Tuesday, 30 November 2021

Ne luduj Lelo, čuće te selo


Čini, ne čini, po mesečini
Po tihoj noći i ladovini


Seti se, seti
Novembar je trideseti
Pamti, pa mu u narednu subotu vrati

Saturday, 27 November 2021

Katabaza po Vulinu


Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom?!
- Vulini, noć 2/3 februar 1997. godine, sa bezbedne udaljenosti


Danas, 27. novembra 2021. godine, više od četvrt veka nakon gorenavedene izjave, okuražio se drugospodin AV Levi pa sišao pravo u kordon. Savetnici su mu rekli da će, ako demonstranti krenu da skandiraju "AVAV", to biti znak da daju podršku lično njemu kao Ministru Sile i da se slažu sa svakim njegovim pokušajem da ih prebije. I tako, On siđe. Ne zbog skandiranja, zna taj da ga vole. Nego, samo da proveri nije li neko od pripadnika njegovog orvelijanskog Minilava ("Ministarstvo ljubavi", eufemizam za okeanijsku policiju) slučajno uključio bojler pre puštanja šmrkova u pogon. Zaista bi neprikladno za njega bilo da u sutrašnjim kradikalskim novinama osvane vest kako su policiotski vodeni topovi radili "punom parom". Zar bi to nekome trebalo? Jokmore. 
Zato je, za svaki slučaj, sa sobom doveo motke, čekiće i bagere prikačene za nekakve čovekolike balvane u crnim besnim automobilima. Za zaleđe, ako baš dođe do bežanja.
Ni danas, kao ni pre 25 godina, crvena slavina nije odvrtana. Crvena marama, kao i uvek - jeste.
Trebalo im je četvrt veka da naprave pun krug od Brankovog mosta do Gazele. Nema boljeg opisa Beograda na (hladnoj) vodi od toga. Onomad su pokrali izbore, sada kradu zemlju i truju je. A Vulini luduju li luduju.
Katabaza ili strmoglav - svejedno, advent sigurno nije.
A pokušaj bežanja im svakako ne gine, pre ili kasnije.


p.s.
Pade danas skandiranje.
Ne baš ono očekivano, al' ne baš ni neočekivano.

Thursday, 25 November 2021

Labudova pesma


Darija primila poziv u 89-om minutu od Vučića, i obradovala se!
Evo šta joj je predsednik rekao...
- Pinkformer, 25.11.2021.


Do sad nije bila, al' zato odsadpanadaljeiubuduće...
U prevodu na srpski - Bugari ušli u Sofiju.

Poslednji važniji rad ili delo nekog stvaraoca pre njegove smrti (ili na kraju aktivnog umetničkog, naučnog ili kakvog drugog stvaranja) naziva se obično labudova pesma. To nije samo poslednje, već i najsavršenije delo čitavog stvaralačkog veka, koje zaokružuje sav dotadašnji rad. Prožeto je najdubljim mislima i najtoplijim emocijama. Frazem labudova pesma veoma je star, poznavali su ga još antički Grci i Rimljani. U srpskom jeziku taj se frazem veoma često upotrebljava, i to ne samo da bi se označilo poslednje delo nekog stvaraoca nego i poslednja manifestacija kakvog talenta uopšte.

Od sultana - žena.
Od labuda... pesma, ili štagod već.


I kakvo vam je sad pa to pitanje "A Lečić, a drugosrbijanske pizde?" u komentarima... polako bre, idemo redom. Po starešinstvu, ili: kako od upale prostate stići do upale prostote. Ništa lakše. Samo se treba učlaniti u pravo vreme na pravo mesto.
Pa zapevati.
Pljuvanje se podrazumeva.

Wednesday, 17 November 2021

Veseli narode...



Veseli narode, čekaju vas konjaci
Čekaju vas vasi snovi, navijajte sportski
Naprijed promatraci odlučni
Čekaju vas stadioni
Praznite se, praznite se
Pazi što vičes
Juriš u javna kupatila
Tu su vaše strasti, tu su tajne kamere
I zato pazi što vičeš
Pazi što vičeš

⚽ ⚽ ⚽

Ministar finansija Sinša Mali izjavio je da je u budžetu za 2020. opredeljeno 250 miliona evra za izgradnju nacionalnog stadiona i očekuje da narednih dana bude izabran projektant, pošto je tender pri kraju. Četiri ponude su pristigle. Projekat će da digne taj deo Beograda jer master plan pokriva 600 hektara. Tu će biti i stambeni, poslovni kvartovi, zabavni parkovi…Sport je odavno prestao da bude samo sport, to je i biznis. Gadi se devet novih stadiona u gradovima širom Srbije, od čega će u prvoj fazi biti izgrađeno njih šest.
- Danas, 26.12.20219.

Ovako će izgledati Nacionalni stadion - zavirite u "srpski Vembli" od 55.000 mesta i 250 miliona evra: Nacionalni stadion je doskora mogao da se vidi samo na televiziji kada ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prikazao u emisiji na Prvoj, a sada su fotografije dostupne i na portalu Telegraf. "Spolja čelik, iznutra drvo i prirodni materijali" objasnio je Vučić koji je naveo i da će "stadion biti skup, ali i lepši od Alijanc arene u Minhenu". Predsednik Vučić je fudbalsko zdanje nazvao "nasušnom potrebom" koja će doneti i sportske i komercijalne dobiti jer se očekuje da kvadratura u okolini stadiona odmah skočiti za bar hiljadu evra sa trenutnih 850, 900 evra.

