Kako je informativno postalo formativno?
 |
| Formativno - zašto kažeš "vera" a misliš "kontrola"? |
Prvo smo najvećeg dilera opijuma za mase pozvali da podrži "našu stvar", po staroj dobroj proverenoj Džugašvilijevoj formuli odbrane otadžbine majke od kučki agresorskih. Ne, ne taj diler, već onaj koga je Mirko Đorđević tako precizno opisao u tekstu o Marksu i religiji. Diler sa velikim "D".
Nakon prvog helikopterskog desanta na Hilandar, stvari su krenule drugim, drugačijim... ma, pravim tokom.
Onda je Diler poprskao svetom vodicom - obavezno hlorisanom! - sve tenkove, mitraljeze, haubice, minobacačke granate i ostale alatljike za obavljanje restauratorskih radova na fasadi poznavanja prirode i društva za sve uzraste od Vardara do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana. Unakrst. To poprskavanje trajalo je desetak godina. Behu tu i neke vožnje tramvajima i trolejbusima, čisto da se raja ne umije i doseti da su vozni park i gomila zlata u Dilerovoj jazbini postajali sve veći i veći.
Beše i neka opoziciona litija, čisto da se i oni ne osete zapostavljenima glede obaveza prema Dileru kada na njih dođe red da zajašu budžet.
I zajahaše, nakon prvih deset godina.
I partizani i četnici i kruciforma Dilerova što petokraku i kokardu spaja.
Onda su uveli veronauku u škole, antipod svega razumnog, oksimoron što spaja veru i nauku, iako vera predstavlja etalon svekolikog ništavljenja nauke. Naročito u Srbalja.
Onda se jedan od glavnih Dilerovih apostola posrao nad odrom istog onog ko ih je uveo u škole, u znak zahvalnosti. I pred kamerama, da ceo svet vidi kako je to kada se Diler zahvaljuje.
Jer, "naša stvar" je važnija od bilo koga.
Jer, "naša stvar" je prešla u nadležnost Dilera, i svi će to morati da ispoštuju odsadpanadaljeiubuduće.
Onda su uvedene markice za Hram na brdu, po unijatskom principu (inače, Dileru tako omraženom): svi ćete da plaćate. Verovali ili ne.
Onda su neki službenici Dilerovog SIZ-a postali padobranci, a vojni helikopteri krenuli da vrše desante po čukama, spuštajući pokrštene limene garaže povrh istih. Opet red litija, red južnopokrajinske kardiologije, red kletvi glede "drugoga oka" u ludoj glavi, pa udri šlag od feldkurature zvaničnim ulaskom Dilerovih službenika u redove vojne koji su sve više proređeni - od vojnika, naravno.
Katehizis? Stanje redovno, veroučitelji počinju da predaju i informatiku, na časovima se pored igranja igrica uglavnom sluša pop-muzika. Na crkvenoruskom, naravno. Prisustvovanje i mešanje u rad nastavnih veća po školama se u sve većoj meri podrazumeva. Broj kapela po bolnicama je srazmeran stepenu urušavanja i uništavanja zdravstvenog sistema. Jer, to su slobode i ljudska prava - koje mrzimo isto koliko zapadne pare i kola, i zato ćemo sve to neštedimice koristiti samo da im napakostimo. Da crknu dušmani, seme im se zatrlo do poslednjeg evra!
Trideset godina, bez prekida, traje kljukanje Dilerove mašinerije parama građana ove zemlje pod vidom "pomoći za završetak radova" na Hramu na brdu. Otprilike toliko taj hram izgleda nepromenjeno - spolja. Ali ispod... zlatna pećina za kojom bi zaplakao od muke i Šmaug Zlatni od Samotne planine.
Dilerovi zmajevi su silniji od svih zmajeva Srednje Zemlje zajedno, samo što je njihova fantazija surova realnost života u ovoj zemlji... za razliku od Tolkinove.
Litije su danas postale glavno oruđe razbijanja svakog iole ozbiljnog protesta protiv vlasti, zajedno sa navijačima i žandarmerijom.
Naši fudbaleri se na terenu više krste nego što trče za loptom i parama. Ni ostali ne zaostaju za njima.
Shodno sufiksu "-nauka" iz naziva (još uvek fakultativnog) školskog predmeta, Dilerove filijale su neštedimice prosipale blagovesti o antivirusnom dejstvovanju teške artiljerije u vidu zvona i klepetuša što rasteruju koronu, i srebrnih kašičica za naforu koje prenose imunitet od usta do usta. Pa onda pare na ikonu, obavezno.
U međuvremenu, vrhovni zapovednik Dilerove službe za bacanje kletvi (isti koji se "olakšao" na sahrani) otegao je papke, ali ne pre nego što je poslednjim trzajima istih javno svima pokazao šta zapravo Diler kome služi vaistinu misli o svim vlastodršcima u poslednjih trideset godina i njihovom prknouvlakaštvu Jedinoj Pravoj Službi: da iz Duhovnog pređe u Svetovno sveopšte nadleštvo nad dušom, telom i buđelarom svakoga ko ima nesreću da u ovom toru od države živi. Bez izuzetka.
