvijena. Postoje primeri i dokazi da su neki ljudi uspeli da izađu iz toga, da je poštovanje prema njima važno i da tehnike razotkrivanja mogu biti efikasne sve dok ljudi razotkrivanje tih teorija zavere doživljavaju kao deo sopstvenog autonomnog preispitivanja u potrazi za istinom.

Važno je razmotriti sva ova pitanja jer je jasno da postoji jedna manjina u ljudskoj populaciji kojoj verovanje u teorije zavere predstavlja ozbiljan problem, a u ekstremnim slučajevima ih čak inspiriše da stvaraju probleme i drugim ljudima. Da bi smo u potpunosti razumeli ove probleme i šta nam valja sa njima činiti, potrebno je da razumemo ko sve čini tu manjinu i kako se razvijaju ta njihova uverenja. To zahteva personalizovanu psihološku analizu verovanja u zavere, u okviru koje će istraživači iz osnovnih i primenjenih subdisciplinarnih grana psihologije moći da dele i razmenjuju svoja otkrića.

- Robbie M. Sutton & Karen M. Douglas: Rabbit Hole Syndrome - Inadvertent, accelerating, and entrenched commitment to conspiracy beliefs (2022)

***

Luis Kerol nije napisao priču o jednom čoveku koji nije upao već je sam uskočio u zečju rupu, za sobom povukao jedan čitav narod, okružio se ljudima sličnim sebi, kopa rupu sve dublje i dublje (nego što je na početku bila), i nikome ne dopušta da iz te rupe izađe.
Ali baš nikome.

Priču je napisao sam život, i dao joj ime "Aleksisa u Zemlji čuda iza razbijenog ogledala".
Od tog trenutka svi živimo kao u bajci - gutamo otrovne jabuke, živimo u kućicama od slatkiša, svakodnevno se samonabadamo na pendrek-vretena, zaboravili smo da se zec u čijoj rupi smrdimo zvao Platon, zovemo se Tvidldi i Tvidldam jajca, blokiramo blokadere dok nam Ludi Šeširdžija svira na uvce oproštajnu pesmu i beži od novinara. 
Jer smo tako u mogućnosti.

Repete

Pomilovati zločinca znači ponoviti zločin prema žrtvi.

Repetirati ga.

F25.0

MKB-10 šifarnik bolesti kaže:
F25.0 - šizoafektivna psihoza, manijački tip (psychosis schizoaffectiva, typus maniacus)

#onokad na semaforu iz zelenog uletiš direktno u cr(ve)no...

Mrtva trka između Vučića i Karleuše, kome je više riknula licna.

I tek će, tek je sredina godine dvadesetipete.

Čovek u moru

Ovaj car je spreman da vas baci sa palube u vodu samo da bi posle mogao da viče "Čovek u moru!" Ne, neizostavno, i da pokuša da vas spasi jer mu se tako može. Možda... ako mu se digne na to. A ako ne...
Rejting bre, rejting.

Mada, kada samo pogledate u te sadističke i buljave "rupe duše" sakrivene iza debelih đozluka, ideja o spasavanju od strane istog i ne izgleda tako primamljivo. Naročito jer mu brod tone, mada on sada više ne razmišlja ni o čemu drugom osim kako da uskoči prvi (i jedini) u čamac za spasavanje i to u ciljnoj grupi "i žena i dete". Zapravo, pitanje je da li je On uopšte ikada i prestao da bude bilo šta drugo osim frustriranog nesposobnog i lažljivog pubertetlije.

Car je go, i rešio je da sve pobije svima za primer.
I decu. Njih naročito voli u poslednje vreme - baš za primer.

- Frankenstein Jones on Facebook

Braon je boja Huljine ljubavi

Novi hit!

Poručite odmah dok traju ograničene zalihe:

Ćacilend a.d.
Bulevar Obojene revolucije bb
11000 Usrangrad
Malorusija (BJR Srbija)

p.s.
I Hitler je bio moler.

Kreni... bre

Ti nisi Julija, ja nisam Romeo,
Noćas sam nešto gadno pojeo.
Lepo pričaš, lepo hodaš,
Slatka mala, nemoj lako da se prodaš.
Možeš da laješ, možeš da režiš,
Možeš da ostaneš, a možeš i da bežiš.
Bez duše si niko, bez duše si ništa,
Kupuješ, prodaješ, oduzimaš i dodaješ.
Zato kreni, kreni prema meni,
Kreni, kreni prema meni.

