Istina

- Vinstone, koliko je 2+2?

- Pa 4, isledniče O'Brajen. To zna svako dete.

- Nije.

- Kako nije, kad su 2+2 tačno 4.

- Tačno, ali ne i istinito.

- Kako 2+2=4 može da bude tačno pa ipak neistinito u isto vreme? Šta je onda istina?

- Istina je ono što tek treba da saznaš kroz mučenje koje će trajati najmanje 16 godina, dok je konačno ne otkriješ.

- Ali...

- Vinstone, nema "ali" sa istinom. Tačno jeste istinito, nema spora. Međutim, istina uopšte ne mora da bude tačna da bi bila istinita. Naprotiv. Mi u Ministarstvu Istine to najbolje znamo zato što se bavimo samo Istinom, i to sa velikim "I". I zato ste, svi vi Vinstoni ovoga sveta, kao mala deca koju treba pravilno usmeriti na putu Istine, da ne zastranite u tako privlačnoj moći iluzije tačnosti Ne-Istine. Evo, uzmimo tebe kao primer, dragi moj Vinstone. Hajde da ponovimo: koliko je 2+2?
- Mislim da je i dalje 4, tačno i istinito.

- Nije, ni jedno niti drugo. Deder, rastegnite ga još malo, dok ne počne da shvata.
- Ali kako? Kako? Šta je tačno istina, koliko je 2+2?! Zašto moram da čekam najmanje 16 godina da bih shvatio? Zašto?!!

- Zato što istina, koju ćeš shvatiti, glasi: 2+2=5. Tačno je da 2+2=4, ali istina je da 2+2=5. Sa PDV-om.

desktop wallpaper na mom računaru, nepromenjen pune dve decenije

Ne treba vam 16 godina pod kradikalskom vlašću da bi ste shvatili poentu gornje priče. Tu je osnovna greška svakog Vinstona Smita ovdašnjeg. Tih 16 godina je nešto sasvim drugo: to je minimalni zbir godina potrebnih za istinsko obrazovanje jednog akademskog građanina ove zemlje koji će potom najverovatnije od nje pobeći što dalje, ne osvrćući se da pogleda ko za njim plače a ko ga bije pendrekom po glavi i leđima. Stvarna, a ne kvazi-elita, koja treba da bude za primer i vodi ovo društvo kroz istoriju.
8 godina osnovnog obrazovanja.
4 godine srednjeg obrazovanja.
4 godine univerzitetskog obrazovanja, najmanje.
Ukupno 16.

Srbijom vladaju kradikali već 14 godina, ponašaju se kao da će vladati najmanje 16. U ovoj zemlji su mnogi, uključujući i maloletnu decu, poodavno shvatili Istinu da od čekanja nema ništa, jer ćeš se načekati a nećeš ništa dočekati. Zato što budale koje mrze sve obrazovano, čak i kada su sami odradili taj šesnaestogodišnji minimum a i dalje ostali budale, ne mogu da podnesu ni tačnost ni istinu o sebi pa zbog toga mrze sve i svakoga oko sebe. U suštini, prinuđeni smo da živimo osvetu ne-lljudi (obrazovanih i "obrazovanih"), samo prividno upakovanu u floskulu o "osveti loših đaka". A takvih je danas previše da bi to na kraju ispalo dobro po jedan narod i pripadajuću mu državu.
Zbog toga je tako teško objasniti ljudima suštinu fiskalnog računa naših života, zašto je 2+2=5 a ne 2+2=4,8 pri stopi poreza od 20%. Zato što 5 = 100% cena (a ne 4, to je samo osnovica za obračun). Zato što je 5 najviša ocena (ponegde zamaskirana u 10, ali to je i dalje 5+5) i stvarna cena, od koje se oduzima harač života - što je on manji, to nam više ostaje od ukupne cene, kako Znanja tako i Života. Stopa harača direktno zavisi od broja pripadnika Nesoja koji parazitaju na konačnom Zbiru - što je njih više, to nam ostaje manje. Ili, bolje reći, ostaje nas sve manje.

Što je njih manje, nas će biti više.

To je jedina i tačna Istina, matematika opstanka.

Da se, kojim čudom, Orvel ovih dana pojavi u Srbiji, kradikalski O'Brajeni bi ga momentalno ščepali za vrat, prebili i pribili na sto za mučenje. Potanko i natenane bi mu sledećih 16 godina objašnjavali gde se sve zajebao u svojoj knjizi "1984", kako će u Ministarstvu Istine sve to do u sitna crevca ispraviti i izbrisati. Jer, "u neznanju je moć" i "ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost".

E moj Džordže, niko te nije bio po ušima da to napišeš. Onih koji su shvatili, skoro da više nema. Ili se barem tako čini. Mada, sve se više priča o nekoj devojci Džuliji iz pokreta otpora, koja zapravo nije ništa priznala niti izdala Vinstona. Naprotiv. Sve je to bila samo još jedna velika laž islednika O'Brajena koji se krio iza trule maske nepostojećeg Velikog Brata od sapunice.

Ovo je bila kratka priča "Orvel po drugi put među Srbima", iz zbirke "Srbija pod Kestenom".
2026 sam(o)izdat.

p.s.
Ne brkajte matematiku sa tačnošću, jer je upravo matematika dokaz istinitosti, ne kao krajnji rezultat (5) već kao način da se do njega (istina) dođe. Matematika je osnov Kosmosa, onog istog koji je tako ravnodušan prema nama.

Po spisku

Počelo je privođenje probranih negotinaca u zabran na gradskom buvljaku, gde će danas vlašingtonski kradikali ugostiti svog Vrhovnika, njegovu svitu & prateće sendvičare iz okolnih opština potovarene u autobuse i istovarene na nekadašnji benzinšvercplac pored groblja. Njih oko 3000 biće utoreni pod šatre okružene ogradom, ulaz striktno po spisku samo za probrane i uredno zasićene AV paketima subhumanitarne pomoći namenjene samo za njihove "sigurnosne glasove". Ukoliko neko od popisanih & popišanih bude pokušao da pobegne iz zabrana, dobiće - istotakođe - sve po spisku em zaslugama.

Lokalcima, koji možda "ne mogu" a na spisku su, u organizaciji Partije obezbeđen je prevoz do buvljaka i nazad. Naravno - i to po spisku, kako je i red.
Dok glođe kosti volujske, okupljeni narod će umesto najavljene Karleuše zabavljati lično Dačić koji će na otvaranju performansa pevati rusku himnu preko zvučnog topa, direktno iz helikoptera iznad samog epicentra okupljanja budućnosti za njihovu decu u koju veruju.

