Lutka sa naslovne strane Pinkformera

Trbuhzborci (iliti stručno rečeno ventrilokvisti) uvek nađu sebi odgovarajućeg lutka da kroz njega kažu i ono što "kroz sebe" ne bi. Ponekad i lutak nađe sebi podređene lutke (i lujke), ali u Vučićevom slučaju to sve teže ide jer on i svojim podlutkama više ne veruje pa je zato sam sebi lutkar - na domaćoj sceni. A na onoj velikoj, pod reflektorima svetske pozornice - zna se. Tu bi hteo da sedi na dva, tri pa čak i četiri (para) kolena odjednom - podrazumeva se - različitih lutkara.
Neće moći. Nikad bilo niti će, da takve lutke dugo traju.

Lutka ili lujka, nije ni bitno jer razlike više i nema.

Kao da mu sopstvene Punch & Judy predstave bez konca i kraja (koju svakodnevno priređuje građanima Naše Zemlje Ponosne) nikada dosta, ovaj naš Čaki mora još i da nam se 24/7 obraća iz trbuha, iz koga non-stop na sve strane nešto kulja bez ikakve kontrole.

I to ne kao lutkar.

Ta maska je spala početkom septembra u Vašingtonu.
Ostala mu je samo ona druga - njegovo pravo lice svačije marionete na trulom koncu.

The Parker Zone

Čak i njegove marionete svakodnevno, polako ali sigurno, kreću ka izlazu iz tog njihovog pozorišta u kome se predstava Teatra Mržnje igra previše dugo da bi to bilo normalno.

To više i ne kriju, zato i "kradu k'o u povlačenju" (što neko ovih dana reče).

Pribeležite ih, sve takve. Učabrena rezonanca (od Gazde do poslednjeg piona) ih odaje, džaba se kriju na kolenima lutkara. Zatrebaće ta beleška jednoga dana, koji i nije baš toliko daleko kao što se čini.

Grabbed by the Pussylips

Klintonu sam 2016. pred izbore namerno dao 2 miliona dolara za kampanju one njegove rospije, zato što sam pametan - da bi se posle pričalo kako su oni alavi na pare i izgubili na izborima. Trampu sam 2020. pred izbore dao nešto mnogo vrednije od još 2 miliona dolara (koje je Mali ionako doneo u cegeru, ali ja sam te pare zadržao za sebe jer mu taj ceger sada treba za nove američke investicije), dao sam mu bre istorijski bilateralni sporazum koji je u ogromnoj meri, brutalno - što reče Fifica Dačić - doprineo miru u svetu. Da moj prijatelj i brat Donald i jaran-Ivanka ne izgube na izborima, zato što sam sada još pametniji. A p(l)opovima - e, njima i bez izbora dajem milione bilo čega svaki dan, zato što sam oduvek najpametniji.
- Vučić

Datse vrne! I ti nama!
- Narod nebeSNSki

Bullshit! That's exactly what I'm talking about.
- Harry G. Frankfurt:

Paja & Jare

Svaka pocepana vreća uvek nađe sebi odgovarajuću zakrpu, pa je tako i Aleksandar Vučić sebi iskrpio novog idola u - Donaldu Trampu. A taj idol mu u potpunosti pristaje, jer sličnosti između njih dvojice postaju sve očiglednije. Naravno, samo do granice prostora nad kojima se nadvija moć svakoga od te dvojice ponaosob: Trampova moć i budalaštine debelo klize u domen Ajnštajnove teorije o bezgraničnosti kosmosa i ljudske gluposti. Vučićeva moć i ludilo, iz gubitka geografije sve više tonu i u gubitak istorije.

Po mnogo čemu (preostalom), njih dvojica su skoro identični.

Ovoga puta nećemo o Vučićevim vlažnim fantazijama na temu istorijsko-geografske veličine SNSrbije pod kradikalskim jarmom, već o njegovom novom idolu Trampu.

Kate Lyons: Flight of fancy - Trump claims 1775 revolutionary army 'took over airports' (The Guardian, 05.07.2019)

Povodom 4. jula, Dana nezavisnosti SAD, predsednik Donald Tramp se obratio naciji jednočasovnim govorom (što nije učinio nijedan od njegovih prethodnika u poslednjih sedamdeset godina). Mimo svog uobičajenog stila obraćanja javnosti, prepunog improvizacija, brzog i iznenadnog skakanja sa jedne na drugu temu, u ovom govoru se on osvrnuo na istorijat Dana nezavisnosti, dostignuća Amerike u raznim oblastima, a na kraju je odao počast svakom od rodova vojske pojedinačno.
U okviru ovog poslednjeg, rekao je i sledeće:

• U junu 1775. godine, Kontinentalni kongres je osnovao jedinstvenu armiju, formiranu od revolucionarnih trupa koje su bile ulogorene u okolini Bostona i Njujorka... Kontinentalna Vojska je preživela ljutu zimu u Veli Fordžu, stekla slavu na vodama Delavera i pobedila Kornvolisa kod Jorktauna (1781). Naša armija je ispunila vazduh, sravnila odbrambene zidove, zauzela aerodrome, uradila sve ono što je bilo potrebno da bi kod Fort Henrija, pod crvenim sjajem signalnih raketa, odnela pobedu.

Pažljivim slušaocima ovog govora nisu promakla određena "iskliznuća" u odnosu na istorijske činjenice:

1. Braća Orvil i Vilbur Rajt su svoj prvi istorijski let avionom izvela 1903. godine. Iako ih je Tramp spomenuo u delu svog govora koji je prethodio gornjem citatu, obraćajući se pripadnicima vazduhoplovnih snaga (USAF), ipak je odvalio da su borci za američku nezavisnost "zauzeli aerodrome kod Fort Henrija" - daleko pre nego što su braća Rajt konstruisala prvi vazduhoplov i pripadajuću mu vazdušnu luku.
2. Međutim, ovo nije prva (a možda ni najgora) istorijska konfuzija u glavi Vučićevog novopronađenog idola, jer upravo ta bitka kod Fort Henrija (u kojoj je američka armija zauzela i britanske aerodrome, po Trampu) nema ama baš nikakve veze sa američkim ratom za nezavisnost. Bitka za Fort Henri se odigrala 1812. godine, tokom tadašnjeg američko-britanskog trogodišnjeg rata za priobalje Atlantika - 36 godina nakon proglašenja nezavisnosti SAD od Velike Britanije.
3. Pitanje je na koju tvrđavu je Tramp u svom prazničnom govoru tačno mislio - Fort Henri u Kanadi (Ontario) ili Fort MekHenri u SAD (Baltimor), jer su obe postojale i bile opsedane u vreme spomenutog pograničnog sukoba SAD i Velike Britanije (1812-1815).

