Pad

Počelo je urušavanje fasadne demokratije u Srbiji. Padaju potporni zidovi, armature, fasade, balkoni i terase, krovovi, urušavaju se šahte, pucaju fontane, tonu temelji - na sve strane.
Al' stvarno.

Ovo je prirodan tok stvari, ali kod nas uporno vlada pogrešno
uverenje da treba krenuti od najveće table. Doduše, ume najveća
(kad padne) ponekad da poklopi i sve ostale... one, koje se
nisu na vreme "preorijentisale".

Još stvarnije, opet ginu ljudi.

Gardisti streljani u Topčideru = "ljubomorni pederi sa suicidalnim porivima".

Pilot vojnog helikoptera koji je pao = "pijana stoka".

Ubijen Oliver Ivanović = šta je bre, ološi stranoplaćenički, pa dali smo mu jednu ulicu "koju zaslužuje".

Čovek poginuo pod urušenim zidom na gradilištu = "radio na crno".
Radnici Narodne biblioteke ugušeni prilikom provere protivpožarnog sistema = "akcident".

Mladića na Brankovom mostu ubio fantomski Kantrimen = "ubio ga narko diler, koji je potom pobegao u Kinu" (u kojoj, inače, narko-dilere streljaju po kratkom postupku).

Preminuo mladić iz Negotina koji je pojeo otrovne gljive = kada mu je pozlilo on odlazi u Hitnu gde jasno dežurnom lekaru (koga zovu "Specijalac") daje do znanja šta je pojeo, lekar mu odgovara "kakve bre gljive, nije ti ništa, to je rednja; imaš stomačni grip". Specijalac je poznat i po tome što je 12. marta 2003. u podne, ispred Doma zdravlja urlao na sav glas "Jedan ustaš manje!"

Iznad Surčina za dlaku izbegnut sudar cesne i putničkog aviona Montenegro Erlajnsa = "suspendovano dvadesetak (segamega) kontrolora letenja, svi koji imaju licence pre 2015. vraćeni sa odmora na posao po hitnom postupku".

Bitno je.

29. avgusta, na Međunarodni Dan individualnih prava, pod srušenim zidom u centralnom delu Beograda, poginuo je čovek koji je preživeo užase Košara 1999, ali nije 2018 preživeo vlast onih koji su ga patriotski poslali u taj rat. Prekršena su mu skoro sva, od pobrojanih individualnih, ličnih i ljudskih prava - od prava na život, na rad, do prava na dostojanstvenu smrt. Najvažnije je da je radio "na crno", jer to svakako obara cenu njegovog stradanja koju odgovorni u vlasti treba da plate - ali ne u parama, one su tu potpuno nebitne.

Nakon onih stvarnih, krenula su da propadaju i Potemkinova sela. Dižu se samo spomenici ludilu koje ovde predugo vlada - nove crkve, krstače, jarboli, nadogradnje, kule i gradovi na vodi. I višespratne vikendice po nasipima, šumama i gorama naše zemlje ponosne. I roze Mitrovićev zadružni kupleraj, ta "renesansna Venecija i Firenca iz XXI veka" usred sremskih njiva.

U stvari, ovde sve pada - čak i kada to ne zna.

Međutim, moraćemo da sačekamo još malo sa konačnim rušenjem (rešenjem?) - prvo da Vučić postane predsednik opštine, svih mesnih zajednica, kućnih saveta i pionirske organizacije penzionera u Majdanpeku, pa onda. To ionako ne zavisi od trivijalne vesti da su u sredu iz Negotina za Majdanpek krenula četiri autobusa puna kradikala, a tamo na vreme stigao samo jedan. Tri su se usput kvarila toliko često, da su konačno stigli tek kada je cirkus već bio završen a publika se razišla. Usput su volšebno nestali svi sendviči iz džakova na zadnjem sedištu. Za kaznu su (zato) morali da sačekaju sa povratkom sve dok ne krene poslednji od "redovnih" (čitaj: nepokvarenih) autobusa sa "majdanpečanima". Nisu čak ni prenos iz Salcburga mogli da slušaju (daleko bilo gledaju), jer je i radio bio u kvaru, a po homoljskim gudurama internet možeš samo da sanjaš.

Do svega toga ne bi došlo da je Glupi Avgust odmah prestao, kako mu je ovde bilo sugerisano pre dvadesetak dana. Silno ludilo iz prethodne tri avgustovske nedelje bi se onda dogodilo u septembru. Garant bi, ne zvao se ja Fido. A i ne zovem se tako.

Prođe leto, napredno šesto.
Eto, to se desilo.

Dno dna

Ne postoji veće zlo od korupcije u zdravstvu. Ne možeš ljude ucenjivati sopstvenim životima.

Nijedna država i društvo, koji sebe smatraju normalnim, ne rade aktivno na tome da iz njih beže oni koji su se školovali i svoj profesionalni život posvetili lečenju i spašavanju života drugih ljudi.
Ne postoji debilnija reklama za učenje stranih jezika od one koja upravo zdravstvene radnike poziva na bežanje iz zemlje, ma kakva god da je. Fora u stilu "pobrinite se za svoje guzice, šta vas briga za tuđe" i slične baljezgarije u stilu "sine, učlani se u Partiju i teraj kera, šta te briga, ako ti nećeš ima drugih koji hoće a ti i dalje glumi nešto"...

Upravo reklame ovakvog tipa pozivaju na korupciju u zdravstvu: korupcija (iskvarenost, trulost) nije samo mito već i ravnodušnost, licemerje, nebriga za ljude (čemu je taj "zanat" de profundis posvećen) koji je upravo od vas očekuju, plaćaju (delom) vaše školovanje i plate i zauzvrat traže minimum pristojnosti i maksimum profesionalnosti.

Bežanje od odgovornosti koju si svojevoljno prihvatio sticanjem diplome, zvanja i znanja. Pozivanje da se to i tako radi. Da, i to je korupcija.
Naravno, reklama gađa zaposlene u državnom zdravstvu (a ne u privatnom), one koje svi plaćamo bez obzira da li smo zdravi, bolesni ili "bolesni".

Svakako će se već naći dečki iz neolibtardirane ekipe koji odmah koriste priliku da bulšituju o "slobodi i pravu na izbor", "privatna je to firma za strane jezike, šta tebe briga, šta ti hoćeš", "ne možeš nikoga da zadržiš na silu" (a ko je to rekao?), "samo gamad državna, parazitska, komunističko-fašististička može nekome nešto da brani", "regulacija je smrt"... Sorry boys, ali ono što svima takvima fali u glavi zove se Društvena Odgovornost (na ovo se odmah pozivaju na Tačerku i njenu frazu da "društvo ne postoji", iako je taj deo istrgnut iz duže izjave čiji je kontekst još gori od prvog utiska na skraćenu verziju). Ne radi se ovde o zabrani zdravstvenm radnicima da uče strane jezike ili menjaju posao (i zemlju), već o vulgarnom kvaziliberalnom stilu marketinga (i života) koji se besomučno samopropagira. I odnosi se na sve, ne samo na zdravstvo - idite odavde ako vam se ne sviđa, bando neuklopiva i bundžijska, gubite se odavde, "izadžite i zatvorite vrata za sobom"! Kome je mio Zoran Lilić i njemu slični, neka ga vodi onda svojoj kući umesto da ga citira. Molićufino. Ne, nije reč o zabrani nečega takvog, već o društvenoj odgovornosti i obavezi svakog normalnog pojedinca da od toga ne okreće glavu i zabija nos u svoje prkno, već da jasno i glasno kaže - da, ovo je zlo. Na prvom mestu, to je obaveza tzv. stručne javnosti u toj branši; mada, teško da će se "lideri" na tom polju (u domaćem ataru), poput Šapera, Krstića i sličnih, odlučiti na javnu kritiku marketinga sa neprimerenom konotacijom. Dobrim delom su baš takvi, poput njih, kreatori tog i takvog "marketinga".
No, ostavimo budale po strani, činjenica je da je ova reklama gora od samo "stupidne". Ona poziva na najniže emocije ljude koji su položili Hipokratovu zakletvu. Iako je užasavajuće veliki (koliko god bio mali) broj takvih, koji se zapravo ponašaju kao da su položili Hipokritovu tj. zakletvu Bogu Licemerja, ova i ovakve reklame za bilo šta vređaju zdrav razum svih koji i dalje drže do sebe, svog znanja i zvanja. Onih koji i dalje nose beli mantil bez fleka.
Ovakav marketing vređa i sve pacijente - kako sadašnje tako i buduće.