Naša zemlja bi 2025. godine konačno trebalo da dobije "Nacionalni stadion" koji će, kako je najavljeno, nositi ime "Srbija" i čija izgradnja će koštati oko 257 miliona evra. Budući stadion će se nalaziti na delu gradske opštine Surčin, na delu Surčinskog polja, istočno od državnog puta, kod Obilaznice Beograd, između petlje Surčin-jug i petlje Ostružnica. Na ukupno 114 hektara državnog zemljišta gradiće se jedan od najmodernijih stadiona, iz takozvane Kategorije četiri, koju je odredila UEFA. pored stadiona tu biti smeštena i fudbalska akademija, tržni centar, a verovatno i muzej Fudbalskog saveza Srbije. Takođe, do stadiona će ići i redovna linija Beogradskog voza.

⚽ ⚽ ⚽

Dvesta pedeset i kusur miliona evra za Koloseum kojim vlast namerava da kupuje (u manjoj) kvazinavijačke patrole batinaša i (u daleko većoj meri) strasti sluđene većine građana Srbistana - iz sopstvenog džepa, naravno - mažući im preko svih čula glazuru lažnog domoljublja. Ili bolje reći kleptopatridiotizma, tog buđavog hleba na kome pašićevski nakot opstaje već vek i po na ovom prostoru. Nema nikakve razlike između ove najnovije budalaštine Vučića Uveoka, sa jedne, i ponašanja palanačkih vlasti širom naše zemlje ponosne koje kupuju čaršijske glasove poklanjanjem dresova, lopti i mreža seoskim fudbalskim klubovima i dodeljivanjem otvorenih kafanskih računa njihovim "trenerima". Isto, u potpunosti. Sto hiljada dinara ili sto miliona evra, sve su to naše pare. Pardon, narode, to su tvoje pare za tebe a mi ćemo uzeti samo minimalni deo za manipulativne troškove.
Kao i obično.
Jer, kako smo došli na vlast, tako možemo i veoma brzo otići sa iste.
Jer, znate vi vrlo dobro šta i kako se radi sa vašim glasovima.
Da ne gubimo vreme posle, kada dođe ono pod stavkom "kasno".
Dvesta pedeset i kusur miliona evra za "Srbiju", "nacionalni stadion", "srpski Vembli", "nasušnu potrebu" "skuplju ali i lepšu od Alijanc arene u Minhenu". Kad već spomenu i taj Minhen, da Vođa slučajno ne namerava na tom novom stadionu i nekakva masovna stranačka okupljanja? Samo pitam, čisto da svi zainteresovani - a i šire - na vreme izvuku iz soški odgovarajuće Zastave.
Dvesta pedeset i kusur miliona evra... a u Srbistanu - gromoglasan muk. Sa i bez "srpskog Vemblija". Ovde bre i Dule Savić, koji je išao glavom tamo gde niko nije smeo nogom,  odavno daje samo autogolove.
Muk, jebote.


Navijajte sportski.
Praznite se.
I pazi šta vičeš, veseli narode...

Tuesday, 9 November 2021

70+13 godina kasnije

- Ovde su izlozi zdravog razuma i časti odavno obeleženi i porazbijani, svi.
- Aida Ćorović nije razbijala izloge, već pokušala da skine nametnuti žig sramote sa izloga svih nas.
- Šturmabtajlung i Hilfspolicaj privode, onda i sad.
- Uniformisani kordon čuva zid od jaja, baš kao što su razbijeni izlozi onomad bili "čuvani" od njihovih vlasnika.


O kristalnim noćima i sumraku koji nam se stalno vraća, ovde je već bilo reči:
- 09.11.2008 post #39: 70 godina kasnije (tekst objavljen i u časopisu Zapad br. 5, Niš 2008)

A sad, slobodno nastavimo da se pravimo blesavi.
To je ionako jedna od par preostalih sloboda u ovom brlogu od zemlje.
I po nas će već neko doći.

appendix
10.11.2021. izjutra


Pa šta ovo bi, kuđe odbrana nestade u noć kristalnu 9/10?! J
bg... i kordon mora ponekad da spava. Osim ako noćas nije palo neko zavrtanje ušiju "odozgo", nadvrh Onog što i dalje misli da je na AVrhu.
Đorđo moler uzvraća udarac.

Thursday, 4 November 2021

Formativno formatiranje


Kako je informativno postalo formativno?

Formativno - zašto kažeš "vera" a misliš "kontrola"?