Da sve i svakoga bez imalo stida i srama pljuju u lice, vuku za nos, a ako treba i - lopatom po grbači. Inkvizicija je ovoga puta prepuštena Informeru i Pinku, kao efikasnijim firmama-kćerima Dilerovog megaSOUR-a. Jer, tabloidne lomače za nepodobne veštice i furune za jeretike potpaljene su još na početku ovog teksta. Bukte svom snagom još uvek, brže-bolje-jače, hranjene glupošću apatične mase sluđene opijumom patridiotizma, sada se slobodno može reći - od malih nogu.
 |
| Log Lady |
Danas, aktuelni direktor SIZ-a Nebeskog izjavljuje da veronauka ne može biti
informativnog (kao izborni predmet) već
formativnog karaktera. Čitaj: obavezan predmet. Nemate više šta tu da birate! Kad izlazite na izbore da bi ste glasali a ne birali (i to vam ne smeta), bogumi, i u škole ćete isto! Dosta je bilo više tog lažnog morala, skromnosti, pešačenja i poništavanja "pantljičara" u gradskom prevozu, posipanja pepelom, skrivanja repova pod skute i rogova pod kamilavke i mitre, ćutanja na sve malaksalije kritike, gunđanja za svaki dinar u Dilerovu kasu nametnut Malom Čoveku "pod moralno", mrštenja bolesnika na ponuđeni tamjan umesto lekova, dosta venčanja u opštinama (jer tamo se registruju kola, a ne brak, što reče jedan od njih). Dosta bre, amin!
Dobro, na groblju možete da jedete. Sveto mesto je to, na kome ni hajlenderi ne smeju da se bore, a kamoli da privire nekakva korona, higijena i ostale satanističke izmišljotine.
Decu ćemo, ne formirati nego formatirati u duhu izmišljene tradicije koja je uvek bila podobna samo jednoj jedinoj agendi - opstanku najvećeg lokalnog dilera na tržištu opijuma za mase. Pogledajte samo šta su zajedničke odrednice koje povezuju antivaksere, ravnozemljaše, nebeske trovače, depopulatore, borce protiv duboke države i svetske vlade, ultradesničare, rasiste, militariste, masovne ubice, verske fanatike, hipnotisane pratioce rijalitija i čitaoce blatoida, mrzitelje svega i Sveta, nadrilekare i silesiju ostalog bašibozuka iz arsenala palanaštvom drogirane i kontrolisane mase.
Svaki put, kada izbije erupcija nekog od pobrojanih ludila, prvo se u javnosti pojavi neko iz vrha Zemaljske ili Nebeske (ponekad i zajedno, ako je baš gusto) vlasti sa upaljenom šibicom u jednoj i fitiljem u drugoj ruci. I preteći krene da te ruke približava jednu drugoj, osim ako...
I bi "ako". U valuti.
Kao i obično.
Konačno, upadljivo je i gromoglasno ćutanje predstavnika ostalih konfesija koje "operišu" u Srbiji, tzv. Ustavom definisanih "tradicionalnih verskih zajednica", povodom svega što pričaju i rade predstavnici SPC. Njihovo ponašanje, svih ovih godina, neodoljivo podseća na one ovdašnje opozicionare koji pristaju da učestvuju na nameštenim lažnim izborima jer su mrvice sa stola oduvek bile slađe od prašine ispod njega.
I bi mir.
Pax Serbistana.
***
Da bi makar malo bilo jasnije šta to zaista rade ovdašnji crkveni velikodostojnici, sa patrijarhom SPC na čelu i uz svesrdno sadejstvo svake od ovdašnjih vlasti u poslednjih trideset godina, pročitajmo još jednom šta je to Mirko Đorđević rekao o Marksovom odnosu prema religiji:
Imate u "Kapitalu", u "Kritici Gotskog programa", na desetinama drugih mesta, Marks navodi religiju kao jednu vrstu opijuma kojim se čovek služi u različitim vremenima i koristi ga. Činilo se u početku da je to vrlo stroga osuda religije. Međutim, onaj ko pažljivo čita izvorne Marksove tekstove videće da je to vrlo precizna formulacija, jer (ne zaboravite) opijum je anestetik potreban u svakodnevnom životu ljudi da bi lakše proveli svoj vek, ili kako biblijskim jezikom to kažemo u ovoj dolini plača koja se zove život. Dakle, kada je rekao da je religija opijum za narodne mase, on nije ništa loše rekao nego je konstatovao jedno stanje, jer čovek u očajanju, poniženosti i odbačenosti, najbolje poima koliko mu je taj opijum ne samo potreban nego i spasonosan. To se razumelo kasnije, i najbolje su dubinu Marksove misli prvi razumeli katolici, i to katolici u najsiromašnijem delu planete - u Latinskoj Americi, gde je stvorena na temelju tako razumno, dobro shvaćene Marksove ideje čuvena "teologija oslobođenja", koja polazi od premise: "Mi smo marksisti, u stoprocentnom smislu smo komunisti baš zato što smo hrišćani, i obrnuto, hrišćani smo baš zato što prihvatamo Marksa." Prvi put su ovu Marksovu misao da je religio opijum, krivo razumeli sa pogubnim posledicama po jednu trećinu Zemljine kugle, ruski komunisti, koji su reč "opijum" preveli sa "jad", "otrov". Marks nigde nije rekao da je religija otrov za narod, za ponižene i uvređene, nego je rekao da je opijum, a Rusi su bukvalno prevodili. Od Kropotkina pa posle do levih ekstrema Lenjina i Staljina kasnije, da je religija otrov za narod i da je treba ukinuti.
K.S.Luis, britanski pisac i profesor književnosti, autor serijala romana o izmaštanom svetu Narnije, savremenik, kolega i prijatelj Džona Tolkina, o stanovitom ponašanju crkve je rekao sledeće:
"Bezmalo svi zločini u istoriji hrišćanstva počinjeni su kada je religija bila pobrkana sa politikom. Politika nas mami da milost prodamo zarad moći; iskušenje kome Crkva često nije bila u stanju da se odupre."
Kada milost prodate za moć, religiju zamenite politikom a politiku kriminalom...
E - baš to.
Srbistan.
U našoj verziji Matrixa, agent Smith ne nosi crno odelo već mantiju.
Nea su odavno ubili.