Ko sve ovo ne zna, ne razume ili to ne želi, ovde mu neće biti objašnjavano po ko zna koji put - zašto. Jer ne bi u tolikoj meri bilo uzaludno, koliko licemerno i uvreda za svakog sa zdravim razumom. Zato što ljudi ne razgovaraju sa magarcima - oni koji to rade i sami ispadaju magarci. Uvek.

O učenju "bez nastavnika" (bez onih koji su školovani da druge uče) bilo čega, pa i (stranih) jezika, nema smisla diskutovati jer je to isto kao i učenje "sa segamega nastavnicima". Šta te briga, daj pare, "nauči" i pali brate. Ko jebe luzere, ha?
Podsetimo se, ovo jeste privatna, ali postoji i državna verzija iste marketinške škole, čuvena reklama koja je išla na nekim američkim televizijskim kanalima, u fazonu: "Srbija - zemlja jeftinih obrazovanih radnika i lepih žena"...

Ružno, kao i mnogo toga u ovoj zemlji.

Strašno, jer se sve svodi samo na ovakve komentare umesto da idiotarije budu svedene na minimum.

***

Šlag na tortu:

Ovo je podmetnuta ("preporučen post") reklama na fejsbuku. Njihov Duh iz mašine je procenio da se tako nešto "sviđa" upravo onima kojima je podmetnuta. Nije jasno po kom kriterijumu to rade, šta god da kažu, baš kao ni razlog za besomučno brisanje potpuno neutralnih postova koje danima unazad priređuju svojim korisnicima. Pa i Fejsbuk je privatna firma, zar ne? Ko vas tera da koristite njihovu platformu? Privatna škola jezika je pošteno platila svoj oglasni prostor, a vi promenite svoje virtuelne navike ukoliko ne želite da vam takve reklame skaču po ekranu. Ko vas tera da...

Ali... niko, tačno.
Svakome mora odmah biti jasno da ne postoji nešto tako poput "fejsbukoklasta" - antifejsbuk boraca na fejsbuku (i drugim sličnim, duboko antisocijalnim "društvenim" platformama).

Upravo je Fejsbuk firma koja ne bi mogla da postoji bez korisnika; "besplatno" je samo mamac za naivne i odličan izgovor za ucenjivanje. Sami biramo da nas oni svojim "administriranjem" i reklamama zajebavaju i ispiraju mozak. Alternativa je prosta - ne korisititi uopšte, koristiti minimalno samo za rođendanske čestitke i lajkovanje slika dece i kućnih ljubimaca, ili koristiti maksimalno upravo protiv njihovih loših "navika" - ukazivanjem na to što rade, zašto je to loše. Ili se borite protiv korupcije u zdravstvu, ukazujete na to, ili učite strane jezike pod stare dane i bežite glavom bez obzira, što dalje. Prosto, zar ne? U stvari - nije, ali i sloboda sužavanja izbora je sloboda (u nekim usijanim ludajama), ne samo kada je državna već i kada je privatna.
Pa ako od toga nema ništa, da se onda lepo raziđemo i pogasimo svetla, pobegnemo u neku manju Neslobodu.

Ili da se ipak nađemo negde u stvarnom životu.

Za početak.

Kod nas je oduvek bilo lakše praviti bezbroj nastavaka, a bez pravog početka. Zato nam je ovako kako nam je.

Kobi, iz mraka

Drugovi i drugarice pankeri, dođu u životu tako neke situacije kada zaključiš da je o određenim stvarima najbolje da ćutiš, pošto nemaš ništa pozitivno i konstruktivno da kažeš. Eto tako i ja, pokušaću sada da ne pričam o politici, aktivizmu, o zaluđenosti ideologijama, o tome kako ljudi manjak sopstvenog karaktera lako nadomeštaju viškom lapdranja, kao ni o još gomili stvari koje su mi trenutno na pameti i zbog kojih bih krenuo od vrata do vrata sa pedagoškom palicom u rukama. A-a... ja sam pozitivan. [udah] Samo pozitivne misli. [izdah] Nema nerviranja. [udah] Ko ih jebe. [izdah] [udah] [izdah] A onaj magarac licemerni… [udah]

Okej. Dobro mi ide. Kakogod, nešto drugo mi se sada vrzma po glavi. Sve više ljudi pobeže sa Balkana. Da krenem od šire porodice - Malta, Austrija, Nemačka, Slovačka. Odnosno, fizikalija, petljanje mimo zakona, rad u kuhinji, rad u fabrici. Muka velika, a uslovi ne baš zapadnoevropski, ali opet dosta bolji nego kući. Ceo fazon je tu - slanje para iz inostranstva, odvojenost od porodice, štekanje i štednja. Od svih velikih pobeda, istorijskih dešavanja i velikih reči, došli smo tu gde jesmo, zabetonirali smo svoj položaj jeftine radne snage u zemlji, jeftine radne snage napolju, imamo jeftine sirovine za izvoz i škart za uvoz. Političarska elita se isto zabetonirala, te se povremeno menja na vlasti uz tendenciju ka autoritarnim vođama. Ekonomske dve klase takođe su tu, ono, ne beton, nego armirani beton: sirotinja i tajkuni, proleteri i buržoazija. Zemlja rasprodata, nekadašnja društvena imovina ili rasprodata ili u završnoj fazi prodaje, nekadašnji socijalistički sistem razmontiran u potpunosti, a umesto njega smo se bacili u prošlost, u surovu prvobitnu akumulaciju kapitala. Sve u svemu, tuga.

Pomenuo sam u podnaslovu perspektive. Uprkos uvodnoj meditaciji o pozitivnom razmišljanju, da se ne lažemo, perspektiva života na Balkanu je mučna, bar narednih par decenija. Politička i ekonomska klasa će da pokušava da zadrži status kvo, pošto to jednima odgovora po sopstvenom klasnom položaju (bogatima), a drugima je to posao (političarima). Plate će značajnije da rastu samo na papiru, kao što trenutno Vučić iz meseca u mesec objavljuje nove skokove plata. Tamo gde bude mogao da se izvlači nacionalizam, da se krije krađa i lopovluk i da se zadrži vlast, to će da se radi, bez obzira na pogubne posledice. Eno, pitajte Dodika za savet, čovek je spreman da do poslednje kapi tuđe krvi brani ono malo kućerine što je teškom mukom zaradio. Tamo gde su pak evrointegracije u igri, govoriće se o reformama zbog kojih treba da se steže kaiš, a opet će to da bude samo bacanja prašine u oči dok se mažnjava, krade i izrabljuje. EU, Rusija i Turska pokušavaće da zadrže i prošire svoj uticaj na Balkanu, što će za posledicu da ima stalno stanje tenzije, više ili manje izražene, gde će opet lokalna plemena da se međusobno glože i svađaju, zarad tuđih interesa.

Mogu da razumem svakoga ko želi da ode i pobegne od svega toga, pogotovo kada želi da svojoj porodici obezbedi bolji život. Godine prolaze, život prolazi, a muke sa samo transformišu i ne nestaju. Pre dve i kusur godine sam i sam razmišljao da li je vreme da dignem sidro. Napustio sam posao na kome u četiri godine nisam zaradio nikakav štek, već sam živeo od meseca do meseca, stalno brojeći koliko dinara mogu da potrošim u jednom danu, dok nisam skontao da sam došao do toga da matematika više ne radi u moju korist. U tim razmišljanjima, otići, ili ostati, nekoliki stvari se iskristalisalo - i kada odem, ne čeka me nigde nikakva idila, već opet rmbačenje i šljaka, ko zna kakva, gde ću možda nešto uspeti da uštedim, ali pitanje je koliko i kako. Zatim - ja volim Balkan, volim ovu prirodu i ljude takvi kakvi su, sjebani, sirovi i bučni, osećam bliskost sa svima koji su preživeli kako ratove i haos devedesetih, tako i kasniju transformaciju našeg prostora u treći svet Evrope. Bliskost u nevolji. I ne želim da odem, ne zauvek, ne zato što moram i nemam izbora. A opet, tu je i stalna privlačnost daljina i horizonta - otići negde, iza sedam mora i sedam gora, početi ispočetka, bez tereta prošlosti, u sredini koja ne jede ljude za doručak. Putovanje i odlazak kao ponovno rođenje.