Juriš na aerodrom! (Dž.Vašington, 1775)

Da zaključimo:
Shodno Trampovom razumevanju istorije (i geografije) sopstvene zemlje, američke revolucionarne snage su krajem 18. veka zauzele britanske aerodrome u bici koja se odigrala početkom 19. veka, punih 90 godina pre leta prvog aviona. Plus, "crveni sjaj signanih raketa" (što je, inače, i jedan od stihova nacionalne himne SAD) odnosi se na američku odbranu Fort MekHenrija, a ne napad na britanski Fort Henri - tvrđava "sa Mek" je bila uspešno odbranjena od napada britanske flote, dok je tvrđava "bez Mek" takođe uspešno bila odbranjena ali od napada američkih trupa. Američki predsednik citira američku himnu u kontekstu pobede koju je izvojevala protivnička strana?

Ako je i od Trampa, za najvažniji nacionalni praznik države koju predstavlja - mnogo je. Američki predsednik bi morao da zna bolje. Mada, zašto bi - pa kad može Vučić da lupeta kao razvaljen, onda valjda može i Tramp sebi da pusti na volju... i neznanje. Pa zna se bre ko je jači, koga svaki čas bezuspešno zovemo u posetu, kome gazimo travnjak neuzvraćene žudnje, čije majice na trbušinama nosamo i ime po tabloidima i bilbordima kačimo.
I tako - Tramp osvaja aerodrome u ratu za nezavisnost, dok Vučić osvaja nezavisno Srce Srbije koje je naše, otvara aerodrume koji ne postoje, potpisuje kapitulacije aerodroma bez opsade. Kamo sreće da sličnosti tu prestaju.
Ali, nismo mi te sreće.

Diznijev original Donald Duck je još pre osamdeset godina kod nas preveden kao Paja Patak. Dakle, aktuelnog predsednika SAD bi kod nas zapravo trebalo ispravno zvati Paja. Shodno tom i takvom toku svesti ovdašnje, jasno je koga bi u našim redovima trebalo nazvati Jare. Mada, daleko bolje mu priliči Magare.

Pajac i Jarac.
Magarac.

Metamorfoze

Jednog jutra, probudivši se, nesrećni Gregor Samsa otkriva da se pretvorio u ogromnog insekta.

- Franc Kafka, "Metamorfoza" (1915)

Srbija je uplatila dva miliona dolara Fondaciji Klinton za susret Obame i Vučića. Na konstataciju novinara RTS-a i magazina "Oko" Gorislava Papića da u trenutku kada Klintonovi gube podršku u svojoj zemlji, Vučić njima pruža podršku, premijer Srbije odgovara da je to uradio "zato što je pametan".

- Intermagazin, 11.11.2016.

Neki potezi Donalda Trampa su od značaja, poput toga što je prvi telefonski razgovor posle izbora za predsednika SAD pozvao Marin le Pen. Time je Tramp otvorio neku vrstu novih procesa, on menja stvari i uliva nadu drugom delu sveta da je moguće da stvari budu drugačije. U tome je učestovao i Putin i Kina, koja menja balans moći. Nisam javno podržao Hilari Klinton, to što sam bio na tribini ne znači da sam je podržao. Postoji velika nervoza kod mojih političkih protivnika koji ne mogu da se dokažu svojim idejama, a na moju žalost, Šešelj pokazuje manje nervoze od njih.

- B92, 20.11.2016.

Srbija je jedna od retkih zemalja čiji je narod ozbiljno podržavao izbor predsednika Trampa. Pozvao sam Trampa da dođe u Srbiju i on je nezvanično prihvatio tu ideju. Ne znam kada će i da li će uopšte doći do te posete, ne mogu da govorim o detaljima eventualne posete Trampa Beogradu, ali mislim da je realno da predsednik SAD Donald Tramp poseti Srbiju tokom 2018. godine. Inače, moj američki kolega Donald Tramp me je pitao da li sam igrao košarku i da li se danas bavim košarkom, jer mu ličim na nekog košarkaša, a ja sam mu na to odgovorio da sam nekada bezuspešno pokušavao i da sam nizak i fizički slab za sve one koji se danas time bave. Četiri puta smo se rukovali.

- Pink, 20.09.2017.

Potvrđujem, u dva navrata sam razgovarao sa Trampom. Rekao je da su Srbi veliki narod i da ja predstavljam veliki narod. Ovo je rekao pred 25 ljudi. Ponosan sam jer je on, pored Putina, ovde u Parizu najveća zvezda.

- Blic, 11.11.2018.

Ekselencijo, poštovani predsedniče,
Vašim ljubaznim pismom od 14. decembra još jednom ste istakli spremnost Sjedinjenih Američkih Država da pomognu u dijalogu Beograda i Prištine, kako bi se našlo rešenje za vekovni problem Kosova i Metohije. Verujte, poštovani predsedniče, da nikom nije više stalo do rešenja do mojoj zemlji, jer je problem Kosova i Metohije teško breme, pre svega, za Srbiju i srpski narod. Međutim, Srbija ne može da reši taj težak problem sama. Želim ovim pismom da još jednom istaknem i svoju čvrstu opredeljenost da zajedničkim snagama obogaćujemo odnose naših dveju zemalja. Podsećajući se našeg istorijskog savezništva kroz taj svetli primer zajedničke prošlosti, želim da Vam još jednom uputim poziv da posetite Srbiju kao prvi američki predsednik posle, bezmalo, četrdeset godina. Uz srdačne pozdrave, primite, ekselencijo, najbolje želje za dalji napredak Vaše zemlje i blagostanje američkih građana, kao i izraze mog dubokog uvažavanja.

