Zlo o.d.

Deder da malo preuredimo gornju sličicu:

Pregovori sa manjim zlom vode jačanju i ukorenjivanju manjeg zla.

Manje zlo zahteva manje radikalan odgovor i manje radikalno iskorenjivanje.

Manje zlo nije ljudsko pravo.

Poštovana opoziciona i "opoziciona" gospodo&drugovi, sestre&braćo, neki od vas (čitaj: skoro svi) više od decenije nikako da ovo gornje shvate, da se manjim zlom ne pregovara niti se bira - isto kao ni veće, jer zlo je zlo. Ako nema izbora, nema ni glasanja. Nije to nikakvo ni pravo niti obaveza, već nasuprot. Veće zlo je nekada bilo manje, manje zlo nikada neće prestati da to bude, težiće da postane veće i to je istorijski dokazana neminovnost zakona i principa po kojima funkcioniše ljudsko društvo.

Zlo je postalo jedan od najunosnijih i najisplativijih biznisa modernog sveta, najveće ortačko društvo manjeg i većeg, vlasti i opozicijie, države i crkve, naših i njihovih, levih i desnih... i Srbija i Svet.
Zajebite više to podilaženje (trenutno) Vučićevim gasačima uz pomoć pogane vučićevske retorike, jer će oni glasati za originalnog njega sve dok ne ode sa vlasti; tako ćete samo (ponovo, po ko zna koji put) od sebe oterati sve manje brojne one koji bi glasali za vas.
I tačka.
Nikakvo dalje objašnjavanje, nakon svega nije potrebno.
A i bilo bi zaista besmisleno bilo šta više objašnjavati bezobraznicima.

I budale su ukapirale.

PG18+

Počela Skupština danas. Konačno.

Sklanjajte decu što dalje od malih ekrana vaših teve prijemnika.

Povedite računa, svaka od nacifrekventnih televizija ima svoj rijaliti na granici pornografije: Hepi ima Parove, Pink ima Zadrugu, B92 ima vesti, Prva ima Zvezde Granda a RTS ima Skupštinu.

Bezmalo četiri meseca nakon izbora, Aleksandar Vučić je izabranim narodnim predstavnicima (...) dopustio da uđu u instituciju koja mu ni po kom osnovu ne pripada niti mu je dozvoljeno da se u njen rad i postojanje meša. Ali, otkud bi On to mogao znati? Pa On je samo pravnik, a leto je...

Prvo poluvreme konstitutivne sednice obeležio je uvodni govor Vladete Jankovića, koji kao najstariji poslanik aktuelnog saziva predsedava Parlamentom do izbora predsednika i ostalih drugova organa. Afterparty je obeležio mahniti Milenko Jovanov, šef poslaničkog kluba kradikala, koji nije mogao da suzbije svoje zgražanje nad ponašanjem Vladete Jankovića "koji je, samo zahvaljujući datumu u krštenici, skupštinski mikrofon zloupotrebio za politički govor"... Jok, da nije možda trebalo je da ga koristi za poljoprivredni ili pečenjarski?

Funfact: Janković i Jovanov su bili članovi koštunjavog DSS-a, prvi do 2014. a drugi do 2015. godine. Drugi se sada pokradikalio, prvi je bio ambasador u vreme Tadićevog i Nikolićevog vakta. Stari su to znanci.

No, da ne bi smo relativizovali Jankovićev govor podsećanjem na politički background onih koji su danas razmenjivali uvodnu paljbu, evo snimka ključnog dela koji precizno opisuje suštinu zla u kome danas živimo upravo zahvaljujući Kolovođi pljačkaške bande koja je od Narodne Skupštine Republike Srbije i svih ostalih državnih institucija na svim nivoima do skupštine stanara zgrade napravila - ludnicu.

Zato Koraksova karikatura.

Priča se da je kradikalski podmladak tokom današnjeg prenosa više puta kolektivno padao u fras (u šupi), nespreman da sluša govor Vladete Jankovića na otvaranju Narodne Ludnice. Ili Farme. Ili Parova. Ili Zadruge. Ili Vesti. Ili Zvezda Granda. Ili Čegagodvećbilo.
Istina boli, naročito ako te od malih nogu lažu da te ne lažu.

Nastavak školskog programa - sutra, od 10 sati. Onlajn.

Posred letnjeg raspusta...
Svašta.

Pera

Danice, deder reci šta vidimo na ovoj slici?
Nemaš pojma, šta god da si pomislila.

Petričićeva karikatura bi bila još preciznija kao dijagnoza stanja ovdašnjeg političkog sistema da je spustio Vučića ispod Č&Č sabotera, ali da on tom testerom seče stablo ispod sebe. Poput kolege detlića.

Da ima imalo zdrave pameti, Aleksandar Vučić bi shvatio da sečenjem grane opoziciji (kao da im nije dosta šta i kako rade) zapravo samom sebi seče to drvo na koje se (zajedno sa ostalima) popeo glumatajući da je na nebesima, a ne na zemlji. Važi kako za opoziciju tako i za "opoziciju", podjednako.

Da ima, ali nema.

Dokazano u praksi.

Sve bi bilo drugačije da je Pera otišao pravo u policiju?

Ne bi.

Da se ne zanosimo.

***

Deluje nejasno kako je moguće da Šizoje toliko dugo bije glavom o zidove (koje dobrim delom sam podiže oko sebe i svih nas) bez ikakvih vidljivih posledica. Deder da vidimo šta nauka ima da kaže na tu temu - ornitologija posebno, ako u obzirom uzmemo grabljivopreletački karakter na kome je sazdana kradikalska ekipa lešinara:

Prosečan detlić besomučno udari kljunom u drvo od 8000-12000 puta u toku dana, silom koja je 1200 puta veća od gravitacione. Kako ove ptice ne zadobiju ozbiljne povrede, niti imaju glavobolje?

Kako se obično priroda za sve pobrine tako je detlića obdarila brojnim karakteristikama tako osmišljenim da zaštite njegov malen i gladak mozak. Za razliku od većine drugih ptica čije su lobanje krhke, detlić ima veoma snažnu lobanju od koštanog tkiva sunđeraste strukture i velike gustine koje je neravnomerno raspoređeno, odnosno najviše je koncentrisano na čelu i potiljku. Za razliku od ljudskog mozga koji pluta u likvoru, mozak detlića je čvrsto zatvoren u lobanji sa vrlo malo cerebrospinalne tečnosti, što znači da mozak detlića nema prostora za kretanje i zahvaljujući tome sila pri udaru se ravnomernije prenosi na veću površinu. To je verovatno najvažnija karakteristika koja pomaže detliću da izbegne potrese. Kompjuterske simulacije su pokazale da 99,7% energije od udarca u drvo apsorbuju jaki vratni mišići i spovode u telo dok zanemarljivih 0,3% utiče na mozak.

Građa kljuna takođe ima veliku ulogu u ublažavanju udara. Spoljno tkivo gornjeg kljuna je duže od donjeg dok je struktura donjeg kljuna jača, pa se sila prenosi na donji deo lobanje a zatim u telo. Osim toga kljun i lobanja su povezani elastičnim hrskavičavim tkivom koje značajno amortizuje udarac. Kako ova energija greje mozak, detlići kucaju u kratkom rafalnom intervalu nakon koga prave pauzu da bi se mozak ohladio.

- Medias, 10.04.2017.

Da li se između Šizojevih ušiju nalazi malen i gladak mozak ili nešto drugo, ornitologija ne daje odgovor. Jasno je da ni cenzusnih 3 a kamoli 0,3% na "to" ne utiče. Svejedno, štagod bilo, svakako je od silnog treskanja pregrejano do usijanja i pitanje je da li se uopšte može ohladiti.

Ne može.

Da se ne zanosimo.

Eto, i to smo rešili.

Šugava mačka vlasti i Vulf-Šredingerov opozicioni miš

Bilo koja razmena pogleda na određeni politički problem i mogućnosti za njegovo rešenje između vlasti i opozicije ima delotvornost jedino ako se o svemu tome može, kroz demokratsku debatu, obavestiti najšira javnost i ako se na jačoj strani nalazi neko ko je spreman da sasluša i, razložnim argumentima, na kraju, možda i sasvim odbaci svaku kritiku koja je upućena (da ne pominjemo nestvarne situacije kada se nešto od kritičkih primedbi i usvoji). U Srbiji takva atmosfera, jednostavno, ne postoji: na sve primedbe vlast odgovara šablonskim frazama, tako da je javni govor, u kojem dominiraju agresivne režimske parole, postao kao ponavljanje religijskih mantri.

U tom kontekstu, od samog početka je bilo mučno, a sada je postalo zaista i nepodnošljivo pratiti najave famoznog „dijaloga vlasti i opozicije“. Reč je o besprizornom cirkusu i najnedostojnijoj šaradi kojom režim ponižava građane, opoziciju i samu državu.