Iako su prethodnih dana u spotu Kradikalskog Sindikata objavili epohalno otkriće da su neki od kandidata sa opozicione liste nekada bili "žuti" tj. članovi Demokratske stranke (ajdebre!), neminovno će na kraju ovog dana biti "na buvljaku čador do čadora, majka traži žutog kradikala sina svoga". Msm, stvaaarno: ko sve, kako, koliko puta i gde je bio član "žutih", kako i zašto je odlazio i vraćao se u to žutilo, šta je radio kao žut a šta kao nežut i (veoma bitno) da li u samom vrhu opštine i lokalnog SNS uopšte ima nekog ko nije bio ili se barem očešao o DS i njene opiljke u prethodnih 35 godina? Kako je to sramota biti "žut" i u opoziciji, a nije sramota biti "žut" i uvek u vlasti? Studio?
Istorijski i empirijski dokazano, do sada se za ovih 13+ godina niti jedan jedini put nije desilo da neki Vučićev miting prođe a da mu se barem neko od privedenih sendvičara ne zagubi pa da ga ostali u autobusu satima traže i čekaju na polazak - od Beograda do Tumana. Bez izuzetka i po staroj formuli još iz vremena miloševićevog kontramitinga 1996. godine.

Nered, nemir i nečistoću u Minićacilendu danas održavaju redari beogradske Čistoće, jer su ovi lokalni previše velike sise da bi bilo šta smeli da zucnu, kako svojima tako i onima u opoziciji - a i šire.

Kako ih budu danas privodili Kondukatoreu, tako će ih i u nedelju privoditi na glasanje.
Za kraj poslastica:
U najgorem mogućem istorijskom trenutku, danas se začepila kanalizaciona cev u zgradi negotinskog komiteta. Hoće to kad SNS, SPS, DS, sindikalci, rezervni oficiri i borci svi seru u istu rupu. Proporcionalno, shodno d'Ontovom sistemu raspodele mandata.
To je bilo sve što bi svako iole razuman i normalan trebalo da zna o današnjem danu u Wlashingtonu.
A i to je previše.

Buvljakmestan 2025

Pobrojani lokalni izbori Kajmak-ćaciju svakako jesu bitni, naročito u ovom istorijski (ne samo po njega) zajebanom trenutku. Bitni su opoziciji i "opoziciji", takođe, ali nekako ne izgleda baš tako ako stvari posmatramo sa bezbednog odstojanja.
Kako to stvari izgledaju, al' stvarno?
Pa, otprilike ovako:
Utorak je "mrtav" dan za negotinski buvljak ali ne i za kradikale:
- u ponedeljak pada otkopavanje zatrpanih rupa za sadnice,
- u utorak sadnja + zatrpavanje prve brazde novih topola od strane Druga Vučitita lično em personalno,
- pečenje vola na ražnju za sve prisutne ovce,
- uterivanje lokalnih i doveženih sendvičara na lokalitet koji od srede dobija status arheološkog nalazišta pod specijalnom zaštitom antidržave,
- nakon oglodavanja vola sledi ožderavanje kuvanom rakijom i vinom a možda i kafom (ako je opet & na istom mestu kuha & služi drugarca Drdarija Tupavčević),
- nakon svega toga sledi "rastur na miting".
Ovom prilikom treba podsetiti i na određene istorijske činjenice: skoro sve ovo je po uskakanju u opštinske fotelje 2010. uradila i koalicija DS-SPS, pa pukla. Džaba bilo volova, radže i pevaljki. Tada im nisu smetali ulični kerovi koji su za jednu noć olizali svu mast sa betona ispred crkve, tačno na mestu volopečenja. Sad su se mnogi od njih unapredili (i uneredili), pa im rđavima i dlaka smeta. Ne mislim na kerove, naravno.
Po Negotinu ovih dana kruže crveno-crne četvorke, koje upisane u liste "sigurnosnih glasova" podsećaju na obavezu da se 25. novembra o.g. pojave na negotinskom Buvljakmestanu i poklone AVleksandru Prvom Uništitelju; već je obezbeđen "neko" da im toga dana čuva nepokretne babe, plus imaju garantovan prevoz do vlašarišta i nazad doma, a možda padne sendvič i po koja črvena sveže odštampana samo za ovu prigodu. Svi smeštajni kapaciteti u Wlashingtonu su popunjeni već dva meseca, možda ovih dana ispred Opštine (sa jedne) i Veljka na magarcu & Čoček Stane u celofanu (sa druge strane trga) nikne i neki Mikroćacilend? Loksodrom od štampanog betona u centru je dušu dao za to, zašto ga ne iskoristiti. Za to, istotakođe.

Funfacts:
Slobodan Milošević je 2000. krajem avgusta napravio "veličanstveni" predizborni miting koji je uključivao: buljuke agenata i snajperista po Negotinskim ulicama i krovovima, 500 autobusa sa SPSRSendvičarima i PVO baterija komada jedan na Kusjaku povrh HE Đerdap 2 + gardijska jedinica koja je u čarapama peglala crveni tepih postavljen ispred Učiteljske škole, privedenu dečicu komplet iz zabavišta i osnovnih škola (gimnazijalcima je bilo zabranjeno da izađu iz škole jer su maturanti ujutru došli u majicama Otpora) plus kompljet radni narod iz oštinskih službi & preduzeća uz pretnju zaključavanja na radnom mestu i otkazom "od sutra" ko ne izađe sa posla da vidi mečku (sekretarice lično proveravale kancelarije da se nije ko izmakao i zaključavale objekte). Meštanima sela Vidrovac, Dupljane i Malajnica upotrebom pripadnika oružane sile bio je onemogućen ulazak u grad jer je jedini put za njih vodio baš svetlom stazom kojom se od Kusjaka do Wlashingtona kretao Slobosauron.
I, šta bi posle na tadašnjim izborima? Ništa. SPS je ostvarila očekivanu izbornu krađ... pardon, veličanstvenu pobedu na lokalnim izborima koju su odmah poklonili svom Fireru za uspomenu em dugo sećanje, neki opozicioni kandidati su pobeđivali na svojim izbornim mestima (tada je još uvek važio većinski sistem, jedini normalan za lokalne izbore) ali su kutije na ponovljenim brojanjima u OIK pokazivale da nisu, što je nekima od njih bilo sasvim dovoljno da oćute i odsmrde u ćošku narednih 10-15 godina i čekaju da prebegnu iz DS u SNS. Ili da se opet vrate u "opoziciju" iz koje se "nisu ni iščlanjivali".
Problem je u tome što je Požarevačka Mrcina "dobio" izbore u Negotinu, na isti način kao što će ih "dobiti" i ova Čipuljička, ali ih je (uprkos upregnutoj mašineriji zla) izgubio baš tamo gde treba - gde će ih izgubiti i ovaj potonji.
Na nama je da ovog puta prepoznamo novog Drkoštunicu i ne dopustimo mu da nas opet zajaše i sačuva guzice svojm julovskim, espeesovskim i kradikalskim pajtosima. Znate vrlo dobro na koga/koje mislim, ne pravite se blesavi i ne tražite od mene mišljenje.
Imate sopstvena dupeta, moje nije za šerovanje.

Kolona

Kolona tenkova je 19. septembra 1991. godine iz Beograda krenula ka Vukovaru. Osam godina kasnije (u junu 1999.) čelo te kolone tenkova je ušlo nazad u "samoSrbiju", nakon Kumanovskog sporazuma. Ovih dana, nakon 26 godina lutanja, rep te kolone tenkova je ponovo u Beogradu, spreman da 20. septembra paradira tačno 35 godina od svog polaska.
Sa istog mesta, pred istim likovima.

Da li u istu svrhu?

