"Vreme je za neko novo prosvetiteljstvo, za nove hodočasnike duha poput Dositeja Obradovića. I kada je govorio: knjige, braćo moja, a ne zvona i praporci, kao da je pred sobom imao ovo naše vreme okupirano raznim zvonima i praporcima i njihovim zveketom koji ništa ne znači."
- Aleksandar Vučić (na otvaranju Međunarodnog kongresa slavista u Beogradu, 22.08.2018)
Prevod ove izjave na običan srpski jezik, kojim govori većina stanovnika ove zemlje, glasi:
"Neki bi opet da zveckaju knjigama. Zvona, praporci i diplome u ruke, braćo moja, a ne knjige!"
3 u 1 |
Otkad je u srpske škole uvedena kleronauka kao (ne)obavezan predmet, zvona i praporci ne prestaju da landaraju a knjige se sve manje čitaju, štampaju u sve manjim tiražima (osim bestselera Šešelja, Mire Marković, Isidore Bjelice i Dragice Nikolić). Na fakultetima (i državnim i privatnim), skripte profesora su važnije od udžbenika. I ama baš svaka vlast je crkviugodna, bez izuzetka, a škole i bolnice sve više liče na kapele. Čak i tako mirišu.
Kada školska zvona jedna država zameni crkvenim, onda nema drugog ishoda do nedavne odluke da će sve sporne diplome (doktorati) preko noći biti legalizovane. Verovatno na isti način poput onih "vikendica" na Kopaoniku ili Savskom nasipu. Danas knjigu može da napiše i objavi svaka budala, i da to niko ne čita, al' diploma, master, doktorat... e, to je već nešto! Više nije ni smešan standardni odgovor kradikala-diplomca, na pitanje koliko ima još do kraja studija a on kao iz S-300 odvali: "Još tri rate!".
U Beogradu, danas, na ulici klipani psuju "majku ustašku" čoveku u kolima sa tablicama na kojima stoji ZA. Zaječar bre, stoko neuka, aman!
A onda se Glavni Kolovođa cele ove cirkusijade i partijske menažerije, duh iz mašine onepismenjavanja Srbije, kao šlag, na kraju pojavi na skupu lingvista i licemerno mudroseri pozivajući se na Dositeja Obradovića. Samo mu je još nedostajao šlogirani RTS komentator Aleksandar Stojanović sa svojom privatnom varijantom šetanja dalmatinskih imena kroz padeže (poslušati emisiju Radio Beograda "Srpski na srpskom").
Veliki Pomračitelj prvo sve zavije u mrak, pa onda sebe predstavi kao prosvetitelja, lučonošu.
"U neznanju je moć", reče Orvel.
SNS - srpski na srpskom.
U Srbiji, zemlji nemih školskih zvona i treštećih tamjanisanih praporaca, kad tad zazvoniće zvono za uzbunu pred totalnim raspadom svega što se ikada ovde zvalo organizovanim državnim ili društvenim sistemom.
Pitanje je da li će tada još neko ovde preostati da to čuje.
Ili pročita, svejedno.
Ili smo već sve to... žmureći prečuli?
No comments:
Post a Comment