Vulin St. Karavučić

I prestanite da nas učite kako govorimo i pišemo. Piši kao što je napisano, čitaj kao što 💣☠😠💥💀🐽☝??!

- A.Vulin, narodni neumotvorac i lektor praznovogovora

Kome se ova spodoba obraća:

- Opoziciji? Toga u Skupštini nema.

- Struci, lingvistima i nastavnicima? Ni toga nema u Skupštini.

- Građanima? Osim onih koji ovo gledaju na kradikalskim televizijama, čini se da je i tu omašio. Ali nije, jer ovakve idiotarije ekpresno brzo postaju viralne i dobijaju auditorijum višestruko veći od zbira kradikalskih nacifernzen cušauera.

Ako lupetanje (po običaju) služi da skrene pažnju sa (opet) neke kradikalske pizdarije ili lopovluka - misija ispunjena. Međutim, nekako ne liči na to, znajući o kome se radi. Vulin je dokazana prsotina i sa njim nikada niste načisto da li odrađuje domaći zadatak odvraćanja pažnje, još jednu u beskrajnom nizu hakslijevskih distrakcija, da li se opet svađa sa jednim od sebe unutar sve tesnije tintare, ili je jednostavno u pitanju činjenica da u vrhu kradikalske ekipe Vučića Uveoka sede samo oni koji predstavljaju apsolutnu negaciju sopstvenih demantija na argumentovanu kritiku i neoborive činjenice koje dokazuju da niko od njih nije "pod vinklu".

On ovo, najverovatnije, nije rekao namerno, zato što je to i takvo lupetanje jače od njega. I bilo koga drugog od njemu sličnih iz vladajuće bratije.

Samo mu je jezik (jer na njemu ima više vijuga) sevnuo brže od mozga - i ništa drugo.

Nije on svima dao do znanja koliko su kradikali glupi i neznalice, već koliko svi mi to isto treba da budemo. Postoji ogromna razlika između ta dva stanja, na koju fundamentalno treba obratiti pažnju čim ovakvi zinu.

Zar ne shvataš da je cilj Novogovora upravo u tome da smanji opseg mišljenja? Na kraju ćemo uspeti to da zlomisao postane doslovno nemoguća, jer neće biti reči kojima bi se mogla izraziti. Biti ideološki ispravan znači ne misliti - nemati potrebe da se misli. Biti ideološki ispravan znači biti nesvestan.

- Džordž Orvel "1984"

20190917 Piši kako ti govorim

20201227 Praznovogovor

20210119 bogojAVljenje

20210226 VULINIZACIJA: Piši kao što je napisano, čitaj kao što kaže

Osmi pokret

Patridiotizam bez granica:

Danas, na Fruškoj Gori, po prvi put (a kako bi drugačije) u istoriji...

Sastalo se sedam članova osam rodobuljivih pokreta em udruženja, da odigraju medveđe kolo. Ne da bi branili šumu od seče, već svetilje od čega god se već one brane. Čekaju još samo onog jednog, osmog iz preostalih pet, da stane na keca pa da okončaju listu. Do vaskrsa.

U Srbistanu, bez liste ste niko i ništa a sa listom ste... e, onda ste - Niko i Ništa.

Jer, samo nam još ovakve peruške fale pa da poletimo.

Da se zna.

I tačka.

Na patridiotizam i priključenije.

SIŠbre!

DODŽ

Domaća obična džukela (def.):

- ker, koji ništa drugo ne zna osim da laje na zvezde u strahu da mu ne padnu na glavu, dok glumi silu u dvorištu koje svojata i po kome rije, kenja, piša, besno arlauče preko ograde na prolaznike, gaji buve i krpelje... zakopava i vadi kosti i kosture; vlasnici ga uglavnom koriste dok im treba da plaši nepoželjne goste a na kraju ga najčešće izbace na ulicu kao šugavu i beskorisnu smetnju kada izgubi kompas pa krene da laje na njih

Corax ga je ovom karikaturom definitivno razvalio, do srži. Da mu je još samo vezao lancem nogu za zarđalu kašiku pobodenu u zemlju, više nikada i ništa o njemu ne bi morao da nacrta. O njemu i njegovima, iz gornje definicije.

Mada, i ovako je sve rečeno.

Ogoljeno.

Do koske.