Šta su svih ovih godina radili, i gde, oni sami to najbolje znaju. Znaju i ovde skoro svi, ali prave se mrtvi - ili blesavi. Ako znamo za čije babe maslo su od ponedeljka tenkovi isterani na ulice Beograda, al' stvarno, najblaže rečeno bi bio težak bezobrazluk naprasno se zapanjiti ili iznenaditi ako kolona krene da radi upravo to što je 35 godina radila... tamo gde je radila, pa se vratila tamo odakle je krenula.
Kolona duga 35 godina namerno ima zamaskirane glavu i rep, jer zna da se zmiji staje za vrat ako hoćeš da je uhvatiš živu. Od belouške i poskoka do kobre, isto vam je to.
Put glave je pre 35 godina bio posipan cvećem zla, i to baš na Novom Beogradu.
Videćemo čime će put repa biti posipan. Vrlo brzo.

Zečja rupa

Kako Radio-Hulja javlja:
- Nakon sloma blokadera i uništenja obojene revolucije, kao i uspešnog pruženog otpora uz pomoć antiblokaderskih blokada širom naše zemlje ponosne, mojim poslednjim merama pošteni narod Srbije je konačno ugledao svetlo na kraju tunela.

Kakav odron, kakvo klizište od čoveka.

Da vidimo šta Kembridž rečnik Engleskog jezika kaže o idiomu "rabbit hole" (zečja rupa):
- rupa/jama koju kopaju zečevi ispod zemlje, u kojoj obitavaju

- bizarna, zbunjujuća ili besmislena situacija, iz koje je posebno teško moguće izvući se

- situacija ili aktivnost koja postane toliko "lepljiva" da osoba samo o njoj misli i "istražuje" zanemarujući sve ostalo
- u digitalno doba društvenih mreža, fraza se koristi kao sinonim za distrakciju, odvlačenje pažnje od drugih, suštinskih i daleko bitnijih tema od one koja nas "privlači"
Pa vi sad sami izaberite u kojoj od definicija ćete prepoznati sebe i druge.

Može i više od jedne.

***

Poseban slučaj predstavlja tzv. Sindrom zečje rupe, koji psihologija prepoznaje i definiše.

Teoretičar zavere se ne rađa, već se takvim postaje.
- Simon de Bovoar

SINDROM ZEČJE RUPE:

Nesmotrena, ubrzana i ukorenjena posvećenost teorijama zavere 

Nema sumnje da su teorije zavere za mnoge ljude zabavne, zanimljive i u suštini bezopasne. Međutim, postoje ljudi koji misle da su one mnogo ozbiljnije od toga. Sve je više primera da ljudi upadaju u "zečje rupe" verovanja u zavere, sa posledicama koje se kreću od otuđenja od prijatelja i porodice pa sve do političkog ekstremizma i nasilja sa smrtnim ishodom. Jasno je da ovaj fenomen iziskuje ozbiljnu pažnju, ali i skepticizam jer do sada nije bilo ozbiljnijih i sistematskih akademskih istraživanja zašto ljudi sebi to rade i da li uopšte rade. Ovaj članak pokušava da tu temu učini makar malo jasnijom.

Definicija Zečje rupe
Metaforu zečje rupe možemo pratiti do "Alise u Zemlji čuda" Luisa Kerola:

• Alisa se zapanji, jer joj kroz um sinu da nikada nije videla zeca u prsluku koji iz džepa vadi sat, pa sva uzbuđena potrča za njim preko polja, i srećom uspe da ga vidi kako uskače u veliku zečju rupu ispod žive ograde. Odmah krenu za njim, ne razmišljajući kako će se odatle izvući. Tunel je neko vreme išao pravo, a onda se spuštao nadole, tako naglo da Alisa nije imala ni časa da pomisli kako da se zaustavi pre nego što je shvatila da pada u nešto što je podseti na veoma strm bunar.

Ovaj odlomak ističe neke od glavnih karakteristika koncepta zečje rupe u laičkoj upotrebi. U nju možete biti slučajno uvučeni i biće vam teško da se iz nje izvučete. Zato vas ona uvlači sve dublje i dublje, u nelinearnom padu, vi gubite osećaj za vreme, stvarnost i razum. Sa pozitivne strane, ta zečja rupa vodi Alisu u "Zemlju čuda" i naširoko se koristi kao put ka epifaniji (otkrovenju) - kao npr. u psihodeličnoj pesmi "White Rabbit" (1967) benda Jefferson Airplane ili u filmu "Matrix" (1999) i njegovim nastavcima. Stoga, poput termina "teorija zavere", metafora zečje rupe ne mora nužno biti pogrdna ili u upotrebi samo kod onih koji odbacuju alternativne narative. Upotreba metafora je endemska u psihologiji i, iako ne bez mana, pomaže istraživačima da stvore kreativne uvide i sa njima komuniciraju na razumljiv način. Ovde ćemo koristiti metaforu zečje rupe kako bi pokušali da sagledamo ovaj fenomen kroz prizmu psihološke teorije i istraživanja. Ovu metaforu smo povezali ne samo sa stanjem intenzivne posvećenosti teorijama zavere, već i sa skupom pratećih procesa uz pomoć kojih neko stiže i ostaje zaglavljen u njima. Pretpostavili smo da su ti procesi nenamerni, nesmotreni, ubrzavaju se i na kraju dovode do ukopavanja u rovove teorija zavere.

Nesmotrenost
Ljudi u teorije zavere ne ulaze namerno ili očekujući da razviju duboku posvećenost njima. Pažnju im, poput Alise, može privući nešto zanimljivo ili privlačno. Studije ukazuju da ljude prvo može privući prosta zabavna crta neke teorije zavere, povezivanje sa članom neke onlajn zajednice koja se tiče teorija zavere, ili zainteresovanost za teoriju zavere koja se tiče neke određene teme (npr. Kovid19) - sve to može da posluži kao "ulaznica" u svet drugih teorija zavere (npr. mahinacije na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine) i vodi ka uopštenijem pogledu na svet zavera. Važno je napomenuti i to da ljudi izgleda nisu sposobni da prepoznaju koliko izloženost teorijama zavere menja njihova uverenja te stoga ne primećuju šta im se stvarno dešava u ovim ranim fazama Sindroma zečje rupe. 

Pet faza ideološke posvećenosti:

1) nevernik 2) posmatrač 3) iskreni vernik 4) aktivista 5) otpadnik

Dok se spuštamo "u zečju rupu" verovanja u teoriju zavere, raslojava se pet različitih faza ideološke posvećenosti zasnovanih na 1) eskalaciji kognitivnih dimenzija verovanja, emocionalnom ulaganju 2) socioepistemičkim faktorima, 3) povezanom moralnom sudu, 4) spajanju verovanja i identiteta i 5) samorelevantnoj konsekvencijalnosti. Dvosmerne strelice ukazuju da, umesto da bude "transportna traka", ovo se kretanje može odvijati i napred-nazad između faza.