Postoje razne sličnosti između Rumunije 1989 i Srbije 2025. Od mnogospominjanog bratstva po mogućem raspletu, do bratstva po psihoakustičnom bojevom dejstvu po građanima na ulicama glavnog grada.

Evo još jedne zanimljivosti:

Nikolae i Elena Čaušesku su imali druga Jona Ilijeskua za najbližeg saradnika i kućnog prijatelja, naročito njenog. Nikolae Vučić i Elena Dačić imaju... pa, "njenog" najbližeg saradnika Jona Ružića.

Msm, samo kažem.

To.

Obratite pažnju, ako vidite druga Rozenkrompira da se muva oko neke nacifrekventne televizije, možda i on ima nekog svog Adama Puslojića u rukavu s kime bi se grlio i ljubio pred kamerama u pravom trenutku.
A slike sa letovanja uz bračni par... izbledeće, naravno.

p.s.

Funfact: Čak je i drugospodin Ilijesku, nakon 15 i više godina, pod stare dane dopao robije. Koliko god bila kratka ili simbolična, ipak jeste bila robija. Revolucija uvek jede svoju decu, ali i sebe. Uvek.

Umalo da zaboravim - sve to isto važi i za kontrarevoluciju.

Zašto kažeš SSSS a misliš na KKK?

Hronologija beščašća je predugačka da bi bila ponavljana u beskraj.
Zato, podsetimo se nekoliko izliva srBovanja u mozak Srbistanaca koji su nas zadesili u poslednjih 15 meseci.

17.12.2023. Na beogradske izbore autobusima dovođeni državljani BiH iz Republike Srpske, u buljucima. Na licu mesta im izdavane lične karte i dobijali boravište, državljanstvo i pravo glasa. Masovno glasali na lokalnim izborima u stranoj državi, zapišali joj prestonicu pa otišli odakle su i došli. Naravno da je glasao i Milorad Dodik, osoba sa pravom glasa u Bosni i Srbiji - i isto toliko ličnih dokumenata. Ono o čemu se u Srbiji dovoljno (ili uopšte ne priča) jeste činjenica da sve to isto sa "one strane Drine" rade i napredni buljuci državljana Republike Srbije koje Hulja šalje da glasaju svuda gde je Miloradu gusto. Ili tvrdo.

08.06.2024. U Beogradu održan Prvi Svesrpski sabor pod javnim nazivom "Jedan narod, jedan sabor - Srbija i Srpska". Opet Vučić, opet Dodik, opet autobusi puni zaserivača i zapišavača sa obe strane Drine, opet je tu RTS da pegla snimke i Informer da dezinformiše već sluđene. Plus obavezna Pink glazura za gadljive na slano.

15.02.2025. U Sremskoj Mitrovici održan "veličanstveni" skup abortiranog Pokreta za SNS državu. RTS, dronovi, Informer i tačkasti softver nikako da se dogovore oko toga da li je bilo 100 hiljada, 100 miliona ili 100 milijardi prisutnih Huljinih golobulja, za koje se ne zna tačno da li je više bilo "nas prekodrinskih Srba" ili "vas onamodrinskih Samosrbijanaca" iz Srema. A i šire. Mitrovica definitivno zapišana i zasrana više nego Beograd u vreme Putinovog "Spasibo za družbu". Tokom noći, građani do zore pomagali komunalcima da pokupe sve ono što su im "braća" donela pa ostavila. Brda pobacanih državnih zastava i zastavica, naravno, ne predstavljaju "atak na državu" (da parafraziramo predmetnu instituciju koja sve to organizuje).

Sve je više javnog kukanja da su neki od mitingaša bili odžepareni, lokalni trgovci se žale na slučajeve otvorene krađe (i to najskupljih artikala) po mitrovačkim prodavnicama. Zvuči poznato, zar ne?

Nemojte tražiti društveno-političku ili medicinsku suštinu u ove tri šuplje, usko povezane priče. Njih ne povezuju samo dva "predsednika" dve "srpske države" - AleKKK Vučić i Mile DodiKKK, autobusi i lične karte sa pravom glasa na obe strane Drine (koja nema blage veze sa Sremskom Mitrovicom, čisto i to da se zna). Njih povezuju i kapuljače ispod kojih kriju svoje krvava lica, ruke i zubala.
KKK je zajednički imenitelj svega i svih takvih širom sveta, ne samo u Srbiji.