- Alo!, 31.01.2019.

Predsedniče Tramp,
šaljem Vam najbolje rođendanske želje za dobro zdravlje i ličnu sreću, kao i mnogo uspeha na odgovornoj dužnosti. Dozvolite da Vam i ovom prilikom uputim poziv da posetite Srbiju, jer nijedan predsednik SAD nije to učinio skoro četiri decenije. Podsetio bih Vas i da, kao i svi građani Srbije, znam da SAD imaju poseban odnos prema Kosovu i Metohiji, smatrajući ga za nezavisnu državu, koju su uvek podržavali i pomagali, posebno kroz delovanje administracije bivšeg predsednika Vilijama Džefersona Klintona. Prateći Vaš energičan rad, poštujući hrabrost ideja i otvorenost za različit, ponekad i neočekivan pristup u rešavanju problema, uveren sam da biste Vi vodili drugačiju politiku po tom pitanju.

- Blic, 14.06.2019.

Čestitam Vam Dan nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država uz želje za dalji napredak zemlje i blagostanje svih njenih građana. Podsetiću Vas na svetle primere našeg savezništva u velikim istorijskim trenucima: u smiraj Prvog svetskog rata, američki predsednik Vudro Vilson je rekao da su načela za koja se Srbija viteški borila i zbog kojih je propatila u tom ratu, identična onima za koja se zalažu SAD. Uz nadu da ćete nas uskoro posetiti, kao i srdačne pozdrave, primite, ekselencijo, izraze mog dubokog uvažavanja.

- N1, 04.07.2019.

***

Zanimljivi primeri fasadne dihotomije jednog insektoida - za domaće prilike si uholaža, za svetske dupelaža.

Zapravo, radi se samo o jednom velikom kotrljanu - i ništa više.

Da li je demokratija pukla?

Brexit, Trampova izborna pobeda...
2016. definitivno nije bila dobra godina za Zapadne demokratije. Čini se da posledice takvog glasanja britanaca i amerikanaca u 2018. izgledaju još gore nego što su mnogi pesimisti očekivali.
 Šta bi Platon, čuveni žestok kritičar demokratije, imao da kaže o svemu tome?

Da li je demokratija pukla?

Britanija plaća tešku cenu svoje referendumske odluke da napusti EU. Pod Trampovom komandom, SAD su napustile Pariski sporazum o klimatskim promenama i u velikoj meri smanjuju zaštićene površine svojih nacionalnih parkova. Međunarodni odnosi obe zemlje sa saveznicima, ali i sa protivnicima, danas su na najnižem nivou. Najnovije poreske reforme najviše koristi donose bogatima i delimično ukidaju Obamacare sistem. Trampovo jednostrano priznavanje okupiranog Jerusalima za prestonicu Izraela bi moglo dovesti do novih nemira u tzv. Arapskom regionu.

Takav razvoj događaja, naravno, svakako će imati i neke nove posledice. Jedan američki profesor filozofije već sada drži predavanja pod nazivom "Kako je demokratija doživela neuspeh", dok su mnogi - pa i autor ovog teksta - veoma zabrinuti narastajućim talasom novih anti-demokrata.

Da li je priča o uspehu savremenih Zapadnih demokratija došla do kraja?

Da li je pobeda demokratije nad konkurentskim političkim sistemima (poput monarhije i neskrivene oligarhije) u prvoj polovini dvadesetog veka uopšte bila dobra stvar? Platon, koji je većinu stranica svojih Dijaloga posvetio političkoj filozofiji, na ovo poslednje pitanje bi neuvijeno odgovorio sa "nije".

Dakle, šta je to Platonova kritika demokratije?

Politika je umetnost koja zahteva specifično znanje

Za početak, Platon na politiku gleda kao na neku nauku ili umetnost, koja zahteva određeno znanje i obrazovanje. Kapetan nekog broda mora da poznaje vode, vetrove i zvezde kako bi uspešno mogao da upravlja brodom. Slično tome, političaru je neophodno znanje o tome šta je dobro i pravedno za određenu političku zajednicu i njene građane. Po Platonu, takvo znanje ne postoji samo kao objektivna moralna stvarnost, već pravi filozof takođe mora da ima sposobnost pristupanja istini o njoj. Jezikom savremene meta-etike rečeno, Platon je bio kognitivista i - ovo može zvučati malo šašavo - moralni realista. Savremeni filozofi i danas brane razne verzije takvih gledišta.

Jedan od glavnih razloga zašto je demokratija po Platonu loša stvar, leži u tome da običan svet ima stav samo o tome šta je dobro a šta loše. Púk nije sposoban da dostigne moralno i političko znanje niti da donosi sud o ljudima koji tvrde da to znanje poseduju.

Objektivna moralna realnost ne postoji

Po mišljenu autora ovog teksta, Platonovo razumevanje politike je jednim delom tačno a drugim problematično. 

Postoje dobri razlozi da se podjednako sumnja u postojanje objektivne moralne realnosti i da bi smo mi, ukoliko ona zaista postoji, mogli da steknemo potrebno znanje kako bi smo je dostigli. Različita društva i kulture imaju - kako to etički relativisti uporno naglašavaju - različite pa čak i suprotne poglede na to šta je dobro i pravedno. Čak i među filozofima postoji uobičajeno neslaganje oko tih pitanja.

Moderna društva karakteriše vrednosni pluralizam. Građani treba da diskutuju i raspravljaju po pitanju svojih suprotstavljenih stavova oko toga šta je dobro i pravedno, ali oni obično ne umeju da usklade svoja međusobna neslaganja. Kroz izbore i referendume, demokratija obezbeđuje makar neke procedure odlučivanja oko toga u kom smeru bi državni brod trebalo da plovi. Političari i političke partije koji pobeđuju na izborima i čine većinu, tako stiču pravo da preuzmu kormilo tog broda na određeni vremenski period.

