1h 40m

Frustrirano Dogrlausrano Derište (odskora poznato i kao Vrhovni Parizer) je na poslednjem medijskom obraćanju populusu jasno i glasno najavio sledeće korake koje će država na čelu s njim povući & potegnuti povodom najnovijih dešavanja:

- A sada ću u inat dušmanima da gurnem viljušku u uključen toster, dršte se što jače za mene!
I to je sve što treba da znate o Njemu, Njegovima i njihovim namerama. O tome šta nemnovno sledi ukoliko u najkraćem roku ne budu maknuti sa vlasti. Ovakvu samoubilačku bandu slepaca ova zemlja nikada nije imala da je vodi, niti će ikada više jer sa njima samo može da nestane.

Nestaće čak i ona poslovična tačka.

NG Zer0

Prođe još jedan dvanajesti, dan kad su nas (navodno) oslobodili oni od kojih se još uvek (činjenično) nismo oslobodili, ali zato oni svesrdno rade na tome da se oslobode svih nas. Da - oni sa J na dvanaestom hromozomu, oni iz dijagnoze "društvena trizomija 12".

Na ovom mestu je pretposlednji put o "dvanajestom" pisano na današnji dan 2014. godine klete, kada su kradikali konačno zajahali i ovu opštinu. Šta se promenilo za tih devet godina? Osim što je konačno okončana (...) rekonstrukcija kanalizacione mreže u ulici "Dvanajesti septembar", prethodno rekonstruisane 2001. godine, teško da ima bilo kakve suštinske razlike a da nije zalivena asfaltom.

Poslednji "dvanajesti" je spomenut godinu dana kasnije (2015), kada smo konsta(n)tovali da je tabla sa čuvenim natpisom konačno nestala - pa se ubrzo ponovo pojavila, tamo gde je bila i pre nego što je nestala.

Tako je Negotin dobio svoje "Šredingerovo J".

suma devet godina kradikalskog gazdovanja Negotinom (2014-2023)
od SIMPO sranja do Potemkinovih paravana

Inače, Wlashington je (tradicionalno, podrazumeva se) spremno Mokranjčeve dane dočekao novim Potemkinovim paravanima, kojima je ovdašnja svakodnevica još jednom šutnuta pod tepih - dok sve ne prođe. Inkriminisane 2014. pade hitna naredba da se od sabajle, na dan otvaranja Festivala, daskama zamaskira smrad amonijaka i sumpora iz ruiniranog rahmetli Simpo salona nameštaja, na njuhomet od Doma kulture u kome se održavaju Mokranjčevi dani. Ove godine su, razlike radi, spašavali samo oćni nerv posetilaca i po koju čelenku koja bi se neoprezno približila izvorima samoispadajućih cigli i maltera umesto da (kako i treba) pešači kolovozom (što će sada morati, jer dalje neće proći). Pa zar te silne oronule fasade u centru Negotina (kao da ih u drugim delovima psihopalanke nema) što "ugrožavaju bezbednost građana" nisu mogle da budu sanirane i sređene makar do početka jedinog značajnog (i ozbiljnog) događaja u toku cele godine? U stvari, zašto bi, pa i Mokranjčeve dane ćemo ubrzo uspešno prodati i oterati odavde, na čemu se aktivno radi već nepar decenija, i to ne baš bez uspeha. Samo langzam, biće i to, kajne brige.

Mokranjac na vodi lajks it.

Da se ne zapustimo - sinoć (dana 11. septembra t.g.) na 57. Mokranjčevim danima nastupio je Policijski orkestar MUP Republike Srpske, a nekoliko dana pre toga, na otvarajućem natpevavanju horova pobedio je hor "Ankara" iz, pogađate - Republike Turske. Da na vrhunski profesionalan način uzvrate za Mokranjčevu posetu Sultanu, onomad. Narafski, sve u duhu dvanaestom.

I tako, od silnih J negotincima uskoro ostaje samo 0.

Negotin Zer0

Ni tačka, i to su maznuli.

Građanski krug:

12.09.2008. Dan oslobođenja

12.09.2009. Od dvanajestog do dvanajestog

12.09.2014. 7 x 12 = 4849

12.09.2015. J

Here today, gone tomorrow

Parizer je postao vrhovni domet kradikalske politike dna - ogoljen, bez majoneza, kifle i flašice vode.

Jučerašnje mahnitanje pred televizijskim kamerama nacifrekventnih medija predstavlja konačni dokaz da je Vrhovni Besomuk otišao kvragu. I da više nema nazad. Višedecenijsko iskustvo ukazuje da samo lud glasa za ludog, da to više ne rade čak ni koristoljubivi i da u ovom brlogu od društva onih prvih ima daleko mnogo više nego bilo kojih drugih zajedno.

Što kažu Ramonesi: još danas smo ovde, sutra ko zna gde.