Aleksandra I Karađorđevića su prozvali Upropastitelj. Iza njega je ostao Aleksandar II koji je sam po sebi karikatura onoga što misli da predstavlja, i to ne samo kad zine.
Aleksandra I Vučića će istorija pamtiti po nadimku Uništitelj, i to ne po otvorenoj fatvi odapetoj iz Sremske Mitrovice, već zbog svega što je uradio ovoj zemlji i njenim građanima. Iza njega, dokazano neće ostati Aleksandar II ali zato hoće silne karikature Coraxa, Dušana Petričića i Midhata Kapetanovića kao podsećanje na istorijsku neminovnost:
Parola "jedan narod, jedna država, jedan vođa" nikada nikome nije donela dobro, a najviše zla je donela upravo predmetnom narodu na koji se odnosila. Kad se podvuče crta.

Krajem aprila 1945, jedan od "takvih" je izjavio kako "nemački narod treba da nestane sa lica zemlje jer ne zaslužuje vođu poput njega", zbog otvorene najave kapitulacije i konačne predaje Saveznicima. U februaru 2025, jedan drugi vođa je poručio narodu da će ga uništiti jer ga (opet) ne zaslužuje. Zbog toga što je, taj predmetni narod, odbio da kapitulira.

***

Po njemu se ništa neće zvati.

I on to zna.

Zato.

Hipnoza

Mislim da Vučić uopšte nije u svesnom stanju niti kontroliše svoje ponašanje. Njemu je neko, tokom onih noćnih 15 minuta kada jedino spava, ladno opalio regresivnu hipnozu i on sve sada radi hipnotisan vraćajući se korak po korak, potez po potez unazad kroz vreme i događaje iz Miloševićevog života. Sve na to miriše.

Eto, odradio je skoro sve što nam se već desilo:

- imao je svoju Osmu sednicu,

- zabio nož u leđa političkim očevima (jedino što ih je namirio, nisu u krečani - još uvek),

- uspeo je da posvađa i pocepa opoziciju do tačke kada im je preostalo jedino da se ponovo udruže protiv njega,

- okupirao je ili potkupio skoro sve medije (počev od RTS pa nadalje),

- laže i falsifikuje izveštaje i snimke sa svojih "fantastičnih" a propalih mitinga,

- Večernje novosti i dalje rade sve isto,

- penzionere bukvalno ubija na buljuke a oni su i dalje velikim delom za njega,

- uspeo je da digne omladinu protiv sebe iako se svojski trudio da visokoobrazovane protera iz zemlje a one sa manjim školama potkupi stranačkim zaposlenjima ili drogom,

- mafija caruje državom i svim njenim organima,

- ne sere baš o švedskom standardu (sad je to Zlatno doba) ali sve je ionako isto pakovanje čim uđeš u prvi supermarket,

- svi oko i ispod njega su samo marionete stare Punch&Judy predstave,

- novinske članke i pisma čitalaca su zamenili botovi po društvenim mrežama, iz soški su ponovo izvađene antidemonstrantske babe-kletvodobacivačice,

- Srbi sa Kosova i iz Bosne su i dalje udarna pesnica (i bukvalno) režima,

- poput Miloševića i Hulja radi za kagebeovštinu i PRC a usta i mediji su mu puni baljezganja o podršci Zapada od koga jedino krade pare a uzvraća jeftinom visokoškolovanom radnom snagom kao glavnim izvoznim artiklom (čudo da još uvek nije uveo akcize na odlazak iz zemlje),

- kontramitinzi, autobusi, sendvičari i vikari,

- vojvođanski separatizam,

- obojene revolucije,

- liste za odstrel pojedinaca koji štrče,

- maltretiranje "nepodobnih" stranih državljana na granicama,

- bahato paradiranje kolona vojnih i policijskih vozila po ulicama i putevima Srbije,

- Željko Mitrović i Vulin su tu jer nigde nisu ni išli (a i zašto bi),

- tu je i Unuk Marko zajedno sa skoro kompletnom ekipom Dedinih podguznih muva,

- besomučna pljačka Bora i Majdanpeka se nastavlja već četvrtu deceniju,

- tu su i neizostavni predstavnici SIZ-a Nebeskog bez kojih je nemoguće kompletirati trio politika-služba-crkva koji je zacementiran na vlasti više od sto godina,

- Hram na Vračaru je još uvek u izgradnji, sudeći po državnim donacijama koje nemilice pljušte,

- faktor stabilnosti u regionu i faktor uništenja sopstvene države,

- lažne ankete i pokradeni izbori ne mogu da sakriju činjenicu da ogromna većina građana više ne može da ga podnese ili da ga čak otvoreno mrzi (što on, poput Miloševića, nikada nije ni krio - da mrzi narod na čije se čelo uporno samopostavlja),

- njegovi mu sve više okreću leđa i traže novu "šljivu" pod koju bi sklonili guzice,

- Služba i SPS (dobrim delom je to zapravo isto) se skoro više i ne kriju da mu već neko vreme šilje kolac (to su i Slobi uradili u leto dvehiljadito)...