I ostao sam, do daljnjeg. Ako je život igra na sreću, ja sam odlučio da zaigram sve (što je realno u tom trenutku bilo skoro ništa) na jednu kartu - profesionalnu preorijentaciju, ulazak u IT vode, rad preko interneta, sajber proleterstvo, jurnjava zapadnog standarda u lokalnim uslovima. No, to je neka druga priča…

Što manje velikih reči.

Budućnost nije lepa, a recept za preživljavanje bi mogao da bude sledeći:

1. Pazi na bližnje koliko možeš, a ako je frka dopusti im da oni paze na tebe. Zajedno su svi jači, kada svako za sebe igra ovu igru, to najčešće nema srećan kraj, pa i ako se pobeđuje.
2. Politički sistem je do srži korumpiran, učestvovanje u njemu, na duže staze može samo da širi korumpiranost. Oslanjanje na njega, to je kao da skočiš u provaliju i onda mašeš rukama i očekuješ da poletiš. Neće se dogoditi, mada se možda zakačiš za neku granu da visiš, bar na neko vreme.
3. Ekonomski sistem u kome živimo je ljudožderski. Traženje sreće u njemu je kao da si za ručak odsečeš sopstvenu ruku, onda je dobiješ pečenu i skontaš da nemaš čime da je jedeš, pošto nemaš više ruku, jelte, a dobiješ račun da platiš.
4. Stvaranje globalne alternative ovakvom političkom i ekonomskom sistemu je možda i nemoguća rabota, zato što se on hrani pohlepom, strahom i nasiljem, koji se šire poput požara i kao da postaju druga ljudska priroda, pa i oni koji bi da ga menjaju, samo ga ponovo reprodukuju. A istorija iza nas je istorija stalnih borbi i poraza pokreta koji su pokušali da donesu ili sačuvaju alternativu, uprkos herojstvu i pojedinačnim uspesima. Ali odustajanje od borbe, jeste prihvatanje ropstva i gubljenje ljudskosti. Ili njeno konačno redefinisanje i pad.
5. A koje su to uopšte alternative? Organizovanje, autonomni prostori, kreativnost, horizontalna organizacija društva, od svakog prema mogućnostima, svakome prema potrebama, trud, obrazovanje, saradnja, razvijanje sopstvenih snaga za decenije što dolaze, razvijanje sposobnosti reprodukcije sopstvenih života, na drugačijim osnovama. Mada, slika i zamišljanja politički i ekonomski lepšeg i boljeg sveta ne nedostaje, dovoljno je da pogledamo noviju istoriju i nekadašnji revolucionarni radnički pokret. Nedostaje pragmatičnog i nedogmatskog duha i praktičnih sposobnosti - samo što manje filozofa i ideologa, aman, ‘beš mi sve ako ne počnem da dobijam epileptične napade od svake nove zakazane diskusije, bilo o Španskom građanskom ratu, danas, nakon 80 godina, bilo o pričanju o tome šta da se radi, kad sve oko tebe gori. Danas postoje neke oaze autonomije i društvene organizacije koja nije ljudožderska, poput zapatističke džungle meksičkog Čjapasa, kurdske Rožave čiji opstanak je pod znakom pitanja u ludilu sirijskog građanskog rata, atinskog kvarta Egzarhije, sa njegovim snažnim levim i anarhističkim duhom. Ali generalno, ovo je vreme reakcije, trijumfa neoliberalizma i sirove sile.

I još, ako mene pitate, manje zanosa, manje hedonizma, manje samodestrukcije, neće nikome da škodi.

Eto, tako vam ja očas posla izvrtim stavke, podvučem bitno, napravim plan za narednih 40 godina i to sve na kraju radnog dana, preciznije nedelje. Totalna produktivnost, zar ne? A da uradim još jedan mali test realnosti? Ko uspe i prvu stavku da bar malo praktikuje, svaka mu čast. Pišem ovo, totalno ispijen, mesecima već pičim sa poslom uglavnom bez stajanja i slobodnih dana - nešto tako nepretenciozno kao što je pisanje za pank fanzin mi je postalo totalno cimanje i luksuz jer vremena nema, pa nema, pa nema. Vreme za druge? Nema. Vreme za sebe? Haha, šta je to uopšte bilo? A u ponavljanju da će da bude bolje za sedam dana, za mesec dana, za godinu dana, prolaze decenije.

Okej. Neću da se nerviram. [udah] Za sedam dana pičim u brda i šumu. [izdah] Valjda. [udah] Za godinu dana biznis dolazi na svoje mesto, pravim kooperativu sa Del Bojem. [izdah] Revolucija? Može i revolucija. [udah] To tamo negde, za dve-tri godine, ne treba više. [izdah] Pravim novi bend, samo da se iskopam iz blata. [udah] Tamo negde za četiri-pet godina. [izdah]

Znate Snuff? Matori britanski melodični pankeri, sa gomilom hitova na repertoaru i, pored ostalih super albuma, jednom albumčinom za dizanje iz mrtvih - Demmamussabebonk. To je jedan od albuma koji može očas posla da te napuni radošću i osećajem lakoće. Poslušajte ga, ako već niste. Ili iskopajte neku drugu inspiraciju, samo se ne zakucavajte i ne posustajte i ne zabijajte se u mrak, bilo da odete, ili ostanete. Mada i to sa "zabijanjem u mrak" je posebna tema, možda neki drugi put više o tome… 

"The streets are almost empty, but the rhythm echoes on" rekoše pomenuti majstori u jednoj od pesama (Sunny places), a ja to ponavljam sada, na kraju još jedne Out of the Darkness kolumne. Živi bili!

Kobi: "Da odem, ili da ostanem", što bi rekli The Clash, ili Perspektive života i budućnosti na Balkanu i šire (Out of the Darkness fanzin, 25.08.2018)

Kobi, autor ovog teksta, Rođen je u Banja Luci u koju se vratio nakon završetka studija u Beogradu. Kao i svaki anarhista, ne odaje svoje pravo ime i prezime. Svirao je u bendovima Crustavci, Jatagan, Helltard, Katma...

Redovni je kolumnista Out of the Darkness fanzina.

Pomračitelj

"Vreme je za neko novo prosvetiteljstvo, za nove hodočasnike duha poput Dositeja Obradovića. I kada je govorio: knjige, braćo moja, a ne zvona i praporci, kao da je pred sobom imao ovo naše vreme okupirano raznim zvonima i praporcima i njihovim zveketom koji ništa ne znači."

- Aleksandar Vučić (na otvaranju Međunarodnog kongresa slavista u Beogradu, 22.08.2018)

Prevod ove izjave na običan srpski jezik, kojim govori većina stanovnika ove zemlje, glasi:

"Neki bi opet da zveckaju knjigama. Zvona, praporci i diplome u ruke, braćo moja, a ne knjige!"

3 u 1

Otkad je u srpske škole uvedena kleronauka kao (ne)obavezan predmet, zvona i praporci ne prestaju da landaraju a knjige se sve manje čitaju, štampaju u sve manjim tiražima (osim bestselera Šešelja, Mire Marković, Isidore Bjelice i Dragice Nikolić). Na fakultetima (i državnim i privatnim), skripte profesora su važnije od udžbenika. I ama baš svaka vlast je crkviugodna, bez izuzetka, a škole i bolnice sve više liče na kapele. Čak i tako mirišu.

Kada školska zvona jedna država zameni crkvenim, onda nema drugog ishoda do nedavne odluke da će sve sporne diplome (doktorati) preko noći biti legalizovane. Verovatno na isti način poput onih "vikendica" na Kopaoniku ili Savskom nasipu. Danas knjigu može da napiše i objavi svaka budala, i da to niko ne čita, al' diploma, master, doktorat... e, to je već nešto! Više nije ni smešan standardni odgovor kradikala-diplomca, na pitanje koliko ima još do kraja studija a on kao iz S-300 odvali: "Još tri rate!".

U Beogradu, danas, na ulici klipani psuju "majku ustašku" čoveku u kolima sa tablicama na kojima stoji ZA. Zaječar bre, stoko neuka, aman!

A onda se Glavni Kolovođa cele ove cirkusijade i partijske menažerije, duh iz mašine onepismenjavanja Srbije, kao šlag, na kraju pojavi na skupu lingvista i licemerno mudroseri pozivajući se na Dositeja Obradovića. Samo mu je još nedostajao šlogirani RTS komentator Aleksandar Stojanović sa svojom privatnom varijantom šetanja dalmatinskih imena kroz padeže (poslušati emisiju Radio Beograda "Srpski na srpskom").

Veliki Pomračitelj prvo sve zavije u mrak, pa onda sebe predstavi kao prosvetitelja, lučonošu.

