Svaka pocepana vreća uvek nađe sebi odgovarajuću zakrpu, pa je tako i Aleksandar Vučić sebi iskrpio novog idola u - Donaldu Trampu. A taj idol mu u potpunosti pristaje, jer sličnosti između njih dvojice postaju sve očiglednije. Naravno, samo do granice prostora nad kojima se nadvija moć svakoga od te dvojice ponaosob: Trampova moć i budalaštine debelo klize u domen Ajnštajnove teorije o bezgraničnosti kosmosa i ljudske gluposti. Vučićeva moć i ludilo, iz gubitka geografije sve više tonu i u gubitak istorije.
Po mnogo čemu (preostalom), njih dvojica su skoro identični.
Ovoga puta nećemo o Vučićevim vlažnim fantazijama na temu istorijsko-geografske veličine SNSrbije pod kradikalskim jarmom, već o njegovom novom idolu Trampu.
Povodom 4. jula, Dana nezavisnosti SAD, predsednik Donald Tramp se obratio naciji jednočasovnim govorom (što nije učinio nijedan od njegovih prethodnika u poslednjih sedamdeset godina). Mimo svog uobičajenog stila obraćanja javnosti, prepunog improvizacija, brzog i iznenadnog skakanja sa jedne na drugu temu, u ovom govoru se on osvrnuo na istorijat Dana nezavisnosti, dostignuća Amerike u raznim oblastima, a na kraju je odao počast svakom od rodova vojske pojedinačno.
U okviru ovog poslednjeg, rekao je i sledeće:
U okviru ovog poslednjeg, rekao je i sledeće:
- U junu 1775. godine, Kontinentalni kongres je osnovao jedinstvenu armiju, formiranu od revolucionarnih trupa koje su bile ulogorene u okolini Bostona i Njujorka... Kontinentalna Vojska je preživela ljutu zimu u Veli Fordžu, stekla slavu na vodama Delavera i pobedila Kornvolisa kod Jorktauna (1781). Naša armija je ispunila vazduh, sravnila odbrambene zidove, zauzela aerodrome, uradila sve ono što je bilo potrebno da bi kod Fort Henrija, pod crvenim sjajem signalnih raketa, odnela pobedu.
Pažljivim slušaocima ovog govora nisu promakla određena "iskliznuća" u odnosu na istorijske činjenice:
- Braća Orvil i Vilbur Rajt su svoj prvi istorijski let avionom izvela 1903. godine. Iako ih je Tramp spomenuo u delu svog govora koji je prethodio gornjem citatu, obraćajući se pripadnicima vazduhoplovnih snaga (USAF), ipak je odvalio da su borci za američku nezavisnost "zauzeli aerodrome kod Fort Henrija" - daleko pre nego što su braća Rajt konstruisala prvi vazduhoplov i pripadajuću mu vazdušnu luku.
- Međutim, ovo nije prva (a možda ni najgora) istorijska konfuzija u glavi Vučićevog novopronađenog idola, jer upravo ta bitka kod Fort Henrija (u kojoj je američka armija zauzela i britanske aerodrome, po Trampu) nema ama baš nikakve veze sa američkim ratom za nezavisnost. Bitka za Fort Henri se odigrala 1812. godine, tokom tadašnjeg američko-britanskog trogodišnjeg rata za priobalje Atlantika - 36 godina nakon proglašenja nezavisnosti SAD od Velike Britanije.
- Pitanje je na koju tvrđavu je Tramp u svom prazničnom govoru tačno mislio - Fort Henri u Kanadi (Ontario) ili Fort MekHenri u SAD (Baltimor), jer su obe postojale i bile opsedane u vreme spomenutog pograničnog sukoba SAD i Velike Britanije (1812-1815).
 |
| Juriš na aerodrom! (Dž.Vašington, 1775) |
Da zaključimo:
Shodno Trampovom razumevanju istorije (i geografije) sopstvene zemlje, američke revolucionarne snage su krajem 18. veka zauzele britanske aerodrome u bici koja se odigrala početkom 19. veka, punih 90 godina pre leta prvog aviona. Plus, "crveni sjaj signanih raketa" (što je, inače, i jedan od stihova nacionalne himne SAD) odnosi se na američku odbranu Fort MekHenrija, a ne napad na britanski Fort Henri - tvrđava "sa Mek" je bila uspešno odbranjena od napada britanske flote, dok je tvrđava "bez Mek" takođe uspešno bila odbranjena ali od napada američkih trupa. Američki predsednik citira američku himnu u kontekstu pobede koju je izvojevala protivnička strana?
Ako je i od Trampa, za najvažniji nacionalni praznik države koju predstavlja - mnogo je. Američki predsednik bi morao da zna bolje. Mada, zašto bi - pa kad može Vučić da lupeta kao razvaljen, onda valjda može i Tramp sebi da pusti na volju... i neznanje. Pa zna se bre ko je jači, koga svaki čas bezuspešno zovemo u posetu, kome gazimo travnjak neuzvraćene žudnje, čije majice na trbušinama nosamo i ime po tabloidima i bilbordima kačimo.
I tako - Tramp osvaja aerodrome u ratu za nezavisnost, dok Vučić osvaja nezavisno Srce Srbije koje je naše, otvara aerodrume koji ne postoje, potpisuje kapitulacije aerodroma bez opsade. Kamo sreće da sličnosti tu prestaju.
Ali, nismo mi te sreće.
I tako - Tramp osvaja aerodrome u ratu za nezavisnost, dok Vučić osvaja nezavisno Srce Srbije koje je naše, otvara aerodrume koji ne postoje, potpisuje kapitulacije aerodroma bez opsade. Kamo sreće da sličnosti tu prestaju.
Ali, nismo mi te sreće.
Pajac i Jarac.
Magarac.
No comments:
Post a Comment