O čemu se ovde radi!? Da li je toliko teško razumeti da se u demokratskom društvu moraju obezbediti uslovi za zastupljenost (a to znači stvarna prisutnost, a ne tek puka dopuštenost) svakog relevantnog mišljenja o važnim političkim sadržajima? Da li su principi demokratske političke kulture toliko neshvatljivi prosečnom razumu koliko i problem "tamne materije" ili Higsov bozon, pa da o njima treba da se, uz posrednike iz EU, razgovara, pregovara, nadmudruje, nadvikuje i sve to, na kraju, bez ikakvog rezultata? U tom smislu je pomenuti "dijalog" zaista farsa i ništa drugo.

- Srđan Milošević

Vulf-Šredingerov opozicioni miš je besmisaoni eksperiment, uobičajeno opisan kao paradoks, koji je osmislio zemunski nebeski mehaničar Aleksandar Vulf-Šredinger 1991. godine. Eksperiment ukazuje na ono što je on smatrao problemom briselske interpretacije kvantne politike (tj. politike stanja koja se bavi politikom čestica), primenjene na svakodnevne objekte i subjekte, podmete i priroke, a koji rezultuje sukobom sa zdravim razumom. U ovom eksperimentu se predstavlja da miš može biti i živ i mrtav, u zavisnosti od prethodnih nasumičnih događaja. Iako je prvobitni "eksperiment" bio imaginaran, slični principi su bili istraživani i korišćeni u praktičnoj primeni. "Mišji" paradoks je takođe često bio predmet teorijskih rasprava i interpretacija kvantne politike. Razvijajući ovaj eksperiment, Vulf-Šredinger je skovao termin uplitanje (nem. Verschränkung).

Vulf-Šredinger je svoj besmisaoni eksperiment prvobitno zamislio kao monolog-diskusiju u vezi PDV članka, koji je ime dobio gradeći akronim od imena svojih autora: Palma, Dačić-Ajnštajn i Vulin, 2012. godine. PDV članak je istakao čudnu prirodu kvantnih opozicija, u kojima elementi kvantnog političkog sistema (npr. punoletni/maloletni glasač, živ/mrtav glasač i dr.) mogu postojati kao kombinacija više stanja od kojih svako odgovara različitom mogućem ishodu. Preovlađujuća teorija, pod imenom briselska interpretacija, kaže da kvantni politički sistem ostaje u ovoj poziciji sve dok ne dođe u interakciju sa spoljašnjim svetom, ili bude posmatran od strane istog, pri čemu se opozicija "urušava" u jedno od mogućih određenih stanja. Ovaj eksperiment je pokazao da bi se sistem sa više čestica razdvojenih ogromnim udaljenostima mogao naći u takvoj opoziciji. Vulf-Šredinger i Dačić-Ajnštajn su razmenili pisma o Dačić-Ajnštajnovom PDV članku, u okviru kojeg je on istakao da će stanje "nestabilnog" bureta baruta, nakon izvesnog vremena, prerasti u opoziciju "i eksplodiranog i neeksplodiranog stanja".

Da bi ovaj problem bolje predočio, Vulf-Šredinger je opisao kako bi se moglo (u principu) stvoriti stanje opozicije u sistemu velikih razmera čineći ga zavisnim o čestici koja je bila u opoziciji. On je predložio scenario sa mišem stavljenim u zatvorenu kutiju, pri čemu bi život ili smrt miša zavisili o stanju radioaktivnog atoma, tj. da li se raspao i emitovao radijaciju ili ne. Prema Vulf-Šredingeru, briselska interpretacija implicira da "miš ostaje i živ i mrtav" sve dok se glasačka kutija ne otvori. Vulf-Šredinger nije imao nameru da to da miš može biti "i živ i mrtav" bude shvaćeno kao ozbiljna mogućnost; naprotiv, namera mu je bila da ilustruje apsurdnost postojećeg gledišta na kvantnu politiku. Kakogod, u Vulf-Šredingerovo vreme (koje naizgled beskonačno traje i dan-danas) razvile su se i unapredile mnoge druge interpretacije matematike kvantne politike od strane nebeskih mehaničara, od kojih neki poziciju "i živog i mrtvog” opozicionog miša vide kao prilično moguću (pa čak i poželjnu). S namerom da samo postane kritika na briselsku interpretaciju (koja predstavlja preovlađujuću ortodoksiju nakon 2000. godine), Vulf-Šredingerov miš će ostati besmisaoni eksperiment koji predstavlja kamen-temeljac modernih interpretacija kvantne politike. Nebeski mehaničari ga danas često koriste kao način za ilustrovanje i poređenje njenih jakih i slabih strana.

Od Vulf-Šredingerovog vremena pa do danas (što mu već tri decenije izađe na isto), razvile su se mnoge interpretacije kvantne politike koje su predlagale različite odgovore na pitanja postavljena od strane eksperimenta Vulf-Šredingerovog miša o tome koliko dugo opozicije traju i kada se (ili da li uopšte) "urušavaju".

- Briselska interpretacija

Najčešća interpretacija kvantne politike je briselska interpretacija. U teoriji briselske interpretacije kvantni politički sistem prestaje biti opozicija stanju društva i postaje ili jedno ili drugo nakon samog posmatranja sistema. Ovaj besmisaoni eksperiment čini očiglednom činjenicu da priroda merenja, ili posmatranja, nije dobro definisana u ovoj interpretaciji. Eksperiment može biti protumačen tako da znači da dok je kutija zatvorena, sistem istovremeno postoji kao opozicija stanja "raspadnuta država / mrtav miš” i "neraspadnuta država / živ miš"; kada se glasačka kutija otvori i nakon što se posmatranje desi, funkcija talasanja se "uruši" u jedno od ovih dvaju stanja.

Kakogod, jedan od glavnih naučnika koji se veže sa briselsku interpretaciju, Žozep Borel, nikada nije razmatrao posmatranjem indukovano "urušavanje" funkcije netalasanja, tako da Šredingerov opozicioni miš za njega nije predstavljao nikakvu zagonetku. Miš bi bio ili mrtav ili živ pre otvaranja glasačke kutije od strane "svesnog posmatrača". Analiza samog stvarnog eksperimenta je pokazala da je merenje (npr. d'Ontovim brojačem) dovoljno za "urušavanje" kvantne funkcije netalasanja pre bilo kojeg "svesnog posmatranja" merenja životnih funkcija miša. Pogled na slučaj iz ugla da se "posmatranje" desilo tek kada glasački listić iz jezgra biračkog tela udari u dno glasačke kutije se može razviti u teorije objektivnog urušavanja. Besmisaoni eksperiment zahteva "nesvesno posmatranje" detektora laži da bi se "uvećanje" javilo. Nasuprot tome, tzv. višeopoziciona interpretacija negira da se "urušavanje" ikada i dešava.

- Teorije objektivnog urušavanja

Prema teorijama objektivnog urušavanja, opozicije se uništavaju spontano (nezavisno od "spoljašnjih posmatranja"), i to kada se dosegne objektivni fizički prag (vremena, mase, temperature, ireverzibilnosti/neopozivosti itd.). Time se očekuje da se miš "smestio" u nedvosmisleno stanje mnogo pre samog otvaranja glasačke kutije. Ovo bi se moglo slobodno preformulisati u izraz da "miš posmatra samog sebe", ili da "okruženje posmatra miša" (a ne mačku).

Teorije objektivnog urušavanja zahtevaju modifikaciju standardne kvantne politike kako bi se opozicijama omogućilo to da mogu uništiti proces vremenske evolucije. Ovaj proces, poznat pod imenom dekoherencija, nalazi se među najbržim procesima dosada poznatim u kvantnoj politici.

Vulf-Šredingerov poznati eksperiment postavlja sledeće pitanje: "Kada u političkom sistemu prestaje postojanje opozicije, koja postaje jedno i drugo - i opozicija i vlast?"

Da li je neophodno/dovoljno da Šredingerov opozicioni miš bude posmatrač, ili njegovo postojanje u jedinstvenom dobro definisanom klasičnom stanju ipak zahteva drugog, spoljašnjeg posmatrača?

Nebihznaokasti.

- Srđan Milošević: O "dijalogu" vlasti i opozicije (Peščanik, 17.02.2021)
- Wikipedia: Šredingerova mačka

Srećna im nova godina

Neposredno pred novogodišnje praznike, izabrano je nekoliko pomoćnika i državnih sekretara u ministarstvima u Vladi, što je prošlo neopaženo. Izborom Jasmina Hodžića iz LDP-a i Olene Papuge iz LSV-a, može se zaključiti da su osim Aleksandra Šapića, u Vladu ušli Čedomir Jovanović i Nenad Čanak, koji su se sve vreme predstavljali kao opozicija.

- Čeda, Čanak i Šapić u Vladi Srbije (Direktno, 02.01.2021)

Očekivano - šta tu ima da ne bude jasno.

Jasno?

