Večeras je na programu bila poslednja epizoda serije "Vašingtonske priče", prigodno nazvana "Afteršok". Neki bi to po naški rekli - sleganje tla nakon zemljotresa ili gorskog udara. Ili pada sa velike, ogromne visine i bez Vulinovog padobrana.
Elem, u ovoj epizodi smo imali priliku prvo da vidimo kratak istorijat "trampovučičevih" odnosa tokom prvog mandata američkog predsednika, potom vađenja i laganja ovog našeg, i na kraju neke zanimljive informacije koje su ovde bile prikrivane punih šest meseci.
Da krenemo.
Fascinantan je način na koji se Aleksandar Vučić uvlači u prkno onima iznad sebe, a to znači da osim građana Srbije koji su mu se podali i nema mnogo onih koji su ispod. Kao i svaki dobar đak iz Šešeljevog nakota, tako i on pravi neverovatne lupinge u svojoj glavi, koje zdrav razum teško može da shvati i još teže prihvati.
Podsetimo se, tokom prve Trampove kampanje za američke predsedničke izbore 2016. godine, na slobodu je pušten probni balon (bolje reći probno bure) u vidu vlasnika porodične kuće u Hrtkovcima sa svetlećom reklamom na fasadi.
Odmah nakon izbora, krenula je medijska lavina dupeuvlačenja pobedniku na izborima, od bljutavih naslovnica državnih tabloida do megaretardiranog Informerovog bilborda širom Beograda.
Trampe, Srbine!
Trampe, Srbine!
Sv. Trampe, Zlatokosi!!
Trampe Nemanjo Tropsti!!!
Melanijo, Carico Milico naša!!!!
Nažalost, uvek je bilo izdajnika, stranih plaćenika, ustaša i ostalog ološa, koji ne samo što se nisu radovali već su i pisali svašta na račun Trampa po internetima:
Nedvojbeno, Donald Tramp je Srbin, poručuju nam Informer, Kurir, Srpski telegraf, Alo. Malo su mekši, ali idu u tom pravcu i Blic i Večernje novosti. Gotovo svi su opremljeni fotografijama Trampa i žene mu Melanije kako pozdravljaju sa podignuta tri srpska prsta. Šešelj veli da mu je "srce k’o Zlatibor" zbog pobede Trampa. Četnici su se već oglasili preko društvenih mreža, a toaletoidi preneli njihovu pesmicu, u kojoj su novog predsednika SAD proglasili "njujorškim vojvodom":
Donald bedem sa Meksikom pravi,
Drma mu se šubara na glavi,
Drma mu se na šubari cveće,
Muslimane trpeti on neće...
...Ljudskom rodu svanuće sloboda,
doneće je njujorški vojvoda...
Da li pod uticajem ovog nesrećnog Gruhonjića, ili Klintonovim podmićivanjem parama koje su mu preostale od onih naših dva miliona rajhsdolara, koje je od Najpametnijeg dobio za ženinu kampanju, tek - Tramp samo nekoliko meseci kasnije okreće ćurak.
Slizao se sa Šiptarima!
Informer odmah reaguje i Imperiji uzvraća udarac:
Čekbremalo, pa kako to sad - od "Trampe Srbine" do "Tramp Šiptar" za samo tri zimska meseca grejne sezone 2016/2017?!
Stvar kulminira u decembru 2018. kada Informer objavljuje tekst u kome se više ne zna na koju stranu udara - na Trampa, na njegove oponente, na Ameriku, Evropu, Novi svetski poredak, Duboku državu, sve srBske i ruske neprijatelje:
Američki Državni sekretar Majk Pompeo održao je 4. decembra 2018. - može se bez ustezanja reći programski - spoljnopolitički govor. Evo jednog od bisera:
"Naša administracija se stoga povlači iz ili ponovo pregovara prevaziđene ili štetne međunarodne sporazume, trgovinske ugovore i druge međunarodne aranžmane koji nisu u službi naših interesa ili interesa naših saveznika." (Rezolucija 1244? Dejton...?)
