I prevalio put dugačak da ga pregleda doktor Mačak
Doktor pacijenta štipnu, pacijent nešto zucnu
Doktor mu leđa pipnu, zatim ga u čelo kucnu
Sa moje tačke gledišta nije ti ništa
To kaza, pa ga smaza
OK, znamo da je (neki) grip (opet) stomačni, da je džip blindiran (zbog imuniteta), da je put dugačak (naporan) i da Mišu nije ništa što već nismo znali da jeste. Dakle - gusto, i to mnogo. Nagradno pitanje glasi: Ko je doktor Mačak?
Da i to saznamo, čisto zbog problema sa varenjem.
ršum (im. tur.) - gužva, krkljanac, napad gomile, ljudski bes
Zvuči neverovatno, ali on je zaista ubeđen kako može da vuče za nos ambasadore i predstavnike Okeanije, Evrazije i Istazije istovremeno. Ubedio je sebe, ubeđen je da zbog toga i svaki Vinston Smit ovdašnji veruje u te njegove silne budalaštine. Dobro, ovo poslednje mu najbolje polazi za rukom ali ni to u zadovoljavajućoj (po njemu) meri od 111% - koliko će imati glasova na predstojećim lokalnim izborima u Negotinu i Mionici. Provereno, em vežbopokazno (kako je to pre neki dan "objasnio" Dačić).
Šizoje jeste stariji, ali ne i Veliki brat. Sitan je, mali, manji od miša pred stvarno velikima.
A ne ume ni da se "kurči s merom" poput Miloša Velikog. I da "otkurči" u pravom trenutku.
Jokmore. Orvel je lepo rekao da je njegova knjiga upozorenje a ne priručnik. Ne vredi, budale to ne čitaju, ali imaju potrebu...
***
Car voli da paradira go, iako se stidi sopstvene naduvene telesine. Jer zna istinu. Preostaje mu samo da pučanstvu, koje se stidi nepostojanja njegove sramote, zabrani da okreće glavu kada ga negde vidi tako razotkrivenog, ali i da naredi obavezno verovanje u njegovu veličinu & silinu... i pored očinjeg vida.
Dakle, Vinstoni nijedni, koliko prstiju sada vidite: dva ili tri?
Nije bitno koliko ih stvarno ima, sendvič dobija samo onaj ko tom ludilu veruje.
Pregovori za izborne uslove su propali. Od početka su grbo rođeni. I kao u misli Valtazara Bogišića vreme, a u ovom slučaju ni evroparlamentarci ih nisu mogli ispraviti. Borba za izborne uslove svela se na bitku za sekunde na TV ekranima sa nacionalnim frekvencijama. Sloboda nikad ne dolazi pod stranim zastavama bilo da se one vijore za pregovoračkim stolovima ili na tenkovima! Sloboda se osvaja. U svakoj zemlji, a najpre u duši običnog malog čoveka.
Onog običnog malog čoveka koji je zanemaren i izdan! Danas prepušten ucenama i malteretiranju, umoran od prekornog pogleda sopstvene dece kojima ne može da kupi nove patike ili ne može da obezbedi posao, jer ne skuplja kapilarne glasove, ne maše stranačkim zastavama na skupovima predsedniku i ne želi da se prihvati posla vikara “Aco Srbine”. Sa poslednjim ostacima ponosa isuviše čvrstog da bi ga do kraja progutao i priznao da su u pravu oni koji su govorili da je bitno samo snaći se i da su svi isti, a sa osećajem samoće i usamljenosti koja ga tera u parališuću depresivnu apatiju i bolno gledanje sopstvene dece koji besom raspaljenim nepravdom jedini izlaz vide u izlazu iz zemlje.
Da li ste razmišljali da odete iz zemlje?
Na sve taj mali običan čovek je čini se najveći krivac i onima koji pozivaju na pobunu. Kriv je što kada ga jednom prevare da imaju plan i da uzme odmor, iscedi poslednju ušteđevinu, zapuca u Beograd, gde će mu saopštiti plan, umesto koga mu kažu da se vrati kući pa dođe opet kada ga pozovu, on odbija da ponovo ispadne budala, i ne odaziva se više na akcije bez plana. Kriv je što nakon što je više puta prevaren, sada traži neke garancije da neće biti prevaren. Kriv je što mu je muka da gleda preletače u različitim partijskim dresovima.