Šugava mačka vlasti i Vulf-Šredingerov opozicioni miš

Bilo koja razmena pogleda na određeni politički problem i mogućnosti za njegovo rešenje između vlasti i opozicije ima delotvornost jedino ako se o svemu tome može, kroz demokratsku debatu, obavestiti najšira javnost i ako se na jačoj strani nalazi neko ko je spreman da sasluša i, razložnim argumentima, na kraju, možda i sasvim odbaci svaku kritiku koja je upućena (da ne pominjemo nestvarne situacije kada se nešto od kritičkih primedbi i usvoji). U Srbiji takva atmosfera, jednostavno, ne postoji: na sve primedbe vlast odgovara šablonskim frazama, tako da je javni govor, u kojem dominiraju agresivne režimske parole, postao kao ponavljanje religijskih mantri.

U tom kontekstu, od samog početka je bilo mučno, a sada je postalo zaista i nepodnošljivo pratiti najave famoznog „dijaloga vlasti i opozicije“. Reč je o besprizornom cirkusu i najnedostojnijoj šaradi kojom režim ponižava građane, opoziciju i samu državu.

O čemu se ovde radi!? Da li je toliko teško razumeti da se u demokratskom društvu moraju obezbediti uslovi za zastupljenost (a to znači stvarna prisutnost, a ne tek puka dopuštenost) svakog relevantnog mišljenja o važnim političkim sadržajima? Da li su principi demokratske političke kulture toliko neshvatljivi prosečnom razumu koliko i problem "tamne materije" ili Higsov bozon, pa da o njima treba da se, uz posrednike iz EU, razgovara, pregovara, nadmudruje, nadvikuje i sve to, na kraju, bez ikakvog rezultata? U tom smislu je pomenuti "dijalog" zaista farsa i ništa drugo.

- Srđan Milošević

Vulf-Šredingerov opozicioni miš je besmisaoni eksperiment, uobičajeno opisan kao paradoks, koji je osmislio zemunski nebeski mehaničar Aleksandar Vulf-Šredinger 1991. godine. Eksperiment ukazuje na ono što je on smatrao problemom briselske interpretacije kvantne politike (tj. politike stanja koja se bavi politikom čestica), primenjene na svakodnevne objekte i subjekte, podmete i priroke, a koji rezultuje sukobom sa zdravim razumom. U ovom eksperimentu se predstavlja da miš može biti i živ i mrtav, u zavisnosti od prethodnih nasumičnih događaja. Iako je prvobitni "eksperiment" bio imaginaran, slični principi su bili istraživani i korišćeni u praktičnoj primeni. "Mišji" paradoks je takođe često bio predmet teorijskih rasprava i interpretacija kvantne politike. Razvijajući ovaj eksperiment, Vulf-Šredinger je skovao termin uplitanje (nem. Verschränkung).

Vulf-Šredinger je svoj besmisaoni eksperiment prvobitno zamislio kao monolog-diskusiju u vezi PDV članka, koji je ime dobio gradeći akronim od imena svojih autora: Palma, Dačić-Ajnštajn i Vulin, 2012. godine. PDV članak je istakao čudnu prirodu kvantnih opozicija, u kojima elementi kvantnog političkog sistema (npr. punoletni/maloletni glasač, živ/mrtav glasač i dr.) mogu postojati kao kombinacija više stanja od kojih svako odgovara različitom mogućem ishodu. Preovlađujuća teorija, pod imenom briselska interpretacija, kaže da kvantni politički sistem ostaje u ovoj poziciji sve dok ne dođe u interakciju sa spoljašnjim svetom, ili bude posmatran od strane istog, pri čemu se opozicija "urušava" u jedno od mogućih određenih stanja. Ovaj eksperiment je pokazao da bi se sistem sa više čestica razdvojenih ogromnim udaljenostima mogao naći u takvoj opoziciji. Vulf-Šredinger i Dačić-Ajnštajn su razmenili pisma o Dačić-Ajnštajnovom PDV članku, u okviru kojeg je on istakao da će stanje "nestabilnog" bureta baruta, nakon izvesnog vremena, prerasti u opoziciju "i eksplodiranog i neeksplodiranog stanja".