Deca su mu u inostranstvu.

Baš kao i Miloševića, smaknuće ga njegovi.

A ratovi? Pa ko sve vreme priča o ratovima i plaši narod svetskim ratom, velikim silama i domaćim izdajnicima, naređuje privođenje skloništa po opštinama prvobitnoj svrsi (opet) pod pretnjom kaznama upravnicima stambenih zajednica, čak koristi u potpunosti isti rečnik. Rat? Pa ako o tome priča, iako ne može da izazove nikakav rat spolja a da zbog toga Srbija ne nestane kao država (kao jedina realna posledica takvog ludila), šta ga košta da izazove unutrašnji, građanski rat? Kako zovete stotinak napada za tri meseca na ljude koji protestuju i traže pravdu, svakoga dana po nekoliko nasrtaja?

Ima toga još i još i još i... ali od samog nabrajanja želudac krene da se "posuvraća". Svakome, bez izuzetka.

A sad još i - atentat, podmetnuta mu sjebana kola da bi ga smakli. Ko bre?!, glasi pitanje na bilo šta što vam u prvom trenutku padne na pamet. Ma neee, nego je njegovo vozilo "čini se, naletelo na određenu prepreku na putu, nakon čega je došlo do zanošenja, a točak je otpao". Usred ravnice, na putu ka Mokrinu. Taj put je, inače, odavno poznat po vojvođanskom separatizmu, tvrdi osoba koja se odaziva na "Bizon", tako da su stvari sada daleko jasnije. Pa i to je isto kao sa Miloševićem, na koga je takođe bio izvršen atentat na skoro isti način kod Pećinaca. Opet ta Vojvodina... Jedina razlika je u tome što je u trenutku "atentata" Miloševićeva karijera bila u brzom usponu a Huljina je u sve bržem i nezaustavljivom strmopizdu.
Čuj, zanošenje... c c c

Podrazumeva se da je On lično zamenio točak. U stvari samo gumu, ali to mu je isto jer on ne ume da zameni ni uložak za hemijsku olovku a kamo li točak ili, nedajbože, odgovorne za smrt petnaest ljudi pod urušenom nadstrešnicom u Novom Sadu.

Ko misli da je ovaj gori od Miloševića, ili je pao sa Tarabića šljive ili se namerno pravi blesav jer je i sam deo SPS mašine ili je zaista težak slučaj budale. On nije ni gori ni bolji pa čak ni isti, jer su obojica ispala iz istog inkubatora koji je nabaždaren na četnoboljševičku struju uskog koloseka i po definiciji ne mogu da budu različiti ni po čemu. Pa ni po dijagnozi.

Po aboridžinima (i ne samo po njima) sve je ovo samo san. Pa kud bre da budemo toliko kurate sreće i upadnemo baš u njegov... Ne znam, nisam pametan. Neki predlažu šamaranje kao metodu buđenja i vraćanja iz hipnoze u realnost. Opet, neki kažu da od toga mož' i da se rikne. Opcija je sve manje, šta nas košta da probamo?

Dosta je on probao na nama, sve i svašta. I opet će, ako mu dozvolimo.
Dosta, jer građani Srbije nisu hipnotisana gomila.

Nisu, i tačka.

Oglo i Zona sumraka

Poštovani studenti em gledaoci,

Za ovi eksperiment koji ćemo danas prikazat, a koji se zove "Deblokada rada institucija", ne trebaju nam ni luk ni voda a ni predsjednik države koji nit je nadležan nit ga ko šta pita, tako da ga zajedno sa lukom i vodom odma možemo bačit. Taako. A sad možemo pristupit eksperimentu za koji su nam potrebne dvije glavice vrhovnoga tužioca i ministra policije, koje ćemo dimstat na tihoj vatri sve dok ne zamirišu, što će bit konačni znak da je ovi eksperiment uspješno realiziran. Eto, i to sam vam riješio.