Prvo smo najvećeg dilera opijuma za mase pozvali da podrži "našu stvar", po staroj dobroj proverenoj Džugašvilijevoj formuli odbrane otadžbine majke od kučki agresorskih. Ne, ne taj diler, već onaj koga je Mirko Đorđević tako precizno opisao u tekstu o Marksu i religiji. Diler sa velikim "D".
Nakon prvog helikopterskog desanta na Hilandar, stvari su krenule drugim, drugačijim... ma, pravim tokom.
Onda je Diler poprskao svetom vodicom - obavezno hlorisanom! - sve tenkove, mitraljeze, haubice, minobacačke granate i ostale alatljike za obavljanje restauratorskih radova na fasadi poznavanja prirode i društva za sve uzraste od Vardara do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana. Unakrst. To poprskavanje trajalo je desetak godina. Behu tu i neke vožnje tramvajima i trolejbusima, čisto da se raja ne umije i doseti da su vozni park i gomila zlata u Dilerovoj jazbini postajali sve veći i veći.
Beše i neka opoziciona litija, čisto da se i oni ne osete zapostavljenima glede obaveza prema Dileru kada na njih dođe red da zajašu budžet.
I zajahaše, nakon prvih deset godina.
I partizani i četnici i kruciforma Dilerova što petokraku i kokardu spaja.
Onda su uveli veronauku u škole, antipod svega razumnog, oksimoron što spaja veru i nauku, iako vera predstavlja etalon svekolikog ništavljenja nauke. Naročito u Srbalja.
Onda se jedan od glavnih Dilerovih apostola posrao nad odrom istog onog ko ih je uveo u škole, u znak zahvalnosti. I pred kamerama, da ceo svet vidi kako je to kada se Diler zahvaljuje.
Jer, "naša stvar" je važnija od bilo koga.
Jer, "naša stvar" je prešla u nadležnost Dilera, i svi će to morati da ispoštuju odsadpanadaljeiubuduće.
Onda su uvedene markice za Hram na brdu, po unijatskom principu (inače, Dileru tako omraženom): svi ćete da plaćate. Verovali ili ne.
Onda su neki službenici Dilerovog SIZ-a postali padobranci, a vojni helikopteri krenuli da vrše desante po čukama, spuštajući pokrštene limene garaže povrh istih.
Opet red litija, red južnopokrajinske kardiologije, red kletvi glede "drugoga oka" u ludoj glavi, pa udri šlag od feldkurature zvaničnim ulaskom Dilerovih službenika u redove vojne koji su sve više proređeni - od vojnika, naravno.
Katehizis? Stanje redovno, veroučitelji počinju da predaju i informatiku, na časovima se pored igranja igrica uglavnom sluša pop-muzika. Na crkvenoruskom, naravno. Prisustvovanje i mešanje u rad nastavnih veća po školama se u sve većoj meri podrazumeva.
Broj kapela po bolnicama je srazmeran stepenu urušavanja i uništavanja zdravstvenog sistema. Jer, to su slobode i ljudska prava - koje mrzimo isto koliko zapadne pare i kola, i zato ćemo sve to neštedimice koristiti samo da im napakostimo. Da crknu dušmani, seme im se zatrlo do poslednjeg evra!
Trideset godina, bez prekida, traje kljukanje Dilerove mašinerije parama građana ove zemlje pod vidom "pomoći za završetak radova" na Hramu na brdu. Otprilike toliko taj hram izgleda nepromenjeno - spolja. Ali ispod... zlatna pećina za kojom bi zaplakao od muke i Šmaug Zlatni od Samotne planine.
Dilerovi zmajevi su silniji od svih zmajeva Srednje Zemlje zajedno, samo što je njihova fantazija surova realnost života u ovoj zemlji... za razliku od Tolkinove.
Litije su danas postale glavno oruđe razbijanja svakog iole ozbiljnog protesta protiv vlasti, zajedno sa navijačima i žandarmerijom.
Naši fudbaleri se na terenu više krste nego što trče za loptom i parama. Ni ostali ne zaostaju za njima.
Shodno sufiksu "-nauka" iz naziva (još uvek fakultativnog) školskog predmeta, Dilerove filijale su neštedimice prosipale blagovesti o antivirusnom dejstvovanju teške artiljerije u vidu zvona i klepetuša što rasteruju koronu, i srebrnih kašičica za naforu koje prenose imunitet od usta do usta. Pa onda pare na ikonu, obavezno.
U međuvremenu, vrhovni zapovednik Dilerove službe za bacanje kletvi (isti koji se "olakšao" na sahrani) otegao je papke, ali ne pre nego što je poslednjim trzajima istih javno svima pokazao šta zapravo Diler kome služi vaistinu misli o svim vlastodršcima u poslednjih trideset godina i njihovom prknouvlakaštvu Jedinoj Pravoj Službi: da iz Duhovnog pređe u Svetovno sveopšte nadleštvo nad dušom, telom i buđelarom svakoga ko ima nesreću da u ovom toru od države živi. Bez izuzetka.
Da sve i svakoga bez imalo stida i srama pljuju u lice, vuku za nos, a ako treba i - lopatom po grbači. Inkvizicija je ovoga puta prepuštena Informeru i Pinku, kao efikasnijim firmama-kćerima Dilerovog megaSOUR-a. Jer, tabloidne lomače za nepodobne veštice i furune za jeretike potpaljene su još na početku ovog teksta. Bukte svom snagom još uvek, brže-bolje-jače, hranjene glupošću apatične mase sluđene opijumom patridiotizma, sada se slobodno može reći - od malih nogu.

Log Lady

Danas, aktuelni direktor SIZ-a Nebeskog izjavljuje da veronauka ne može biti informativnog (kao izborni predmet) već formativnog karaktera. Čitaj: obavezan predmet. Nemate više šta tu da birate! Kad izlazite na izbore da bi ste glasali a ne birali (i to vam ne smeta), bogumi, i u škole ćete isto! Dosta je bilo više tog lažnog morala, skromnosti, pešačenja i poništavanja "pantljičara" u gradskom prevozu, posipanja pepelom, skrivanja repova pod skute i rogova pod kamilavke i mitre, ćutanja na sve malaksalije kritike, gunđanja za svaki dinar u Dilerovu kasu nametnut Malom Čoveku "pod moralno", mrštenja bolesnika na ponuđeni tamjan umesto lekova, dosta venčanja u opštinama (jer tamo se registruju kola, a ne brak, što reče jedan od njih). Dosta bre, amin!
Dobro, na groblju možete da jedete. Sveto mesto je to, na kome ni hajlenderi ne smeju da se bore, a kamoli da privire nekakva korona, higijena i ostale satanističke izmišljotine.
Decu ćemo, ne formirati nego formatirati u duhu izmišljene tradicije koja je uvek bila podobna samo jednoj jedinoj agendi - opstanku najvećeg lokalnog dilera na tržištu opijuma za mase. Pogledajte samo šta su zajedničke odrednice koje povezuju antivaksere, ravnozemljaše, nebeske trovače, depopulatore, borce protiv duboke države i svetske vlade, ultradesničare, rasiste, militariste, masovne ubice, verske fanatike, hipnotisane pratioce rijalitija i čitaoce blatoida, mrzitelje svega i Sveta, nadrilekare i silesiju ostalog bašibozuka iz arsenala palanaštvom drogirane i kontrolisane mase.
Svaki put, kada izbije erupcija nekog od pobrojanih ludila, prvo se u javnosti pojavi neko iz vrha Zemaljske ili Nebeske (ponekad i zajedno, ako je baš gusto) vlasti sa upaljenom šibicom u jednoj i fitiljem u drugoj ruci. I preteći krene da te ruke približava jednu drugoj, osim ako...
I bi "ako". U valuti.
Kao i obično.
Konačno, upadljivo je i gromoglasno ćutanje predstavnika ostalih konfesija koje "operišu" u Srbiji, tzv. Ustavom definisanih "tradicionalnih verskih zajednica", povodom svega što pričaju i rade predstavnici SPC. Njihovo ponašanje, svih ovih godina, neodoljivo podseća na one ovdašnje opozicionare koji pristaju da učestvuju na nameštenim lažnim izborima jer su mrvice sa stola oduvek bile slađe od prašine ispod njega.
I bi mir.
Pax Serbistana.