A duša tog običnog malog čoveka nije ni za šta kriva. Naprotiv, duh malog običnog čoveka raspirivao je plamičke slobode u najmračnijim vremenima. To je duh bageriste Džoa koji sopstveni život izlaže opasnosti bivajući inicijalna kapisla petooktobarske revolucije u koju su stotine hiljada malih običnih ljudi položili nadu koju su prodali oni koji su danas uglavnom opet na vlasti sa istim privilegijama, ali novom partijskom knjižicom.
Centralno pitanje borbe za izborne uslove, nije položaj političkih stranaka, već sloboda običnog čoveka. Garancija da neće postojati sistem u kome se skupljaju kapilarni glasovi. Zašto nije traženo da se pre ulaska na glasanje u specijalnim kasetama ostavljaju mobilni telefoni, kojima bi morali da slikaju za koga su glasali.
Treba nam poruka koja govori ljudima: Nema potrebe da se plašite države, jer vi ste država! Neko je rekao: “Tiranija je kada se građani plaše vlasti, a demokratija kada se vlast plaši građana!”
I bez obzira što se povremeno kao oslobodioci pojavljuju pojedinci, sve male građanske pobede, zeleni parkići, planinske reke prepune ribe u poslednjem času iščupane iz čeljusti minihidroelektrana, zapravo počivaju na malom običnom čoveku. Iza tih pobeda stajale su neprespavane noći i straže Andreja, Saše, Sunčice, Milene, Marije, Milice, Tanje, Caje… batine i pretnje, sudski procesi… Stajao je isti onaj duh malog običnog čoveka koji nam govori da ljudi jesu moć!
Sistem koji počiva na malom običnom čoveku, tog istog čoveka odbacuje. Istina je želimo demokratije. Ali demokratija neće postojati ako se prvo ne izborimo za malog običnog čoveka! Ako se stalno pravite da ne vidite malog običnog čoveka, na kraju ga nećete ni moći videti, jer će poslednji mali običan čovek otići. I uprkos tome što mnogi odlaze, i što se nalazimo u situaciji da ne postoji mlad čovek koji nije razmišljao o odlasku i ne postoji nijedna osoba koja nema nekog bliskog da je otišao iz zemlje ili da razmišlja da ode, ne smemo zaboraviti na sve te ljude. Prema proceni preko 4 milijarde dolara (skoro 8% čuvenog BDP-a, a znatno više od još poznatijih, uvaženih i slavljenih direktnijih stranih investicija) pošalju naši ljudi iz inostranstva. Ti isti ljudi nemaju omogućeno pravo glasa, već da bi se osećali delom ove zemlje moraju putovati stotine, pa i hiljade kilometara do najbliže ambasade ili konzulata. Iz Srbije godišnje odlazi 50.000 ljudi, za jednu deceniju to je pola miliona ljudi, a za četrdeset godina to je kao da je ceo Beograd nestao.
Mali običan čovek je neophodan, jer na njemu počiva demokratija. Upravo zato naredne nedelje pokrećemo peticiju koju smo najavili ove godine da se građanima Srbije koji se nalaze u inostranstvu omogući direktno pojednostavljeno glasanje po ugledu na savremene demokratije, na način koji onemogućava zloupotrebe. Biće to jasna poruka od malih običnih ljudi za sve male obične ljude koji su otišli ili razmišljaju da odu - Računamo na vas!
Pre pokretanje ove peticije, jako nam je stalo da čujemo Vaše mišljenje o odlasku ljudi iz zemlje.
Boško Hamlet Obradović zahteva da se Vojska odma' & smesta podigne i stavi u pripravnost glede auto-tablica tzv. Kosova Republjik, umesto Jorikove glave uzeo kamen za kupus, prelomio i stavio ga. U pripravnost. Kamen, jašta - Šešelj je već podelio sve zalihe zarđalih kašika iz soški, al' pravi srBin & porodični domaćin se uvek snađe kad je na dnevnom redu pripravnost. Podignuta tj. stavljena u.