Platon: Izbori nisu ni dobri niti pravedni

Izbori i referendumi su efikasne procedure za rešavanje političkih nesuglasica. Međutim, mi možemo sumnjati u to da li su te procedure zaista dobre i pravedne. Po Platonu, one su loše zbog slabe sposobnosti ljudi da adekvatno sude o političkim pitanjima, kao i da biraju istinski odgovarajuće predstavnike. Osim toga, ljudi su poprilično iracionalni, pa demagozi i političari njima mogu lako da upravljaju.

Zaista je teško opovrgnuti činjenicu da referendum za Brexit i glasanje na izborima za Džordža Buša Mlađeg i Donalda Trampa idu u prilog Platonove kritike. Izbori i referendumi su po Platonu takođe nepravedni zbog svog egalitarističkog karaktera. Po njemu, zbog različitih intelektualnih sposobnosti i obrazovanja, ne bi trebalo da svi muškarci i žene imaju isto pravo glasa.

Slično tome, najuticajniji britanski filozof 19. veka - liberal Stjuart Džon Mil - smatrao je da glasovi građana treba da imaju nejednaku težinu zbog toga što oni nemaju podjednak nivo znanja i stručnosti. Bez obzira na kritike, Mil i pored nejednake težine pojedinačnih glasova, smatra da biračko pravo treba da imaju svi građani.

Da li vredi braniti demokratiju?

Milov predlog nije samo teško primenljiv. On bi, takođe, teško dobio širu podršku u savremenom svetu koji je tako snažno uobličen verom u jednakost i podjednaku vrednost svakog ljudskog bića.

Međutim, Platon i Mil su u svojim kritikama jasno izneli bolnu tačku demokratije - temu koja zaslužuje buduću pažnju i napor, i koju nije nimalo lako razrešiti. Podizanje nivoa obrazovanja i političkog znanja ljudi bi trebalo da predstavljaju jedno od rešenja tog problema.

Treba imati na umu i to da pravo glasa nikako ne predstavlja jedinu odliku demokratije. Zapravo, pravo glasa nije bilo čak ni karakteristična odlika drevnih demokratija, u kojima je najveći broj političkih funkcija bio biran ne na izborima već - žrebom.

Uprkos neslaganjima modernih teoretičara demokratije oko same definicije onoga čime se bave, treba imati na umu da demokratija u savremenom svetu takođe podrazumeva ključna prava i slobode, vladavinu zakona, pluralizam, toleranciju, te razdvajanje vlasti (na zakonodavnu, izvršnu i sudsku) čime se ostvaruje i zaštita od zloupotrebe neke od tih vlasti.

Zbog suštinskog značaja tih odlika, bez obzira na nedavne neuspehe, svakako i dalje vredi braniti savremenu Zapadnu demokratiju.

Manuel Knoll: Is democracy broken? What Plato would have said about Trump and Brexit (De Gruyter, 24.01.2018)

Profesor Manuel Knoll je 2000. godine na minhenskom univerzitetu odbranio doktorsku disertaciju u oblasti filozofije, političkih nauka i istorije. Nakon predavanja koja je držao na Univerzitetu u Minhenu i minhenskoj Školi političkih nauka do 1998, on postaje profesor filozofije na istambulskim univerzitetima Fatih (2011) i Šehir (2015). Takođe, od 2013. je član Instituta "Lusio Aneo Seneka" na univerzitetu "Karlos III" u Madridu.

bonus:

Charles P. Pierce: The only guy who predicted 2016, did it in 380 B.C: (De Gruyter, 30.12.2016)

2018

Svima nama, meštanima srbistanske palanke, kao želja za Novu 2018. godinu dovoljno je jedno:

Da od Trampa, što pre i u koverti koja miriše na promincle, stigne na samo jednu adresu u Srbiji ova fotografija.

Umesto zamenika zamenika, da se ne igramo više gluvih smartfona po singidunumskim lagumima i vašingtonskim pašnjacima. Ponuda koja se ne odbija. Ništa manje i ništa više, a opet tako mnogo.

Pametnom dosta, budala traži i uputstvo za rukovanje.

Vesti iz ogledala

Mnogi ljudi bi pretrnuli od straha kada bi u ogledalu, umesto lika, ugledali svoj karakter.

Bili smo ubeđeni da se Tramp informiše preko Foxa i ostalih "Prijatelja"; takođe, on definitivno dobija i "dosije" pozitivnih dnevnih vesti o njemu samom, i to dvaput na dan. Američki predsednik rutinski kuka po Tviteru kako je stvarno nepravedno u kolikoj meri se emituju "lažne vesti" na njegov račun, pa je tim za komunikaciju Bele Kuće morao da smisli način kako da stiša njegov bes - servirajući mu izveštaje prijatnije njegovom uhu i egu. Vajs Njuz (Vice News) objavljuje da "osetljivi glavnokomandujući", pored fotografija na kojima izgleda "moćno", dobija i po jedan folder u 9:30 i 16:30, koji u 20-25 stranica sadrži samo vesti koje prijaju njegovom uhu. Ta ekipa, koju čine sadašnji i neki bivši službenici u Beloj Kući, sprema izveštaje koji obuhvataju i skrinšotove protrampovskih vesti kablovskih TV stanica, laskave tvitove i transkripte intervjua koji idu u korist predsednika Amerike.

Svi ti podaci se sakupljaju i pakuju u tzv. ratnoj sobi Republikanskog nacionalnog komiteta. Članovi tima počinju radni dan u 6:00 gledanjem prvih jutarnjih vesti. Probrane isečke prosleđuju timu za komunikaciju, zajedno sa saopštenjima koja treba gurati kroz štampu i ostale medije naklonjene Trampu. Ukoliko nema dovoljno takvih "priča", onda ubacuju što više fotografija predsednika, na kojima on deluje što moćnije. Inače, otkad je ova Adminsitracija preuzela dužnost u januaru 2017, taj specijalni tim je sa 3 proširen na 10 članova. U vezi jednog dokumenta, koji u kuloarima Bele kuće poluglasno zovu "propagandni dokument", priča se da je tim od ekipe za komunikaciju kao odgovor dobio samo poruku "to sranje mora da bude još pozitivnije!"