U stvari, zna se - nigde.

U parizeru.

I tačka.

Videćemo, u duhu gornje izreke, ko ima kraći rok trajanja: on ili mi. Mada, sve se više bojim da ovaj narod većinski ne želi da nadživi sopstveno ludilo niti ima nameru da onima koji još uvek nisu poludeli dopusti da se izvuku. Suicidalna sabornost na parizeru - e, toga zaista nikada nije bilo u istoriji.

Nekadašnje Šešeljevo nesrbima "klaćemo vas zarđalim kašikama", unapređeno je od juče u Vučićevo dasrbima "ješćete plastičnu porodičnu korpu iz DIS-a". Praznu, naravno.

Niste valjda toliko ludi da poverujete kako ćete stvarno dobiti taj njegov parizer? Malo morgen. Nakrkaće vas parizerom pa će onda da otvori fabriku hrane "Zeleno Sunce". Fora sa ćevapima mu je već prošla.

Veseli se danas srBski rode

Juče u ćevapima

Dogodine u parizeru

Srbokalipsa je u petak 8. septembra 2023. godine ušla u terminalnu fazu.

Nepovratno.

Nismo pali s Marsa

Školski predmet "Vrline i vrednosti kao životni kompas" podmetnut je obrazovnom sistemu zemlje u kojoj su magnetni ali i svi drugi polovi poodavno zamenili strane, koja se ispod staklenog zvona samo(za)dovoljno valja po blatu do guše vođena mlohavom ručerdom marsovskog padobranca i njegovih lopovskih supozitorija - kao da se ne nalazi na istoj planeti sa ostatkom ljudskog roda.
Možda se i ne nalazi.
Priča se da su Kinezi u 11. veku izmislili kompas nalik ovom današnjem.
Priča se da su Srbi u 21. veku, hiljadu godina kasnije, pogubili sve kompase.
Ni život se ovde više nešto ne snalazi, u vremenu i prostoru.

Jesam reko da novi predmet smrdi na veronauku?

Vrednosti su malo istrošene pa ih manje pominju u promociji, ali zato vrlina, ta davno zaboravljena reč, doživljava povampirenje. A od koga bolje učiti vrline nego od čarobnjaka sa zlatnim šlemom i privatnim neoporezovanim biznisom sa ispostavom u svakom selu, čiji su glavni proizvodi magla, nacionalizam i mržnja prema drugom i drugačijem?

- Ivica Stošić (Facebook, 30.08.2023)

Ministarka prosvete i ministar vojni su u Velikoj ratnoj sali Starog Generalštaba potpisali Sporazum o organizovanju nagradnog literarnog konkursa za učenike gimnazija i srednjih škola u Republici Srbiji. Ovakva čast nije ukazana predmetu maternjeg jezika i književnosti, ali i slobodnim nastavnim aktivnostima u vidu literarne sekcije, verovatno još od juna 1989, kada je Kosovska bitka bila u fokusu svake prosvetne, vojničke i crkvene misli u Srbiji - zapravo jedina i najvažnija politička agenda tih dana. Tema nagradnog literarnog konkursa, kada je u pitanju jačanje patriotizma, neizostavno mora da bude iz Prvog svetskog rata. Zato je ponuđena samo jedna konkretna tema: "Momčilo Gavrić - mali junak Velikog rata". Za pobedničke radove, kako prenose mediji, Ministarstvo odbrane je pripremilo ozbiljne nagrade, a ministar ne sumnja da će oni koji budu ocenjivali pristigle radove imati pune ruke posla i da im neće biti lako da donesu konačni sud. Stvarno, tema o osmogodišnjem dečaku koji je izgubio porodicu u ofanzivi Austrougarske na Srbiju, a potom zatražio od oficira srpske vojske top da bi se osvetio neprijatelju - pri čemu mu je ovaj odgovorio da je "top velik za njega ali da bi mogao da ga naoruža bombama" - sasvim je primerena obrazovnom sistemu u Srbiji u jesen 2023. Ministarka Đukić Dejanović i ministar Vučević su uvereni da će skretanje misli srednjoškolaca na žrtveni put najmlađeg podnarednika, pokrenuti kod omladine pozitivne misli, ojačati patriotski zanos i naučiti ih nešto o ljudskoj vrlini. Naravno, jedina vrlina koju oni vide je žrtvovanje omladine za otadžbinu, što je oduvek bila najvažnija aktivnost obrazovnog i vojnog sistema u Srbiji. Zašto bi danas bilo drugačije?

- Saša Ilić: Gaženje vrline (Peščanik, 30.08.2023)

***

U njegovoj glavi ima mnogo ljudi

Jer on je tako daleko od doma

Nismo pali s Marsa

On je pao s Marsa

- Građanski krug: Mi smo pali s Marsa (Post #1799, 27.09.2019)