To naročito vole oni koji bi se opet bacali kamenom s ramena na račun kotrljanja tuđih glava s tuđih ramena. Svaki put kada su takvi branili srpstvo (šta god da to znači), ono bi žestoko nagrabusilo, a kolone interno raseljenih i suštinski obezgaćenih slivale bi se u sve tesniji zabran Centra za glasačko prevaspitavanje "Srbija". Da od domaćih izdajnika, već koliko sutra na nekim od beskonačnog niza lažnih izbora, brane one iste koji su ih prethodno odbranili.
Što reče drug AV2 (devojačko Aleksandar Vulin): Svi smo mi jedan, nacionalni stroj!
Onako, poetski.
Julosrbijanski.
Na parove razbrojs!
Aleksandar Šapić ex-SPAS: koordinator beogradSNSkih odbora.
Boško Ničić ex-PŽzK: koordinator odbora u Istočnoj SNSrbiji
Boško ex-Obradović...
Hajde u neku paru da će Glavni odbor SNS ubrzo izmeniti statut i uvesti još nekoliko funkcija potpredsednika. Neće da se baci - kad nisu ex-Slinu, neće ni ovog.
Na mestu voljno! Nego, koju Vojsku? Redovan sastav, rezervni ili oba tri? Vojska, koju su lopovi i popovi bacili na kolena? Vojska kojoj njena vrhovna komanda (tj. Vlast) obara helikoptere, istrebljuje svoje podoficire na vežbama, zbog koje oficiri beže u šofere kamiona po inostranstvu? Nema ništa od toga. Ako su kradikalčići nešto izvukli kao nauk iz devedesetih, onda je to činjenica da je praktična ONO&DSZ teorija naoružanog naroda najopasnija upravo po vlast koja se krije iza nenaoružanog naroda.
Ostav, bre. Dobri vojnik Švejk je ratnik i po za ovdašnje kočoperne narogušene patridiotske kamenjarke.
1. Dan Džoli Rodžera, jedino mogućeg i pravog nacionalbarjaka režima SNS & Co.
2. Dan srBskog jedinstva u ćutanju i okretanju glave od kradikalibanskog pljačkanja one iste države čiji barjak danas kače na bandere, prozore i gromobrane širom naše zemlje ponosne.
3. Dan srpske slobode...
Sloboda (sa velikim S) je univerzalno ljudsko, građansko a ne nacionalno-kolektivističko pravo i ne može biti ni srpska niti bilo čija druga ako je istovremeno na nečiju štetu, pa makar taj "neko" bio jedan jedini - čovek.
Kao što su 15. septembra 1918. godine srpski vojnici probili Solunski front i krenuli u oslobađanje okupirane zemlje, tako danas (103 godine kasnije) njihovi prapotomci probijaju sve moguće i nemoguće frontove i punktove ne bi li zarad slobode otišli iz obora u koji su kradikalibani ovu zemlju pretvorili. Pritom, svako od njih u sebi nosi delić Srbije, koji će tamo gde se budu skrasili biti svakako slobodniji nego sve ono što ovde bude preostalo. Probajte da zamislite kolika je ta Slobodnija Srbija koja postoji u bezmalo (zvaničnih) 600 hiljada ljudi koji su ovu zemlju napustili samo u poslednjih deset godina vladavine kradikalibanske piraterije. Malo li je?
Nekada su se ovde - da, baš u YUSrbiji - pričali masni vicevi na račun Albanije u vreme gazdovanja Envera Hodže, jer im se glavni državni praznik (poput nekada našeg 29. novembra) zvao i još uvek zove "Dan zastave" (ali 28. novembra). Danas, exYUSrbistan konačno ima svog Envera Hodžu i pripadajući mu Dan zastave. Masni vicevi na njegov račun su na samoj ivici zabrane. Jer - zemlje dvoglavih orlova su to.
Jedinstvo & sloboda se, natürlichistotakođe, podrazumevaju.
Na današnji 3D dan.
