Seti se, seti
Oktobar je peti...
- Gaj Fouks srbistanski
Peti oktobar (iako ga određeni idioti ovdašnji još uvek negiraju ili izvrću njegovo značenje i simboliku) se, na njihovu veliku žalost ipak dogodio. Danas, nakon svega, jasno je da taj dan sa velikim D ima daleko veći značaj za "obične" građane Srbije nego za čitavu kastu politikantskih parazita. Nepotrebno je objašnjavati zašto, po ko zna koji put, jer bi to ionako samo dalo povoda onima koji su taj Dan iskoristili za "a sad malo mi" da i dalje lupetaju o tome "šta se tada zbilo i šta bi bilo kad bi bilo".
Problem je bio i ostao, ma koliko to zvučalo otrcano i izraubovano, u tome što je nakon petog nastupio četvrti oktobar. To vremensko iskliznuće (ne marsovsko, već ovozemaljsko), jedan u potpunosti sumanut kalendar zbivanja prepun crvenih&crkvenih slova, živimo već, eto, punih dvadeset godina. Još malo pa jedan kompletan reproduktivni period od četvrt veka, kako bi to demografi nazvali - u nekoj normalnoj zemlji.
Ali ne i ovoj.
Kod nas ne samo da satovi žure, kasne ili preskaču. To ovde radi i kalendar, prošlajfovao u noći između petog i šestog po klizavom putu pa stalno baca unazad, u četvrti. U Srbiji su se raznorazne vlasti izmenjale i site nagradile raznoraznih puteva, ali onaj najvažniji - na kome je i došlo do tog vremenskog iskliznuća u rikverc - niko ni da takne. Sve drugo, ali to ne.
Jokmore.
U suprotnom, do ovoga ne bi došlo.
Ili barem ne u ovakvoj, nakaradno/nakaznoj varijanti.
***
Danas, 20 godina kasnije, među Vučićevim saradnicima ima i onih koji su bili na suprotnoj strani u odnosu na njega te 2000. godine. Neki od njih se danas stide svoje uloge, neki su ponosni, a neki ističu da bi sve ponovo isto uradili. Predstavljamo vam istaknute saradnike Aleksandra Vučića, koji su bili vinovnici petooktobarskih promena.
Zorana Mihajlović: Ponosna omladinka DOS-a
Aktuelna potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, danas je visokopozicionirana u Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci i od 2012. godne neizostavni deo svake vlade.
Rasim Ljaljić: Na vlasti od 5. oktobra
Najdugovečniji ministar i koalicioni partner Vučićevog SNS, bio je jedan od lidera koji su izneli petooktobarske promene 2000. godine. Nakon pada Miloševića, zauzeo je mesto ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi Savezne Republike Jugoslavije i na različitim ministarskim funkcijama se zadržao do današnjeg dana. Ljajić je danas jedan od najpouzdanijih Vučićevih koalicionih partnera, ali ako se nečemu ne podudara sa Vučićem, to je način na koji posmatra događaje od pre 20 godina.
Vladimir Beba Popović: Mozak kampanje DOS-a
Bio je jedan od najbližih saradnika ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića i direktor izborne kampanje koalicije DOS. Nakon izbora postao je šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, gde se zadržao sve do 2003. Godine. Uloga Bebe Popovića i njegova saradnja sa aktuelnom vlašću u Srbiji nije nikada do kraja razjašnjena. Međutim, sam Popović je svojevremeno gostujući u "Utisku nedelje", rekao da mu je "Vučić partner kao Vlada Srbije", te da se njegov Institut za javnu politiku, na čijem je čelu, "bavi poslovima koji su direktno vezani za rad Vlade - intenziviranje, pojačavanje i osnaživanje procesa evrointegracija".