Jasno.
Toliko o učešću na prošlogodišnjim parlamentarno-koronarnim izborima.

Toliko o bojkotu istih.

Zar je iko ozbiljan i razuman ovde makar na trenutak pomislio da će Vrhovna Bitanga (VB - Veliki Brat) popustiti pritiscima i raspisati u 2021. vanredne parlamentarne izbore, jer mu je presela izborna kalkulacija sa smanjenjem cenzusa i nepreskakanjem istog od strane kućnih ljubimaca iz "opozicije"? Otkud bilo kome, ko ovde živi i prisilno preživljava ovo ludilo, primisao da je Vučić nezadovoljan izbornim rezultatom svojih miljenika, poplašen kritikama koje dolaze (prvenstveno) sa Zapada, da mu se zbog toga drma podrška većine svetskih sila pa (shodno) tome i lokalna vlast širom obora u koji je pretvorio Srbiju? Pa šta će nam veći dokaz demokratičnosti vlasti koja u svoja nedra prima čak i one za koje narod neće ni troprocentno da glasa, ta velikodušnost i širina srca Vođe koji ima toliko velike uši da hoće da sasluša (i čuje!) sve pa i one ispod tri posto što ne glasaše za njega?! Naročito one koji su osvojili glasova manje nego što im je bilo potrebno potpisa za podnošenje izborne liste. One, koji nisu ušli u Parlament ali jesu u Vladu, i tako su postali daleko jeftinija potrošna roba od celofana ili šarenog kolačarskog papira u koji je Napoleon Vučić upakovao ovaj privid vaskolikog života na Farmi.

Naravno da će "pritiskači" ovo gromoglasno podržati, jer to je pravi potez koji dokazuje da stabilokratija nema alternativu. A i šta ih košta da, pored onih u opoziciji koji zaista jesu ispostava FSB, oblate i ostale koji ionako neće da se igraju u pesku sa Podržanim. Eto, Rusi na te idiotarije ćute, što znači da tu "mora da ima nešto". Naravno da ima, kao i obično, ali ne to što bi se reklo na prvi pogled.

A ima i bezobrazluka, poput ove idiotske novogodišnje čestitke iz današnjih Novosti, koju (navodno) čitaocima poklanja Delegacija EU u Srbiji. Šta, kao, nagrađena fotka na kojoj su "penzosi u kupovini od 3 do 6 sabajle" - evo, na, poklanjamo vam pa gledajte na šta ste ličili (i još uvek ličite), a znate i zahvaljujući kome? EUroblam, pa još u Sputnjiknovostima?

Štos nije u poruci fotografije već u poruci čestitke, kapirate?
Čovek u fokusu... deplasirano, do bola i nazad.

Mršbre.

Oni koji ne nude "stabilnost" u ova koronarna vremena, nisu poželjni ni ovde ni tamo. Doduše, ni sami se nisu pretrgli da ponude nešto - ne drugo, već Drugačije. Čeda i Čanak su to ionako blagovremeno relativizirali, diskreditovali pa budzašto rasprodali - da se neko ne doseti i pokvari biznis. Što da se ovi drugi znoje. Međutim, nema to veze ni sa Rusima, ni sa Amerima, Kinezima, Arapima i ko zna kime sve još, već samo sa onim što je u našim glavama. Dobro, neki imaju više u džepovima nego u tintarama, ali to smo apsolvirali 24. decembra protekle godine, ne vredi više gubiti vreme i živce na njih.

Jer: važno je učestvovati u prazniku demokratije.

A posle - Deda Mraz deli poklončiće, da preživimo do sledećeg praznika.

Njima rešenja, nama čestitke. Svakome po zasluzi.

Zna se.

DS

Apel lidera Dveri Boška Obradovića da vernici usred pandemije koronavirusa idu u crkvu i prisustvuju vaskršnjim bogosluženjima naišao je na razumevanje u DS:

"Ukoliko bi se poštovalo sve ono što propisuje medicinska nauka, ne vidim razlog da se vernicima uskraćuje pravo na duhovne potrebe. To podrazumeva korišćenje mera zaštite i držanje fizičke distance. Ne može da se ignoriše ono što država propiše, ali je pitanje da li država to što propisuje donosi u skladu sa Ustavom. Mora da donese mere u interesu svih građana. Treba poslušati i ono što kaže vladika Grigorije da ne treba da iskušavamo i svoju veru i boga, već da se ponašamo onako kako kaže medicinska nauka."

- Dragana Rakic, potpredsednica DS (NovaS, 12.04.2020)

Potpredsednici Dragani podhitno neka neko objasni da ono DS znači "Demokratska stranka" a ne "Dveri Srbske". Demokratska, a ne teokratska. Ili, možda, ona zna nešto što mi ne znamo?

Da su oba tumačenja skraćenice DS pozvala vlast na ukidanje ograničenja kretanja svim građanima, ili pozvala sve građane da ne poštuju isto - a ne samo vernici, sve bi bio drugačije. Ali nisu, jer je lakše podilaziti ciljanim grupama i podjarivati ih protiv šizofrene vlasti Vučića Uveoka, nego da ih argumentovanim kritikama naprednog ludila pridobiješ za "svoju stvar" - pod uslovom da je zaista imaš, naravno.

Drž' se ti sestro Ustava Republike Srbije (koliko god očajan bio) a ne Ustava SPC, kršenja građanskih a ne verskih prava. Jer prvo obavezno obuhvata i drugo, a drugo prečesto isključuje prvo. Ustav služi da se primenjuje na opštu korist građana tj. društva, a ne da se njime lupa o glavu. Doduše, kako se DS ponašala prilikom ustavnog referenduma 2006. godine, kada je u potpunosti usaglasila svoje tadašnje agitovanje sa DSS, SPS, SRS i SPC... čuđenju svemu što se potom događalo nema mesta. I zato... zbogzato.

Da ne budu posle drugi krivi što ste posred ravnog puta ispali na krivini.

Zbog proklizavanja.

Opet.

I opet.

Pa kako sad?

Ivica Dačić je konačno saznao za današnji tajni sastanak vlasti i opozicije...

mesto: Fakultet političkih nauka u Beogradu

vreme: utorak 30. jul 2019.

tema: izborni uslovi (čitaj: pobiće nas oni iz EU ako bude bojkota)

vlast: dr Nebojša iz Beograda i stranački zamrznut Đuka od Lutrije

opozicija: Đitler i Lutanovac

civilni sektor: Sonja eeeee Šliht

kontrola pregovaračkog procesa: CeSID

moderator: Fond za otvoreno društvo (sic!)

publika: nema, bio je to tajni zatvoreni sastanak o kome su mediji izvestili još pre početka

Danas: Zatvoreni sastanak vlasti i opozicije na FPN - priprema za dijalog o izbornim uslovima

N1: Zatvoreni sastanak vlasti i opozicije na FPN

Blic: Opozicija i vlast tri sata iza zatvorenih vrata

RTS: Zatvoreni sastanak vlasti i opozicije na FPN-u

Alo!: Sastanak vlasti i opozicije pošao po Zlu! Novinari N1 upali u zgradu Fakulteta!

Sve go reprezentativni očin do očina, baš kao i medijsko izveštavanje.

Zbog njih takvih će čak i glasači SNS u bojkot.

A SPS-a ako se sete, sete...

... i kud baš na FPN da se zatvoreno susretnu, a studenta generacije da ne pozovu?

Hangman

Dakle, kako stvari stoje (a stoje), stigli smo do Terazija i vešala.

Neko od demonstranata - iskopaće njega Nebojša, pazite šta vam kažem - je u subotu, tokom protesta, nosio maketu vešala sa sve pripadajućom omčom. Na protestima širom sveta nosi se simbolično sve i svašta, pa i gore stvari od ovoga, ali taj potez i nije bio preterano pametan iako je "autor" najverovatnije nameravao da pošalje drugačiju poruku.

A možda i nije.

Kako to obično biva u Srbistanu, ovde ništa ne ide bez "repa", pa tako ni vešala (ili njihova maketa). Pobude nosača mogu biti razne - od zajebancije, preko podsećanja, do zle namere. No, koje god da su, sigurno je jedno: to se nije smelo uraditi bez dodatnog pojašnjenja tačne svrhe nošenja makete vešala tokom građanskog protesta.

I naročito ne - na Terazijama. Apsolutno je nepotrebno objašnjenje zbog čega.