Poslednjih desetak dana poštari dele rešenja negotinske Poreske uprave o zaduženju za porez na imovinu za 2021. godinu. Mogli su drugovi porezari da odvoje i koju kintu pa - ako ni zbog čega drugog a ono zbog današnjeg "praznika" - kupe novu državnu zastavu umesto ove u fronclama koja im se vijori iznad ulaza.
Čak i da jesu, opet bismo znali da nam je Srbija sva u fronclama.
Očerupana, u sve tri dimenzije.
3D dan i noć.
***
Vučić, Vulin, Dodik, Selaković, Dačić, Šešelj, Nikolić, Brnabić - sve go zastavnik do zastavnika. Plus buljuci kvaziopozicionih stegonoša, barjaktara, posilnih i dvorskih budala. Umalo da zaboravim - i eko(po)četnici.
U pravu je bio prorok Tarabić: Cela Srbija je stala pod jednu afričku šljivu.
Helikopter je omiljeno oruđe ovdašnjih vlastodržaca, barem kada je u pitanju silazak sa Nebesa. Politika helikopterskog desanta ovde uvek pali kod raje. Al' baš uvek.
28.06.1989. Slobodan Milošević doleteo na Gazimestan.
početkom 1991. general Blagoje Adžić i visoki grčki oficiri doleteli na Svetu Goru, u Hilandar.
17.04.1991. Slobodan Milošević sa pet helikoptera doleteo na Svetu Goru, u Hilandar.
04.12.2000. Vojislav Koštunica doleteo na Svetu Goru, u Hilandar.
28.06.2001. Slobodan Milošević odleteo za Sheveningen, na službeni put via Tuzla.
18.06.2005. Desant na Rumiju: Neobična metalna konstrukcija, teška 3 tone, postavljena je na vrh planine Rumija. Akciju je izvela vojska državne zajednice Srbija i Crna Gora dopremajući je helikopterom u dogovoru sa mitropolitom MCP SPC Amfilohijem - bez odobrenja crnogorskog Ministarstva uređenja prostora.
20.05.2009. Ivica Dačić doleteo na negotinski stadion, iz Bugarske.
05.10.2010. Boris Tadić: "Hrvatski vojnici, hvala vam na vožnji" - predsednik Srbije na svečano ustoličenje patrijarha Irineja u Pećku patrijaršiju došao helikopterom Mi-171 oružanih snaga Hrvatske.
01.02.2014. Aleksandar Vučić spasio dete iz snežnog smeta kod Feketića i uneo ga u vojni helikopter.
16.09.2014. Aleksandar Vulin doleteo u Kladovo, poplava ga izbacila kod Tekije... uzvodno.
13.03.2015. U organizaciji visokih funkcionera vlasti oboren vojni helikopter, bez preživelih.
06.10.2017. Aleksandar Vučić u Rumi: Proveri samo, gde ide, šta radi ovaj helikopter.
19.07.2019. Aleksandar Vulin: Helikopter "Gazela" koji se srušio kod Aleksinca bio je ispravan.
30.07.2019. Nebojša Stefanović: Novi Erbas H145M helikopteri povećaće sposobnost srpske policije.
16.08.2019. Aleksandar Vulin: Ruski helikopteri su leteći tenkovi, najbolji na svetu u svojoj klasi.
07.12.2019. Aleksandar Vučić: Srbija je dobila značajne popuste od Rusije za nabavku novih helikoptera Mi-35, H-145M i Mi-17. Srbija ovo nikada nije imala!
29.01.2020. Helikopter predsednika Srbije na letu iz Drvara za Beograd bio je prinuđen da se vrati u Mrkonjić Grad zbog loših vremenskih uslova, Vučić otišao na cicvaru.
06.04.2020. Aleksandar Vučić: Zeljanica iz Pazara je najbolji ručak u helikopteru.
11.04.2020. Aleksandar Vučić doleteo u Niš.
02.07.2020. Nabavka helikoptera se sprovodi po istom principu kao i nabavka respiratora, a to je princip "ne pitajte kako smo nešto nabavili i koliko smo platili, ne pitajte me ništa" i to je matrica koja se u suštini već jako dugo u Srbiji ponavlja. Ono što je problematično je što ne znamo zašto nabavljamo helikoptere.