Da bi ovaj problem bolje predočio, Vulf-Šredinger je opisao kako bi se moglo (u principu) stvoriti stanje opozicije u sistemu velikih razmera čineći ga zavisnim o čestici koja je bila u opoziciji. On je predložio scenario sa mišem stavljenim u zatvorenu kutiju, pri čemu bi život ili smrt miša zavisili o stanju radioaktivnog atoma, tj. da li se raspao i emitovao radijaciju ili ne. Prema Vulf-Šredingeru, briselska interpretacija implicira da "miš ostaje i živ i mrtav" sve dok se glasačka kutija ne otvori. Vulf-Šredinger nije imao nameru da to da miš može biti "i živ i mrtav" bude shvaćeno kao ozbiljna mogućnost; naprotiv, namera mu je bila da ilustruje apsurdnost postojećeg gledišta na kvantnu politiku. Kakogod, u Vulf-Šredingerovo vreme (koje naizgled beskonačno traje i dan-danas) razvile su se i unapredile mnoge druge interpretacije matematike kvantne politike od strane nebeskih mehaničara, od kojih neki poziciju "i živog i mrtvog” opozicionog miša vide kao prilično moguću (pa čak i poželjnu). S namerom da samo postane kritika na briselsku interpretaciju (koja predstavlja preovlađujuću ortodoksiju nakon 2000. godine), Vulf-Šredingerov miš će ostati besmisaoni eksperiment koji predstavlja kamen-temeljac modernih interpretacija kvantne politike. Nebeski mehaničari ga danas često koriste kao način za ilustrovanje i poređenje njenih jakih i slabih strana.

Od Vulf-Šredingerovog vremena pa do danas (što mu već tri decenije izađe na isto), razvile su se mnoge interpretacije kvantne politike koje su predlagale različite odgovore na pitanja postavljena od strane eksperimenta Vulf-Šredingerovog miša o tome koliko dugo opozicije traju i kada se (ili da li uopšte) "urušavaju".

- Briselska interpretacija

Najčešća interpretacija kvantne politike je briselska interpretacija. U teoriji briselske interpretacije kvantni politički sistem prestaje biti opozicija stanju društva i postaje ili jedno ili drugo nakon samog posmatranja sistema. Ovaj besmisaoni eksperiment čini očiglednom činjenicu da priroda merenja, ili posmatranja, nije dobro definisana u ovoj interpretaciji. Eksperiment može biti protumačen tako da znači da dok je kutija zatvorena, sistem istovremeno postoji kao opozicija stanja "raspadnuta država / mrtav miš” i "neraspadnuta država / živ miš"; kada se glasačka kutija otvori i nakon što se posmatranje desi, funkcija talasanja se "uruši" u jedno od ovih dvaju stanja.

Kakogod, jedan od glavnih naučnika koji se veže sa briselsku interpretaciju, Žozep Borel, nikada nije razmatrao posmatranjem indukovano "urušavanje" funkcije netalasanja, tako da Šredingerov opozicioni miš za njega nije predstavljao nikakvu zagonetku. Miš bi bio ili mrtav ili živ pre otvaranja glasačke kutije od strane "svesnog posmatrača". Analiza samog stvarnog eksperimenta je pokazala da je merenje (npr. d'Ontovim brojačem) dovoljno za "urušavanje" kvantne funkcije netalasanja pre bilo kojeg "svesnog posmatranja" merenja životnih funkcija miša. Pogled na slučaj iz ugla da se "posmatranje" desilo tek kada glasački listić iz jezgra biračkog tela udari u dno glasačke kutije se može razviti u teorije objektivnog urušavanja. Besmisaoni eksperiment zahteva "nesvesno posmatranje" detektora laži da bi se "uvećanje" javilo. Nasuprot tome, tzv. višeopoziciona interpretacija negira da se "urušavanje" ikada i dešava.

- Teorije objektivnog urušavanja

Prema teorijama objektivnog urušavanja, opozicije se uništavaju spontano (nezavisno od "spoljašnjih posmatranja"), i to kada se dosegne objektivni fizički prag (vremena, mase, temperature, ireverzibilnosti/neopozivosti itd.). Time se očekuje da se miš "smestio" u nedvosmisleno stanje mnogo pre samog otvaranja glasačke kutije. Ovo bi se moglo slobodno preformulisati u izraz da "miš posmatra samog sebe", ili da "okruženje posmatra miša" (a ne mačku).

Teorije objektivnog urušavanja zahtevaju modifikaciju standardne kvantne politike kako bi se opozicijama omogućilo to da mogu uništiti proces vremenske evolucije. Ovaj proces, poznat pod imenom dekoherencija, nalazi se među najbržim procesima dosada poznatim u kvantnoj politici.

Vulf-Šredingerov poznati eksperiment postavlja sledeće pitanje: "Kada u političkom sistemu prestaje postojanje opozicije, koja postaje jedno i drugo - i opozicija i vlast?"