Ubrzanje
Postoje dobri razlozi za pretpostavku da verovanje u teorije zavere u početku raste sporo, da bi potom počelo da nelinearno ubrzava. Rekurzivna dinamika (međuzavisnost teorija zavere i drugih varijabila) može vremenom dovesti upravo do takvog ishoda. Skorašnja istraživanja pokazuju da je verovanje u zavere podstaknuto psihološkim frustracijama, ali umesto da zadovolji te psihološke potrebe ono podstiče dalju spiralu frustracija. Pojačana posvećenost teorijama zavere može dovesti do još većeg osećaja nesigurnosti, osećaja manje vrednosti u društvu i manje bezbednosti nego pre, što ih još više uvlači u spiralu teorije zavere. Struktura nečijeg društvenog umrežavanja takođe može postati deo slične rekurzivne interakcije. Jedno istraživanje na uzorku korisnika Fejsbuka je pokazalo da ljudi, što su im jača verovanja u neku teoriju zavere to sve više komuniciraju sa istomišljenicima, izbegavaju kontakt sa oponentima i "konzumiraju" sve veću količinu internet sadržaja o toj zaveri - što sve zajedno dalje jača "uverenje" u istinitost te zavere.
Ove promene u društvenom umrežavanju će najverovatnije biti praćene promenama u društvenoj kategorizaciji. Štaviše, postoje dokazi da su verovanja u zavere i društvena identifikacija međusobno zavisni, što povećava rekurzivnu dinamiku. Što je verovanje u zavere veće, to se ljudi sve više identifikuju sa drugima koji u isto veruju, prihvatajući identitete poput "istinoljubac" ili "kritički slobodni mislilac" koji, zauzvrat, ohrabruju dublju posvećenost takvim verovanjima. Teorije zavere ne menjaju samo one sa kojima se njihovi "vernici" poistovećuju, već i samu prirodu te identifikacije - drugim rečima, način na koji se identifikuju sa takvim grupama. Rezultati istraživanja sugerišu da ovo prelazi u rekurzivnu dinamiku u kojoj je verovanje u teorije zavere podstaknuto, i takođe podstiče nesigurne, narcističke forme grupnog povezivanja sa  državama u kojima žive.

Verovanje u zavere može biti dodatno ojačano izazivanjem kvalitativnih promena u osnovnim psihološkim procesima - čini se da iluzorna percepcija obrazaca i uzročnosti (npr. u slučajnostima ili u umetnosti) igra određenu ulogu u verovanju u zavere. Što su teorije zavere istaknutije u poimanju sveta, one postaju suštinski stimulans ljudima da "povezuju tačke". Ovo je jasno vidljivo u naširoko rasprostranjenoj QAnon naraciji o zaveri, koja crta uzročne veze između raznorodnih navodnih zavera poput "Picagejta" (teorija da su visoki funkcionere američkih demokrata upravljale pedofilskim lancem iz jedne picerije u Vašingtonu) i zavera o poreklu, vakcinaciji i lečenju Kovid19.
U principu, mnoge od varijabila koje hrane verovanje u zavere, mogu zauzvrat biti ojačane verovanjem u zavere, na taj način opstajući u ovoj prostoj formi rekurzije. Uticaj tih rekurzivnh procesa na verovanje u zavere može dodatno biti pojačan interakcijom sa trećim faktorom. Na primer, što se više ljudi "prima" na teorije zavere, to je veća verovatnoća da će rasti uverenje o nemoralu elita a teorije zavere će biti sve istaknutije. Zauzvrat, oba ova faktora imaju interakciju sa povećanom potrebom za postizanjem kognitivnog zaključivanja. Konkretno, utvrđeno je da ljudi zatvorenog uma skloniji teorijama zavere samo kada su one istaknutije ili dostupnije od zvaničnih stavova. Slično tome, život u stanju visoke neizvesnosti povećava verovanje u teorije zavere, ali samo ukoliko ljudi već veruju da su navodni krivci nemoralni. Dakle, rekurzivna dinamika može katalizovati treće faktore (poput potrebe za kognitivnim zaključivanjem), koji bi inače mogli imati mali ili nikakav uticaj na verovanje u teorije zavere.

Ukorenjenost

U završnim fazama Sindroma zečje rupe, pojačana posvećenost teorijama zavere postaje sve teža (mada ne i nemoguća) za preokret i vraćanje u normalu. Mehanizmi koji hrane pojačanu posvećenost teorijama zavere, generalno, ovu posvećenost mogu očekivano učiniti teškom za prekid. Važno je upozoriti da nam je malo poznata psihologija ljudi koji su jako posvećeni teorijama zavere, i ne samo zbog toga što ih je jako teško uključiti u istraživanja. U njihovom slučaju, nelinearna dinamika može promeniti pa čak i obrnuti obrasce uzročnosti koje imamo kod studenata, na internetu ili u reprezentativnim uzorcima. Na primer, važne psihološke potrebe se mogu zadovoljiti uključivanjem u snažno identifikovanu zajednicu sa sopstvenim normama, društvenim vezama i izvesnostima. Verovanje u zavere tako može početi da zadovoljava (umesto da frustrira) bitne psihološke potrebe, čineći njihov uticaj još jačim.

Slično tome, kvalitativni rezultati istraživanja ukazuju na to da se u ovoj fazi posvećenost verovanju u zavere može učvrstiti prihvatanjem radikalno transformisanih epistemologija. Daleko izvan verovanja o uzrocima specifičnih društveno-političkih događaja, posvećenost verovanju u zavere može biti praćeno snažnim mističnim osećajem potrage i radikalno skeptičnom orijentacijom prema samoj prirodi stvarnosti. Sam pojam istine u nekim "zavereničkim" diskursima je izmenjen kooptiranjem postmodernističkih ideja, baš kao i vrednovanjem spekulativne imaginacije kao legitimnog i autoritativnog puta ka znanju. Ove novonastale epistemiologije mogu otežati predstavljanje dokaza koji bi mogli osporiti njihovo prihvatanje verovanja u zaveru.

Doprinos teoriji, istraživanju i primeni

Uz neke izuzetke, teorija i istraživanja su obično bili fokusirana na mali skup neposrednih prethodnih faktora, a ne na dinamičan razvoj verovanja u teorije zavera - fokus je bio više usmeren na te faktore nego na ljude na koje oni utiču. Retki su bili pokušaji identifikovanja tipova "posvećenosti" teorijama zavere, a i tada su bile favorizovane tehnike poput analize faktora koje su se bolje uklapale u glavne tipove verovanja u zavere nego u tipove onih koji u iste veruju. U ovom članku je prezentovana sinteza različitih pravaca teorije i dokaza kako bi smo predočili činjenicu da neki od "vernika" zavera vremenom prolaze kroz niz procesa koji zajedno sačinjavaju Sindrom zečje rupe. Istraživanje je imalo personalnu perspektivu o verovanju u zavere, pružajući važan dodatak teorijama i metodologijama fokusiranim na faktore koje su bile dominantne u literaturi. Iako postoji dosta toga zajedničkog, ono dopunjava analizu uticaja uključivanja u "zavereničke" zajednice na razvoj i podršku kolektivnih aktivnosti tih zajednica. Iako je jasna važnost angažovanja u tim zajednicama, prioritet je bio dat fokusiranju na razvoj i učvršćivanje samog verovanja u zavere, sa daleko većim naglaskom na stavove i društvene kognitivne procese.

