Kognitivna disonanca

Ljudi se ponekad drže nekih okoštalih i duboko ukorenjenih uverenja koja su veoma snažno u njih usađena. Kada te ljude suočite sa dokazima koji su u suprotnosti sa tim uverenjima, ti novi dokazi ne bivaju prihvaćeni jer, između ostalog, izazivaju jedan izuzetno neprijatan osećaj, koji je nazvan "kognitivna disonanca". Oni, kojima je veoma važno da sačuvaju to okoštalo uverenje, racionalizovaće, ignorisati pa čak i poricati sve što se ne uklapa u njega.

Podjednako važi za religiju, politiku i bilo šta drugo u životu što ne podnosi činjenice.

Još samo ovaj put ću napisati ovo i više nemam ni vremena, ni snage niti živaca da objašnjavam onima koji namerno odbijaju da shvate nešto što je toliko prosto i jasno. Elemdaklem, stvari stoje ovako:

Dontov sistem preraspodele mandata je star tačno 140 godina i nazvan je po svom autoru belgijancu d'Hondtu (iako je još 1791. takav sistem izmislio i primenio Tomas Džeferson u novooslobođenim SAD). On nema apsolutno nikakve veze sa pojmovima "oni ispod cenzusa rade za velike/vlast", "njihovi glasovi se prelivaju velikima/vlasti" i sličnim predizbornim kvazisloganima, niti se to bilo gde uopšte spominje - ni u definiciji Dontovog sistema, niti u bilo kom aktu domaćeg izbornog zakonodavstva.

Domaći izborni zakon ima dve kategorije:

1) utvrđivanje koja od lista nakon izbora prelazi cenzus a koja ne, i

2) raspodela mandata između onih koji prelaze cenzus

Dont nema veze sa cenzusom, niti glasovi onih koji ga ne pređu imaju veze sa raspodelom mandata. Raspodela se vrši samo između onih koji ga pređu, i suma glasova (od kojih zavisi % koji se potom pretvara u mandate) nije zbir svih glasova koje su osvojile sve liste (sa/bez nevažećih), već samo zbir glasova koje su osvojile liste iznad cenzusa.
Ono što ovaj sistem izdvaja od ostalih jesu tzv. "količnici", po kojima se vrše iteracije preraspodele mandata svih lista koje dele mandate, sve dok se ne raspodele sve stolice u parlamentu. Glasovi svake od nadcenzusnih lista se dele sa ukupnim zbirom glasova koje su (samo) one osvojile, kako bi se utvrdio % osvojenih stolica; pa se broj glasova svake liste deli sa brojem raspoloživih mandata u određenoj skupštini a stranka dobija po 1 mandat dokle god je taj količnik najmanje 1,00. Broj ovih iteracija (deljenja) je u Bgd slučaju 110, i ponavlja se sve dok se ne podeli svih 110 mandata (deli se redom, od 1 do 110).
Da još jednom ponovimo:
1) računaju se samo glasovi/procenti/mandati/količnici onih koji su ušli u skupštinu, a ne svih koji su izašli na glasanje,
2) Dontov sistem nema veze sa načinom kako se u neki parlament ulazi, pa tako ni sa onima koji u njega nisu ušli, a takođe ni sa nevažećim listićima.

Dakle, ako npr. 5 lista pređe cenzus, i one su 80% od broja izašlih, to ne znači da se preostalih 20% (mada mislim da je ovo preterano veliki procenat za aktuelni skup Bgd-fantoma, ali videćemo) deli između njih, već znači da tih 80% predstavlja onih 100% koji se potom dele između nadcenzusne petorke. Onih 20% nigde više ne postoje prilikom raspodele mandata, niti se bilo gde dalje spominju u Dontovom sistemu, kao i domaćem izbornom zakonodavstvu uopšte. Oni koji ne pređu cenzus samo smanjuju broj ekipa koje će deliti plen, i ništa drugo. Izmišljenim listama jeste cilj da potencijalnim privlačenjem apstinenata povećaju izlaznost i tako eliminištu onu opoziciju koja se klacka oko 5%, ali teško da će veći broj glasača vlasti zaokružiti takve jer svoj glas neće moći da vrate "svojima" u nepostojećem drugom krugu (kao npr. na predsedničkim izborima).