Da li je neophodno/dovoljno da Šredingerov opozicioni miš bude posmatrač, ili njegovo postojanje u jedinstvenom dobro definisanom klasičnom stanju ipak zahteva drugog, spoljašnjeg posmatrača?

Nebihznaokasti.

- Srđan Milošević: O "dijalogu" vlasti i opozicije (Peščanik, 17.02.2021)
- Wikipedia: Šredingerova mačka

Ordenje

Sve je otišlo u krastavac onoga dana kada su vojvoda i serdar krenuli jedan drugome da naizmenično kače orden Zarđale kašike sa srebrenom žicom. A bilo je to pre Đurđevdana 2012, pa čak i pre Svete Petke 2008. Bilo je to onoga dana kada ih je Kum sve okupio na istom mestu, da im prenese šta Gazda od njih traži.

Toga dana su krenuli da ruše državu Srbiju tako što su rušili državu Jugoslaviju, i to onu koju je Ante Marković pokušao da izgradi. Ne Srbiju kao totem palanačke mitomanije, već Srbiju kao društvo koje bi moglo da postane uređeno. I zato je sada uneređeno, do guše. Bolje reći: preko glave.

Tri decenije kasnije, stigli su do podrumske ploče. Do samog temelja.

Kradikalska zarđala kašika (i ostale alatljike) je udarila u go kamen.

Svako dalje kopanje za cilj više nema rušenje, već zatiranje traga da je Srbija ikada postojila.

Jer Srbija njima više ne treba, i krenuli su da je svlače. Kao zmija, ili nešto drugo, bezobraznije. Ali istinito. Za razliku od devedesetih, kada su nesputano mahnitali, ovoga puta su to radili polako, duplo duže, natenane i kroz hiljadu sitnih pizdarija (kako je to opisao Milton Mejer, aludirajući na Gebelsovu hiljadu puta ponovljenu laž koja postaje istina). Koje su na kraju postale jedno ogromno - zlo.

Otkad je postao predsednik Stradije (šta god to stvarno značilo), Aleksandar Hister na sve strane deli ordenje, medalje, priznanja i ostale državne prinadležnosti. Bije, ne gleda gde udara. Tako se barem čini; ali, tako ipak nije: on namerno u masu svog "dekorisanog" bašibozuka povremeno ubacuje one (sve ređe) antiprotivne ne bi li u što većoj meri ne neutralisao (to je nemoguće, upravo zato što je on sam takav - nemoguć), već relativizovao i obesmislio svaki glas disonantan Njemu i Njegovima. Da obesmisli samo ordenje, i - konačno - državu u čije ime ga deli nevešto glumeći predsednika iste. Ta fora mu najbolje pali kada ovi što su protiv njega krenu da se međusobno ujedaju do iznemoglosti. I sve zbog nemoći da na vreme uvide i spreče ovu, u suštini, providnu prostačku i jeftinu taktiku koja može da pali samo u siledžijskim kvazidruštvima poput našeg.

Retki su, do sad, odbili ponuđeno ordenje i "priznanja" države koju su nam ukrali SNSPSPC kriminalci (Miloševićevi nacionalsocijalisti, Šešeljevi kradikali i poveća grupa vladika, podržani usijanim vojnim i policijskim tintarama) i omalterisali je sopstvenim ignorantskim bašibozukom, da spolja liči na monolit iako je iznutra šuplja; dublja od najdublje crne rupe.

Poslednja, najnovija koska bačena je na ovogodišnji Dan držAVnosti, dodelom medalje novinarkama državne i nedržavne televizije. Relativizovana nagrađena nedržavna novinarka, potom je namalana katranom i perjem od strane "svojih", tačno kako je i bilo planirano. Pa puštena niz vodu, da se opere ako može.

A toga dana je jedino bilo bitno da se u medijima ne priča o protestnom skupu ispred slabo prometnog ulaza u zgradu Vlade, na kome su okupljeni čitali imena 105 zdravstvenih radnika preminulih od i zbog pandemije Korone. Da se ne vidi položenih 105 ruža sa njihovim imenima i zapaljenih 105 sveća na stepeniku institucije koja bi trebalo da bude sluga naroda a ne obrnuto.
OK, to i još nekoliko od onih hiljadu... znate već čega.