***
Da bi makar malo bilo jasnije šta to zaista rade ovdašnji crkveni velikodostojnici, sa patrijarhom SPC na čelu i uz svesrdno sadejstvo svake od ovdašnjih vlasti u poslednjih trideset godina, pročitajmo još jednom šta je to Mirko Đorđević rekao o Marksovom odnosu prema religiji:
Imate u "Kapitalu", u "Kritici Gotskog programa", na desetinama drugih mesta, Marks navodi religiju kao jednu vrstu opijuma kojim se čovek služi u različitim vremenima i koristi ga. Činilo se u početku da je to vrlo stroga osuda religije. Međutim, onaj ko pažljivo čita izvorne Marksove tekstove videće da je to vrlo precizna formulacija, jer (ne zaboravite) opijum je anestetik potreban u svakodnevnom životu ljudi da bi lakše proveli svoj vek, ili kako biblijskim jezikom to kažemo u ovoj dolini plača koja se zove život. Dakle, kada je rekao da je religija opijum za narodne mase, on nije ništa loše rekao nego je konstatovao jedno stanje, jer čovek u očajanju, poniženosti i odbačenosti, najbolje poima koliko mu je taj opijum ne samo potreban nego i spasonosan. To se razumelo kasnije, i najbolje su dubinu Marksove misli prvi razumeli katolici, i to katolici u najsiromašnijem delu planete - u Latinskoj Americi, gde je stvorena na temelju tako razumno, dobro shvaćene Marksove ideje čuvena "teologija oslobođenja", koja polazi od premise: "Mi smo marksisti, u stoprocentnom smislu smo komunisti baš zato što smo hrišćani, i obrnuto, hrišćani smo baš zato što prihvatamo Marksa." Prvi put su ovu Marksovu misao da je religio opijum, krivo razumeli sa pogubnim posledicama po jednu trećinu Zemljine kugle, ruski komunisti, koji su reč "opijum" preveli sa "jad", "otrov". Marks nigde nije rekao da je religija otrov za narod, za ponižene i uvređene, nego je rekao da je opijum, a Rusi su bukvalno prevodili. Od Kropotkina pa posle do levih ekstrema Lenjina i Staljina kasnije, da je religija otrov za narod i da je treba ukinuti.

K.S.Luis, britanski pisac i profesor književnosti, autor serijala romana o izmaštanom svetu Narnije, savremenik, kolega i prijatelj Džona Tolkina, o stanovitom ponašanju crkve je rekao sledeće:


"Bezmalo svi zločini u istoriji hrišćanstva počinjeni su kada je religija bila pobrkana sa politikom. Politika nas mami da milost prodamo zarad moći; iskušenje kome Crkva često nije bila u stanju da se odupre."

Kada milost prodate za moć, religiju zamenite politikom a politiku kriminalom...
E - baš to.
Srbistan.
U našoj verziji Matrixa, agent Smith ne nosi crno odelo već mantiju.
Nea su odavno ubili.

Sunday, 31 October 2021

Dušan K



Retardi su ovog čoveka pobrkali sa drugim, istog imena i prezimena, koji zaista jeste preminuo. Nisu znali ko je ko (verovatnije, ne znaju ni da postoje dvojica), stoga su u svojoj "vesti" prilepili i novinar i advokat. Jedni brljaju, a buljuci drugih kao po komandi to prenose i dalje šire. Pa kome smeta što je umro, a nije, neka se sam javi. Šta oni imaju tu da sad lupaju glavu oko toga ko je ko i da li jeste ili nije umro. A ako se ne javi, još bolje. Mir, mir, mir niko nije živ.
Jozef K je bio uredno optužen, procesuiran i osuđen na smrt, a da do poslednjeg trenutka svog nasilno prekinutog života nije saznao zbog čega i koga. Važno da je sve bilo po zakonu.
Kriv si.
Zašto?
Zato što si kriv.
Ali nisam.
Jesi, tako kaže Sud.
Živ sam.
Nisi.
Ali jesam!
Nisi, tako kažu tabloidi.
I tačka.
Ko nije čitao Kafkin roman "Proces" i Nimelerovu pesmu "Došli su" neka odmah prione.
Ko jeste, neka se priseti dok još nije kasno.
A kasno je.
Prekasno.

Tuesday, 19 October 2021

Četnici-gusari


Ne, nije počelo novogodišnje ukrašavanje Beograda. Ili jeste?
Odmah sam pomislio da je ovo neka fotošopirana zajebancija na račun Dana zastave - ali izgleda da nije. Navodno, ovo je pokačeno širom Beograda u čast dolaska kapetana Džona Speroua sa Kariba. Da, gosn Džonija Depa, starog ortaka Nemanje Masnog K. a od danas i najveći prijatelj Lignjoslava A. Vučića. A narod k'o mutav navalio, pa šeruje po društvenim mrežama.
U neka druga i drugačija vremena vrabac (sparrow) je bio simbol prestonice.
Pošteno rečeno, ovo ipak previše liči na foto-montažu da bi bilo istinito. Ali...