Nema nikakvog razloga da opozicija vodi brigu oko toga šta će se desiti sa listama koje izmisli vlast, dokle god zadržava svoje (opoziciono) biračko telo dobro, blagovremeno i korektno informisanim i motivisanim. I da, takođe, na svoju stranu privuče neopredeljene i apstinente kvalitetom a ne kletvama slobodnoradikalskog stila. Zašto oni i dalje nasedaju na staru propagandnu foru odvraćanja pažnje od suštine, nikako mi nije jasno.
Naravno, što je manje ekipa to će plen biti raspodeljen tako da uvek veće parče dobije onaj sa više osvojenih glasova (to je taj tzv. "skriveni" cenzus u Dontu, iz druge ruke, gde se prilikom raspodele prelivaju glasovi/mandati od manjih ka većim nadcenzusnim listama). Takav je Dont, i zašto ga nisu menjali ako im ne valja - neka sami sebi odgovore. Pa kad je već tako, otkud "mozgovima" ideja da je ova gomila budalastih lista samo kukavičje jaje SNS da zavrne opoziciju, kad njihovim neulaskom SNS ionako dobija planirano parče (ulaskom će oni odvaliti mandate upravo SNSu ne zato što su njihovi već upravo zbog Dontovog sistema), a da se pritom sve vreme podmeće "mozgovanje" kako su ti koji bi pod uticajem propagande vlasti glasali za izmišljene stranke zapravo pretežno glasači opozicije? Nije im dosta što SNSove glasače smatraju krezubim idiotima (delimično, ali ne i u potpunosti opravdano), već to - na ovakav način - isto poručuju i za one koji bi da glasaju za opoziciju, tj. one koji ne bi to da urade ali ne bi ni za vlast?
Ružno.

Dokle god se međusobno koškamo, niko ne vodi brigu o onima koji na tome profitiraju.

U stvari, sve je daleko jednostavnije: celu tu priču je smislila ista ekipa još 2012. i plasirala domaćim glasačima poslovično nezainteresovanim za suštinu; to je uradio Đilasov medijski tim Krstić/Šaper pa podmetnuo nesrećnom Tadiću kao izgovor za unapred dogovoren poraz od Nikolića. Tada su žrtveni jarci bili Nevažeći listići, danas bulšituju o "podcenzusnim štetočinama", a pritom direktno targetiraju pokret "Ne davimo Beograd". To se sve već radilo na lokalnim izborima širom Srbije bezbroj puta, u pokušaju da se uguše lokalni građanski pokreti i liste grupa građana (neki jesu svakako izmišljeni, ali izmišljale su ih i demokrate pre naprednjaka, baš kao i socijalisti pre svih njih - setimo se samo izbora 1990). Da se biračima ograniči mogućnost izbora samo na stereotip, ili/ili, dva zla, "mi" ili "oni", bez treće alternative. Namerno je podmetnuta priča o tome da nema razlike između takvih i apstinenata (kao kontraargument onome "svi ste isti") - o da, razlike ima, i to nebeske, baš kao što postoji ogromna razlika i među samim apstinentima oko razloga zašto ne izlaze na glasanje. O tome možemo voditi beskonačne filozofske rasprave na temu uzroka i posledica, kao i o tome da li je Niče bio kriv za to što su nacisti izokrenuli i zloupotrebili njegove ideje, ali to i dalje ne može otkloniti veću odgovornost "uzroka" od "posledice".

Ljude jednostavno mrzi da čitaju bilo šta duže od bombastičnog naslova sa fontom 50 i prva dva pasusa. "Po Dontu, Patkica radi za Vučića jer ne prelazi cenzus"... ajdebre?! Plus, nije isto kada to kaže neki anonimus ili kada te polije farbom i katranom "uticajni bloger / tviteraš / kolumnista / dežurni bullshitter / attention whore / medijska plastifuksa".
Možda ti "žuti botovi", koji poslednjih dana besomučno ujedaju "žutu patkicu" i šire nervozu u biračkom telu koje nije naklonjeno Vučićevom čoporu, uopšte nisu članovi, simpatizeri ili glasači liste oko DS, već samo još jedan od zamaskiranih projekata već spomenute ekipe medijskih mozgova? Ni to ne bi bilo po prvi put, da se ne samoobmanjujemo.

Primer kognitivne disonance: problem nije u istini koja je nedostupna
već u većini koja ne želi da je čuje.