Da sve bude kako je bilo planirano, dakle - nevidljivo, pobrinula se beogradska Gradska čistoća koja je odmah po okončanju protestnog skupa ekspresnom brzinom tornada pokupila sve ruže, sveće i poruke, i pobacala ih - u đubre.
I upravo tu su se zajebali, ovim poslednjim činom, koji je bio ravan izjavi rukovaoca ventila na gasnoj komori u Aušvicu da je "samo radio svoj posao". Nije ih toliko zajebala nagrađena nedržavna novinarka izjavom da je "orden primila i posvetila ga upravo onima čija su imena bila ispisana na 105 traka prikačenih za 105 ruža".

Zajebao ih je ovaj, što je "samo radio svoj posao".

Jer ga je uradio.

Svojim fizičkim prisustvom na licu mesta, u đubre je taj komunalac rukama bacio sećanje na ljude koji su spašavali tuđe živote do svog poslednjeg daha. To ga ne opravdava, baš kao ni onog "gasovođu", ali čak i najgori i najzatucaniji fanovi Aleksandra Histera znaju da to nije učinio taj radnik Čistoće, već onaj ko je celu Srbiju bacio na đubrište istorije i geografije - Vrhovni poglavar gradske i svih ostalih nečistoća. Greh bi bio ne obijati mu to o glavu svakoga dana do časa konačnog Velikog Pada, koji je mnogo bliži nego što se on nada.

Jer, sam je to tražio.

dan držAVnosti

Jutros, na Sretenje, ispuza mečka kradikalska iz Makronovog podruma. Sretne sebe u ogledalu i ugleda senku Dodika na zemlji (one iste od juče, zaljubljene u njega), opsova opozicionog mrmota pa se vrati u podrum.

Da odatle histeriše, kao što je i radio čitavog života.

I tako svaki dan, po prvi put u istoriji.

Deveta je godina kako Srbija više nije država - već držAVa.

Aleksandar Hister Prvi je Srbiju pretvorio u sopstvenu prćiju.

U sebe.

U Luja XIV od Kradikalstana.

U ludnicu.

Kakva nam je država, takva nam je i državnost.

držAVnost...

AVlentin

AVleksandar Hister je danas domaćin duple slave: vinogradarstvo mu je porodični biznis plus do ušiju je zaljubljen. U samoga sebe. Elemdaklem, ono otrcano "nije Dan zaljubljenih već Sveti Trifun" više ne stoji. Jer, danas je Sveti Vučić - i tačka. Bahus Napredni, po običaju ovdašnjem, predstavlja sve i svja; iliti, rečnikom modernih reklama, on je sve-u-1.

U sobi sa sobom.

Naljuti se na selo, pa polupa ogledala.

Da kojim slučajem nesrećnih istorijskih okolnosti (a kako bi drugačije ovde moglo da bude), na današnji dan On organizuje kontramiting po ugledu na onaj Miloševićev, okupljenom bašibozuku bi garantovano uputio sikter-poslanicu ljubavi koja bi glasila:

- Volim i ja sebe! A sad, svi na svoje vinogradarske zadatke. Ko zasluži, vodim ga u moj podrum.

Apropo tog vođenja u podrum, treba dodati i to da onaj ko zasluži, u isti neće biti odveden sa površine (kao što je to Makron njega privodio nekoliko puta), već iz sengrupa ispod podruma. Iz septičke jame u koju su Narcisoidni Egomanijak i njegovi cimeri sa odeljenja pretvorili ovu zemlju i zatrpali je svojim đubretom.

Sobom.

💗 vs. 🍇

Najveću glupost koju možete da napravite, tj. uslugu kradikalskoj bandi da učinite, jeste da se do iznemoglosti preganjate po fejsbuku oko toga koji je danas svetac: Trifun ili Valentin.

Danas je nedelja.

A večeras - svečani doček Dana državnosti države koja više ne postoji.

Kakva država - takav doček. Takva joj i državnost.

Naprednim korakom unazad

Na pitanje kako su 2003. godine tekli vojnički dani sadašnjeg ministra odbrane, dobili smo jednostavan odgovor.

Major Aleksandar Đurić, komandir čete:

Njegovi dani su tekli kao i kod ostalih vojnika, normalno, radio je sve ono što se očekivalo od njega, bez nekih privilegija, bez izdvajanja. Kao i ostali vojnici, prošao je proces opšte vojne obuke i stručne specijalističke obuke. Tokom služenja vojnog roka unapređen je prvo u čin razvodnika, a nakon toga u čin desetara. Ostavili smo ga za seme nekoga ko će narednim generacijama vojnika omogućiti da se lakše prilagode vojnoj sredini, nekoga ko će biti spona između nas starešina i vojnika. Sećam se Nebojše Stefanovića kao vojnika koji je pobeđivao na tim našim takmičenjima u četi na radu sa uređajima u okviru telekomunikacija.