"U neznanju je moć", reče Orvel.

SNS - srpski na srpskom.

U Srbiji, zemlji nemih školskih zvona i treštećih tamjanisanih praporaca, kad tad zazvoniće zvono za uzbunu pred totalnim raspadom svega što se ikada ovde zvalo organizovanim državnim ili društvenim sistemom.

Pitanje je da li će tada još neko ovde preostati da to čuje.

Ili pročita, svejedno.

Ili smo već sve to... žmureći prečuli?

Petak

Danas je petak, dan za redovan atentat u organizaciji Svinjformera. Deder da vidimo ko se to danas usudio da atentatiše Najdužeg Sina našeg naroda (i narodnosti), i kako ih je ovoga puta naš čovek ponovo sve nadmudrio:

Ćorak, mamicu vam višeslojnu. Čekajte idući petak!

(D.J. Vučićević)

Svaka sličnost sa brčićima - nije slučajna.

Jokmore.

Zidovi

Eto zašto u Rumuniji danas na ulice izađu stotine hiljada demonstranata koji protestuju protiv pokušaja vlasti da ozakoni korupciju na najvišem nivou, a ovde niko dupetom da mrdne ni za manje, ni za više.
Kapirate?

1989. nije postojao fejsbuk.

Obavezan vojni rok... za dve, najviše dve i po godine?

Gospodin Država-to-jest-Ja, poznat u nekim krugovima i kao predsednik Republike Srbije, sav suzan & egzaltirano konsterniran uzletanjem, neobrušavanjem i nepadanjem dva remontovana MIG-a, izjavio je na aerodromu u Batajnici da "Država razmatra uvođenje obaveznog vojnog roka 2020. ili 2021. godine, u trajanju od tri ili šest meseci", te da zna da su kritike neminovne bilo obaveznog vojnog roka ili ne. Na kraju, reče i da bi "oni koji vojsku završe (op.a. kaže se "odsluže vojni rok", ali to je tako kada ti hiperdoza dezertera Vulina udari u glavu) imali prednost pri zapošljavanju u javnoj službi".

Na društvenim mrežama već bukti pro-et-contra rovovska borba. Međutim, ima i komentara koji imaju daleko ozbiljniju konotaciju od standardnih "vojnička tradicija u Srba", "teorija i praksa naoružanog naroda", "on da brani, ona...", "militarizam je uvod u fašizam i ratove", "a ko će to sve da plati, odakle" i sličnog prepucavanja nacionalista i građanista.

Gordana Čomić, bez obzira na neminovne ad hominem (tj. ad feminem) komentare koji slede, jasno i glasno kaže:

- Svako ko je za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka - odmah, sada, da ide u vojsku;slobodno je i neobavezno. Imate pravo na izbor, možete odmah, budite primer onima kojima hoćete da nanesete obavezu služenja vojnog roka.

Manite se njenog lika i dela, ona zaista govori o samoj suštini ovog problema - ukidanje izbora.

Milan Mića Jovanović je još konkretniji u svom stavu:

- Rasprava o uvođenju obaveznog vojnog roka bez otkrića i kazne počinioca ubistva gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u vojnoj kasarni u Topčideru 5. oktobra 2004. godine moralno je nedopustiva.

Na ovo slobodno možemo dodati i šest članova posade helikoptera Mi-17, poginulih 13. aprila 2015. godine. Država "razmatra" uvođenje obaveznog vojnog roka uz tvrdnju kako "on nije bio ukinut, već samo nije više obavezan"... To je ona ista država (sa i bez navodnika) koja je u poslednjih 14 godina direktno odgovorna za smrt osmorice pripadnika svojih oružanih snaga, i to u mirnodopskim uslovima. Država, čiju Vojsku godinama unazad predvode likovi kojima je pre mesto u galeriji poternica što vojnih, što civilnih organa gonjenja.

Ne radi se ovde o tome da li je Srbiji potrebno obavezno služenje vojnog roka, prašinarenje, gutanje barutnog dima i suzavca, guljenje krompira u maskirnim uniformama i drilu koji bi umesto roditelja konačno vaspitao sve razulareniju omladinu po ulicama i trgovima naše zemlje ponosne.

Opet je aktuelno stalno prisutno licemerje vlasti, kojoj su za sve (po običaju) drugi krivi, iako ona sama sa sobom i svojim fiks-idejama ima sve manje veze, baš kao i sa stvarnim životom. Sve to, o čemu Čovek-Država "razmatraju i razmišljaju" u svojoj glavi, jednostavno se da odraditi nekom vrstom teorijsko-praktične (bez ocenjivanja) obuke u srednjoj školi, koja bi mogla da obuhvati elemente nekadašnje "Predvojničke obuke" (tj. čuveni ONO i DSZ) i "Obuke civilne zaštite i prve pomoći" (koja je takođe postojala, u različitim oblicima). Nešto poput obuke koja postoji u Nemačkoj ili Japanu, i koja ima itekako merljive rezultate u vanrednim situacijama.
Ali ne, sada treba malo podjariti ratničke duhove - Kosovo klizi iz znojavih i masnih ruku, pukla je šema sa crkvenim i plaćeničkim kampovima za decu, profesionalni oficiri i vojnici napuštaju službu zbog bezobrazno malih plata i uslova rada, a onaj tviter ukleti pršti od zajebancije na račun putinovog dvonaMIGivanja i Vulinovog padobranisanja s Marsa.

U stvari, opet se sve vrti oko spomenutog gospodina Država-to-sam-Ja, njegovih verbalnih i misaonih lupinga koje je slao u etar u toku poslednjih par godina. Podsetimo se samo, šta je sve iz te glave izašlo na ovu temu:

31.10.2016.

Za sve koji vole vojsku: Uvodi se dobrovoljni vojni rok od decembra, 3 umesto 6 meseci! Služenje vojnog roka kao vid obaveze za državljane Srbije prestalo je da važi 1. januara 2011. i od tada se sprovodi po principu dobrovoljnosti. Mladi koji hoće dobrovoljno da služe vojni rok sa oružjem dovoljno da se prijave u svoj vojni odsek.

31.01.2017.

Srbija neće ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka jer za to nema novca, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić. "Redovno služenje vojnog roka nije realno. Oni koji to predlažu neka nađu novac za to. Mislim da je dobro da imamo profesionalnu vojsku. Nemamo ekspanzionističke namere."

21.08.2018.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučič izjavio je danas da država razmatra da od 2020/21 godine ponovo uvede obavezni vojni rok, u trajanju od tri ili šest meseci. On je rekao da to zavisi od analiza Ministarstva odbrane i toga da li finansijska sredstva to budu dozvoljavala. Kako je precizirao, u zavisnosti od analiza i finansija, razmatra se mogućnost da on potraje tri do šest meseci, ali da nikakva odluka još nije doneta. "Nije opcija godinu dana, mislim da je to predugo. Još uvek o svemu razmišljamo" kazao je Vučić. Vučić je pojasnio da se trenutno razmatraju svi aspekti tog eventualnog poteza, do koje godine i na koji način bi on bio sproveden. Kazao je i da bi oni koji vojsku završe, imali prednost pri zapošljavanju u javnoj službi. On se osvrnuo na kritike javnosti koje bi mogle da uslede posle takvog poteza i naveo da su one neminovne u svakom slučaju, bilo obaveznog vojnog roka ili ne. Rekao je da kada se pomene ponovno uvođenje, kažu "opet biste da ratujete", a do juče je bilo zašto nema vojnog roka. "Dogovorite se sa sobom šta hoćete od države po pitanju vojske, Kosova i ekonomije i svega... Ne plašim se kampanje protiv služenja vojnog roka, narod je dovoljno pametan da prepozna ko radi u njegovopm, a ko protiv njegovog interesa" rekao je Vučić, istakavši da su "do juče govorili da su nam deca postala slabići, jer nemaju vojnu obavezu".

Ko završi (obaveznu?) vojsku, imaće prednost pri zapošljavanju u javnoj službi...

Kakve bre veze ima "završena" vojska sa radnim mestom lekara, nastavnika, inženjera, iznosača smeća, opštinskog službenika, poštara, radnika u telefonskoj centrali, šofera gradskog prevoza, direktora javnog preduzeća, inkasanta u elektrodistribuciji, naplaćivača parkinga, komunalnog policajca ili poreskog inspektora?

Ništa Ustav, ništa Zakon o radu, sloboda tržišta i prometa robe, novca i rada, školska sprema, jednakost mogućnosti - sve ono (i još mnogo toga) što upravo država treba da garantuje svojim građanima? A krivično delo podstrekivanja na kršenje Ustava i Zakona, ili zloupotreba najviše državne funkcije - opet ništa?