Današnja Bgd (stvarna) opozicija je za predstojeće izbore morala da napravi jednu listu od DS i svih njenih opiljaka - bez Đilasa, Tadića, Borka, Jeremića, Čede, Živkovića, Pajtića pa i Šutanovca. To jeste bilo moguće upravo bez pomenutih lidera i lidera, ukoliko su te njihove političke organizacije zaista stranke a ne privatni biznisi. Oni ne treba da budu kandidati ni za šta, jer upravo time gaze sopstvenu kritiku Vučića da ne može biti i predsednik države i predsednik partije. E pa ne može ni gradonačelnik. Nebitno je da li su oni sada van DS stroja, ceo njihov politički (ne)kredibilitet potiče samo iz DS i ničega drugog.

Drugu listu su morale da čine sve one stranke za koje će glasati oni koji ne žele da glasaju za SNS niti za demokrate, a partijski su opredeljeni. Naravno, i da ih nisu izmislili kradikali po oprobanoj formuli Miloševićevih nacionalsocijalista.

Treću listu su morali da čine građanski pokreti koji se ne uklapaju u postojeću strančarsku vlast/opozicija igru, sa autohtonim lokalnim programom za Bgd, kojima bi jedan od glavnih ciljeva moralo biti i privlačenje što većeg broja potencijalnih apstinenata. Aktuelni whataboutism koji praktikuje na njihov račun postojeća opozicija (po ugledu na isto što njima radi vlast) neće smanjiti broj apstinenata, niti "raščistiti tržište", a upravo oni bi bili najjače opoziciono oružje protiv lažnih lista koje podmeće SNS i potonjeg prepakovanja mandata po Dontu.
Povećana izlaznost provereno briše sve satelite vlasti - i jednokratne i hronične, podjednako.

Umesto da njihovi (možda?) botovi mahnito ujedaju po fejsbuku, demokratama bi bolje bilo da sve koji ne žele da glasaju za njih pozovu da podrže listu NDBGD jer su im oni (valjda?) prirodniji saveznici od drugih partija sa kojima se nadmeću u ovoj igri.

Ili možda nisu?

Da se razumemo - na ove, i svake druge izbore, treba obavezno izaći, obavezno svojevoljno a ne prinudom, i ako nema drugog/drugačijeg "po volji" onda obavezno glasati protiv vlasti jer u ovoj zemlji vlast jednom za sva vremena mora shvatiti da nije večna (iako to ovde traje već 200 godina). Što pre demokrate (i njima slični) ovo shvate i promene svoja okoštala uverenja (naročito ono da su "skoro-pa-bezgrešni" i "jedini"), to će pre ovakva vlast biti promenjena.

Takođe, mislim da bi bilo dobro da u (beo)gradsku skupštinu (osim SNS i SPS) uđu liste oko DS, Đilasa, DJB/Dveri i NDBGD. Tako bi se pokazalo ko je ko, što možda nekima i neće odgovarati ali svakako hoće biračima pred naredne parlamentarne izbore, koji neizostavno slede nakon zatvaranja Kosovskog ciklusa. A ovi, poslednji spomenuti - tj. "Patkice", pre će uticati na to ko bi mogao da postane novi gradonačelnik koji nije iz redova SNS/SPS, nego što će sa kradikalima praviti dilove.

Možda upravo u kognitivnoj disonanci leži izvor nervoze nekih koji su se unapred kladili na sebe.

Da zaključimo:

U raspodelu mandata po Dontovom sistemu ne ulazi niti jedan jedini glasački listić koji je nevažeći ili podcenzusni, pa tako nije tačna ni floskula o "prelivanju njihovih mandata" (koji u stvari i ne postoje). Nema tu nikakvo "ali", svaka dalja rasprava i nadgornjavanje na ovu temu služe samo za zamajavanje već sluđenih glasača i histerično botovanje protiv onih koji čitaju zakone, znaju matematiku i ne nasedaju na bezobrazluk nekolicine bitangi koje direktno iz budžeta to debelo naplaćuju.

Stvarno, zašto nije uveden prirodni prag za sve na proporcionalnim izborima, a ne samo za nacionalne manjine? Sve izmišljene izborne liste nestale bi preko noći, jer onome ko ih je izmislio ne bi odgovaralo da mu kolač otkidaju upravo njegovi.

Ah, sorry - zaboravio sam da vas mrzi da čitate čak do ovde.