Stariji vodnik I klase Ivan Kalušević, komandir odeljenja:

Isticao se dosta po pitanju veze. Dok sam izvodio obuku s vojnicima, na kraju obuke uvek pitam da li ima nekog da mu nešto nije jasno. Nikada nije podigao ruku da kaže meni nije jasno, nego je sačekao da se završi čas i onda bi mi prišao i rekao - ja bih voleo da mi objasnite to, to i to. To je i mene u tom trenutku čudilo, jer su to neke stvari koje smo mi komandiri znali, a njima vojnicima to nije bilo potrebno. Uvek je išao za korak napred od svih ostalih po znanju.

- Objektiv, rubrika NEWS 10.02.2021. (autor nepoznat, potpisan kao EKIPA OBJEKTIVA)

Ovako piše Objektiv, koji slovi za lično glasilo Redova Nebojše. Nameće se neodoljiv utisak da je dosadašnja politička karijera Nebojše iz Beograda samo ovlaš prilagođena i potom prepisana u vojničku bajku o Redovu Nebojši. Inače, osim štampane verzije, taj "članak" nije dostupan na internet stranicama Objektiva. Ko zna zašto je to tako...

Zakoračimo li dve nedelje unazad, ugazićemo direktno u:

Stefanović podržava uvođenje obaveznog vojnog roka: "Korak napred za bezbednost naše zemlje"

- b92, 28.01.2021. (izvor: Tanjug)

Ljudi moji, je li to moguće?

Ludnica, šta je ovo?

Kad je video ovaj tekst, Vulin pade u fras i odmah se obrati Ministarstvu SMB-sile.

U svom pismu on reče:

str.pov. vojna tajna

POZOR: Neprijatelj sluša!

Poštovani, dozvolite da se obratim. Kao što znate - a to odlično zna i prethodni ministar vojni - ja sam pre tačno dve godine odslužio prvi deo svog vojnog roka. U međuvremenu sam završio fakultet, i zato vam se obraćam sa molbom da svoj dug državi u potpunosti odužim, tj. vojsku doslužim do punog trajanja dosadašnjezakonski predviđenog vojnog roka. 

Unapred hvala.

S poštovanjem, vaš

padobranski general-razvodnik Aleksandar Vulin s.r.

p.s.

Ako može, voleo bih da to bude u mestu stanovanja ženine tetke, jer bi mi odgovaralo zbog smanjenja troškova pranja prljavog veša.

***

Ako ovi ljudi, navodno nekadašnje starešine guštera Nebojše, zaista postoje i ako je ovaj intervju zaista stvaran a ne (po toaletoidnom običaju) izmišljen, onda su njihove izjave još jedan u beskrajnom moru dokaza da je poltronizam osnovni postulat opstanka u "instituciji od najvećeg poverenja u Srbalja" tj. u kolikoj meri je Vojska Srbije potonula na dno ove septičke jame.

I, kao da im nije dosta, na tom se položaju dodatno ukopavaju.

Takvi odavno više ne nose ni SMB ni TPB uniforme.
Njima odgovara jedino kaki.

Stanje se pogoršava

Moram nešto da pojasnim, jer vidim da velika većina i dalje ne shvata sa čime ima posla. 

Naime, postoji jedan krug ljudi koji je shvatio da koristeći nasleđenu infrastrukturu kojom upravlja može sasvim lepo da živi od proizvodnje i trgovine drogom. Svoje proizvode oni čak ne moraju da prodaju domaćim kupcima već mogu da žive od izvoza istog po svetu. Na ovim prostorima im treba samo baza na kojoj ih niko neće dirati. To nediranje obezbeđuju apsolutno ludački nepovoljnim ugovorima za sopstvenu državu i narod koje potpisuju sa stranim kompanijama. Ne treba im stanovništvo. Obični smrtnici mogu i da nestanu, što se njihovog plana tiče.