četnici-gusari
Aleksandar Vučić "Pad Srbije" (2021)

četnici-gusari
Slobodan Milošević "Pad Vukovara" (1991)

četnici-gusari
Lordan Zafranović "Pad Italije" (1981)

Jbg, tako je to kad po drugi put za trideset godina s lanca pustiš retardirane četnike-gusare da oleše sve živo (i mrtvo), a režiser nije Lordan Zafranović.
Džoni Dep naplaćuje ovakve "prijateljske" (čitaj: ortačke) posete po par stotina hiljada evra na dan. Tako se priča. Ne računa se čekanje na aerodromu i nova medijska moša sa izveštajem o jučerašnjoj večeri Vučića i Depa koja se nije dogodila prethodnog dana, jer je glumac tek danas stigao u Srbiju. Ništa novo u zemlji u kojoj se po novinama pojavljuje izveštaj sa koncerta Bilija Ajdola koji uopšte nije održan, ili vest o dolasku bolesne bebe iz Novog Pazara u Beograd vojnim helikopterom koji nikada nije stigao tamo gde je pošao.
Jbg, za to se glasalo - od Severne Mitrovice preko Negotina do Mionice, u zamenu za bajat ratluk i još bajatiju kafu 84/100.

cpt John Sparrow's flag

A četnici-gusari plove li plove
I ribu love
Dok naš brod tone
I zvona zvone

Sunday, 17 October 2021

Slikanje


Očekujem da visoki predstavnici EU, SAD, Evrazije, Kine i pokreta Presvrstanih odmah posle nedeljnog ručka - nema potrebe da čekaju zatvaranje glasačkih mesta - čestitaju Aleksandru Vučiću & Ivici Dačiću fantastičnu pobedu i izbor za predsednike opštine Negotin.
Obojici, ili ništa!


Nemoj da je neko slučajno zaboravio da slika glasački listić sa zaokruženim brojem ispred one dvojice iz gornje čestitke, ili zaboravio da tu fotku pokaže tamo gde je već zaokružen listić dobio. Da, baš tamo gde treba. Negotin ima da ima dvoglavog predsednika, dosta je više bilo ovih bezglavih i tako to. Jeste, na papiru su ovo vanredni lokalni izbori ali činjenično u Srbiji više ništa nije lokalno već totalno - izbori, vlast, politika, laganje, pljačka, anestezija.
Iako su svih ovih dana bili u žestokoj frci zbog izbora, što dokazuje i potpuno besmisleno lepljenje plakata u noći između petka i subote (ne samo po zidovima i banderama, već čak i po privatnim automobilima), jasno je svakome iole razumnom da će oni i dalje nastaviti sa ovim silovanjem Srbije. Jer, ovi izbori (baš kao i prethodni, takođe vanredni) nisu lokalni izbori već samo SNSPS pokazna laboratorijska vežba na laboratorijskim građanima Negotina sa ciljem što dubljeg uvlačenja Vođi i njegovim fantazijama o tome koliko ga narod voli. Naročito kad stanu pred glasačku kutiju.



Sa tom "pobedom" mogu samo da se slikaju, jer ona ničemu drugom i ne služi.
Naravno, iznenađenja su uvek moguća... ali ne sa kradikalima i ne u ovom životu.
I tačka.

Friday, 15 October 2021

Predizborna Glasnost


U Četvrtak, tačno u ponoć, počela je negotinska predizborna tišina.
Da li se sećate Glasnosti, pojma koji je
 uz Perestrojku smislio Gorbačov, u značenju "jasnost, javnost, transparentnost"? Danas i Negotin ima svoju Glasnost, predizbornu naravno. Naopaku. Predizborna tišina, a na sve strane dreka, lelek i kuknjava, lupnjava i zvonjava, treskanje vratima i glavama o zidove u njima, gasovi... i fejsbuk lupetanja.