Ovakav personalni pristup ima potencijal da podrži važan napredak u teoriji, istraživanju i praksi psihologije. To je pomoć u razumevanju bitne razlike/diskontinuiteta između prethodnice i posledica verovanja u teorije zavere unutar populacija koje imaju tendenciju iskazivanja relativno slabog interesovanja za teorije zavere (studenti i internet paneli) u odnosu na populacije koje iskazuju duboku "ušančenost" tih teorija. Ovo se odnosi na problem koji je poznat u literaturi - teorije razrađene u drugoj populaciji testirane su na prvoj. Istovremeno, nelinearni procesi Sindroma zečje rupe nam pomažu da objasnimo zašto distribucija verovanja u zavere ima zakrivljenu putanju, tako da ih većina odbacuje dok ih izrazita manjina prihvata i podržava sa naročitim entuzijazmom.

Zauzvrat, ovo pruža teorijsku motivaciju za personalno usmerene istraživačke metodologije i okvir za integraciju njihovih rezultata u mejnstrim istraživačku literaturu. Analize porasta latentnog profila u podacima mogu ukazati na to da li neka grupa pojedinaca razvija teorije zavere prema obrascu prikazanom u Sindromu zečje rupe. Studije slučaja i rigorozne kvalitativne metode mogu takođe proceniti da li vremenski sled razvoja duboko posvećenih teoretičara zavere odgovara očekivanom obrascu. Mogu ih sprovoditi stručnjaci za međugrupna pomirenja, klinički psiholozi i psihijatri, koji od nedavno pokazuju pojačano interesovanje za verovanje u teorije zavere, i koji kroz svoj rad mogu imati lakši pristup društvenim grupama sa kojima drugi istraživači teže ostvaruju kontakt. Kompleksna vremenska dinamika Sindroma zečje rupe, zajedno sa otežanim uključenjem grupa duboko posvećenih teorijama zavere u kvantitativne ankete velikih razmera, ukazuje na potrebu konvergentnih pravaca istraživanja.

Pokušali smo da artikulišemo društvene i psihološke procese koji su izgleda prisutni u izveštajima o "zavereničkim zečjim rupama" u koje neki ljudi upadaju. Glavni cilj je bio da iz rezultata istraživanja izdvojimo jednu hipotezu, pa smo se fokusirali na pojašnjenje koraka sadržanih u onome što smo okvirno nazvali Sindrom zečje rupe kao i na pojašnjenje zašto su ti koraci - nepažnja, ubrzanje i konačno učvršćivanje tokom vremena uverenja u postojanje teorija zavere - teoretski i empirijski mogući. Početna analiza ovog hipotetičkog sindroma ostavlja otvorenim brojna teorijska i empirijska pitanja. Glavni fokus je bio na pojašnjenju kako i zašto neki ljudi napreduju kroz tu "zečju rupu", a ne zašto većina ljudi to ne radi. Drugim rečima, nisu bili artikulisani faktori koji određuju da li su ti ljudi propadali od početnih do završnih faza sindroma. Međutim, analiza podrazumeva da se propadanje kroz zečju rupu može zaustaviti ili preokrenuti ukoliko se spreči ili prekine rekurzivna dinamika (npr. ako je moguće sprečiti frustraciju psiholoških potreba ljudi novim zaverama, izolovanjem od onih koji ne veruju u zavere ili primoravanjem da usvoje odbrambene i nesigurne društvene identitete). Još jedna važna stvar koja nije bila artikulisana jeste kako ljudi mogu izaći iz završne faze Sindroma, kada je intenzivna i duboko ukorenjena posvećenost teorijama zavere već razvijena. Postoje primeri i dokazi da su neki ljudi uspeli da izađu iz toga, da je poštovanje prema njima važno i da tehnike razotkrivanja mogu biti efikasne sve dok ljudi razotkrivanje tih teorija zavere doživljavaju kao deo sopstvenog autonomnog preispitivanja u potrazi za istinom.

Važno je razmotriti sva ova pitanja jer je jasno da postoji jedna manjina u ljudskoj populaciji kojoj verovanje u teorije zavere predstavlja ozbiljan problem, a u ekstremnim slučajevima ih čak inspiriše da stvaraju probleme i drugim ljudima. Da bi smo u potpunosti razumeli ove probleme i šta nam valja sa njima činiti, potrebno je da razumemo ko sve čini tu manjinu i kako se razvijaju ta njihova uverenja. To zahteva personalizovanu psihološku analizu verovanja u zavere, u okviru koje će istraživači iz osnovnih i primenjenih subdisciplinarnih grana psihologije moći da dele i razmenjuju svoja otkrića.

- Robbie M. Sutton & Karen M. Douglas: Rabbit Hole Syndrome - Inadvertent, accelerating, and entrenched commitment to conspiracy beliefs (2022)

***

Luis Kerol nije napisao priču o jednom čoveku koji nije upao već je sam uskočio u zečju rupu, za sobom povukao jedan čitav narod, okružio se ljudima sličnim sebi, kopa rupu sve dublje i dublje (nego što je na početku bila), i nikome ne dopušta da iz te rupe izađe.
Ali baš nikome.

Priču je napisao sam život, i dao joj ime "Aleksisa u Zemlji čuda iza razbijenog ogledala".
Od tog trenutka svi živimo kao u bajci - gutamo otrovne jabuke, živimo u kućicama od slatkiša, svakodnevno se samonabadamo na pendrek-vretena, zaboravili smo da se zec u čijoj rupi smrdimo zvao Platon, zovemo se Tvidldi i Tvidldam jajca, blokiramo blokadere dok nam Ludi Šeširdžija svira na uvce oproštajnu pesmu i beži od novinara. 
Jer smo tako u mogućnosti.

Nisu

Simpsonovi su predvideli...
- demonstranti prebili Kobre
- panduracija štitila Karleušu od besnih blokadera
- bezbroj drugih proročanstava bitnijih za fejsbuk 101 put nego ona Tarabića
Predvideli, my ass.

Po društvenim mrežama danas kruži video snimak na kome neko objavljuje kako je maloletnik iz Valjeva, pretučen od strane uniformisane bande u oklopima, podlegao povredama a da je porodica zastrašena najgrđim pretnjama ućutkana pa o tome ne sme da pisne.

Ispostavilo se da je to lažni snimak, da osoba sa snimka o istom pojma nema i da je sve to njemu smešteno korišćenjem video zapisa koji je načinjen uz pomoć veštačke inteligencije.

To i dalje ne znači da li je ta vest tačna (ili nije), ali namera autora je ispunjena: ne priča se o teško povređenom detetu, ni o manijacima koji su ga polomili već o onome kome je (pitaj boga po kom kriterijumu) smešteno.

Slobodno nastavite da se primate na ove AI baljezgarije o "proročanstvima Simpsonovića iz Donje Izvorište", urađene u nekoj od Cartonize aplikacija, sa kojima Met Grening ima veze taman koliko ja sa glavnom ulogom u Gospodaru Prstenova.

Ovo majmunisanje je samo usavršena verzija Nimelerovih stihova "Došli su po" - onaj jadnik kome su smestili lažni video predstavlja živ primer i dokaz da ćete i sami kad tad jednoga dana osvanuti u nekom snimku sa mesta za koje i ne znate da postoji radeći nešto što vam nikada ne bi palo na pamet.