Eliti nije bitno da li je ovde čist vazduh, voda ili zemljište jer oni zapravo žive na relaciji LA - La Vegas - Majami - Ženeva. Ovde dolaze samo da prekontrolišu proizvodne procese i realizuju transfer. Zbog toga se oni prema prirodnim dobrima svoje baze, koja su za obične smrtnike životno važna, odnose zajebantski, ignorantski i potpuno neodgovorno. Štaviše, uništavanjem prirodnih dobara zadovoljavaju interese stranom kapitalu koji im zbog toga ne dovodi u pitanje pravo da rukovode ovim prostorom. Na tim ludačkim projektima dodatno uništavaju i istrebljuju obične smrtnike (koji su im inače potpuni višak i smetnja), jer ih svakodnevno zadužuju da te svakojake tupsonske projekte smrtnici izvode zapravo svojim novcem koji pozajmljuju sa kamatom - a ne novcem koji je elita prikupila od droge. Iz tog razloga računi za komunalije i porezi rastu a mreža izvršitelja to ubira sve dok domaćin na koga se parazit nakačio ne crkne.

A to je i bio krajnji cilj.

Ovom dvostrukom pljačkom ljudi odlaze. Što reče Rambo, neki vani a neki ka nebu. U međuvremenu, domaćini raspravljaju o nekim od tako izgrađenih projekata da li su lepi ili nisu, ali svejedno jedan po jedan u koloni odlaze i ostavljaju prostor za bolje društvo. U tom procesu izgradnje društva za elitu na račun eliminisanja običnih ljudi, zarađuje se i dodatan novac preuzimanjem njihove imovine. Kada se taj proces potpuno završi, elita će imati na raspolaganju sve. To će društvo za njih biti zaista bolje. A kao što znamo, bolje nije uvek bolje za sve.
- Kapetan Baldo (Facebook, 07.02.2021)

Kažu tviteraši: "On toliko želi da bude Zoran Đinđić."

Naivnog li sveta - on želi da bude sve samo ne Zoran Đinđić, i zato toliko luduje.
Zna Vučić savršeno dobro da je Zoran Đinđić imao svog Dačića, Šešelja, Nikolića i Vučića. I on ima svog (istog) Dačića, Šešelja i Nikolića. Njegov problem je u tome što se on panično boji - svog Vučića.

Sve što se ovih dana "dešava" oko kriminalne bande Partizanovih navijača (koja je, po prepodobnom Vulinu, htela da bude "novi zemunski klan"), već smo videli 2002/2003: prisluškivanja, praćenja, pokušaji atentata, egzekucije, otmice, državni udari na Državatosamja... pa onda opprcgevezenzajn - Radujko. Čim krene da baljezga o organizovanom kriminalu koji se navrzao na njega, uleti i neki kapitalac "bivših" - Vesić, Beba, Kole, Mali, Zmihajlovićka, Dinkić, Đurić, Čomićka, Čeda, Čanak, Velja, Beko, Knežević... Radujko, kao i buljuci palanačkog bašibozuka iz ekipe istih.

Ne znam na šta je tačno mislio kada je onomad odvalio da "zna kako će da okonča", ali siguran sam da nije mislio na ono što su svi tada prvo pomislili.

Osim svog Vučića, koga se boji najviše na svetu, Vučić se kao zec boji i onog jednog, preostalog, zaostalog (ili kakogod nazvan bio) građanina Srbije koga ama baš nikako ne može da kupi. Zbog koga ne može da spava, trza se, 25h dnevno radi to što radi, balavi u mikrofone, pada u fras pred kamerama i vodi beskrajne monologe na TV duelima sa samim sobom.

Mokri u krevet, jer "ko sa decom spava popišan se budi".

A spava - sam.

Kviz "Facts Don't Matter" funkcioniše otprilike ovako:

- Izvini Arture, tvoj odgovor zapravo jeste tačan, ali Pol je svoj stav uzvikivao glasnije tako da je on u pravu. A ekstra bonus ide i Sju jer je bila uvređena tvojim odgovorom.

- Žao mi je, Dženet, iako je tvoj odgovor bio tačan, Volter u njega ne veruje, što znači da su to lažne vesti.

Jer - činjenice nisu bitne.

Tako funkcioniše i ova država kriminalaca, koju opisuje Kapetan Baldo na početku teksta. Nisu bitne ni činjenice niti to što ih (skoro) svi znamo i vidimo, već je samo bitno ko je glasniji, da li mu je istinom povređena sloboda nepovređivanja istom, da li u nju veruje i da li je sve što vidimo i osećamo oko nas samo jedan veliki Dnevnik u pola osam koji neprekidno traje trideset godina, u kome se stalno vrte iste vesti i snimci a spikeri samo menjaju fotelje po uglovima studija. I po koju frizuru.