I sve to, iz glave premijera/predsednika/države koji sopstveni narod na sve strane olajava i rasprodaje. Pa malo li je, aman više, čak i od "takvog" Jednog...

On ne može da zine bez čuvenog "za dve, najviše dve i po godine", pa to ti je.

Kao papagaj, dok mu se ne pokvari ploča.

Vojni rokovi, migovi, kampovi, zidovi, mostovi, platne kartice, trgovi, betoni, španci, fontane, kule, lutrije, lapsusi, nemanjići, izbori, privatizacije, fudbali, špijunaže, atentati, malinari, partizani, četnici, tviteraši, đokovići, miškovići, vulini, krstići, preletačevići, zadruge, ratovi, uniforme, ustaše, migranti, vaučeri, penzije, izvršitelji, rehabilitacije, diplome, pinkformeri... sve mamac do mamca, varalice za lakoverno i sjebano pučanstvo.

Nego, deder ti - Gospodine Državo - reci već jednom jasno i glasno šta si to obećao, potpisao i sporazumeo se oko Kosova... ako smeš, delijo. I dosta više za zajebavanjem i zamajavanjem svih, pa i samog sebe.

Vriskoteka

Štovano gledateljstvo, a sada, u večerašnjoj epizodi vašega najomiljenijega kviza, slijedi igra detekcije. Molimo osobe da se predstave:

Osoba A: Ja imam rak i muž mi se nikada nije pretvarao da liči na Hitlera.

Osoba B: Ja imam Kosovo i nikada nisam bio u radikalima.

Osoba C: Ja nemam nikakve veze sa ratnim zločincima, kriminalcima i SPSom.

Naši natjecatelji imaju za zadatak pogoditi tkoja je od ovih osoba Vojislav Šešelj. Svatko od njih ima pravo uložiti po jedanput Vriska sa likom Vulina. Pobjednik ove igre dobija vaučer za urlaub i gratis kondicioni kuluk na koridoru 10.

Fotografija je snimljena u Muzeju voštanih figura, plastičnih sisa & varikinisanih biografija, pre početka kviza.
A u sijedećoj epizodi, nove osobe - 10A, 10B i 10C:

Ovoga puta, Vriska će glumiti Bata Keramika, koji je i generalni sponzor našega i vašega kviza.

K-10

Do ovoga ne bi došlo da su duž cele kosine posadili afričku šljivu. Celo brdo bi i dalje stajalo uspravno em držeće - k'o Tominom rukom (u zemlju) nabijeno & Dragicinim čajem osveštano. A silan beton i armatura za ankerisanje su mogli da se pametnije iskoriste, npr. za novu BAS, GŽS i još stotinak garaža za glisere pod nekom od BGH2O kula.

Ali jokmore, to neće da sluša stručnu javnos' - pa to ti je.

Posle im je pop Sava kriv zbog ovakvih komentara: 

A evo i snimka direktnog prenosa ovog terorističkog akta uperenog protiv predsednika Aleksandra Vučića & celokupnog srpskog naroda sa svih meridijana. Jasno se vidi da se tu radi o višeslojnom koordinisanom delovanju opozicionog tvitera i anarhističke agenture ubačene iz Španije, zaogrnute plaštom i pod šlemovima građevinske firme iz Republike Srpske:

Za one retke nesrećnike, koji nisu gledali španske serije i naučili jezik te bratske nam zemlje, snimak počinje rečenicom "Neće, neće dobro je..." a završava se sa "...mamumuebem!" Naravno, sve uredno izgovoreno na španskom, al s dunđerski naglasak.

Srbistan, zemlja španskih sela, serija, koridora i potpornih zidova.

***

Koridor 10... čudo jedno.
Može i K-10.

Btw, u međunarodnom šifarniku bolesti MKB10 pod šifrom K-10 stoji sledeće:

• K10: Druge bolesti vilica (morbi maxillae et mandibulae alii) Grupa bolesti 182: Ostale bolesti usne duplje, pljuvačnih žlezda i vilica (bez starosnih i rodovnih ograničenja)

Obratite pažnju na prvu sliku, na početku ovog teksta... da, onu levo.
Ala ga je nacrtao - k'o vilicom.
Pardon, виљушком.
Na salveti.

Dan helikoptera

Treća nedelja u avgustu rezervisana je za međunarodni Dan helikoptera, koji svet 2018. obeležava po četvrti a Srbija po drugi put. U Dobanovcima je danas upriličen helikopterski spektakl, u okviru kojeg su posetioci mogli da uživaju u promotivnim letovima, da isprobaju komande helikoptera na simulatoru, da se fotografišu u pilotskoj jakni, te sa ostalim pilotskim rekvizitima, kao i da vide i slikaju se u old tajmerima.

- Blic, 19.08.2018.

Treću godinu za redom, Srbija se i dalje pravi da ne zna ko je odgovoran za pad vojnog helikoptera u surčinskom ataru (koji je odmah do dobanovačkog), i pogibiju posade i bebe kojoj je bila potrebna lekarska pomoć. Licemerno i čemerno, ne samo zato što su krivci za tu nesreću i dalje na slobodi (i funkcijama) već i zato što je sa mesta današnjeg hepeninga u Dobanovcima zamalo pa moguće videti mesto pada transportnog helikoptera Mi-17 Vojske Srbije.
Danas, na Dan helikoptera, niko da ih se seti i spomene ih.
Sram vas bilo.

4000+1

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović naložila je vanredni inspekcijski nadzor nad svim mostovima u Srbiji dužim od 100 metara.

- RTS, 15.08.2018. u 13:11

Oko 4.000 srpskih mostova potpuno je sigurno za drumski i železnički saobraćaj, poručuju nadležni. Ipak, potpredsednica Vlade traži i vanredne kontrole, za svaki slučaj.

- RTS, 15.08.2018. u 19:30

Red bi bio da Željko Mitrović napiše jedno otvoreno pismo italijanskim mostovima - da prekinu više da se ruše i padaju, jer to ovde podjaruje slojevitu agenturu, kvaziopoziciju, lažne moraliste, raspopove, nedostojne ljude, pacove i hijene, domicilne ništarije, ćirilicogazitelje i ostale vođomrzitelje, sada, kada Najduži Sin našeg naroda gradi po prvi put u istoriji most kojim će obezbediti trajni mir i stabilnost u regionu. Kome je uopšte sada trebala ta priča, o mostovima i kontroli, taj definitivno nije normalan, taj mrzi predsednika Aleksandra Vučića i ceo srpski narod, i treba mu sagraditi jedan most koji bi išao direktno od Ibra u Kosovskoj Mitrovici pa sve do Rakovičkog potoka i Dedinja u Beogradu, deder da vidimo ko i kakve mostove bi onda gradio a ko ih prelazio!
I sve to obavezno da stane u minut-dva desetominutne roze mržnje.

I da vidimo onda ko je bre svetski lider u izgradnji i popravci mostova - pa čak i izgradnji novih reka ispod novih mostova, gde ih nikad bilo nije. Ako treba - a treba, da se ja pitam.

Samo nek' je vanredno, jer tada ekipa najbolje funkcioniše... dokazano u (višedecenijskoj) praksi.

p.s.
Sve prethodno rečeno odnosi se samo na mostove, ali ne i na potporne zidove, rigole, useke, drenažu, posteljicu, asfalt, tunele, zaštitne mreže, ankere, škarpe i ko zna šta sve još. Moraće da sačekaju svoj red, a do tada će biti u režimu slobodnog pada.
Kao i sve drugo u ovoj kvazidržavi.

Kampovanje

"Ne brinite, kamp je rasklopljen na moju komandu" reče kula-Nebojša, tj. neustrašivi ministar unutrašnji.

Stvarno?

Ali, kako smo došli do toga da kamp uopšte bude sklopljen, i zašto ministar to nije sprečio? Razlog svakako nije isti kao za rasklapanje - "moguća zloupotreba dece i uznemirenje javnosti", kako to reče ministar. Šta je onda razlog za nereagovanje "nadležnih", i čemu sve to?