Iz Bele Kuće su na ove tvrdnje Vajsa, odgovorili sledećim mejlom: "Osim što nećemo komentarisati ništa o materijalu koji delimo sa predsednikom, vaše tvrdnje nisu tačne na više nivoa." Uprkos neprekidnom protoku materijala koji služi samo da bi pumpao njegov ego, Tramp i dalje tvrdi da je "u ratu" sa mejnstrim medijima, etiketirajući CNN, BBC, Buzzfeed i druge kao "fabrike lažnih vesti".
Njegov "čas te volim, čas te mrzim" odnos prema "luzerima iz Njujork Tajmsa" je posebno uvrnuta priča - on ih svakodnevno rutinski proziva i napada, ali ih i obavezno poziva u Ovalni kabinet gde im daje opširne intervjue u kojima otvoreno govori o Rusiji, međunarodnoj politici ili ponašanju Vrhovnog državnog tužioca.

- White House gives Trump "positive news to keep him happy, twice a day" (First To Know, 09.08.2017)

Zamislimo sada "win-win 3-u-1" situaciju, u kojoj je jedan te isti čovek predsednik, propagandni tim i tim za komunikaciju. Taj tip sam smišlja istinite vesti, priprema ih i šalje ekipi koja mu ih (samom sebi) - nadasve prijatno iznenađenom & samoosokoljenom - potom plasira. Taj sam sebe napada i intervjuiše, hvali i cenzuriše.
Ili, zamislimo jednu krakatu i zadriglu androginu Alisu, koja po povratku iz Zemlje čuda stane pred ogledalo, pa kaže "Ogledalce, ogledalce, ma znam ko i šta, nego... odsadpanadaljeiubuduće, ova bajka ima da se zove U zemlji sa obe strane ogledala - i neću više ništa da čujem".
U stvari, nemamo šta da zamišljamo.

To već živimo.

I bi zapoveđeno:
Svaki car i svaka dvorska luda,
da ogledalo po meri svojoj ima!

"Istina je čudnija od fikcije, jer je fikcija u obavezi da razmatra mogućnosti. Istina nije."
- Mark Tven (Put oko sveta)

Proročanstvo Gojka Sise

Balkanska sirena: do pola Tramp, od pola Putin.
A ceo Faktor Stabilnosti.

Ne može bre to tako!
Neće meni više niko da lomi sve četiri noge na obe stolice, ne zvao se ja Blondi.
Av!

O miševima i ljudima

Kada je 1937. Džon Stajnbek objavio knjigu "O miševima i ljudima" (iste godine kada i Tolkin "Hobita"), teško da je mogao naslutiti koliko će naslov njegovog dela biti dugo i bolno aktuelan širom sveta, a posebno u kvazidržavi poznatoj kao "Srbija". Roman je dobio naziv po stihovima iz pesmice Roberta Barnsa ("Jednoj mišici", iz 1785.), koji glase:

I najbolji planovi miševa i ljudi, 

najčešće se izjalove.

Ne ostave nam ništa sem jada i boli,

za srećom obećanom!

Kim Jong U.N. za govornicom

U svakom dobu uvek postoji tako neki čovek koji bi od dosadnog komarca hteo da postane slon u staklari, ali kad zagusti onda bi da od slona preraste u miša koji šmugne u prvu rupu. To otprilike izgleda ovako:

"Situacija u svetu je vrlo komplikovana, a za nas, kao brojčano i teritorijalno malu zemlju, bolje je da budemo tihi i van svakog radara, te da čuvamo svoju zemlju i budućnost naše dece. Naše je da uradimo sve da nikada ne budemo na spisku zemalja, koje je danas u pakao slao američki predsednik, da vodimo pamentnu politiku, da svoju zemlju i narod sačuvamo i, ako je potrebno - a jeste - bolje je da i ja kao predsednik ne pokazujem ni svoj, ni naš ponos na svakom mestu, da bi našu zemlju sačuvali, štiteći, pritom, interese Srbije i naših građana. Pažljivo sm slušao govor američkog predsednika, a porazgovarao sam o njemu i sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, sa kojim sam imao bilateralni susret u sedištu UN, kao i sa predstavnicima Sejšela, koji u zdanju svetske organizacije sede pored nas, a veoma su nam važni, ne samo zbog odnosa u Unesku. Predsednik sam male zemlje i ne mogu da govorim sve što o tome mislim, ali mogu da kažem da ćemo svaku reč predsednik Trampa analizirati. Videla se duboka, duboka podeljenost oko njegovog govora u sali Generalne skupštine UN. Sve drugo što bi komentarisao nisam siguran da bi bilo u našem interesu. Analiziraćemo ozbiljno, danima i nedeljama ćemo raditi na Trampovom govoru, kao i na govorima nekih drugih, da bismo mogli da pronađemo prave zaključke za vođenje srpske politike u narednom periodu. Tih 45 minuta govora ćemo analizirati narednih 45 dana da bismo izvukli pouke kako da se ponašamo u budućnosti i šta je to što je najbolje za našu zemlju...

Znate šta, ja nisam boginja Kali pa da imam dva-tri para ruku, rukovao sam se s njim četiri puta. Bez vađenja. Najmanje jednom je imao brkove, jednom je bio crnac a jedared je izgleda bio i žena iako se krio iza brade. E da, jednom je bio pljunuti Lavrov, a jednom je ličio na Sejšele.
I znate šta još? Ja nisam kao neki koji se kriju iza pene, ja svoje stavove, saveznike i patrone nisam menjao nikada u svom životu. A ne, jok ja!

Vaš, A."

Ki miš, što bi rekao prost narod.