ovo su garant napisali neki žuti lopovi, u tišini i po mesečini & ladovini

Vanredni lokalni izbori su u nedelju 17. oktobra (sa i bez M), već po drugi put zaredom u Vlašingtonu. Ali, to već znate. Ne znate, a i zašto bi bilo ko normalan znao, ko se to sve nama u nedelju utrkuje mimo Đurđevdana - kad mu vreme nije.
Elem, opštinska izborna komisija je zaključila proglašenje izbornih lista - biće ih šest, ovim redom:
  1. Aleksandar Vučić - Za Našu Decu - Ivica Dačić
  2. Dr Vojislav Šešelj - Srpska Radikalna Stranka
  3. Krsta Stanković Njenjulović - Narodna Stranka
  4. NADA Za Negotin - Pokret Obnove Kraljevine Srbije (POKS) - Demokratska Stranka Srbije (DSS) - Nacionalno demokratska Alternativa - Dr Miloš Jovanović - Žika Gojković
  5. Zdrava Srbija - Milan Stamatović
  6. Savez 90 Zelenih Srbije - Miloš Simić
Baš lepo.
Kradikali polako ali sigurno opet pretvaraju Negotin u nekadašnji "grad hemije" (bez insinuacija, molićufino) plus standardni štampani beton & asfalt. Wadikali će po običaju nedati Bosnu i Kwajinu, sve lepo piše u Šešeljuginim knjigama koje su delili po nabavnoj ceni (u nizu sa Šainovićem i Šljivančaninom). Jeremićevi dobošari obećavaju da će u Negotinu otvoriti Lidl čim pobede (...), u kome će po diskontnim cenama garantovano biti i pravi domaći Cijalis i Titan gel, neprskani i bez aditiva. NADA za Negotin je beznadežan slučaj koalicije koštunjara i karađorđevićevaca. Stamatovićeva Zdrava Srbija će, naravno, nedati Kosovo osim Rusima na 99 godina, a gondola od vrha Bukova do dunavske plaže na Kusjaku se podrazumeva. Bündnis90/Grüne... pardon, novoformirana prevod-sa-nemačkog-partija tj. savez raznih Zelenih stranaka i udruženja je isuviše zelen da bi se bavio palanačkom kvazipolitikom a da pritom ne budu providni. Pardon - Glasni.
Dežurni kritičari kritičara će odmah podvrisnuti - "aha, opet ti niko ne valja, radiš za Vučića!" (slobodno upisati i neko drugo ime, prezime, JMBG ili službeni pseudonim). Nije da jeste tako, evo i zašto:
Od podnetih i prihvaćenih 6 izbornih lista, čak 4 imaju ukupno 61 kandidata za odbornike (triput po komada 15 i jednom komada 16), od mogućih 45 po svakoj. Dakle, imaju samo zakonski minimum od 1/3 (tj. 15/45) kandidata na listi koji im obezbeđuje učešće na izborima ali nemaju zakonski minimum od 2/3 (30/45) da bi imali i članove biračkih odbora u proširenom sastavu, tzv. čuvare kutija. Kako to? Ili, možda je bolje reći zašto? Ko će "čuvati" kutije, tj. da li su one već u njihovo ime (sa)čuvane - od koga? Ili je možda bolje reći - za koga?
Ostaje otvorenim strah da su svi oni tu samo da bi glasače nezadovoljne SNSPS ekipom, a koji se još uvek lome šta da rade u nedelju, u što većoj meri odvukli od glasanja za listu "Krste Jeremića". Znajući ove na vlasti, znamo i da upravo to rade godinama unazad na svakim izborima.
Preostale dve liste (SNSPS i NS) imaju ukupno 80 kandidata - SNSPS svih 45 a NS 35 (što je bilo dovoljno da imaju članove biračkih odbora u proširenom sastavu).
Još jedna zanimljivost: ovoga puta su se zdravstveni radnici u nešto većoj meri odazvali porivu bavljenja palanačkom kvazipolitikom. Jer, lokalna svakako nije, u ovako centralizovanoj zemlji kojom vlada ultracentralizovana "stranka", a nije ni politika. Upravo je broj lekara i medicinskih sestara na listama pokazatelj zainteresovanosti podnosilaca da uzmu ozbiljnije učešće u radu buduće lokalne skupštine, jer se u palanačkom neumu doktori smatraju lepkom za glasače ali i ne baš kvalitetnim odbornicima (što je višedecenijska praksa pokazala i dokazala, čast retkim izuzecima). Shodno tome, a i shodno zdravom razumu i logici, ozbiljnu šansu za dobijanje odborničkih mandata imaju samo liste SNSPS i NS, bez obzira na sezonsko sniženje cenzusa na 3%.
Uparite sada broj kandidata i broj zdravstvenih radnika na listama i stvari će vam instant početi da "mirišu". Osim SRS, svi ostali su u Negotinu formirani pre nekoliko nedelja. Dodajte u lonac i taj podatak. Stamatovićeva stranka je lokalna ekipa iz Čajetine, i on bi morao da povede računa o tome kako je lokalna Ničićeva ekipa iz Zaječara prolazila na ovdašnjim izborima. U stvari, zašto bi to radio? Pa on ima sačuvanu kutiju, što da se brine da li se ovde neko prima ili ne na njegove gondole i pravoslavne kampove za vojnu obuku dece sa ruskim instruktorima - specijalcima iz Čečenije. Pored NjKV Aleksandra V. svaka priča o bilo kojoj drugoj dinastiji je deplasirana, tako da i monarhisti mogu za uši ili pod ruku sa Zdravosrbijancima. O šešeljevcima ne vredi ni trošiti reči, ovdašnji su ionako po nekoliko puta razmenjivali partijske knjižice SRS i SNS, da ni sami više nisu sigurni "za kojega su". Zeleni imaju suštinski dobru, zapravo najbitniju ideju, ali na pitanje šta misle o planu da se opština Negotin pretvori u "hemijsku nišu" Srbije odgovaraju sa "pa radna mesta, investicije, razvoj... to". Sorry, gađanje završeno.
Podsetimo se: na dan izbora, na samom glasačkom mestu i do 50m oko njega, Zakon zabranjuje isticanje stranačkih znamenja i propagandnog materijala. U suprotnom, birački odbor se raspušta a izbori na tom mestu ponavljaju. Šta će tim povodom uraditi birački odbor na BM7, da li će imati dovoljno dugačku pantljiku za proveru tih 50 metara do monarhista?


Vratimo se sada dvema listama koje pretenduju da budu shvaćene kao ozbiljne... štagod to značilo.
Kako trenutno stoje stvari, a stoje k'o bez Afričke šljive, najveće kukumavke u ovom predizbornom periodu bili su niko drugi do - kradikali, naravno. Vlast. Njihova koaliciona sabraća iz SPS, stare i prevejane ljukave ljisice, mudro ćute, čekaju ispunjenje svoje odborničke kvote i ne mešaju se kako u unutarnaprednjačko krljanje ispod stola tako i u vlažne snove koje Vučići Uveoci imaju glede Jeremićevih pulena, tačno dve nedelje pred Noć veštica i to u po bela dana. Svakodnevno & svakonoćno.
Elem, do sada su najuporniji u silovanju poštanskih sandučića bili aktivisti Narodne stranke i NADA. Naprednjaci dele ratluk i kafu bez neto PDV-a u gramima, kampanju sprovode na radnim mestima i ulaznim vratima stanova svojih "sigurnosnih glasova". Preostali se oglašavaju na fejsbuku i NG Portalu. Retki na N1. I to je to.
U stvari - nije.
Predizborno ujedanje neopranim zubima počelo je većom žestinom u utorak uveče, dva dana pred predizbornu tišinu, navodnim napadom maskiranih ljubitelja bejzbola na jednog od visokoplasiranih kandidata za odbornike SNS i - zašto da ne - nešto više od toga. Bez ikakvih konkretnih dokaza, u uvijenoj formi, odgovornost za napad je uvaljena jeremićevcima uz nemušto podsećanje negotinske javnosti da to nije prvi put da se na identičan način napadaju politički aktivni građani Vlašingtona, mada bez napomene kako je taj napad u martu 2019. godine bio usmeren protiv jednog od organizatora tadašnjih protesta 1 od 5 miliona u Negotinu.