Bez obzira na reakcije "uznemirene javnosti", ništa od svega toga se nije desio preko noći. Naprotiv. A nije ni prvi put, iako su skoro svi ubeđeni da jeste pod uticajem Vučićevog "primalističkog" mesmerizma.
Krenimo redom - al' unatrag:

17. avgust 2018. (Kurir, b92, Blic, N1)

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je kamp na Zlatiboru, u kojem su deca učila vojničke veštine, zatvoren i da su deca vraćena kući. "Mi smo dali nalog za raspuštanje kampa zbog moguće zloupotrebe dece i uznemirenja javnosti", rekao je Stefanović. On je dodao da se trenutno odvija završni deo rasklapanja kampa.

Na zatvaranje kampa na Zlatiboru osvrnuo se i predsednik Aleksandar Vučić koji je, pre svega roditeljima, poručio da “to ne mora da se radi u uniformama”. Zemlji to nije potrebno i takve stvari država Srbija neće tolerisati. To nije Srbija budućnosti i to nije Srbija kakvom želimo da se ponosimo. A, ta deca su divna, treba da uče, da rade, da budu dobri vojnici, ali zna se kad je vreme za vojsku, a kad je vreme za učenje i školu”, poručio je Vučić.

Predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije (i predsednik opštine Čajetina) Milan Stamatović potvrdio je da je kamp na Zlatiboru zatvoren. On je naveo da su sinoć oko 22:00 policajci došli u "Omladinsko-patriotski kamp Zlatibor 2018" i bez pisanog naloga, "uz usmeno obrazloženje Javljeno nam iz Beograda", naredili da se kamp rasformira, a deca napuste Tić polje i Zlatibor. "Niko od zvaničnih predstavnika države nije se oglašavao niti imao išta protiv organizovanja ovog kampa", naveo je Stamatović.

16. avgust 2018. (Blic, b92)

Predsednik inicijativnog odbora Zdrave Srbije Milan Stamatović izjavio je da je omladinsko-patriotski kamp na Zlatiboru organizovan sa ciljem da se deca uče samoodbrani i preživljavanju u prirodi, a ne da bi se organizovao puč protiv vlasti Aleksandra Vučića i dodao da oružje koje deca koriste nije rusko već su u pitanju puške kineske proizvodnje nabavljene u srpskim prodavnicama kineskih plastičnih igračaka.

Na video-servisu ruskog portala Raša tudej pojavio se snimak u čijem opisu se navodi da u kampu učestvuje tridesetak dece starosti od 14 do 23 godine. ”Deca uče osnovne tehnike preživljavanja u prirodi, uključujući i pružanje prve pomoći, kako da se ponašaju u borbama, kako da pucaju iz pušaka, da se odbrane noževima, uz orijentiring”. Dodaje se da su slični kampovi ranije održavani u Rusiji, kao i da je ovo prvi te vrste u Srbiji. U ime organizatora u snimku govori predstavnik Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije Željko Vukelić, koji je ranije za Blic rekao da to nije vojni kamp već “omladinsko-patriotski”, ali je za razliku od njega Valerij Šambarov, predsednik organizacionog komiteta kampova za mlade, tada rekao da je cilj da mladi ljudi “postanu pravi ljudi i ratnici koji mogu da brane svoju zemlju”.

"Uz podršku i pomoć predsednika opštine Čajetina Milana Stamatovića napravljen je kamp po uzoru, kako sami kažu, na ruske kampove u kojima se vrši obuka dece za korišćenje naoružanja i ponašanja u borbi što je neprihvatljivo i graniči se sa zdravim razumom. Takođe, neprihvatljiva je bilo kakva zloupotreba dece, posebno ovakva gde se promoviše ratna obuka, rukovanje naoružanjem kao i podsticaj agresivnom ponašanju", navodi LDP u svom saopštenju ovim povodom.

15.avgust 2018. (Blic, N1, Novosti)

Kamp koji traje od 9. do 18. avgusta organizuju srpski ratni veterani uz podršku i pomoć lokalne opštine, i u njemu učestvuje deset devojčica i 34 dečaka. Reč o Udruženju učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Deca tamo rukuju replikama oružja, ali i vazdušnim puškama i pištoljima. Ova, u najmanju ruku čudna praksa, otkrivaju njeni organizatori, u Srbiju je stigla - iz Rusije. Kažu da su kamp osnovali prema uzoru na slične u Rusiji, a decu osim vojnih veština uče i srpskoj "duhovnoj, nacionalnoj i vojnoj" istoriji i kulturi, a oni koji ga pohađaju druže se i sa srpskim i ruskim ratnim veteranima. "Već sam bila u Rusiji u jednom ovakvom kampu. Super je" rekla je jedna devojčica, koja inače pohađa i ovaj kamp u Srbiji. "Dobro je zbog nas, zbog naše aktivnosti, da se malo odvojim od grada i računara, družimo, naučimo nešto..." kaže njen kolega. Ovo nije prvi put da deca iz Srbije učestvuju u takvim vojnim kampovima.

14. avgust 2018. (Blic, Srbin,Info)

Organizatori tvrde da se sve radi u skladu sa zakonom i da je kamp prijavljen kao javni skup. Dozvola, ali i finansijska podrška dobijena je od opštine Čajetina i za predsednika te opštine nema ništa sporno.

"Niti smo mi, Zlatiborci, antievropljani, šovinisti i fašistoidi niti osnivamo privatne vojsne kampove za obuku dece, za šta nas je optužio Vučićev trbuhozborac, revidirac i član Upravnog odbora Javnog medijskog servisa RTS dr Nebojša Krstić, kome će, ovim povodom, uskoro stiči i odgovarajuća sudska čestitka, ali se ponosimo činjenicom da je Čajetina podržala napore Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u organizovanju Omladinsko-patriotskog kampa Zlatibor 2018 koji se, po uzoru na slične kampove u Rusiji, od 9. do 18. avgusta, održava na Zlatiboru, a u okviru koga će se mladi, kroz druženje sa srpskim i ruskim vojnim veteranima, upoznati sa srpskom duhovnom, nacionalnom i vojnom istorijom i kulturom i naučiti prve lekcije iz rodoljublja, pošto ih već aktuelni veleizdajnički režim tome ne uči. Ne osnivamo dečje vojne kampove, već mlade učimo da razlikuju rodoljublje i veleizdaju! Čajetina je jedina opština u Srbiji koja ima svoju Kancelariju za saradnju sa Ruskom Federacijom i zato zahvalnost Moskvi što je, ovih dana, razočarala Vučića" izjavio je predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije (ZS) Milan Stamatović.

OK, ali - ako je početak ovog "kampovanja" najavljen za 9. avgust, šta su onda prvih pet dana radili mediji a šta čak osam dana nadležni državni organi - osim što nisu radili ništa, sve dok 14. avgusta Blic nije objavio svoj članak? Šta god da jesu (ili nisu), ovo nije kraj a nije ni početak priče.

Ima još.

8. april 2018. (Blic)

Trideset tinejdžera iz Srbije je otputovalo u Rusiju da prisustvuju "Međunarodnom kampu ratne patriotske omladine". Kamp vodi ultranacionalistička grupa pod nazivom "E.N.O.T. Korpus", čiji vojni treneri uče decu kako da pronađu svoj put u šumi, rukuju oružjem i pripreme se za mogućnost rata. U raznim disciplinama deca iz Srbije su se ravnopravno takmičila sa ostalom decom i osvojila prvo mesto u gađanju snajperom. Deca iz Srbije i prošle godine boravila su u istom kampu. Tada je, kako su mediji preneli pozivajući se na saopštenje Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, 13-oro dece iz Srbije besplatno boravilo na "uskršnjem vojno-patriotskom Međunarodnom kampu mladih posvećenom 75. godišnjici bitke za Staljingrad u okviru državnog programa patriotsko obrazovanje građana Ruske Federacije 2016-2020, koji je odobren od strane Ruske vlade".

9, maj 2017. (Blic, Subotica,Com)

Deca ratnih veterana iz Srbije boravila su besplatno u "vojno-patriotskom" kampu u Rusiji, saopštilo je danas Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Reč je o kampu koji je organizovan u okviru državnog programa "patriotsko obrazovanje građana Ruske Federacije od 2016-2020 godine" i bio je posvećen 75. godišnjici bitke za Staljingrad, navedeno je u saopštenju. Dodaje se i da su ciljevi kampa, između ostalog, bili razvoj vojno-sportskih veština, uspostavljanje saradnje vojno-patriotskih omladinskih klubova, kao i jačanje svesti današnje omladine u skladu sa pravoslavnim tradicijama.