Trampov deklarisani nacionalizam pretvoren je najpre u opravdanje za unilateralizam u ime sopstvenih "vrednosti". Laži - poput onih o ruskom "trovanju" Skripalja, "agresije" protiv Gruzije i Ukrajine, iranskog "kršenja" nuklearnog sporazuma ili kineskih "provokacija" duž njenih sopstvenih obala - su ne samo dozvoljene u ime "viših ciljeva", već se obilato koriste, bez pardona, uzdajući se u globalni opseg i holivudsko umeće "slobodnih" zapadnih medija. Tramp nije demantovao ni slovo iz Pompeovog govora. Pitanje da li ga je i pročitao... Bilo kako bilo, bez obzira na (ne)iskrenost Trampovih reči i namera, složene okolnosti i ljute protivnike sa kojima se suočava, Pompeov suštinski neoimperijalistički govor predstavlja jedine konkretne činjenice na terenu na koje treba računati i za koje se valja pripremiti.
Doduše, treba istine radi reći i to da - ako se Informer nešto pita - sudeći po naslovima u tom toaletoidu Srbija je svaki čas "u nikad većoj opasnosti":
U junu ove godine (krajnje je vreme bilo) Šizoje & Co. ponovo okreću ćurak i javno daju otvorenu podršku Trampu u predstojećoj izbornoj trci za drugi mandat, ne čekajući na ono probno bure hrtkovačko, negde sa početka ovog teksta. Nešto što je retko koji svetski - i niti jedan jedini evropski - visoki političar učinio.
A onda, sledi prvi u nizu blic-samonokauta.
Strateški forum, održan od 31. avgusta do 2. septembra na Bledu, doneo nam je jedno novo saznanje koje do sada nismo o Njemu imali. Prilikom KZN održane pred polazak za Vašington, na pitanje novinarke da prokomentariše Pajtićeve abrove o tome kako se "on mali ponaša prema velikima", taj isti On odvaljuje sledeće:
- Opšte je poznato da sam ja mali, a da su oni veliki. Viktora Orbana doživljavam kao prijatelja naše zemlje. Donalda Trampa doživljavam kao velikog lidera. Ja sam mali, on je veliki, uvek je bio veliki, al' kad je trebalo nešto da se ukrade.
Za one koji sumnjaju u istinitost ove njegove izjave, evo snimka te KZN u celosti. Obratite pažnju na deo 10:21-10:40, gde on potpuno nesvesno izgovara to što izgovara, pa potom pokušava da se vadi iako nije ni sam siguran u to da li je i šta rekao. Više je nego očigledno da jedan Vučić preskače drugog u toj glavi, u pokušaju da istovremeno veliča Trampa i opljuje Pajtića koji ga je bocnuo tom opaskom o veličinama.
Rezultat: autogol, čist kao suza. VAR nepotreban.
O onome što se potom izdešavalo od 3. do 5. septembra u Vašingtonu, a naročito u Ovalnom kabinetu, manje-više znamo sve. I tek ćemo dodavati tom saznanju.
Još tokom "duplog bilateralnog sastanka" tviterom su počeli da kruže i ovakvi navodni statusi američkog predsednika. Nalog jeste provereno njegov, da li su tvitovi stvarni - e, to je neko drugo pitanje. Mada, bode oči da su se pojavili odmah nakon izjave Ričarda Grenela da su tvrdnje o podmetanju "priznanja nezavisnosti Kosova kroz tačku 10" čista neistina. Donald Tramp je inače poznat po tome da ume da napiše tvit koji baš i ne priliči funkciji koju obavlja, a ovakvo adresiranje dodatno baš zgodno dođe kao jedan vid pritiska na nekoga ko je visoko osetljiv upravo na pisanije po tviteru.