Kasno, Skajnet je već došao i na vaša vrata i čeka da gvirnete na špijuna. A onda - zna se.

Nije smešno, zaglupljeni narode Stradije.

A82

Elemdaklem, šta smo zanimljivo ovih dana mogli uočiti na malim ekranima naših TV prijemnika i antidruštvenim mrežama? Jednog četnologa i jednu mizantropološkinju kako sprovode terensko istraživanje o starim zanatima (i alatima) na reprezentativnom studentsko-opozicionom uzorku.
U praksi - za dlaku.
Bukvalno.
Nema veze, biće toga još i još, imaju oni dovoljno vremena za nepovratno-popravni. Ionako nam to svakoga dana u svakom pogledu sve više i sve neskrivenije obećavaju, a poznato je da oni nikada ne lažu.
Baš kao i njihov Gazda.

Srbistan, kradikalno leto dvadeset i peto.

***

Međunarodni šifarnik bolesti MKB-10 pod šifrom A82 kaže: besnilo (rabies).
Kad neko takav sa šifrom A82.0 (šumsko besnilo, rabies silvatica) siđe među ljude, dolazi do transformacije u šifru A82.1 (urbano besnilo, rabies urbana) koja tu odavno čuči i čeka pojačanje.
Eto, i to smo rešili.

Čovek u moru

Ovaj car je spreman da vas baci sa palube u vodu samo da bi posle mogao da viče "Čovek u moru!" Ne, neizostavno, i da pokuša da vas spasi jer mu se tako može. Možda... ako mu se digne na to. A ako ne...
Rejting bre, rejting.

Mada, kada samo pogledate u te sadističke i buljave "rupe duše" sakrivene iza debelih đozluka, ideja o spasavanju od strane istog i ne izgleda tako primamljivo. Naročito jer mu brod tone, mada on sada više ne razmišlja ni o čemu drugom osim kako da uskoči prvi (i jedini) u čamac za spasavanje i to u ciljnoj grupi "i žena i dete". Zapravo, pitanje je da li je On uopšte ikada i prestao da bude bilo šta drugo osim frustriranog nesposobnog i lažljivog pubertetlije.

Car je go, i rešio je da sve pobije svima za primer.
I decu. Njih naročito voli u poslednje vreme - baš za primer.

- Frankenstein Jones on Facebook

Povratak u budućnost u koju ni sami ne veruju

Od Jagodine do Pionirskog parka
To je neka druga slika
Pit, to nije Srbija

Doteraju te u Beograd, ždereš, sereš, oteraju te iz Beograda. Analogija sa nemačkim vojnicima nateranim da usrani paradiraju ulicama Moskve nakon oslobođenja Staljingrada je neminovna. Ostaje još samo da i mi oslobodimo Beograd i Srbiju od Ćacilenda i njegovih štićenika; usrali su se oni i sami već unapred, tako da ne moraju još i da paradiraju. I ovo je previše.

Kreni... bre

Ti nisi Julija, ja nisam Romeo,
Noćas sam nešto gadno pojeo.
Lepo pričaš, lepo hodaš,
Slatka mala, nemoj lako da se prodaš.
Možeš da laješ, možeš da režiš,
Možeš da ostaneš, a možeš i da bežiš.
Bez duše si niko, bez duše si ništa,
Kupuješ, prodaješ, oduzimaš i dodaješ.
Zato kreni, kreni prema meni,
Kreni, kreni prema meni.

Postoje razne sličnosti između Rumunije 1989 i Srbije 2025. Od mnogospominjanog bratstva po mogućem raspletu, do bratstva po psihoakustičnom bojevom dejstvu po građanima na ulicama glavnog grada.

Evo još jedne zanimljivosti:

Nikolae i Elena Čaušesku su imali druga Jona Ilijeskua za najbližeg saradnika i kućnog prijatelja, naročito njenog. Nikolae Vučić i Elena Dačić imaju... pa, "njenog" najbližeg saradnika Jona Ružića.

Msm, samo kažem.

To.

Obratite pažnju, ako vidite druga Rozenkrompira da se muva oko neke nacifrekventne televizije, možda i on ima nekog svog Adama Puslojića u rukavu s kime bi se grlio i ljubio pred kamerama u pravom trenutku.
A slike sa letovanja uz bračni par... izbledeće, naravno.

p.s.

Funfact: Čak je i drugospodin Ilijesku, nakon 15 i više godina, pod stare dane dopao robije. Koliko god bila kratka ili simbolična, ipak jeste bila robija. Revolucija uvek jede svoju decu, ali i sebe. Uvek.

Umalo da zaboravim - sve to isto važi i za kontrarevoluciju.

Hipnoza

Mislim da Vučić uopšte nije u svesnom stanju niti kontroliše svoje ponašanje. Njemu je neko, tokom onih noćnih 15 minuta kada jedino spava, ladno opalio regresivnu hipnozu i on sve sada radi hipnotisan vraćajući se korak po korak, potez po potez unazad kroz vreme i događaje iz Miloševićevog života. Sve na to miriše.

Eto, odradio je skoro sve što nam se već desilo:

- imao je svoju Osmu sednicu,

- zabio nož u leđa političkim očevima (jedino što ih je namirio, nisu u krečani - još uvek),

- uspeo je da posvađa i pocepa opoziciju do tačke kada im je preostalo jedino da se ponovo udruže protiv njega,

- okupirao je ili potkupio skoro sve medije (počev od RTS pa nadalje),

- laže i falsifikuje izveštaje i snimke sa svojih "fantastičnih" a propalih mitinga,

- Večernje novosti i dalje rade sve isto,

- penzionere bukvalno ubija na buljuke a oni su i dalje velikim delom za njega,

- uspeo je da digne omladinu protiv sebe iako se svojski trudio da visokoobrazovane protera iz zemlje a one sa manjim školama potkupi stranačkim zaposlenjima ili drogom,

- mafija caruje državom i svim njenim organima,

- ne sere baš o švedskom standardu (sad je to Zlatno doba) ali sve je ionako isto pakovanje čim uđeš u prvi supermarket,

- svi oko i ispod njega su samo marionete stare Punch&Judy predstave,

- novinske članke i pisma čitalaca su zamenili botovi po društvenim mrežama, iz soški su ponovo izvađene antidemonstrantske babe-kletvodobacivačice,

- Srbi sa Kosova i iz Bosne su i dalje udarna pesnica (i bukvalno) režima,

- poput Miloševića i Hulja radi za kagebeovštinu i PRC a usta i mediji su mu puni baljezganja o podršci Zapada od koga jedino krade pare a uzvraća jeftinom visokoškolovanom radnom snagom kao glavnim izvoznim artiklom (čudo da još uvek nije uveo akcize na odlazak iz zemlje),

- kontramitinzi, autobusi, sendvičari i vikari,

- vojvođanski separatizam,

- obojene revolucije,

- liste za odstrel pojedinaca koji štrče,

- maltretiranje "nepodobnih" stranih državljana na granicama,

- bahato paradiranje kolona vojnih i policijskih vozila po ulicama i putevima Srbije,