"S obzirom da je vreme u kojem naša deca žive obojeno kompjuterizacijom, gde se javljaju deformiteti kičme i drugo, narkomanijom, prostitucijom, drugim porocima i zavisnošću, organizacija želi da zaštiti današnju omladinu na ovakav način. Iako će i ovaj vid sportskog nadmetanja nekom da zasmeta, mi smo svesni svega, za sada samo mogu reći da su naša deca zdrava i žive u takmičarskom duhu" rekao je predsednik Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije Aleksandar Panić. On je izrazio uverenje da će se uskoro sličan kamp biti organizovan i u Subotici, jer "grad raspolaže resursima" i ocenio da je to način da se "pojača i turizam" u tom gradu.

7. jun 2016. (Novi Vjetar)

Pripadnici "humanitarne" Srbske časti u kampu u Nišu godinama vežbaju gađanje. Udruženje Srbska čast povezano je sa Putinovim Noćnim vukovima koji su na crnoj listi SAD zbog terorističkih akcija u Ukrajini. Dodik je odlikovao Noćne vukove, ruski veterani odlikovali Srbsku čast. "Bratskom centru ponudili smo pomoć u vidu ljudstva. I da računaju na nas" kažu u Srbskoj časti.

I još...

3. avgust 2014. (Blic, Facebook Reporter)

Devojčice i dečaci pucaju iz replika "kalašnjikova", rade sklekove i spavaju u pećini. To su neki od jezivih prizora na fotografijama sa Svetolazarevog pravoslavnog omladinskog kampa (SPOK). Kamp je julu u bespuću Kučajskih planina organizovala "Srpska istinski pravoslavna crkva" (SIPC). Mališani uzrasta od sedam do 17 godina, pod okriljem ove sekte, deset dana su živeli u vojničkim uslovima u prirodi, pešačili po deset kilometara i spavali u pećini. Ono što je zapanjujuće jeste činjenica da su nosili maskirne uniforme i učili da pucaju iz takozvanih airsoft pušaka.

Živica Tucić, verski analitičar, smatra da bi se u bilo kojoj evropskoj zemlji ovo smatralo verskim ekstremizmom.

Na sajtu SIPC-a istaknuto je da se kamp sprovodi na Kučajskim planinama poslednje dve godine, kao i da je "veoma poželjno da se u SPOK-u sledećih godina nađe veći broj tinejdžera" jer je ovakav vid edukacije potrebniji tinejdžerima. SIPC je naziv za nekanonsku i nepriznatu pravoslavnu crkvu koja od 1995. deluje u Srbiji. Oni su pravoslavni fundamentalisti kojima je glavna ideologija antiekumenizam protiv katolika, ali i prekid svih kontakata s drugim hrišćanima. Smatraju i da je pravoslavna crkva pala u jeres. Prvi čovek SPIC-a je Nemanja Stanković, poznatiji kao episkop Akakije. "Izviđači pucaju iz vazdušnih pušaka. Ako se gleda zlim očima, onda to neko može da protumači negativno. Ovo nije samo verski kamp već i patriotsko-crkveni i mi učimo omladinu na odbranu otadžbine i naroda sada kada je vojska ukinuta. Obaveza je odbrana svoje države i naroda. Ovo je letnji kamp koji traje samo deset dana, a ne tokom cele godine. Roditelji sami šalju decu" kaže za Blic episkop SPIC-a Akakije.

Srpska istinska pravoslavna crkva je otcepljena frakcija SPC, a njenog vođu vladiku Akakija je patrijarh Irinej proterao iz SPC. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije je naglasio je da ovim kampom treba da se pozabave država i policija.

21. januar 2013. (e-Novine)

Pripadnici falange Naši iz sastava srbijanskih borbenih snopova koji su gostovali kod svoje ideološke braće u Moskvi - izvesnog udruženja "Kosovski front", pohvalili su se najzanimljivijim momentima sa turneje ilustrujući ih video snimkom iz takozvanog pravoslavno vojno-sportskog kluba za mlade smeštenog u podrumu jedne crkve, u kojem njihove ruske kolege obučavaju naoružanu decu vojnim veštinama i indoktriniraju idejama fašizma. Snimak skorijeg datuma nastao je tokom posete šturmera falange Naši svojim ruskim istomišljenicima - izvesnom udruženju "Kosovski front", a sve radi, kako navode srbijanski ekstremi, jačeg povezivanja i saradnje srpskih i ruskih organizacija, te razmene iskustava u radu, obuke i usavršavanja. U "Centru ruskog rukopašnogo boja", kako slovi pun naziv ovog pravoslavno-militarističkog matinea, mladi uče borilačke veštine, preživljavanje u prirodi, marširanje, strategija, gađanje, bacanje noževa, topografiju, a jednom nedeljno imaju i razgovor sa sveštenikom. Međutim, zaprepašćujuća je izjava organizatora vojnih vežbi da kao polaznike primaju i decu od samo četiri godine starosti. 

Organizacija "Kosovski front" nastala je 2008. godine, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Prvi i osovni cilj "Kosovskog fronta" po osnivanju, prema tvrdnjama utemeljivača, bio je direktno učešće u "oslobađanju Kosova i Metohije". "Kosovski front" je ideološki vrlo blizak srbijanskoj ekstremističkoj organizaciji Naši, pa se stoga, očito je, vrlo dobro razumeju i sarađuju. Svakako, KF sarađuje i sa ostalim ruskokolonašima iz Srbije, među kojima je i udruženje "Patriotski front".

18. jul 2012. (e-Novine)

U nedelju 15. jula 2012. godine, u Banji Junaković kod Apatina je otvoren takozvani Međunarodni omladinski edukativni kamp "Sabor 2012", treći po redu. Glavni organizator manifestacije je izvesno ekstremnodesničarsko udruženje Patriotski front, koje je postalo poznato javnosti nakon što je pre nekoliko godina vrbovalo srpsku decu za desničarske kampove u Rusiji, gde su male Srbe učili sve u vezi oružja - kako da ih sklapaju i rasklapaju, pucaju iz njih, bacaju bombe jašući na konju, učestvuju u borbama, ali i kako da ojačaju dušu i telo. Desničarske bahanalije u Banji Junaković, koje je otvorio predsednik Opštine Apatin, dr Živorad Smiljanić iz Socijalističke partije Srbije (SPS), podržala je ruska ambasada u Beogradu i nekoliko desničarskih i neofašističkih organizacija iz Rusije. Moto desničarskog skupa je - "Zdrav život-zdrava mladost". Otvaranju skupa prisustvovali su, takođe, Dejan Drakulić, donačelnik Opštine Vukovar iz Republike Hrvatske, Mirko Pušara, predsednik Opštine Bač, Mirko Cvetićanin, zamenik predsednika SO Apatin i visoki predstavnici ORVS Apatin, Petog centra za obuku Vojske Srbije iz Sombora i Policijske uprave Sombor. U otvoreni pravoslavni kamp je sa Kosova stigla i grupa pitomaca sa kojima je i Veroljub Petronić, savetnik predsednika Opštine Kosovske Mitrovice.

Prvog dana kampovanja, funkcioneru SPS dr Živoradu Smiljaniću je uručena prestižna povelja počasnog člana ekstremističkog Patriotskog fronta.

Patriotski front se u osnovi finansira iz budžeta SO Bačka Palanka i AP Vojvodine, a manjim delom od privatnih lica, pojedinih institucija i organizacija, odnosno donatora sa prostora Srbije i inostranstva, navodi se na sajtu tog udruženja, koje je osnovano 28. juna 2007. godine kao nevladina organizacija sa sedištem u Bačkoj Palanci.

22. maj 2012. (Srbska Akcija blog)

Duhovna, idejna i fizička sprema aktivista jesu bedemi na kojima treba čvrsto da stoji svaki nacionalni pokret. S tim u vezi, od počeka svog delovanja Srbska Akcija je ovakvo svoje viđenje političkog vojinstva svedočila insistirajući na neprestanom izgrađivanju svojih aktivista, što je do sada pokazalo rezultate u svakom pogledu. Svojom posvećenošću na fizičkoj spremnosti, kao i učešćima na takmičenjima u borilačkim disciplinama, poput MMA, naši borci su delom posvedočili jednu od naših lrilatica ("Sport, Zdravlje, Rodoljublje"), pozivajući i ostale rodoljube na takvo pregalaštvo. Sa tim u vezi, od skoro u srbskoj Prestonici postoji sjajan projekat koji će zasigurno biti prepoznat i sa oduševljenjem prihvaćen od strane srbskih rodoljuba. U pitanju je "Boot Camp Serbia", koji predvode mladi, obrazovani i posvećeni ljudi, koji svakako predstavljaju primer mladosti kakvu želimo u budućoj Srbiji, slobodnoj i ujedinjenoj. Dakle, Boot Camp je:

- Bazični vojni trening dostupan rekreativcima i sportistima

- Odličan način da dostignete vrhunac telesnih mogućnosti

- Praktičan, jer se odvija tokom cele godine, u otvorenom ili zatvorenom prostoru

- Zabavan, zato što je svaki zadatak drugačiji i još veći izazov od prethodnog

- Efikasan program koji angažuje sve velike mišićne grupe i pomaže sagorevanje velikog broja kalorija

I još...