Ukoliko je svrha tog poteza bila podsetiti aktuelnog oborkneza serbskog Šizoja Prvog na njegove sopstvene reči upućene "dosmanlijama" i "ustaši Tadiću", kako će na beogradskim Terazijama biti obešen svako ko bude potpisao bilo šta što budu potpisali i kosovski Albanci, onda je ta akcija u potpunosti uspela, jer se tim povodom Šizoje trenutno i žestoko žacnuo pa pustio kerove u medije. Nebojša iz Beograda će svakako pokrenuti istragu i pokušati da nađe "nosioca" vešala, zato što je to "izazvalo veriko uznemirenje javnosti". Naravno, jer on prima platu, kao oberpoliciot, da otklanja uznemirivače pa makar oni bili i pod fantomkama. Ili ne vozili kantrimen. Ili ne rušili Savamalu. Ili ne palili kuću i pucali, već samo potpalili auto u zaključanoj garaži. Ili ne videli niz kabina za naplatu putarine, ni nekoliko vozila ispred sebe, ni betonske ograde koje usmeravaju saobraćaj, ni poprečne rampe, ni horizontalnu signalizaciju niti one bele fleke duž auto-puta koje upozoravaju na eventualno smanjenje vidljivosti u slučaju magle.

U stvari, da ova zemlja nije toliko luda koliko jeste, ova Nebojšina izjava bi bila sasvim u redu jer zaista predstavlja čin pretnje upućen NN licu, ili licima. Ali ova zemlja jeste luda, i još luđa, i upravo zbog toga sve više njenih građana izlazi na ulicu da protestuje. Zto što nisu i ne žele da ih prave ludima.
Zato što je upravo Šizojeva vlast, uključujući ministre i držsekretarke, dovela ovo društvo do ivice kolektivnog ludila koje se sve teže može kontrolisati ili usmeravati u pravom smeru. Njegova (i njihova) lična odgovornost je najveća za sve što se dešava godinama unazad, pa i za (bez sumnje, idiotske) pretnje koje mu povremeno bivaju upućivane i za koje nema nikakvog razumnog opravdanja. U suprotnom, isti su kao i on.

Režimska propaganda, koja je u sve većoj panici, sada ovaj "incident" obilato arči ne bi li "Đilasove žute demonstrante" prikazala kao razularenu rulju ubica žednih krvi, revanšista, lopovsku bandu koja bi da "svoje zločine sakrije iza poziva na linč legitimno izabranih nosilaca vlasti na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i srpskim narodom na Kosovu, u Republici Srpskoj i u celini".

Koliko je glup, ili neodgovoran bio potez organizatora protesta, koji nisu blagovremeno upozorili one koji su ta "vešala" nosili da ih ili sklone ili objasne šta s tim hoće, toliko je glup i odgovor vlasti koja svojim somnabulizmima po nacifrekventnim pinkformerima samo podjaruje strasti, kako protiv "Đilasovaca" tako i protiv sebe. Uopšte ne sumnjam da postoje oni koji bi rado da privešaju nekoga, ali bojim se da ih uopšte nije mali broj. I to sa obe strane.

Na tu maketu vešala je juče morala biti okačena spomenuta Vučićeva izjava, i to bi njemu i njegovim kerovima trenutno začepilo gubice. Ali nije, i sada je lopta u dvorištu SZS partija koje se busaju u prsa, sve manje prikriveno, da su one tu glavne. To donekle govori kako o mogućem organizatoru protesta, tako i o njima samima tj. njihovom neshvatanju koji je stvarni razlog zbog koga je toliko ljudi izašlo na ulice gradova širom Srbije po ciči zimi, iz svojih "udobnih fotelja" po i ne baš tako zagrejanim stanovima.

Jasno je da je zbog svega ovoga ekipa iz SZS ubačena u delimično defanzivnu poziciju. Da sada ne širimo priču dalje, objašnjavajući Đilasu da se ne kaže "vešalo" (baš kao što je 2002. tokom predsedničke kampanje Labus odvalio kako mu je drago što je "u Užicama"), ali njegova reakcija da su to bili ubačeni provokatori od strane vlasti, podjednako je jednostrana - i sasvim moguća - varijanta priče. Vlast kaže da demonstranti pozivaju na linč, opozicija kaže da su to provokatori - podjednako su moguće obe varijante, baš kao i ona da se radilo o pokušaju slanja poruke lično Vučiću, podsećanje na još jedan od njegovih mirotvoračkih izliva ljubavi prema svakom ko ne misli isto kao on, tj. prema svakom ko uopšte misli.

I šta sad?

Pa ništa. Nastaviće se besomučna trka i nadgornjavanje vlasti i opozicije po medijima i preko leđa ljudi koji šetaju u znak protesta zbog stanja u koje su ih doveli gospoda i drugovi političari. Sasvim je moguće da drugovi organi reda nađu odgovorne za nošenje makete vešala, bili to zaista oni ili ne (ništa novo). Stoga bi red bio da u javnosti čujemo njihovu priču - pre nego što popiju "zaslužene kazne za uznemiravanje javnosti". Ukoliko su to zaista bili neki klipani koji su nameravali da Vučića podsete na sopstvene reči (i ništa više od toga), onda će upravo vlast morati da povuče ručnu i debelo porazmisli o kazni a da pritom od njih ne stvori nove "velikomučenike" i ikone protesta, poput bageriste Džoa, Dragane Milojević, Ivice Lazovića, Dejana Bulatovića i bezbroj drugih, pretučenih, polivenih hladnom vodom i gušenih suzavcem, isterivanih sa posla, saslušavanih, maltretiranih i najurenih iz ove zemlje.

Ako se sami predaju, u prisustvu advokata, pre toga stranim i domaćim medijima objasne šta se stvarno desilo, bez obzira šta Vučićevi dobošari potom budu mlatili, napraviće ogroman medijski prodor upravo u korist onih koji protestuju. Pokazaće svima šta su zaista hteli i mislili, tako što će samo podsetiti ponovo na Vučićeve reči, i zadati mu težak medijski nokaut. Pa, ako treba, neka i ova kilava opozicija ima neke koristi od toga - ako ima pameti.
To bio bio pravi potez, za koji bi kradikalski mozgovi morali debelo sa smisle adekvatan odgovor. Oni su navikli da reaguju na unapred programirane poteze oponenata, zbog toga i toliko sluđivanje naroda; da im bude lakše. Na neočekivane poteze oni nemaju nikakav odgovor, i tu pucaju po svim šavovima, počev od onog glavnog.
Terazije su čudna sprava, neverovatno je lako (ne)ravnotežu preokrenuti u svoju ili tuđu korist. 

Ali... this is Serbistan.
A možda i nije.

Videćemo, i to vrlo brzo.

Hangman (od eng. "hanging man" - obešeni čovek) ili "igra vešala" kako je kod nas zovu, dečija je igrica koju mogu igrati dva ili više učesnika. Jedan od njih zadaje određeni pojam koji ostali moraju da pogode slovo po slovo ili odjednom (ako umeju). Za svako pogrešno slovo, koga u pojmu nema, docrtava se po jedan deo Čiča Gliše koji visi sa nacrtanih vešala. Svrha je da se pogode sva slova pojma pre nego što budu nacrtani svi Čiča Glišini delovi. Cilj je spasiti Čiča Glišu vešala, a ne kako se to ovde tumači - obesiti ga.

Igrica je tradicionalna u Engleskoj, i na prvom mestu služi učenju jezika, a zbog svoje doze morbidnosti na žestokom je udaru bila oduvek. Zbog toga su se neki nastavnici odlučili na varijantu sa deset jabuka na drvetu koje treba pokupiti pre nego što padnu. Kako god, hangman i danas postoji u svom originalnom izdanju, baš kao u Viktorijansko doba kada su javna vešanja predstavlja jednu od zabava za neuki i osiromašeni puk. Nešto poput one dečje brojalice o "deset malih crnaca", od koje je Agata Kristi napravila zaplet jednog od svojih romana.

Ne bi valjalo da Srbja, iako tačno toliko kaska za modernim svetom, upravo na tom primeru pokaže svojih dvesta godina istorijskog nazadovanja pod raznim "naprednjacima" svih boja spektra od crne do crvene, i nazad.

Valjda smo pametniji od rulje i ološa, kakvima nas samozvani Šizoje Prvi u ogledalu vidi, i medijski blati.

Nije tako teško biti pametniji od njega, takvog.

Pokret Srbije Gerila (Facebook)

Igrala se deca, zaigrala pa preigrala.
Ukoliko je ovo sa slike istina, onda je Đitler ipak bio u pravu. Uz onaj kontramitingaški retardirani spot, to znači da je panika u Šizojevim redovima daleko veća nego što se da naslutiti i namirisati.
Naročito ovo drugo.

Pomrčenje

"Ako baš želiš da vidiš sliku budućnosti, zamisli čizmu kako gazi ljudsko lice - zauvek."

- Džordž Orvel "1984"

Dana 27. jula 2012. formirana je Vlada koju su napravile Nacionalsocijalistička partija Srbije i Srpska kradikalna stranka. Po prvi put u istoriji, kradikali su zvanično došli na vlast u Srbiji, mada je još od njihovog formiranja 2008. širom naše zemlje ponosne bilo raznih varijanti lokalnog kurvarluka sa njima oko vlasti.