- Željko Mitrović i Vulin su tu jer nigde nisu ni išli (a i zašto bi),

- tu je i Unuk Marko zajedno sa skoro kompletnom ekipom Dedinih podguznih muva,

- besomučna pljačka Bora i Majdanpeka se nastavlja već četvrtu deceniju,

- tu su i neizostavni predstavnici SIZ-a Nebeskog bez kojih je nemoguće kompletirati trio politika-služba-crkva koji je zacementiran na vlasti više od sto godina,

- Hram na Vračaru je još uvek u izgradnji, sudeći po državnim donacijama koje nemilice pljušte,

- faktor stabilnosti u regionu i faktor uništenja sopstvene države,

- lažne ankete i pokradeni izbori ne mogu da sakriju činjenicu da ogromna većina građana više ne može da ga podnese ili da ga čak otvoreno mrzi (što on, poput Miloševića, nikada nije ni krio - da mrzi narod na čije se čelo uporno samopostavlja),

- njegovi mu sve više okreću leđa i traže novu "šljivu" pod koju bi sklonili guzice,

- Služba i SPS (dobrim delom je to zapravo isto) se skoro više i ne kriju da mu već neko vreme šilje kolac (to su i Slobi uradili u leto dvehiljadito)...

Deca su mu u inostranstvu.

Baš kao i Miloševića, smaknuće ga njegovi.

A ratovi? Pa ko sve vreme priča o ratovima i plaši narod svetskim ratom, velikim silama i domaćim izdajnicima, naređuje privođenje skloništa po opštinama prvobitnoj svrsi (opet) pod pretnjom kaznama upravnicima stambenih zajednica, čak koristi u potpunosti isti rečnik. Rat? Pa ako o tome priča, iako ne može da izazove nikakav rat spolja a da zbog toga Srbija ne nestane kao država (kao jedina realna posledica takvog ludila), šta ga košta da izazove unutrašnji, građanski rat? Kako zovete stotinak napada za tri meseca na ljude koji protestuju i traže pravdu, svakoga dana po nekoliko nasrtaja?

Ima toga još i još i još i... ali od samog nabrajanja želudac krene da se "posuvraća". Svakome, bez izuzetka.

A sad još i - atentat, podmetnuta mu sjebana kola da bi ga smakli. Ko bre?!, glasi pitanje na bilo šta što vam u prvom trenutku padne na pamet. Ma neee, nego je njegovo vozilo "čini se, naletelo na određenu prepreku na putu, nakon čega je došlo do zanošenja, a točak je otpao". Usred ravnice, na putu ka Mokrinu. Taj put je, inače, odavno poznat po vojvođanskom separatizmu, tvrdi osoba koja se odaziva na "Bizon", tako da su stvari sada daleko jasnije. Pa i to je isto kao sa Miloševićem, na koga je takođe bio izvršen atentat na skoro isti način kod Pećinaca. Opet ta Vojvodina... Jedina razlika je u tome što je u trenutku "atentata" Miloševićeva karijera bila u brzom usponu a Huljina je u sve bržem i nezaustavljivom strmopizdu.
Čuj, zanošenje... c c c

Podrazumeva se da je On lično zamenio točak. U stvari samo gumu, ali to mu je isto jer on ne ume da zameni ni uložak za hemijsku olovku a kamo li točak ili, nedajbože, odgovorne za smrt petnaest ljudi pod urušenom nadstrešnicom u Novom Sadu.

Ko misli da je ovaj gori od Miloševića, ili je pao sa Tarabića šljive ili se namerno pravi blesav jer je i sam deo SPS mašine ili je zaista težak slučaj budale. On nije ni gori ni bolji pa čak ni isti, jer su obojica ispala iz istog inkubatora koji je nabaždaren na četnoboljševičku struju uskog koloseka i po definiciji ne mogu da budu različiti ni po čemu. Pa ni po dijagnozi.

Po aboridžinima (i ne samo po njima) sve je ovo samo san. Pa kud bre da budemo toliko kurate sreće i upadnemo baš u njegov... Ne znam, nisam pametan. Neki predlažu šamaranje kao metodu buđenja i vraćanja iz hipnoze u realnost. Opet, neki kažu da od toga mož' i da se rikne. Opcija je sve manje, šta nas košta da probamo?

Dosta je on probao na nama, sve i svašta. I opet će, ako mu dozvolimo.
Dosta, jer građani Srbije nisu hipnotisana gomila.

Nisu, i tačka.

Namirovljenici

DS jedina ima plan za evropsku perspektivu.
- Dragan Šutanovac, januar 2014.

Namiren Vuk Jeremić predsednik Sveta i Reketaškog saveza.
Namiren Goran Vesić Nadstrešnički.
Namiren Siniša Mali kralj bugarskih garsonjera.
Namiren Mlađan Dinkić od Arabije.
Namiren rahmetli Miodrag Kostić.

Namiren Goran Knežević Aflatoksinski.

Namiren Radoslav Milojičić Kena iz klana Šuntanovačkog.

Namiren Branislav Lečić grof od Nokturije i Prostatitisa.
Na...(štagod) Čedomir J. Makaron.
Namiren Beba Popović Pinky.

Namiren Šapić A. četnički princ od Nambije.
Namiren Boris Tadić poslednji kineski car agencije za istraživanje svemira.
Namiren ugostitelj Dragan Šutanovac od vračarskih pašnjaka, konačno.
Namirena silna plejada "žutog" bašibozuka svih boja i nijansi širom naše zemlje ponosne.
Odoše svi u namirovinu. U požutele fascikle ubuđalih kartoteka koje će tek digitalizovati porodične manufakture Brnabić & Zmihajlović.
Aman, namirite više i onog Đilasa pa zakucajte taj poslednji preostali ekser na Đinđićevom kovčegu, koji vas non-stop podseća na to ko i kakvi ste.

Mislim na ove sa gornjeg spiska.

A i šire.

Cena? Prava sitnica!

Na kraju, jedna zanimljivost: Alibabatemu-Tadić & DŠuntanovac, baš poput AVučića & AVulina, listom behu ministri odbrane ovog provizorijuma od države. Svi su uspeli da je odbrane od onih koji je nisu ni napadali - osim od samih sebe. Koji jesu.

A šta ćemo ako, jednoga dana, mister Š. krene u predsedničku kampanju iz Vašingtona? Taman dok kokoške ovdašnje malo zaborave na njega, kao i obično. Ne bi ga trebalo prepustiti Zaboravu, ipak je to je jedan od najgorih usuda ovdašnjih.

Nikako.

Lektira za nezaborav:
- Seti se seti, oktobar je peti (Građanski krug, 05.10.2023)

Oflajn

Ovi iz Oksforda se baš prave englezi, pojma nemaju o svetu oko sebe.
Kakve bre društvene mreže, koji bre sadržaji - pa truljenje mozga kod nas nije pojam godine već stanje nacije koje jedva preživljavamo preko trideset godina, pa i više od toga. Onlajn... malomorgen.
Oflajn, i to onaj najcrnji.

Bre.

F-kolektiv

Mesta nema čuđenju otkud toliko silan Stokholmski sindrom u srbalja - ko je onomad verovao u Miloševićev švedski standard, bolje ne ume.