21. oktobar 2010. (RSE)

Posle svedočenja dece koja su na ekskurziji u Sibiru, u organizaciji udruženja veterana "Patriotski front", učila da pucaju i bacaju bombe, reakcije nadležnih nema. U okviru konkursa za najbolji literarni rad, ovo udruženje pohvalio se uspomenama mališana iz Rusije na svom sajtu još pre dve godine. Istraživali smo ko je odgovoran, ali i koji roditelji svoju decu šalju na ovakve obuke?

Nebojšu Kuzmanovića, oca jednog od dečaka koji su putovali u Rusiju, našli smo u Bačkoj Palanci. U ovom gradu je i sedište organizacije Patriotski front, čiji je Kuzmanović član. Platu međutim prima kao načelnik Odeljenja za društvene delatnosti u istoimenoj opštini. Sina je u Sibir poslao da se uči tradicionalnim vrednostima. To što, u ovom slučaju, obuhvataju i svojevrsnu vojnu obuku, ne vidi kao problem: "Pa nisu oni pucali sa pravim oružjem, to nije bojeva municija nego ona… uopšte to nije pravo oružje."

Uz očiglednu roditeljsku podršku, gotovo iste utiske iz Rusije donose i devojčice. 

Generalni sekretar Patriotskog fronta Zoran Vranešević, međutim, tvrdi da se ta organizacija zalaže za borbu protiv poroka današnjice, kao što su droga i alkohol. U tome im pomažu ruske organizacije veterana, kao i one koje se bave patriotskim obrazovanjem mladih. "To je ruski program, pazite, koji je neprilagođen našim programima. Mi nemamo tu nameru, niti to radimo, niti smo to uradili. Niko normalan ne želi da izlaže svoje dete bilo kakvoj opasnosti, riziku, a kamoli ovome.U Rusiji smo bili posmatrači, videli smo, ali nisu svi kampovi takvi." Patriotski front je u Srbiji registovan kao nevladino udruženje. Iako postoji zakon koji uređuje pitanje njihovog osnivanja i eventualne zabrane, brojnost ekstremističkih grupa, koje su svoju snagu demonstrirale poslednjih nedelja u Beogradu i Italiji, pokazuje da primene nema.

U Ministarstvu omladine, kažu da oni sa tim nemaju nikakve veze.

Dok vlasti prebacuju odgovornost jedni na druge, Patriotski front planira nove kampove. Usled nedostatka novca, držaće se Srbije i okruženja, kaže Zoran Vranešević i odbacuje mogućnost zabrane njihove organizacije: "Sve stranke su zastupljene u Glavnom odboru ove organizacije. Ne možete optužiti nekoga za klerofašistu ko je član Demokratske stranke ili Demokratske stranke Srbije i sedi za istim stolom. Neću vam dati njihova imena zato što je to interna tajna. Jednostavno, cilj kampova je borba protiv poroka današnjice, droga, alkohol, nezdrav život i tako dalje. Iduću godinu i naredne godine baziraćemo na organizaciji kampova u Srbiji i okruženju. Konkretno ove godine smo već dogovorili sa Makedonijom, Češkom, sa Republikom Srpskom, Crnom Gorom. Jednostavno, takvo je bilo naše iskustvo u Rusiji tada, a deca kao deca, imaju svoje utiske”.

Kakve ljude možemo očekivati za desetak godina kada deca sa utiscima iz Rusije stasaju, budući da se i bez obuke sadašnje generacije dobro snalaze u primeni sile. Umesto da se vlasti i stučna udruženja oglase povodom još jednog u nizu primera koji pokazuje ravnodušnost u odnosu na prisutvo nasilja među mladima, i slučaj mališana na vojnim kampovima u Rusiji uglavnom prolazi nezapaženo.

Kampovanje... ludom radovanje.

***

Da rezimiramo priču o kampovanju:

Zlatiborsko kampovanje nije prvi takav slučaj, niti su njegovi učesnici i organizatori po prvi put u tome. Patriotski, vojni i verski način kampovanja u Srbiji postoji, sudeći po vesti iz 2010. najmanje još od 2008. godine, baš kao i konstantna i neprekinuta saradnja između ovdašnjih i ruskih patriota, veterana, nacionalista, militarista ili kako god već želite da nazovete ekipe privatnih vojnih plaćenika koji sve što rade, rade sa saznanjem da su državni organi o tome obavešteni i da neće reagovati, pa se čak na njih i pozivaju (u zlatiborskom i apatinskom slučaju direktno je prozvana Vojska Srbije).

U svemu (sa)učestvuju i neki od državnih funkcionera (od Bačke Palanke i Apatina, preko Kosovske Mitrovice, do Čajetine), barem što se tiče onih koji se ne kriju, a koliko tek ima onih čija se imena ne znaju... Jedan od glavnih organizatora kampa na Zlatiboru je čovek koji uopšte ne krije da je zastupnik navodnih interesa Ruske Federacije na teritoriji Republike Srbije - za šta u narodu postoji sasvim prigodna reč, koju i on sam obilato u poslednje vreme koristi. Taj isti, istovremeno slovi i za jednog od najgrlatijih protivnika aktuelnog kradikalskog režima.

Više je nego jasno da se sve vreme radi prvenstveno o deci organizatora ovakvih "kampovanja", i da su oni listom učestvovali u ratnim sukobima devedesetih godina. Nije, doduše, jasno da li su bili pripadnici regularne JNA (poput većine učesnika ratova u kojima Srbija nije učestvovala) ili paravojnih jedinica sa kojima - jelte - niko iz režima devedesetih tj. tih istih sada, nema ama baš nikakve veze. Uopšte.

Takođe je jasno da duži niz godina Srbijom špartaju, organizuju kampovanja i "edukativna" gostovanja u inostranstvu, takozvani i samozvani ruski instruktori, veterani, bajkeri, patriote - jednim imenom: plaćenici - i da su državni organi RS/RF i državne SPC/RPC o svemu itekako dobro obavešteni. Što se naše strane tiče, sve ovo ide na dušu kako kradikalima, tako i nacionalsocijalistima, ali i gospodi demokratama.

Šta još reći, kada se na sve ovo doda i podatak da je pre desetak godina, u nekoj šumi kraj Niša, grupa mladih ljudi organizovala šatorski kamp, u kome su nosili crne i maskirne uniforme, brijali glave, učili "lov na cigane" po šumi, ujutru uz podignutu ruku pozdravljali podizanje zastave Trećeg Rajha... O da, naravno da za to ne znate, jer su mediji sve to tada prećutali. Govorimo o postpetooktobarskim medijima, čisto da se razumemo. O tome ste mogli da saznate jedino u ličnom razgovoru, npr. sa ocem jednog od uhapšenih "kampera", koji je kukao kako mora da potegne sve svoje ex-julovske veze da mu sina "prebace iz Niš u Zabelu, da barem nauči neki zanat, jer će ga u Niš sve upropaste".

Konačno, celoga dana je postavljano pitanje na koje, oni koji pitaju, znaju da neće dobiti odgovor. Barem ne od ovih na vlasti. Pitanje glasi:

- Da li bi ministar Nebojša rasklopio zlatiborski boot-camp da jedan od glavnih organizatora nije bio čajetinski predsednik opštine Stamatović, koji je takođe jedan od članova Vrhovne komande nacional-patriotskog opozicionog bloka u najavi?

Silna se prašina digla oko učešća maloletne dece u ovoj kamp-ujdurmi, a da niko ne reaguje na stvarnu suštinu toga. OK, možda i na to da se u Srbiji uopšte nije prestajalo sa obukom paravojnih formacija, čak ni nakon 2000. godine, ali kako to da niko ne vidi glavnu stvar: militarističko-kleronacionalističko angažovanje svih mišićnih grupa i sagorevanje velike količine kalorija?!

Zaista nemate razloga da brinete, svi ti kampovi su odavno sklopljeni.

Na nečiju komandu.
Čisto sumnjam da je to bio Akakije.