Ova suluda država funkcioniše poput Slagalice u kojoj nisu bitni tačni odgovori već samo ono što na ekran izbace voditeljka, urednik ili supervizor kviza. Nisu bitne ni laž ni istina, već je bitan samo kviz.
Slažalica.

Lektira:

- Ljubodrag Stojadinović: Hapšenje među prijateljima (Peščanik, 05.02.2021)

- Dejan Ilić: Spektakl za 100 dana Vlade (Peščanik, 05.02.2021)

- Vulin: Utvrdićemo motive zbog kojih su posedovali snajper, Vučić ugroženiji nego što je bio (Danas, 06.02.2021)

- Dejan Ilić: 12. mart osmog februara (Peščanik, 09.02.2021)

Daska

Priču o tome kako su "arapski investitori tražili da spomenik Stefanu Nemanji umesto krsta ima mač" slobodno možemo okačiti (sada već poslovično, po Vučiću) - mačku o rep. Ono što se mora znati je sledeće:

1. Kako to Vlada Stanković, vizantolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže - sa mačem u ruci Stefan Nemanja je predstavljen kao buntovnik i divljak koji krši vizantijske šlemove (carstvo). Doduše, profesor ne kaže da se St.N. daleko više ogrešio (i to mačem, a ne samo krstom) o bespomoćne bogumile nego do zuba naoružanu Vizantiju, ali to sada nije važno...

2. Autor spomenika Aleksandar Rukavišnjikov je iz Rusije

3. Ruska patrijaršija je u konstantnom sukobu sa Vaseljenskom (smeštenom u "Carigradu" tj. Istambulu iliti nikad prežaljenom Konstantinopolju), tako da aktuelni (neo)srboslavci još jedared dobro dođu kao zgodna moneta za potkusurivanje između onih koji se nadmeću oko prava na duše pravoslavnih vernika.

4. Vizantijsko carstvo više ne postoji + Ruska imperija je itekako živa = znajući koliki je Vučić poltron moćnih i silnih, a gazitelj niščih, sve je manje mesta čuđenju.

5. Priča o razbucavanju Vizantije dobro dođe kao još jedan fantazmagorični "argument" u prilog ovdašnjoj mitomaniji aktuelnog prekrajanja istorijskih činjenica i istine.

Kradikali danas mogu da rade šta hoće, pa i da Stefanu Nemanji u ruke stavljaju šta god im padne na pamet a da pritom niko ne reaguje. Zar ste očekivali od naroda i njegove javnosti koja u debelom procentu idiotizma veruje da je AV lično izmislio vakcinu protiv korone, da ustane i kaže "Alo bre, ne lažite, nije bilo tako"?!
Nema šanse.

Nego, kad su već arapska investitorska braća em prijatelji "tražili" da se krst makne iz desnice ruke, kako to da ama baš niko nije video da krst zapravo i dalje postoji na spomeniku - tj. da taj isti Stefan Nemanja A.K.A. Sveti Simeon desnom nogom gazi kruciformu (i to pozlaćenu) na šlemu vizantijskom?

Hrišćanski svetac, a nogom gazi krst?
Odma' se vidi da je to arapsko maslo, babemi.

To, brat Rus nikada ne bi.

I zar sve to zarad samo jednog - da se pučanstvo ne doseti i pita ono što bi svako normalan pitao:

Kad već ovo čudo od spomenika košta toliko, koliko li tek onda košta budalaština zvana Savski trg i koliko će tek koštati nanknadne popravke i prepravke arhitektonskih i komunalnih idiotarija i grešaka... možda i ne baš tako slučajnih?

Nivelacija na Savskom trgu, odvodnjavanje Beograda na vodi, oranje Skadarlije, kockanje na Trgu Republike, brdo-pobegulja u Grdeličkoj klisuri, denivelacija puta Batočina - Kragujevac... niz nastavite sami, ionako je beskonačan.

I obavezno po daska, uz svaku stavku.

Te daske nam dođu gratis, kao mali znak pažnje za ćutanje na sve do sad pokradeno, uništeno i izopačeno.
Ovi pljačkaši, pirati, maroderi su Srbiju poćerali po gusarskoj dasci poodavno. Sada smo samo na njenom kraju.

Ova vlast nam jasno poručuje da nam garantovano fali neka daska, čim ih toliko trpimo.

- Vizantolog Vlada Stanković: Stefan Nemanja je bez krsta predstavljen kao paganin (Danas, 27.01.2021)

- Ljubodrag Stojadinović: Podanici spomenika (Peščanik, 02.02.2021)