Odgovor je usledio tokom noći nakon početka predizborne tišine. U petak ujutru, centar grada je osvanuo oblepljen plakatima SNS na kojima su Aleksandar Vučić i napadnuto lice pod r.br. 4 na listi kandidata za odbornike, uz prateći tekst "za predsednika opštine". Šok & neverica u čaršiji, jer se ta rečenica u tom trenutku po prvi put pojavljuje u javnosti - naprednjaci do sada nigde zvanično da zucnu o tome ko bi mogao da bude predsednik opštine Negotin nakon ovih izbora - da li "mister iz-2-u-3" (daš dvaput ostavku da bi triput bio predsednik), da li će predsednik zapravo biti predsednica (kako su u privatnim door-to-door razgovorima "šušukali" neki od njihovih aktivista), ili će to biti neko treći tj. četvrti, jer treći hoće nešto drugo i nikako prvo. Kako god, svi plakati su do podneva bili pocepani.
Ko je lepio: naprednjaci ili neko ko je protiv njih, i kako baš u noći početka predizborne tišine?
Ko je cepao: sukobljene struje u SNS ili (opet) neko ko je protiv njih? Neki plakati jesu sami otpali sa zidova zbog kilavog lepka i bolesno dosadne kiše koja natapa Negotin već desetak dana bez prestanka, ali neki plakati jesu bili cepani i to na nadasve "zanimljiv" način: pocepana samo slika Osobe #4 i dodatak o kandidaturi za predsednika opštine, a Vučić - netaknut. Ma, ne samo da je zanimljivo već je i žestoko "fishy" što bi rekli Englezi. Smrdljivo, do neba i nazad. Grad hemije, šta ćete.
Fora je u tome što sada niko ne sme da se oglasi ovim povodom, jer - tišina, pogađate.
Baš zgodno.

O pravnom i institucionalnom cirkusu do koga je došlo usled "nezainteresovanosti" CESiD, CRTA i Agencije za sprečavanje korupcije da kontrolišu ove izbore, kao i o ometanju učešća nezavisnih posmatrača OFID kojima je opštinska Izborna komisija odbila već prihvaćene akreditacije, biće sigurno reči narednih dana.

Ima još.
Pored gorepobrojane izborne elite, postoje ovde i oni koji su rekli da izlaze na izbore, pa nestali. Primer je, takođe novoformirana u lokalu, Srpska Narodna Partija notornog Nenada Popovića koja je navrat-nanos sklepana jer im nije uspela ideja da po drugi put ovde zapate Rusku stranku. I to jednom je bilo previše. Šta će na to reći nadležni službenik FSB u ruskoj ambasadi u Beogradu - nikada nećemo saznati. Jer... e, zato.
Postoje i oni koji su naprasno dobili etiketu nepodobnih i nepotrebnih, poput PUPS-a koji žulja SNSPS koaliciju još od lokalnih (poslednjih održanih u redovnom terminu) izbora 2014. godine, kada su bili na listi DS. Njima, baš kao i nepodobnoj varijanti Vlaške stranke (postoji i ona podobna, naravno, koja "gazduje" Savetom te nacionalne manjine), na stari provereni crnorukaško-udbaški način podmetnuti su dupli potpisi prilikom podnošenja liste (već iskorišćeni za nekog drugog, ali to ljudi nisu znali...), pa je ispalo da nisu imali dovoljno važećih istih za kandidaturu i time otpali iz trke za odborničkim mandatima. Žalili su se, odbijeni su od suda, pa sada najavljuju da će ćerati do Strazbura jer je to kršenje prava nacionalnih manjina. Vlaška stranka, da se razumemo, ne i PUPS. Oni su nešto drugo, već navedeno na početku. Zbog muvarenja sa PUPS-om, iz SNS je izbačen nekadašnji predsednik opštinskog odbora SNS (tj. poslednji redovan, jer nakon njegovog svrgavanja oni imaju non-stop lokalno povereništvo godinama unazad). Da li će PUPS izreći recipročnu meru i zbog muvarenja sa Vučićem iz članstva isključiti Krkobabiće?
Zbog svega, penzosi i Vlasi su pozvali građane Negotina na bojkot ovih izbora.
Naravno, postoje i oni koji bojkotuju a nisu penzovlasi. Zovu se UNO - Udružena Negotinska Opozicija, koju čine SSP, DS, SDS, Narodni radikalni sabor, Dveri, pokret Oslobođenje i grupa građana "Za Negotin bez diktature". Bojkotašku ekipu je trebalo da upotpuni Narodna stranka, ali Jeremija je u poslednji čas prelomio i odlučio da pusti ove njegove na izbore. Samo oni znaju šta ga je ubedilo da promeni mišljenje.