Iako je Dačić iz braka sa Tadićem u miraz Vučiću i Nikoliću doneo funkciju premijera, od prvog dana se znalo ko je pravi gazda - ni onaj ko je glumio premijera niti onaj ko je glumio predsednika, već onaj koji je glumio prvog potpredsednika. I do dana današnjeg ostao na sve tri funkcije odjednom.

Ko je za to kriv (ili odgovoran) - demokrate koje su spasile bandu crvenu političke smrti, Tadić koji je skraćenjem predsedničkog mandata zajebao sve redom, (opet) Tadić koji je nakon poraza na predsedničkim izborima od Dačića tražio da ostanu u koaliciji ali da on bude premijer, EU koja je prerano čestitala pobedu Nikoliću, DOS jer nije streljao i vešao "pripadnike bivšeg režima", svi domaći i strani faktori koji su pre deset godina osnovali SNS kako bi ta i takva banda na vlasti danas odradila ono što se oko Kosova odraditi mora? Možda tzv. beli listići koji tako zgodno dođu kao univerzalni izgovor svakoj od do sad navedenih bitangi? Ili svi oni koji bojkotuju, ne žele da izađu na izbore, predali su se ili ih to uopšte ne interesuje jer im je pun kufer svega, i Srbije i Sveta i ovakvog života, i svih onih koji im se non-stop proseravaju da su krivi za sve, pa tako i za Vučića?

Ko je to članovima i simpatizerima DS nakon majskih izbora isprao mozak i napunio uši pričom da ne treba mnogo da se brinu, jer sledi "velika koalicija" DS i SNS u kojoj će žuti biti zaduženi za Svet a maskirno-crni za Kosovo? (Previše je bilo priča i svedoka da bi sada neko rekao kako ovo nije istina. I te kako jeste, još uvek mi se želudac grči kada se setim čega sam se tada sve naslušao, zbog načina na koji su neki članovi DS o tome govorili i naročito zbog nivoa oduševljenja koje čak nisu vešto ni krili, uz obavezno "ma bilo šta, samo da se otarasimo komunjara".)

A ko je po toj podeli trebalo da bude zadužen za Srbiju?

Niko, tačno.

Takva koalicija bi imala više glasova zajedno nego ova danas, i bitangama koje bi je tvorile Srbija bi bila najmanje važna, ako bi to uopšte bila. Danas, kada je Dačićeva banda samo privezak Velike Partije i Velikog Vođe, imamo odgovor i na to poslednje pitanje, i oni se svakoga dana trude da nam ga ugaze u lice što je trajnije moguće.

Nažalost, ovo novo okupljanje "opozicije" previše liči na ekipu koja bi da Vučićevu čizmu zameni kopačkom sa 30 krampona - po istom licu. Takvom smenom - nacionalističke folirante zameniti ekipom folirantskih nacionalista - Srbija dobija jasnu sliku budućnosti.

Zauvek.

Večeras je bilo drugo (i poslednje) ovogodišnje potpuno pomračenje Meseca. Iako se Srbija našla u drugoj zoni iz koje se ova nebeska pojava mogla posmatrati - odmah nakon one prve, u kojoj je pomračenje bilo stoprocentno - za ovu godinu standardna svakodnevna oblačnost je onemogućila amatersko posmatranje golim okom.

U Srbiji, danas, čak ni pomračenje nije moguće videti. Narod nebeski, a ne vidi nebo. Svašta.

Zato što pomrčenje ovde predugo traje (daleko duže od šest godina, kako neki naivno misle i pričaju) i kraj mu se uopšte ne nazire.

Trajni mraz

"Đilasovi stavovi o Kosovu i Metohiji su prihvatljivi za Demokratsku stranku Srbije."

- Milan Jovanović, predsednik nečega koštunjavog što se još uvek odaziva na "ДСС"

E pa iskop... pardon, oživeće Đilas tebe Drvojislave Drkoštunjavi, baš kao što je Ludi Boris onomad iskop... pardon #2, bratski oživeo Dačića i njegovu Nacionalsocijalističku partiju Srbije, pazi šta ti kažem!

Vaistinu, kakvi su to Đilasovi stavovi o KiM koji su prihvatljivi za DSS?
Ili, koji je uopšte stav DSS a da ga već nismo čuli u kletvama Vjerice Radete, pročitali u saopštenjima Sinoda SPC (i njihovih frakcija), Dveri, NsPS, NSPM, Šešelja, Velje Ilića, Vuka "predsednikasveta" Kockalonea, postarkanovih balvana, pevaljki, komentatora fudbalskih utakmica, navijača, Pinkformera, neonacističkih bandi, KGB-ministara u Vladi ili prepoznali u reklamama za patriotsko pivo? Ili prozreli između redova zvaničnih saopštenja vrha SNS?

"Jedini razuman izbor u ovom trenutku je zamrznuti konflikt, i to je stav DSS"
- (opet) Koštunjavi Jovanović (Infobrif, 13.07.2018)

Jul je, a oni bi da zamrznu Kosovo. U stvari, ne Kosovo, već konflikt - a to nikako nije isto. Nesvesno, ali zato sasvim jasno, rečeno je u čemu je problem - ne u teritoriji (KiM) već u amanet-konfliktu za neki budući sukob.

Nazovimo ga pravim imenom: rat.

Kada smo kod rata, paradržavne agencije za istraživanje javnog mnenja, napumpane trenutnim potrebama vlasti, farbaju stav javnosti po sistemu "mraz u julu": Vođa nije za zamrznuti status (čega?) ali Narod bi, po anketama, ratovao za to isto; doduše od 10 do 50 procenata anketiranih, zavisno od skale koja pokazuje koliko bi kvadratnih metara Kosova u određenom trenutku trebalo povratiti. I Metohije, naravno. I zato će taj isti ratoborni Narod izaći na referendum, na kome će patriotski odlučiti ono što Vođa noć pred izjašnjavanje proceni da treba da odluči. Narod, a ne on. On je već odlučio, nego...

Sledi nekoliko stavova na temu lokalnog smrzavanja & anestezije pred amputaciju.

"Pokrenuti se i suočiti se sa sobom značilo bi promeniti razumevanje vremena. Jer, svi naši režimi podržavaju epsko razumevanje vremena, to vreme u kome svi živimo zajedno, preci i potomci. Vreme u kome se ne menja ništa, osim večnog vraćanja istog. Istorija se tu razume kao sudbina, viša sila, na koju ljudi nemaju uticaja. Takav zatvoreni koncept vremena temelj je svakog zatvorenog društva i najčvršća osnova svih naših autoritarnih poredaka. Svaka vlast voli da se utemelji u ideji da je ona tu na sudbinskom, višem, zadatku i da će tu večno ostati. Zamrznuta sa kosovskim junacima, sjedinjena s njima. I oslobođena svake odgovornosti.
Eto, to znači zamrznuto Kosovo. Mi nismo zamrznuti u 2008, ni u 1999. Mi želimo da zamrznemo 28. jun 1389. I da tu sačekamo budućnost. Budućnost, u kojoj će se stvoriti ti vekovima iščekivani uslovi, kada ćemo se za sve naplatiti. I za poraz, i za žrtve, i za jaram. Kao da se u međuvremenu ništa nije dogodilo, kao da se sve može vratiti u zlatno doba, u imaginarne Nemanjiće, Dušanovo carstvo, kao da ćemo se opet brčkati u tri mora. Po tom konceptu, budućnost treba da se nastavi tamo gde je prošlost prekinuta na Vidovdan, pre 629 godina.
Zbog toga nema rešenja kosovskog pitanja. Kad bi se ono odmrzlo i rešilo, sve bi se promenilo. Živeći u toj zamrznutooj prošlosti, u tom večnom Vidovdanu, zamrzavamo sadašnjost. Da je ne bismo videli."