Niti zaslužuje.

Op žica žica žica žica

Oskarova dinastija:

- A što se tiče optužbi na račun države... ja hoću građanima... mislio sam da to ne govorim. Hoću ljudima da pročitam samo neke podatke. Znate li da u Americi svakih deset sekundi, kada taj posao obavljaju, gine svakih deset sekundi ponavljam, po jedan od perača prozora. Svakih deset sekundi. (Vučić o peračima prozora u Americi)

- Daro, ja ti lepo kažem ne pentraj se po prozori a ti oćeš da se sve cakli. Pa još pretisla kasetofon do daske, pa na prozoru 'Op, žica žica žica žica...' eeej... Žica! A ti Daro, nisi tica da proletiš kroz prozor. I lepo sam ti govorio da paziš, da se ne strmekneš a ti meni u inat - op, žica žica žica žica! (Žika na groblju)

Uočili ste razliku?

Niti ćete.

Nema je.

Sve se vraća, sve se plaća

1991-2024 stanje i dalje redovno

isklj.

Šta se može učiniti da više ne živimo u strahu?

Za početak, isključimo male ekrane naših TV prijemnika.

U poslednjih nekoliko dana sam se više puta uverio u ispravnost ove tvrdnje, jer Oskar i njegova banda medijskih manipulatora ovdašnji puk drže u čeličnim okovima straha od svega i svačega, što se naročito odnosi na stariji deo ovdašnje populacije. Mlađih je ionako višestruko manje, barem tako kaže poslednui popis - a i ne razlikuju se (pre)više, zar ne? Plaše ih "najvećom NATO" bazom u Rumuniji, napadom ustaša, šiptara i balija na Srbiju sa svih strana, sledećom zimom koja će biti gora od one staljingradske, treći svetski rat je počeo a atomski rat uskoro sledi (za dve, dve i po godine?), "Šveđani se mešaju u ruske unutrašnje stvari", "Ukrajinci su tu došli na tuđu zemlju", "Zelenski, ta jevrejčina, on je tražio pomoć od Evropa ali Evropa se uskoro raspada", "Kina će stati za vrat tim Amerikancima jer Putin ima novo, najjače oružje", struje i hrane će u Srbiji biti dovoljno (za razliku od ovih prodanih duša oko nas) a mraka i gladi još više, ako Oskar padne s vlasti (na koju bre foru - pa taj je zabranio banane u krugu od kilometar oko njega, ne boji se on opozicije koja to nije) penzionerima više neće porasti penzija niti će je ikada više primiti, "ako najurimo Rio Tinto, uzeće nam više nego što smo im dali" (čitaj: tražiće da im vratimo reket), "ako hitno ne napravimo nacionalni stadion, igraćemo u utorak samo nerešeno sa Dancima, a možda i izgubimo ako ne pobedimo" (zaista strašno), njegovi hepipinkovski dobošari su se namnožili i razmileli širom naše zemlje ponosne od Beograda na vodi do dunavskih plaža duž Đerdapa pa na sav glas smaraju prisutne svojim i Njegovim baljezgarijama i nebulozama o "našim uspesima" i "njihovoj propasti" ali samo "ako mi - onda oni", sve nacifrekventne i ine televizije 24/7 mahnito ponavljaju apsolutno iste "vesti" i "emisije" bez obzira koji kanal okrenete, kviz "Lagalica: sam protiv sebe" je ušao u novu spiralu sumanutosti baš kao i glava iz koje nemilice kuljaju to besnilo i bezumlje...
Kod njih je sve zapravo suprotno od onoga što izgovaraju, dokazano u praksi.

Da, rešenje jeste u isključivanju televizora, ignorisanju portala u ludilo, zaobilaženju kioska sa novinama u najširem luku. I šutiranju njegovih uličnih bukača u dupe, uz obaveznu opomenu da narednog puta šut ide naviše, jer im se glave ni po čemu više ne razlikuju od guzica.

Zanimljiva je još jedna pojava koja se u poslednje vreme dešava nešto češće nego što je to za ovdašnje prilike uobičajeno: razne digitalne televizije, listom bez izuzetka pod kontrolom državnog MTS-a, povremeno ne samo da "štucaju" već u potpunosti gube svoj "program" i to onda traje po nekoliko dana bez obzira da li ste i koliko puta zvali korisničke servise ili lično obijali pragove njihovih palanačkih poslovnica. Kao da "neko" opipava puls raji, kako bi reagovala kada bi joj bila uskraćena duševna hrana oličena u svakodnevnoj dozi zapečenog sendviča filovanog strahom. Histerija počinje za manje od pola sata nakon prekida programa, provereno.

Da, baš to crveno dugme sa belim kružićem na daljinskom, moglo bi da predstavlja razliku.

Drastičnu.

p.s.
Umalo da zaboravim - sve ovo gorenapisano je čista laž.

Pa naravno.

Kraddams family

Vlada nacionalne šizofrenije:

Dejan Vučković on X

Luj Viton XVI

Musthave collection, Fall 2026:

Pribor za samopreživljavanje koji će počev od 2026. godine biti obavezan deo opreme svakog konzumenta članske karte kradikalske bande. Pa kad to nagrne u šoping po Beogradu na vodi, zakrči pokretne stepenice po stanicama metroa i podzemnim prolazima na Terazijama (a i šire), prepuni gepeke autobusa na povratku sa glasanja, mitinga & molebana... ih!

Luja već imaju, samo im još kolači fale.

Za sveopšte narodno veselje.

Sankiloti nijedni.

32. mart

"Otkud ti, u pola tri?"
- Zabranjeno Pušenje: Put u središte rudnika Kreka-Banovići

"Zvali su me u pola tri ujutro, pojavio se novi trag u vezi nestanka devojčice Danke."
- doživotni samokrunisani car besomučnog prvoaprilskog laganja (u Batajnici, 31. marta t.g.)

Ukoliko se od sabajle pribojavate da vam neko ne uvali prvoaprilsku čiviju, podvalu ili vas zavrne - sve to kao eufemizmi za ono narodskije z.j.be - onda lepo sebi i drugima recite da danas nije 1. april nego 32. mart.

I tačka.

A što da ne? Pa kad Prcednik može da se javi na telefonski zvr u 2:30 po noći u subotu na nedelju (iako zbog promene vremena te noći period od 02:00 do 02:59 ne postoji), onda možete i vi. Čak i koštunjavi vampirski Ustav vam garantuje tu jednakost javljanja na telefonske pozive u gluvo doba noći - ako ne pred bogom, onda svakako pred ljudima.

I tačka na tačku.

Doduše, zvrčka sa datumom ne bi bila preterano originalno rešenje s obzirom da su u Bosni to patentirali još 2017. godine, i to na graničnom prelazu kod Zvornika (koji kontroliše Dodikov beogradski glaSNSački entitet):

- Novi dani u kalendaru: Amerikanac posetio Bosnu 32. marta (Blic, 04.04.2017)

Telefonske žice zuje, bruje...

Ponedeljak, prvi. Prvi put. Vala, biće još jedan - za 13 dana. Nećete se tako lako izvući.

Tačka na tačku - tačkica.