điha, điha, četir' puta

sva četiri kruta

(A.V. Zmaj od Zemuna)

Svaki put kada se sa nekim rukuješ i pomisliš da ti je najbolji drug - da li ti se to samo tako čini? Bez obzira na to da li će možda biti neke koristi, ili makar nagoveštaja kompromisa, rukovanje nije ništa drugo do suptilan način da ti neko kaže "odjebi", jer ugovori i dilovi su ono što garantuje čak i najbolja prijateljstva. 
Ovo su danas moderna vremena i svi se utrkuju da nađu patrona, nešto ćeš morati i ti da daš.
Svaki put kada se rukuješ s nekim sa kim ne deliš ni boju ni poreklo, moraćeš da preskačeš naslage istorijskih prepreka koje su prepune prikrivenih strasti, nepoverenja i netrpeljivosti na kojima leže temelji modernog društva, u kome umesto harmonije postoje samo klase i rase.
Ovo su danas moderna vremena i svi se bore za dominaciju, nešto ćeš morati i ti da daš.
Ja verujem u jedinstvo i spreman sam za kompromise, ali neću da lažem niti prodam svoju dušu. I zato, svaki put kada se s nekim rukuješ, to pokazuje na kojoj si strani. Ukoliko ne umeš da braniš svoje stavove, onda je bolje da braniš samog sebe i obavezno izbegavaš rukovanja. Jer nešto ćeš ipak morati da daš.

Bad Religion "The Handshake"

Preporuka: ovaj spot staviti na "reply 4x".
Ni rukohvat manje.

Neustavna ribarska ekspedicija

Američka vlada pokušava da se dokopa privatnih podataka svake osobe koja je posetila jednu antitrampovsku internet stranicu, pritiskom na firmu DreamHost koja je vlasnik servera na kome je hostovana ta stranica. U pitanju su IP adrese i lični podaci više od 1,3 miliona ljudi iz celog sveta. Pravnici koji se bave zaštitom ljudskih prava, ovaj pokušaj su nazvali "neustavnom ribarskom ekspedicijom" protiv političkih disidenata. Čini se da ovaj zahtev predstavlja eskalaciju kampanje Ministarstva pravde uperene na antitrampovske aktiviste, uključujući i oštro sudsko gonjenje onih koji su učestvovali u protestima na dan inauguracije novog američkog predsednika početkom ove godine.

Pomenut ministarstvo je 17. jula kompaniji DreamHost uručilo istražnji nalog za "pretres" i pretragu svakog podatka u i informacije na njihovim serverima, povezanih sa vebsajtom koji je korišćen za koordinaciju protesta u vreme Trampove inauguracije. Nalog se odnosi na osobe koje su poseduju i koriste taj sajt, ali i na IP adrese 1,3 miliona osoba koje su ga posetile, što uključuje i datum i vreme posete ali i operativni sistem i brovzer koji su koristili na svojim računarima. Takođe, traže i informacije o kontaktima, sadržaj elektronske pošte, slike koje su posetioci gledali ili postavljali na taj sajt pa čak i sadržaj koji postoji u formi skica i nije bio objavljivan.

Vebsajt DisruptJ20 je bio korišćena za koordinaciju protesta i građanske neposlušnosti 20. januara, na dan inauguracije. Pravni savetnik DreamHost-a, Kris Gazarian kaže: "Ovaj slučaj i posebno ovaj nalog, predstavljaju prekoračenje ovlašćenja tužilaštva od strane ispolitizovanog Ministarstva pravde pod upravom vrhovnog tužioca Džefa. Veoma je zabrinjavajuće to što bilo ko može postati njihova meta samo zato što je posetio neku internet stranicu."

Istražni nalog je bio aktiviran u ponedeljak 14. avgusta, istog dana kada je DreamHost najavio sudsku parnicu protiv vlasti zbog pritisaka koji su do tada već bili na njih vršeni. Prvo ročište je bilo zakazano za 18. avgust, a Ministarstvo je odbilo da javnosti da bilo kakav komentar na tu temu.

Inače, vlasti SAD već mesecima sprovode agresivne mere protiv aktivista koji su bili privedeni tokom januarskih protesta u Vašingtonu. U aprilu je tužilaštvo u Vašingtonu podnelo objedinjenu optužnicu protiv 217 lica po osnovu identičnih nezakonitih radnji, uključujući izazivanje nemira i pobune.

Gazarian kaže da je DreamHost vlastima već dao "limitirane podatke o vlasniku pomenutog vebsajta" prilikom prvog poziva od strane Vrhovnog suda, nedelju dana nakon protesta. Međutim, vlasti su se u julu pojavile sa novim nalogom u kome zahtevaju mnogo više podataka. "Mi smo predstraža između vlasti i hiljada građana koji su posetili taj vebsajt, koje želimo da zaštitimo od ovakvih zahteva."

Konsultantska kuća Electronic Frontier Foundation je ovaj nasrtaj na DreamHost okarakterisala kao "neustavan" nazvavši ga "ribarskom ekspedicijom", aludirajući na masovni izlov ribe tj. ličnih podataka građana. Mark Rumold, jedan od članova njihovog pravnog tima, laže da "ne može da zamisli nikakvo zakonsko opravdanje ovakvog poteza, jer sve liči na bacanje mreže sa što širim zahvatom kako bi se pokupili milioni podataka o logovanju korisnika". Inače, podaci o logovanju ne mogu da identifikuju jedinstvene korisnike interneta, ali mogu da pruže određene podatke o fizičkoj lokaciji korisnika ukoliko oni nisu koristili neki od digitalnih alata za maskiranje IP adresa. "Oni bi mogli da se dokopaju spiska svih koji su ikada bili zainteresovani da učestvuju u protestima ili da se o njima makar informišu, i to je jedna veoma problematična situacija. Samo je mali korak nakon toga do povezivanja tog spiska IP adresa i nečijeg identiteta. Ovo je pokušaj teškog narušavanja Ustavom garantovane slobode govora i zaštite ličnih podataka. Oni pokušavaju kršenjem Četvrtog amandmana da spreče prava garantovana Prvim amandmanom Ustava SAD."