- Dubravka Stojanović, istoričarka (Peščanik, 28.06.2018)

"Zamrznuto Kosovo: Od Gazimestana do Narodnog muzeja", transkript cele emisije (Peščanik, 28.06.2018)

"Plašim se da većina građana želi da zaboravi na Kosovo i Metohiju. Inače bi Kosovo bilo prvo među prioritetima birača. Naprotiv, ono se prema istraživanjima već tradicionalno, od rata, nalazi na desetom, ponekad i dvanaestom mestu prioriteta od kojih mnogi (nažalost po mišljenju istog naroda važniji od Kosova i Metohije) mogu da se ostvare samo u saradnji sa EU i SAD. I dok većina građana pokušava da zamrzne Kosovo i zatvori ga duboko u zaborav, pravdajući to interesom nekih budućih generacija koje će biti u povoljnijem položaju i pohitati da ga reše, jedna aktivna i bezuticajna manjina, pozdravlja se glasno u svakoj prilici sa Dogodine u Prištini! i Dogodine u Prizrenu!
Šta su naše elite i većina građana učinile da vratimo Kosovo i Metohiju? Pa mi nemamo činovnike koji govore albanski! Usred Beograda nam taj jezik predaju albanski rodoljubi zagovornici teorije da su Albanci najstariji narod u Evropi. Kada sam pre rata bio vojnik u Gnjilanu nas iz Beograda bilo je pet puta manje nego što bi trebalo da nas bude. Gde će Srbija biti za pedeset godina, ako je samo tokom 2017. izgubila 40.000 stanovnika?! Zar nije dakle čudno što je svaka vlada tokom prethodnih trideset godina popuštala, i svaka je u očima rodoljuba na kraju postala izdajnička. Čudi ta opšta licemerna samonametnuta iluzija.
Buduće generacije ne traže od nas da im ostavimo nerešen status Kosova. One od nas ne traže ništa. Mi treba da se pitamo šta smo učinili za ideale u koje verujemo i program koji smatramo najboljim za Srbiju. Iskreni odgovor bi nesumnjivo bio porazan.
- Čedomir Antić, istoričar (Napredni klub / Intermagazin, 28.06.2018)

"Zamrznuti konflikt na Kosovu: Ko dobija, a ko gubi?
Dva su rešenja za problem Kosova - da se pregovori s Prištinom nastave ili da sve ostane na statusu quo. I dok se predsednik Aleksandar Vučić protivi zamrznutom konfliktu, njegovi politički protivnici protive se svemu što on predloži."
- Maja Nikolić (N1 vesti, 01.04.2018)

Da li će vam sada, kada ste pročitali gornje stavove, biti lakše da se olakšate - pardon, odlučite prilikom referendumskog izjašnjavanja? Naravno da neće. Nije lakše, jer se sve vrti oko toga: sračunato je da jeste da nije.
U zamrznutom crno-belom svetu poimanja stvarnosti, sa obe strane zamišljene i izmišljene granice među ljudima (kao da su stoka), moguć je (i realan) samo jedan zajednički srpsko-albanski grb: crno-beli orao glava posvađanih oko tela bez koga ne mogu ni jedni ni drugi. Stvari bi bile mnogo lakše kada bi i jedni i drugi shvatili da ni te glave ne mogu jedna bez druge, i da su ih posvađala dupeta za koja stalno glasaju na izborima da ih vode kroz život. Kao da su stoka, a nisu.

Pogledajte samo koliko je ratova u istoriji započeto posred leta, a ovi bi sad po vrućini da zamrznu jedan, pa ga onda u mikrotalasnoj (globalno podgrejanoj) budućnosti otkrave u neka, za ratovanje, bolja vremena. Najbolje bi to bilo kada sadašnji usijani mozgovi više ne budu među živima a njihova deca barem nekoliko generacija daleko, najdalje što mogu odavde. Ako može i na Marsu - puna kapa, šajkača, keče, šubara, kaubojski šešir.

Jul je, ledeno usijan, ali budale izgleda nisu čule za efekat leptira koji mnogima od njihove sorte kad-tad dođe glave.

Za kraj, jedna definicija: permafrost
To je zemljište koje se nalazi na temperaturi mržnjenja vode, ili ispod nje. Sama reč je složenica, nastala od engleskih pojmova "permanent" (trajno) i "frost" (mraz), tako da bi doslovan prevod na srpski glasio "trajni mraz". U ovim krajevima se formira na temperaturi mržnje, koja je vekovima podgrevana da bude niska. Namerno.

Ko se s nama druži...

Da se odmah razumemo - postizborna pamet je zarazna.

I tačka.

Blic: posle

OK, reći će neko, i šta sad sa tim?
Kao prvo, Blic menja (čitaj: upodobljuje) sopstvene vesti. Negde im je tokom noći ispalo ono Jankovićevo "mom" između "u" i "bloku".

Dokaz #1, časni Sude:

Blic: pre

Drugo: ova/ovakva izjava vam se čini (od negde) poznata?

Pa - s kim si, onakav si.

Dokaz #2: Vreme #920 od 21.08.2008.

Ne bi (baš) voleo, ali potrebni su mu...

"Cilj je da Beograd bude moderan evropski grad u kome ljudi imaju dobru perspektivu, sigurnu egzistenciju i potpuno je nebitno da li će nestranačke ličnosti iz LDP-a ili ljudi iz SPS-a zauzimati onoliko mesta koliko odgovara procentu odbornika koji imaju. Nije važno ko je ko i odakle, zanima me samo rezultat koji će pružiti. U ovom timu će za njih biti uvek mesta, naravno, kao i za članove Demokratske stranke Srbije koji dobro znaju da rade svoj posao. U upravne odbore javnih preduzeća i u tenderske komisije želim da stavim i predstavnike opozicije, hoću da oštrinu Aleksandra Vučića i onih njegovih kritika koje su argumentovane iskoristim za to da se stvari u Beogradu promene nabolje. Ne želim da se svađam sa ljudima, nego da zajedno s njima napravim nešto dobro."

"Trebaju mi ljudi koji će omogućiti da Beograd bude kulturna prestonica ovog dela Evrope. Potrebna mi je jedna Biljana Srbljanović da mi pomogne da i Beograd poput Novog Sada ima manifestacije kao što je Egzit."

"U Srbiji nije pitanje da li hoćete da isporučite Radovana Karadžića, nego želite li platu od sto ili od hiljadu evra. Naš posao je da se izborimo za to da što više ljudi u Srbiji ima takvu platu."

"Danas imamo novo biračko telo koje se ni ne seća tog Slobodana Miloševića. Kome mi o njemu pričamo? Ne interesuje to ljude. Njih zanima budućnost. Hajde da im kažemo kolika će im biti plata, kada će im ukinuti vize, kada će dobiti metro, mostove, asfaltiranje ulica... Ono što je prošlo, nalazi se iza nas i ne može da se jede."

Ali, sve smo to već znali, baš kao što smo znali i da je kradikalska vlast u Beogradu od Đitlerove nasledila sve - od asfaltiranja ulica i pravljenja mostova, preko metroa i BusPlusa, do Beograda na vodi. Plus mlatišumarstvo, naravno. Džaba pozivanje na "prethodnu lopovsku vlast" i epsku naprednjačku primordijalnost svega živog i neživog u Srbiji nakon izbora 2012. godine. Kradikali su bili (i biće) samo puki plagijatori i imitatori drugih, pa čak i svojih političkih protivnika. Naslovna strana Vremena od pre deset godina, a kao da je danas objavljena.

Nego, pustimo mi Vučićev čopor neka se sam brine o sopstvenoj praznoj suštini, vratimo se na početak priče. Šta je sad to toliko "sumLJivo" u Jankovićevoj izjavi, što je od sabajle krenulo da žulja maštu mnogima?

Pogrešno je fokusirati se na deo o "voleo bih da..." i slična slova ljubve.

Ono što je bitno nalazi se u podnaslovu - podela izbornog plena, teškog 18,92%, na tri odborničke grupe. Koje su to tri, ako znamo da je Đilasovoj "kandidaturi za gradonačelnika" (koja je de facto nepostojeća, jer tako nešto ne postoji u Zakonu o lokalnim izborima) podršku dalo nekoliko stranaka i pokreta: Jankovićev Pokret slobodnih građana, Jeremićeva Narodna partija, Stefanovićeva Levica Srbije, Veselinovićev Pokret za preokret, sindikat Sloga kao i brojni pojedinci koji su medijski prepoznatljivi u manjoj ili većoj meri? Da li će Janković i Jeremić dobiti svako svoj odbornički klub, a treći će se zvati "Dragan Đilas & svi ostali"?

Zašto se sada dele u nekoliko odborničkih klubova ako su na izbore izašli zajedno?
Naravno, to jeste stvar njihovog internog dogovora. Baš kao što je i pravo svakoga od nas da nam sve i svašta pada na pamet, pa i iskustvom opravdana sumnja da bi se tu nekako mogla uvući i tradicionalna domaća sportska disciplina "preletanje kamena s ramena", i to bez zaleta.

Da im se možda nije "nešto javilo" kao u romanu FIlipa K. Dika "Glas trećeg" (Minority report), nešto što ima veze sa rečenicom "Ne želim da se svađam sa ljudima, nego da zajedno s njima napravim nešto dobro."? Da li će svaki od najavljenih odborničkih klubova voditi samostalnu beogradsku lokalnu politiku - u interesu (beo)građana, naravno - ili će o njihovim potezima odlučivati po sopstvenom nahođenju; najmanje verovatna je opcija da o tome odlučuju dva, bez onog "suvišnog glasa trećeg". Dik je svoje romane prečesto pisao pod uticajem teških droga; šta li tek rade ovi naši kada donose političke odluke - to ponekad ni oni sami ne znaju.

Mnogo je upitnika u ovom tekstu. Previše, za zemlju u kojoj se iste "nepoznanice" konstantno iznova ponavljaju i obijaju o glavu svima koji u njoj žive. 