Shodno spomenutom vađenju sa Bleda, glede "veličina", ubrzo je osvanula i fotošopirana slika sa potpisivanja toga što su potpisali u Sobi, sami sa sobom:
Ja sam mali, on je veliki.
Jasno?
Jasno.
Sledeći samonokaut je, naravno, bila stolica. Koja je na kraju prerasla u... sve i svašta.
Baš kao i papir, pardon - fascikla.
Usledila je oluja zavitlavanja ovdašnjeg koje je potom preraslo u zavitlavanje globalnih razmera. Dojučerašnji prijatelji i braća su preko svojih dobošara na tviteru neuvijeno stavili do znanja kakvo je sranje Vučić napravio učešćem u Trampovoj predizbornoj Punch & Judy lutkarskoj predstavi. Podrazumeva se da je glumio Pinokija. U stvari - nije glumio.
Na šamare iz Brisela i Moskve, usledili su odgovori, kako Vođe tako i njegovih dvorskih luda.
- Vučić: Nije mi smetala stolica, ne sanjam stolice niti maštam o niskim strastima. Mogao sam i da kleknem.
- Vulin: Veličina čoveka se ne meri ni veličinom stolice na kojoj sedi ni veličinom sile u čije ime govori, već veličinom hrabrosti da na svakoj stolici brani svoj narod i prijatelje svog naroda
- Đurić: Sram vas bilo.
- Vučić: Bilt je nesposobni neradnik. Zaharova je prostakuša i primitivka.
Dakle, opet se vratiše na kompleks "veličina".
To kažu likovi koji od najvećih prijatelja i braće dobijaju uglavnom makete, a poklone plaćaju skuplje nego "naši tradicionalni neprijatelji" koji moraju da ih kupe. Ovo je jedina stolica koju oni stvarno zasluzuju, imaju da ponude ili dobiju - a i to je samo uzorak.
Kaže, nije istina da nije znao šta piše na dokumentu ali zamenili su mu fasciklu. A nije da ne zna ni šta mu je Tramp napisao na papiriću kada mu je dao ključ, nego neće baš sad da kaže.
Zamenili mu fasciklu kao i burazeru ličnu kartu.
Vadi se na foru "ušao u kineski restoran pa ukapirao da je jelovnik iz Mekdonaldsa".
Anđelku tako jedared podmetnuše tuđi "bad seed", pre pedeset godina.
Konačno, danas smo mogli da saznamo još dve stvari.
Želim da se zahvalim našem dragom prijatelju A.Vučiću što je na AIPAC2020 izjavio da će Srbija uskoro otvoriti zvaničnu državnu kancelariju u Jerusalimu, našoj prestonici. To je još jedan znak snažnih i dubokih veza između naših zemalja i naroda. Neka za njim sledi još mnogo drugih.
- Reuven Rivlin, predsednik Izraela (03.03.2020)
Kao prvo, ispalo je da je cela ta ujdurma o Vučićevoj navodnoj iznenađenosti kada je čuo da u tekstu stoji i deo o srpskoj ambasadi u Jerusalimu tj. međusobno priznavanje Izraela i Kosova - zaista jeste čisto foliranje i katastrofalno loša gluma. Preseljenje srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim bilo je dogovoreno još u martu ove godine, pre uvođenja vanrednog stanja i policijskog časa. Čitava ta farsa trajala je punih šest meseci.
Kao drugo, ipak se da naslutiti šta je pisalo na famoznom ceduljčetu prikačenom uz hemijsku olovku:
Svečani doček plajvaza i ključa je još uvek pod velikim znakom pitanja. Vesić k'o na iglama.
I tako smo od "Trampe, Srbine!" stigli do "Trampe, svrbi me!"
***
Sećate se Miloševićeve izjave iz devedesetih: Srbija se saginjati neće?
Upravo to je ona tačka sa koje se ne mrdamo već trideset godina.
Presamićeni.
"Istinite priče", srpska verzija.
E, toj seriji se kraj nikako ne nazire.