Ovako široko koncipirani nalozi se ponekad izdaju ukoliko je sadržaj vebsajta nezakonit (npr. piratski filmovi i muzika, dečija pornografija i nasilje nad decom) ali sloboda govora je uvek veoma retko bila ograničavana. Ovo niej prvi slučaj da američka vlada pokušava da se dočepa ličnih podataka onih koji se ne slažu sa Trampom ili organizuju proteste protiv njegovog načina vođenja politike. U martu je sektor Ministarstva unutrašnjih poslova zadužen za pograničnu i carinsku kontrolu (CBP), od kompanije Twitter zahtevao da preda brojeve telefona, naloge elektronske pošte i IP adrese korisnika koji su povezani za nalogom @ALT_USCIS koji navodno prenosi stavove nezadovoljnih unutar same Vlade. Ovaj nalog, čiji naziv je asocijacija na dobijanje držaljanstva SAD i imigracione poslove (US Citizenship and Immigration Services), predstavlja samo jedan od desetine alternativnih Twitter naloga koji su otvoreni posle Trampove inauguracije. To su uglavnom neverifikovani nalozi, na kojima se navodno objavljuju necenzurisani stavovi državnih službenika koji se ne slažu sa Trampovom politikom. Kako bi zaštitio identitet osobe koja vodi taj nalog, Twitter je zbog pomenutog zahteva podneo tužbu protiv Trampove administracije, uz tvrdnju da bi njegovo prihvatanje "imalo teške posledice po slobodu govora na konkretnom nalogu ali takođe i za mnoge druge alternativne naloge zvaničnika koji su otvoreni kako bi izrazili neslaganje sa politikama koje sprovodi Trampova administracija."

Nakon velikog negodovanja u javnosti, do koga je potom došlo, CBP je povukao svoj zahtev.

Međutim, ova priča se tu ne završava.

Kako stoje stvari, branioci ljudskih prava u SAD će možda uspeti da spreče i ovaj pokušaj nezakonitog i neustavnog špijuniranja građana te zemlje, zaštiti njihove lične podatke i stavove (koji su ionako javno bili izneti, a to naročito žulja svaku vlast). Problem je, međutim, sledeći: Od tih milion i trista hiljada ljudi, čiji se podaci nalaze na DreamHost serveru, nisu svi državljani SAD, pa tako neće moći da se pozovu na zaštitu sopstvenih ličnih podataka koju garantuju zakoni i Ustav te zemlje. Sudovi neće uzeti u razmatranje zaštitu lica koja nisu američki državljani, što širom otvara vrata Trampovoj administraciji da dođe do tih podataka i sa njima radi šta joj je volja - pa čak i da trguje njima sa drugim, sebi sličnim "bratskim" režimima širom sveta, što ne bi bilo prvi put.

U tu svrhu je pokrenuta peticija na sajtu organizacije AVAAZ, upućena američkom Vrhovnom sudu da u slučaju Tramp protiv DreamHost-a ne vrši izuzeće nikog od korisnika, bez obzira na državu iz koje je, tako što će odbaciti zahtev Ministarstva i osloboditi DreamHost obaveze da vlastima preda podatke svojih korisnika.

Preliminarno saslušanje po ovom predmetu održava se danas, u četvrtak 24. avgusta.

Peticiju je do sada potpisalo više od 620000 ljudi širom sveta.

Isto se istom raduje, ruku mije i ljubi.

Setimo se samo blokade Facebook statusa i YouTube video-klipova zbog određenih "reči i sadržaja" koji su u Srbistanu svrstani u kategoriju nepodobnih i neugodnih po ovdašnju vlast. Bilo je ovde još toga, a kako stoje stvari biće i dalje i to u sve većoj meri. Baš kao što to Veliki Brat radi u Americi, zdušno će se truditi i ovdašnja varijanta poznata kao Dugački Brat & njegova administracija.
Da slučajno ne zaostanu u svom autoritarnom razvoju.

Julia Carrie Wing and Olivia Solon: US Government demands details on all visitors to anti-Trump protest website (The Guardian, 15.08.2017)

Natasha Lomas: DreamHost is fighting DoJ request for 1,3M IP addresses of visitors to anti-Trump protest site (TechCrunch, 15.08.2017)

Mark Rumold: In J20 investigation, DoJ overreaches again. And gets taken to Court again. (Electronic Frontier Foundation, 14.08.2017)

Ellen Nakashima: Tech firm is fighting a federal demand for data on visitors to an anti-Trump website (The Washington Post, 14.08.2017)

AVAAZ: Stop Trump's internet takeover! (22.08.2017)

Perač prozora

Uključio sam jutros radio

I čuo onda za oglas taj

Traži se perač prozora

Plata je sasvim pristojna

Počeo sam prati prozore

Ali nikako da se skoncentrišem

U glavi mi se nešto dešava

A u meni borba čudna odvija

Ma samo ti, misliću na tebe

Samo ti, dok perem prozore

Baci mi i ti jedan pogled

Jer ti si sada meni sve

Ti si moja hrabrost

Moja smelost

Moja muzika koju slušam

Dok očekuju baš svi

Da padnem dole i slomim svoj vrat

Propast.

(thnx to Ognjen @ognjenm on Twitter)

Smrt u diskoteci

Mržnja je dobila svojih velikih 48 sati slave.

Samo dan nakon što je Donald Tramp položio zakletvu i postao novi predsednik SAD, lideri ultradesničarskih partija u Evropi održali su samit u Koblencu, u Nemačkoj, na kome su vodili razgovore o tome kako obezbediti da trampoidna politika osvoji Stari kontinent. Mržnja polako prerasta u politički pokret. Oni imaju snagu i zahuktavaju se sve više. Da bi im se stalo na put, neophodno je što pre napraviti pokret koji će im se suprotstaviti - pre nego što bude kasno. Budućnost nas, naše dece i cele planete kreće se ka ivici.