Aktuelno domaće zakonodavstvo ne brani postojanje predizbornih političkih koalicija, pa tako ne sankcioniše ni njihovo postizborno rasturanje. Šta bi se, međutim, desilo kada bi kod nas važio izborni zakon poput onog u Holandiji, koji ne dopušta predizborne koalicije ali dozvoljava pravljenje postizbornih i to čak između lista (partija) koje nisu prešle cenzus (koji tamo takođe postoji u formi tzv. prirodnog praga tj. 100/150 poslaničkih mesta ili 0,67%). Tako je moguće da u holandski parlament uđu i podcenzusne stranke koje na zakonom strogo definisan način sklope postizbornu koaliciju, pod uslovom da zbir njihovih glasova koje su osvojile prelazi cenzus. Holanđani smatraju da se na taj način daleko bolje i više (ne i brže) odražava volja birača nego pukom primenom visoke cenzusne giljotine, koja ima svojih prednosti ali i nedostataka.
Kako bi onda izgledali konačni rezultati beogradskih izbora?
Od 24 izborne liste, njih 20 nije prešlo cenzus i one ukupno imaju ukupno oko 21% glasova beograđana.
Kada bi na izborima za gradsku skupštinu Beograda postojao prirodni prag kao cenzus, on bi iznosio 0,91% (100/110), što onda daje nešto drugačiji, mada ne i drastično različit ishod:
1) Cenzusni prag bi prešli: SNS (44,99%), Đilas (18,93), Šapić (9,01), SPS (6,13), DJB/DVERI (3,89), Ne davimo Beograd (3,44), SRS (2,34), Preletačević Beli (2,33), DS (2,25) i DSS (1,12). Ukupno 10 lista sa 94,43%, što predstavlja onih 100% za potonju preraspodelu mandata po Dontovom sistemu. Odnos snaga bi u ovom slučaju bio (paušalno) u srazmeri 55:45 procenata (61:49 mandata) za vlast, ako bi nju činili SNS-SPS-SRS, bez učešća preletača i prevrtača sa druge strane.
Danas je taj odnos u mandatima 72:38.
2) Ispod cenzusa bi ostalo 15 lista, sa nešto više od 5,5%. Da se svi ujedine, pod uslovom da su to režimske fantomske liste (kao što i jesu), vlasti bi doprineli sa 6 mandata tako što bi odvalili po 3 i njima i opoziciji, pa bi odnos bio otprilike 64:46 u gradskoj skupštini.

Dakle, najveći problem se ne krije u izbornom zakonu ili potonjem sistemu raspodele osvojenih glasova, zato što bi se potencijalno stanje, grubo rečeno, od postojećeg razlikovalo za nekih ±10%.
Problem je u ogromnom odsustvu motivisanosti polovine biračkog tela da se glasanjem "protiv" suprotstavi lošoj vlasti, u čemu najveći deo odgovornosti pada na pleća domaće kilave opozicije koja je još uvek ubeđena da sme da greši dokle god se građanima na biralištima nudi samo izbor između dva zla. Tome svakako doprinose državna propaganda do bljutavosti, nepoštovanje zakona, katastrofalan nivo klijentelizma i na momente brutalno bezobrazna krađa glasova, baš kao i katastrofalna pogubljenost opozicionih grupacija koje niti imaju snage i resursa da se nose sa ovakvom državnom mašinerijom, niti mogu da se odupru unutrašnjim dezintegracijama koje su posledica višegodišnje autodestrukcije oličene u nestanku tzv. politika (tj. ideologija, ako je nekome lakše da shvati o čemu se radi). Nepostojanje sopstvene politike (ideologije), naprednjačka vlast je uspela da neutrališe tako što je isto podmetnula opoziciji.

Ali ovo nije ni Holandija niti je normalna država, pa da se bavimo takvim spekulacijama.
A bilo bi još lakše za podneti, da makar malo manje ne liči na Nemačku i izbore 1933.

Ostaje nam samo da se nadamo da podela odborničkog plena "Đilasove koalicije" neće proći kao ono taljenje na Vračaru 2016. godine, kada je nakon lokalnih izbora u toj opštini svaka stranka sa zajedničke liste DS-SDS-LDP-NS-SDU-LS dobila po svoje parče kolača, da bi onda odbornici LDP i Levice Srbije (sa te liste) uz pomoć odbornika sa liste DSS/Dveri naprednjacima i socijalistima omogućili većinu neophodnu za formiranje vlasti.
Koje su i kakve politike/ideologije političkih udruženja građana, okupljenih na listi oko Đilasa, nismo imali prilike da čujemo ništa više (i drugačije) nego što je sam nosilac te liste ispričao u intervjuu za Vreme - pre deset godina. 

Ko se s nama druži...
S kim si onakav si...
Posle glasanja nema...
Koga zmija ujede...

Ima ovaj narod itekako pametnih misli, skoro podjednako koliko i sumanutih izbornih i drugih "istorijskih" odluka - poput prečesto konzumiranog glasanja za postizborne prevrtače i ostale ptice-serice.

No, videćemo.

Ionako nemamo drugog izbora... nakon izbora.

Kognitivna disonanca

Ljudi se ponekad drže nekih okoštalih i duboko ukorenjenih uverenja koja su veoma snažno u njih usađena. Kada te ljude suočite sa dokazima koji su u suprotnosti sa tim uverenjima, ti novi dokazi ne bivaju prihvaćeni jer, između ostalog, izazivaju jedan izuzetno neprijatan osećaj, koji je nazvan "kognitivna disonanca". Oni, kojima je veoma važno da sačuvaju to okoštalo uverenje, racionalizovaće, ignorisati pa čak i poricati sve što se ne uklapa u njega.

Podjednako važi za religiju, politiku i bilo šta drugo u životu što ne podnosi činjenice.

Još samo ovaj put ću napisati ovo i više nemam ni vremena, ni snage niti živaca da objašnjavam onima koji namerno odbijaju da shvate nešto što je toliko prosto i jasno. Elemdaklem, stvari stoje ovako:

Dontov sistem preraspodele mandata je star tačno 140 godina i nazvan je po svom autoru belgijancu d'Hondtu (iako je još 1791. takav sistem izmislio i primenio Tomas Džeferson u novooslobođenim SAD). On nema apsolutno nikakve veze sa pojmovima "oni ispod cenzusa rade za velike/vlast", "njihovi glasovi se prelivaju velikima/vlasti" i sličnim predizbornim kvazisloganima, niti se to bilo gde uopšte spominje - ni u definiciji Dontovog sistema, niti u bilo kom aktu domaćeg izbornog zakonodavstva.

Domaći izborni zakon ima dve kategorije:

1) utvrđivanje koja od lista nakon izbora prelazi cenzus a koja ne, i

2) raspodela mandata između onih koji prelaze cenzus

Dont nema veze sa cenzusom, niti glasovi onih koji ga ne pređu imaju veze sa raspodelom mandata. Raspodela se vrši samo između onih koji ga pređu, i suma glasova (od kojih zavisi % koji se potom pretvara u mandate) nije zbir svih glasova koje su osvojile sve liste (sa/bez nevažećih), već samo zbir glasova koje su osvojile liste iznad cenzusa.
Ono što ovaj sistem izdvaja od ostalih jesu tzv. "količnici", po kojima se vrše iteracije preraspodele mandata svih lista koje dele mandate, sve dok se ne raspodele sve stolice u parlamentu. Glasovi svake od nadcenzusnih lista se dele sa ukupnim zbirom glasova koje su (samo) one osvojile, kako bi se utvrdio % osvojenih stolica; pa se broj glasova svake liste deli sa brojem raspoloživih mandata u određenoj skupštini a stranka dobija po 1 mandat dokle god je taj količnik najmanje 1,00. Broj ovih iteracija (deljenja) je u Bgd slučaju 110, i ponavlja se sve dok se ne podeli svih 110 mandata (deli se redom, od 1 do 110).
Da još jednom ponovimo:
1) računaju se samo glasovi/procenti/mandati/količnici onih koji su ušli u skupštinu, a ne svih koji su izašli na glasanje,
2) Dontov sistem nema veze sa načinom kako se u neki parlament ulazi, pa tako ni sa onima koji u njega nisu ušli, a takođe ni sa nevažećim listićima.

Dakle, ako npr. 5 lista pređe cenzus, i one su 80% od broja izašlih, to ne znači da se preostalih 20% (mada mislim da je ovo preterano veliki procenat za aktuelni skup Bgd-fantoma, ali videćemo) deli između njih, već znači da tih 80% predstavlja onih 100% koji se potom dele između nadcenzusne petorke. Onih 20% nigde više ne postoje prilikom raspodele mandata, niti se bilo gde dalje spominju u Dontovom sistemu, kao i domaćem izbornom zakonodavstvu uopšte. Oni koji ne pređu cenzus samo smanjuju broj ekipa koje će deliti plen, i ništa drugo. Izmišljenim listama jeste cilj da potencijalnim privlačenjem apstinenata povećaju izlaznost i tako eliminištu onu opoziciju koja se klacka oko 5%, ali teško da će veći broj glasača vlasti zaokružiti takve jer svoj glas neće moći da vrate "svojima" u nepostojećem drugom krugu (kao npr. na predsedničkim izborima).