Goran Vesić: Đinđićev operativac
Danas vedeta Srpske napredne stranke, takođe je bio vinovnik petooktobarskih promena. Nakon izborne pobede DOS-a, Vesić je postao poslanik Skupštine Srbije i to je trajalo sve do 2003. U godinama po padu Miloševića, Vesić je imao i funkciju predsednika Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, od 2001. do 2003. je bio i savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije. Govoreći o datumu kad je Srbija srušila Miloševića, Vesić je isticao da nije prisustvovao tog dana na ulicama Beograda, jer boravio u Crnoj Gori, ali da je ponosan na pomenuti period u svom životu.
Nebojša Bakarec: Koštuničin čovek u DOS-u
Bakarec, koji je danas član Srpske napredne stranke, bio je pune 23 godine u Demokratskoj stranci Srbije i svojevremeno je predstavljao jednog od najbližih saradnika Vojislava Koštunice, kandidata DOS-a koji je odneo pobedu nad Slobodanom Miloševićem. Bakarec je pred izbore u septembru 2000. godine bio ovlašćeno lice Demokratske opozicije Srbije. Isto zaduženje imao je i pred decembarske izbore iste godine, kao i 2002. na oktobarskim i ponovljenim novembarskim izborima za predsednika Srbije, u ime predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice. Bio je odbornik DSS u Skupštini grada Beograda i predsednik Izvršnog odbora Opštine Stari grad, od 2000. do 2004. godine.
Marko Đurić: Razočarani otporaš
Budući ambasador Srbije u Sjedinjenim Američki Državama, trenutno direktor vladine kancelarije za KiM. Takođe je učestvovao u petooktobarskoj revoluciji - tada kao mladi otporaš, Đurić je pohađao "kurs isleđivanja" u prostorijama Otpora, a kako je to izgledalo možete videti na ovom video snimku.
Siniša Mali: Mladi kadar DOS-a
U novoj vlasti, koju je Demokratska opozicija Srbije formirala po padu vlasti Slobodana Miloševića, svoje mesto je pronašao i aktuelni ministar finansija i jedan od nabližih saradnika Aleksandra Vučića. On je u februaru 2001. godine postavljen na mesto pomoćnika ministra za privatizaciju u okviru Ministarstva za privredu i privatizaciju Vlade Srbije. Krajem iste te godine, nakon osnivanja Agencije za privatizaciju 17. jula, prelazi tu da radi i gde postaje direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala. Na toj funkciji ostaje sve do kraja 2003. godine.
Pošteno bi bilo reći da je ovaj spisak daleko duži od ponuđenog. Ukoliko u njega uvrstimo i silan palanački bašibozuk, onda on postaje skoro pa beskonačan.
Još bi poštenije bilo reći da na svakog DOSNS preletača ide barem još po jedan ex-DOSovac koji oribitira oko vlasti, deli "savete" Vučiću i brani njegove poteze kao spostvene, kusa budžetske apanaže i pliva u (pot)cenzusnim plimama i osekama procenata osvajanih glasova na lažnim izborima za bilo šta. Naravno, da bi dobro nam poznata ekipa Tri Ugursuza bila kompletna, na ovu dvojicu ide i treći, onaj što je u opoziciji svima i sebi samom, koji se maksimalno trudi da opravda svaku idiotariju počinjenu u ovih dvadeset godina, svako pomirenje, ljubljenje, grljenje i stezanje oko vrata, lupetanje, cepanje matične stranke u matične ćelije metastaza Zla koje predugo uništava ovu zemlju da bi od nje još nešto preostalo za cepanje.
Taj poslednji, treći Ugursuz, možda je i najbolniji za sve iskrene Petooktobarce. U njega su polagali najviše nada, a zauzvrat dobili...
Aleksandar Vučić, bivši Miloševićev ministar istine do 5. oktobra i jedan od tadašnjih gubitnika, danas po deveti put dobija na poklon tortu koju su mu ona tri DOS-ugursuza spravila od pokradenih nada građana i kukavičjih jaja-mućkova starih dve decenije.
Srbija je zemlja čuda u kojoj se više niko ne čudi ni najluđim noćnim morama - u podne. Čudno je jedino zašto se Srbija još uvek ne čudi sebi samoj, otvori oči i okrene list. Da svane i taj šesti.
Oktobar, naravno.