The Firsts

Misite da je tako nešto nemoguće u vašem kutku sveta, sokaku, palanci, toploj sobi i fotelji pred kompjuterom? Pa svi su mislili i da je Tramp samo loš vic, a sada imamo noćnu moru u po bela dana koja u rukama drži ključeve jednog od dva najmoćnija nuklearna arsenala na planeti.

Avaaz je međunarodna organizacija koja pokreće peticije i akcije širom sveta, i predstavlja sve ono što etnonacionalisti nisu. Iako je uspostavila kontakt sa preko 2 miliona američkih glasača koji su se pred izbore dvoumili, to nije bilo dovoljno da spreči Trampovu pobedu. Zbog toga je neophodna šira i snažnija akcija. 

Međutim...

Marin le Pen, kandidatkinja Nacionalnog fronta na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj, javno (samo)deklarisana kao rasista i po sopstvenim rečima "Putinova prijateljica", već je pokušala da se tajno sastane sa Trampom, ali joj to u petak nije pošlo za rukom. Zato je dan kasnije odmah otrčala na samit mržnje kako bi učestvovala u razgovorima o formiranju panevropske ujedinjene "čvrste-desnice", u kontekstu izbora koji će uskoro biti održani u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Holandiji i drugim zemljama.*

__________

* Ovdašnja ekipa takvih, već sad, unapred trlja zadovoljno ruke u iščekivanju da opet kapne po koja kintica i za njihovu kampanju na srbijansko proleće - koje će biti sve, samo to ne.

"Economy, above all!"

Neophodna je akcija velikih razmera da bi oni bili zaustavljeni. Pomenuti Avaaz je najveći globalni onlajn pokret u istoriji, koji je već pokazao da može uraditi ono što drugi ne mogu: uticali su na politiku zagađivanja životne sredine, razumevanje klimatskih promena, sprečili brojne pretnje slobodnom internetu, uspeli su da na sudu poraze korporativne gigante poput Monsanta, zajedno sa drugim organizacijama ostvarili zaštitu velikih područja u okeanima i šumama. Međutim, danas se svi ponovo suočavamo sa jednim od najstarijih, ako ne i najstarijim neprijateljem ljudskog roda: mržnjom. Da ga pobedimo, ili možda promenimo, neophodno je da mnogo više ljudi podrži taj globalni pokret.

Izbori malih ljudi predstavljaju ono što oblikuje istoriju čovečanstva. Generacije i generacije pre nas su se već suočavale sa izazovom koji nam danas ponovo preti. Ne možemo sedeti skrštenih ruku, odmahnuti rukom jer nas se to ne tiče, žmuriti u strahu da nas ne vide ili noću čekati tresak u vrata, da na kraju dođu i po nas jer više nemaju drugog kime bi hranili svoju mašinu zla.

Avaaz: Let's beat hate - become an Avaaz sustainer

The Guardian: Marine Le Pen leads gathering of EU far-right leaders in Koblenz

CNN: Europe's far-right leaders speak on Trump at conference

Quartz Media: Europe’s far-right parties are holding their first-ever “counter-summit” in Germany

The Huffington Post: 2017 will test the rise of Europe’s populist far-right

"Koliko god Srbi voleli Trampa, ljubav prema njemu je sve samo ne zdrava. Isto važi za sve desničare i konzervativce u svetu koji mu, nabreknuti, salutiraju. Ultranacionalisti se, iako paradoksalno na prvi pogled, potpuno razumeju. Logika njihovog hermetizma - živim u svom malom svetu i ništa mi više ne treba - odgovara dogmatizmu koji je sebi dovoljan i kome je svaki diskurs unapred zlonameran. Koliko je logično da se radujemo politici ksenofobije Amerikanaca (ili bilo koga drugog)? Volimo, dakle, to što nas neko drugi ne trpi ili gleda s podozrenjem. Amerika, kao svetski policajac (ako to uopšte treba da bude, a verovatno ne), morala bi da se postavi - u pogledu kriterijuma za delovanje - iznad etničkih, ekonomskih i geopolitičkih interesa. Takva Amerika nikad nije bila, ali s Trampom je još i najdalje od takve uloge. Uz Brexit nacionaliste, uz fašiste u italijanskom parlamentu, Le Penovom u najavi u Francuskoj, s ultranacionalistima u Mađarskoj, Hrvatskoj, Slovačkoj i Poljskoj, sve ovo počinje da liči na zlu varijantu Žikine šarenice. U takvom društvu čak ni Srbija, sa sve crkvom na šinama i budaletinama na vlasti, nije nešto posebno ošamućeno stvorenje."

- Aleksandar Ranđelović

Ukoliko mislite da je Šešeljevo i radikalsko zajebavanje u kineskim majicama sa likom Trampa oličenje trampoidnosti u Srbiji, onda se grdno varate. Oni nisu nikakva filijala lika&dela, već samo vrh vrha ledenog brega koji čine svi oni koji su 20. januara u 17 sati kao na trnju iščekivali početak TV prenosa inauguracije 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Kazaljka piplmetra je garantovano polomila staklo na tom uređaju, toga dana. Kakav bre crni Sulejman, Toskana, Bolivudi i ostala propaganda. Tramp - i tišina u kući, dok gledam!

A takvih je previše da bi stvari ovde poprimile normalan tok.

To što radikali nose na trbušinama, kradikali imaju u unutrašnjim džepovima skupih odela. Svi ti, isti, koji drugima lepe etikete stranih plaćenika, dok se sami pritom kunu u strane predsednike i njihove države. Nema većih domaćih izdajnika od takvih, kojima su usta povazdan bila puna patriotizma a džepovi deviza.

Narod koji je prolupao, sumanuto iščekujući združeni atomski udar Trampa i Putina po albancima, balijama, hrvatima, bugarima, imigrantima, jevrejima, turcima, ciganima, pederima, opoziciji i ostalim ustašama, predstavlja visokokalorično pogonsko gorivo domaće mašine mržnje, te palanačke religije zla i naopakog.

Ali, ko sam pa ja da sudim o onome što narod voli.

Nekome zabava miliona, a nekome milioni za zabavu.

Prosto.