Nema nikakvog razloga da opozicija vodi brigu oko toga šta će se desiti sa listama koje izmisli vlast, dokle god zadržava svoje (opoziciono) biračko telo dobro, blagovremeno i korektno informisanim i motivisanim. I da, takođe, na svoju stranu privuče neopredeljene i apstinente kvalitetom a ne kletvama slobodnoradikalskog stila. Zašto oni i dalje nasedaju na staru propagandnu foru odvraćanja pažnje od suštine, nikako mi nije jasno.
Naravno, što je manje ekipa to će plen biti raspodeljen tako da uvek veće parče dobije onaj sa više osvojenih glasova (to je taj tzv. "skriveni" cenzus u Dontu, iz druge ruke, gde se prilikom raspodele prelivaju glasovi/mandati od manjih ka većim nadcenzusnim listama). Takav je Dont, i zašto ga nisu menjali ako im ne valja - neka sami sebi odgovore. Pa kad je već tako, otkud "mozgovima" ideja da je ova gomila budalastih lista samo kukavičje jaje SNS da zavrne opoziciju, kad njihovim neulaskom SNS ionako dobija planirano parče (ulaskom će oni odvaliti mandate upravo SNSu ne zato što su njihovi već upravo zbog Dontovog sistema), a da se pritom sve vreme podmeće "mozgovanje" kako su ti koji bi pod uticajem propagande vlasti glasali za izmišljene stranke zapravo pretežno glasači opozicije? Nije im dosta što SNSove glasače smatraju krezubim idiotima (delimično, ali ne i u potpunosti opravdano), već to - na ovakav način - isto poručuju i za one koji bi da glasaju za opoziciju, tj. one koji ne bi to da urade ali ne bi ni za vlast?
Ružno.

Dokle god se međusobno koškamo, niko ne vodi brigu o onima koji na tome profitiraju.

U stvari, sve je daleko jednostavnije: celu tu priču je smislila ista ekipa još 2012. i plasirala domaćim glasačima poslovično nezainteresovanim za suštinu; to je uradio Đilasov medijski tim Krstić/Šaper pa podmetnuo nesrećnom Tadiću kao izgovor za unapred dogovoren poraz od Nikolića. Tada su žrtveni jarci bili Nevažeći listići, danas bulšituju o "podcenzusnim štetočinama", a pritom direktno targetiraju pokret "Ne davimo Beograd". To se sve već radilo na lokalnim izborima širom Srbije bezbroj puta, u pokušaju da se uguše lokalni građanski pokreti i liste grupa građana (neki jesu svakako izmišljeni, ali izmišljale su ih i demokrate pre naprednjaka, baš kao i socijalisti pre svih njih - setimo se samo izbora 1990). Da se biračima ograniči mogućnost izbora samo na stereotip, ili/ili, dva zla, "mi" ili "oni", bez treće alternative. Namerno je podmetnuta priča o tome da nema razlike između takvih i apstinenata (kao kontraargument onome "svi ste isti") - o da, razlike ima, i to nebeske, baš kao što postoji ogromna razlika i među samim apstinentima oko razloga zašto ne izlaze na glasanje. O tome možemo voditi beskonačne filozofske rasprave na temu uzroka i posledica, kao i o tome da li je Niče bio kriv za to što su nacisti izokrenuli i zloupotrebili njegove ideje, ali to i dalje ne može otkloniti veću odgovornost "uzroka" od "posledice".

Ljude jednostavno mrzi da čitaju bilo šta duže od bombastičnog naslova sa fontom 50 i prva dva pasusa. "Po Dontu, Patkica radi za Vučića jer ne prelazi cenzus"... ajdebre?! Plus, nije isto kada to kaže neki anonimus ili kada te polije farbom i katranom "uticajni bloger / tviteraš / kolumnista / dežurni bullshitter / attention whore / medijska plastifuksa".
Možda ti "žuti botovi", koji poslednjih dana besomučno ujedaju "žutu patkicu" i šire nervozu u biračkom telu koje nije naklonjeno Vučićevom čoporu, uopšte nisu članovi, simpatizeri ili glasači liste oko DS, već samo još jedan od zamaskiranih projekata već spomenute ekipe medijskih mozgova? Ni to ne bi bilo po prvi put, da se ne samoobmanjujemo.

Primer kognitivne disonance: problem nije u istini koja je nedostupna
već u većini koja ne želi da je čuje.

Današnja Bgd (stvarna) opozicija je za predstojeće izbore morala da napravi jednu listu od DS i svih njenih opiljaka - bez Đilasa, Tadića, Borka, Jeremića, Čede, Živkovića, Pajtića pa i Šutanovca. To jeste bilo moguće upravo bez pomenutih lidera i lidera, ukoliko su te njihove političke organizacije zaista stranke a ne privatni biznisi. Oni ne treba da budu kandidati ni za šta, jer upravo time gaze sopstvenu kritiku Vučića da ne može biti i predsednik države i predsednik partije. E pa ne može ni gradonačelnik. Nebitno je da li su oni sada van DS stroja, ceo njihov politički (ne)kredibilitet potiče samo iz DS i ničega drugog.

Drugu listu su morale da čine sve one stranke za koje će glasati oni koji ne žele da glasaju za SNS niti za demokrate, a partijski su opredeljeni. Naravno, i da ih nisu izmislili kradikali po oprobanoj formuli Miloševićevih nacionalsocijalista.

Treću listu su morali da čine građanski pokreti koji se ne uklapaju u postojeću strančarsku vlast/opozicija igru, sa autohtonim lokalnim programom za Bgd, kojima bi jedan od glavnih ciljeva moralo biti i privlačenje što većeg broja potencijalnih apstinenata. Aktuelni whataboutism koji praktikuje na njihov račun postojeća opozicija (po ugledu na isto što njima radi vlast) neće smanjiti broj apstinenata, niti "raščistiti tržište", a upravo oni bi bili najjače opoziciono oružje protiv lažnih lista koje podmeće SNS i potonjeg prepakovanja mandata po Dontu.
Povećana izlaznost provereno briše sve satelite vlasti - i jednokratne i hronične, podjednako.

Umesto da njihovi (možda?) botovi mahnito ujedaju po fejsbuku, demokratama bi bolje bilo da sve koji ne žele da glasaju za njih pozovu da podrže listu NDBGD jer su im oni (valjda?) prirodniji saveznici od drugih partija sa kojima se nadmeću u ovoj igri.

Ili možda nisu?

Da se razumemo - na ove, i svake druge izbore, treba obavezno izaći, obavezno svojevoljno a ne prinudom, i ako nema drugog/drugačijeg "po volji" onda obavezno glasati protiv vlasti jer u ovoj zemlji vlast jednom za sva vremena mora shvatiti da nije večna (iako to ovde traje već 200 godina). Što pre demokrate (i njima slični) ovo shvate i promene svoja okoštala uverenja (naročito ono da su "skoro-pa-bezgrešni" i "jedini"), to će pre ovakva vlast biti promenjena.

Takođe, mislim da bi bilo dobro da u (beo)gradsku skupštinu (osim SNS i SPS) uđu liste oko DS, Đilasa, DJB/Dveri i NDBGD. Tako bi se pokazalo ko je ko, što možda nekima i neće odgovarati ali svakako hoće biračima pred naredne parlamentarne izbore, koji neizostavno slede nakon zatvaranja Kosovskog ciklusa. A ovi, poslednji spomenuti - tj. "Patkice", pre će uticati na to ko bi mogao da postane novi gradonačelnik koji nije iz redova SNS/SPS, nego što će sa kradikalima praviti dilove.

Možda upravo u kognitivnoj disonanci leži izvor nervoze nekih koji su se unapred kladili na sebe.

Da zaključimo:

U raspodelu mandata po Dontovom sistemu ne ulazi niti jedan jedini glasački listić koji je nevažeći ili podcenzusni, pa tako nije tačna ni floskula o "prelivanju njihovih mandata" (koji u stvari i ne postoje). Nema tu nikakvo "ali", svaka dalja rasprava i nadgornjavanje na ovu temu služe samo za zamajavanje već sluđenih glasača i histerično botovanje protiv onih koji čitaju zakone, znaju matematiku i ne nasedaju na bezobrazluk nekolicine bitangi koje direktno iz budžeta to debelo naplaćuju.

Stvarno, zašto nije uveden prirodni prag za sve na proporcionalnim izborima, a ne samo za nacionalne manjine? Sve izmišljene izborne liste nestale bi preko noći, jer onome ko ih je izmislio ne bi odgovaralo da mu kolač otkidaju upravo njegovi.

Ah, sorry - zaboravio sam da vas mrzi da čitate čak do ovde.