Dok je Jeremić skakao lastu pa načinio salto mortale (videćemo da li i prelom), Đilas i Obradović su po Negotinu predizborno krkali krastavce i paradajz, a poptredsednice DS se po novinama nadgornjavale u tome koja će dati gluplju izjavu o bojkotu izbora. Da se razumemo, stav o nepostojanju normalnih izbornih uslova je kamen temeljac ozbiljnog bojkota bilo kakvih izbora u Srbiji, i to je ono što bi podržao veliki broj glasača koji nije naklonjen ovoj ekipi koja je zajašila Srbiju. Međutim, problem je i dalje u onima koji sada zagovaraju bojkot, jer nikako da se dogovore ne samo oko zajedničkog bojkota, već nemaju stav ni o kontroli izbornog procesa upravo kroz bojkot (ako ne znaju neka nađu snimke iz 2006. kada je bojkot Ustavnog referenduma itekako imao rezultate u otkrivanju lopovluka na licu mesta, ali oni su tada podržali koštunjavi Ustav, baš kao što su do juče napadali svakoga ko je bojkotovao ili poništavao glasački listić iako su izborni uslovi... pa, recimo da su "isto pakovanje"). Plus, nemaju ni agendu šta posle svega toga.
Kao šlag na tortu, krajnje je licemerno i bezobrazno bojkotovati izbore a sedeti u stalnom sastavu Izborne komisije (za šta se dobijaju nimalo naivne novčane naknade) "zato što im to pripada jer tako piše u Zakonu", kako to rade lokalne demokrate (jer su imali odbornike u prethodnom sazivu, pa eto). Po toj logici pripadaju im i mesta u stalnom sastavu biračkih odbora na izborima koje bojkotuju.
Osim ako to nije način koji su izabrali za aktivnu kontrolu, kao sastavni deo bojkota.
Ehm... 
Naravno, postavlja se pitanje kako zaista sprovesti bojkot izbora koje organizuju kradikali, na kojima se rezultat unapred zna (treba samo naštelovati procente kao način uvlačenja "onima gore"), zna se da glasaju mrtvi i raseljeni, pa čak i nepostojeći, da se izborni rezultat i zapisnici menjaju "u hodu" - od biračkog mesta do Opštinske izborne komisije, da se u glasačke kutije ubacuju glasački listići zaokruženi van biračkog mesta... sve se to zna. Pa kad se zna, onda neka organizuju aktivan bojkot i kontrolu izbornog procesa, umesto da lupetaju po novinama oprečne stavove iste stranke, kalkulišu i otpisuju palanke i kasabe ali ne odustaju od izbora za "visoku politiku" pa se onda čude što više ne postoje u tim istim palankama i što im neke lokalne barabe preuzimaju odbore i privatizuju ih zarad sopstvenog prkna.
Aktivnim bojkotom i kontrolom izbora na licu mesta neka pronađu dokaze o krađi i lažiranju izbora i nagaze onog ko to radi svim pravnim sredstvima, na svim mogućim nivoima. Dokažu da su pravu, umesto što kukaju kako "ove podržavaju EU i SAD" pa onda vlažno preko ramena i ispod oka gledaju ka Moskvi. Ne ide bre to tako, braćo i sestre.
To nije samo njihov problem, jer sa takvim stavom i oni postaju deo problema koji davi ovo društvo.
Dakle, Negotin je nebitan svima osim negotincima, i zato neka se ugledaju na pijanog Dačića koji to barem ne krije i javno lupeta da je ovo samo laboratorijska vežba za ono što sve njih jedino interesuje.
Možda im iskrenost, umesto prenemaganja, stvarno donese neki glas podrške više.
Neka probaju, ne može ih koštati više nego što svi oni koštaju nas.

***
I, šta sad?
To jest - u nedelju.
Šta uraditi, pitaju se vlasnici biračkog i konzumenti glasačkog prava:
  • bojkotovati izbore (aha, i šta posle s tim)
  • izaći na glasanje, pa ih sve precrtati (nema efekta protiv te ekipe osim ako to ne rade i njihovi nezadovoljni birači)
  • glasati za bilo koga od ponuđenih osim za SNSPS (teorijski ima smisla, u praksi je višestruko obesmišljeno pa i glupo)
  • glasati za Džeremajinu ekipu, jer oni realno mogu kradikalima da odlome parče kolača i pored njih jedini uđu u lokalnu skupštinu nakon izbora (formula Koštunica v.2), ali to onda nema nikakve veze sa politikom već sa inaćenjem ili odlukom iz ličnih razloga
  • glasati za Zelembaće, iako su previše zeleni a bogami i sumnjivi (i to ne samo zbog prepisanog imena i programa nemačkih daleko poznatijih i uticajnijih imenjaka)
  • glasati po prvi put u životu za SNSPS, jer nam se ovakvima kakvi smo prečesto dešavalo da su upravo oni za koje smo glasali vrlo brzo nestajali sa političke scene
Dobro, precrtajte poslednju opciju. Nismo baš tolike budale.
Problem je, zapravo, onaj isti koji nam se kroz živote provlači decenijama unazad: Ovo pitanje se ne postavlja dan pred izbore, već najmanje šest meseci pre njih. Ovako, pitanjem sami sebi dajemo i odgovor.
O sebi.
Negotinska bojkot opozicija na jednom od svojih plakata ima sliku Hajduk Veljka i uzvik "Drž!"
Navodno, mit o Veljkovoj smrti kaže da su to njegove poslednje reči nakon što ga je pogodilo tursko đule. Taj mit ne kaže ništa o drugom mitu, po kome je Hajduk Veljko pogođen dorzalno.
Srpski rečeno - s leđa, bre.
Upravo to je bio i ostao jedan od najvećih problema kroz čitavu istoriju ovog naroda, 
Nikako da ga prevaziđemo i tako iz svojih života odstranimo jedan od glavnih razloga što ne verujemo ni drugima ni sebi.
Čak ni da je Zemlja okrugla, ili da su nemaskirani lopovi upravo to a ne patriote.

Čudo jedno, ta domaća Glasnost - preglasna predizborna tišina koja traje li traje... 

Negotinski vanredni lokalni izbori 17.10.2021. info:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...