Vaš,

Ogulin Ćulibrk Oglo

narodni kuvar, doktor svih nauka i čudotvorac

foto: Facebook

***

bonus video:

Te "Simpsonovi predvideli to i to", te "Nadrealisti predvideli epizodom o Sarajevskim zidu rat i raspad Jugoslavije", te trte te mrte. A šta onda reći na ovo?

Jok, i nisu...

Tretiraj to

Antiduhovita reklama nam poručuje:

- Ako tamo dole mirišeš na ribu, tretiraj to odmah Canesbalance gelom.

Narodna izreka kaže:

- Pokvarena riba od glave smrdi.

Većina ljudi u Srbistanu "misli", ali nikako da kaže jasno i glasno onome kome to jedino treba da kaže:

- Pokvarena "tamodoleusta" naduvena lignja, koja misli da vlada ovom zemljom a zapravo je satire, smrdi od glave do pete. Ili do repa, po volji vam bilo. Ali svakako bazdi i tamo gore i tamo dole, i to podjednako. Smrdi bre, gore od najgorih smrdibuba koje ga slepo podržavaju. 

Tretirajmo to, ako već on sam nema nameru.

Zadnje je vreme.

p.s.
Kad smo već kod gelova&masti tj. katrana&perja, pre tretiranja govnjivom motkom nemojte konsultovati ni lekare niti farmaceute, previše je među njima onih koji podjednako smrde na kradikalsku socijalvaginozu. Ovoga puta deca znaju daleko bolje od tradicionalnih bapskih lekova šta i kako nam svima valja činiti.

*** 2025 ***

U narednoj godini će nam svima trebati mnogo sreće sa ovim Smradom i njegovim Smrdibubama.
Mnogo, možda više nego ikada do sad.

SNStudenti

Na današnjem skupu u beogradskom Sava centru, Oskar je na praktičnom primeru pokazao kako se kradikalski mitinzi mogu ekspresno transformerisati u predavanje za SNS omladinu em stvarne studente između 45 i 70 godina žive mere. I to je sve što treba da znate o toj budalaštini.
A i to je mnogo.

Previše.

Skup je završen tradicionalnom poslanicom: "A sad, svi na svoje zadatke!"

Na slici vidimo SNStudente koji se razilaze nakon skupa i kreću u ispunjenje Vođine poslednje volje.

p.s.

Gazda im je usput napunio uši da će ih stavljanje pojasa nevinosti spasiti od svega što su pošteno zaslužili.

F-kolektiv

Mesta nema čuđenju otkud toliko silan Stokholmski sindrom u srbalja - ko je onomad verovao u Miloševićev švedski standard, bolje ne ume.

Niti zaslužuje.

Plavi šljamovi

Uočite razliku na donjoj ratno-radnoj slici.
Bilo kakvu, makar sitnicu neku...
Nix?

Nema šanse.

Op žica žica žica žica

Oskarova dinastija:

- A što se tiče optužbi na račun države... ja hoću građanima... mislio sam da to ne govorim. Hoću ljudima da pročitam samo neke podatke. Znate li da u Americi svakih deset sekundi, kada taj posao obavljaju, gine svakih deset sekundi ponavljam, po jedan od perača prozora. Svakih deset sekundi. (Vučić o peračima prozora u Americi)

- Daro, ja ti lepo kažem ne pentraj se po prozori a ti oćeš da se sve cakli. Pa još pretisla kasetofon do daske, pa na prozoru 'Op, žica žica žica žica...' eeej... Žica! A ti Daro, nisi tica da proletiš kroz prozor. I lepo sam ti govorio da paziš, da se ne strmekneš a ti meni u inat - op, žica žica žica žica! (Žika na groblju)

Uočili ste razliku?

Niti ćete.

Nema je.

Narode moj

Narode moj... volim i ja vas!

A sad, svi na svoje zadatke.

Službene, naravno.

I tačka.

Drvo Zla

Ovdašnje drvo zla ima svoj koren u levoj i svoje prezrele i trule plodove u desnoj polovini gornje slike. I to je sve što treba da znate o polusvetu u kome živimo i sa kojim delimo atmosferu i lebensraum srBski. To je ono isto drvo pod koje ova dva balvana uporno, živi ili mrtvi - više od tri decenije sabijaju ono malo preostalih neisteranih iole razumnih ljudi.
Znali su, znaju i uvek će znati šta rade. I tako već sto pedeset godina.

Majmuni su ušli u tenak a onda se (u njemu) uspeli na vrh šljive Tarabića, da bi odatle srali po svima. To je jedino što su oduvek znali - ništa drugo i ništa više.