17.06.2021. Nebojša Pavković: Helikopter u kom je na Vidovdan 2001. godine bio Slobodan Milošević, a kojim je odvezen u Hag, trebalo je da bude srušen i Vojska je već imala plan i "lovce" u pripravnosti. Međutim, Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ, iako je usmeno načelno pristao, na kraju nije dao zvanično odobrenje da se tajni plan i sprovede.
13.07.2021. Predsednik Vučić na putu za Kladovo objavio fotografiju iz helikoptera: Srbija je prelepa, a Dunav njen biser! Sleteo na stadion u Tekiji.
16.07.2021. Aleksandar Vučić stigao helikopterom na sastanak proširenog Izvršnog odbora SNS za centralnu Srbiju u Nišu, SNS-ovci iz čitave Srbije autobusima.
21.07.2021. Vučić: Meni nisu potrebni poršei, ne idem helikopterom na stranačke skupove.
07.08.2021. Vučić: Srbija kupuje 2 nova protivpožarna helikoptera Ka-32.
11.08.2021. Srbija pregovora sa Kiprom da od te zemlje kupi 11 borbenih helikoptera Mi-35P.
19.08.2021. Aleksandar Vučić doleteo u Prokuplje, Blace i Brus.
22.08.2021. Dodik na privatnu zabavu u Mostaru išao helikopterom.
05.09.2021. Patrijarh srpski Porfirije i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije su na Cetinje stigli helikopterom.
05.09.2021. Mitropolit Joanikije i patrijarh Porfirije napustili su Cetinjski manastir i helikopterom krenuli za Podgoricu.
Nakon svakog njihovog helikopterskog preleta - u brišućem letu - Srbiju su ostavljali u sve gorem stanju: razrušeniju nego ono filmsko vijetnamsko selo do temelja spaljeno uz note Vagnerovih "Valkira".
Jahači apokalipse su konje zamenili helikopterima.
nota bene
Tema "Marš Valkira", koja prati scenu iz Kopolinog filma "Apokalipsa danas" (1979), preuzeta je iz opere "Valkira" (1856) nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. "Operacija Valkira" je bila plan grupe nemačkih oficira za atentat na Adolfa Hitlera i svrgavanje nacista sa vlasti 1944. godine. Hitler je bio veliki obožavalac Vagnerovih dela i još veći praktikant vođenja forsirane kampanje iz aviona.
Iako su zasluge pripisane ruskom inženjeru Igoru Sikorskom koji je početkom XX veka emigrirao u SAD, prvi pravi funkcionalan helikopter nalik današnjim modelima sklepao je 1938. godine nemački inženjer Anton Fletner. Njegov model FL265 bio je namenjen nacističkoj Ratnoj mornarici (Kriegsmarine). Nema dokaza da je Hitler ikada uživo video ili se provozao nekim od nekoliko modela nemačkih zrakomlata.
A apokalipsa i smak sveta... e, to je već nešto drugo.
Počela škola, ili kako god već da se to zove, po novouspostavljenom "semafor" sistemu: crveni, žuti ili zeleni Kovid-19 režim rada obrazovnih ustanova, ovisno o stepenu i sumnjama na postojanje jednog ili više zaraženih učenika.
Ili se kaže "sumljama", po novom krivopisu?
Gramatemotika je nebitna - pogledajte semafor pre polaska u školu, to je ono što se računa. Šta, u vašem gradu više nema semafora, zamenili ih kružni tokovi ili polomili komunalci dok su sekli drveće koje zaslužnim aktivistima vlasti zaklanjaju sunce?! Drobnjak, deder donesi par komada i predizborno zabodi pred škole u Negotinu i Mionici. Nemoj ti sad lupim bananu. Opet.
Kako god bilo, a biće, Ministarstvo neobrazovanja je preseklo i donelo odluku da se ukidaju auto-škole a svi njihovi polaznici prebacuju u skamije prvog ili petog osnovne tj. prvog razreda srednje škole tj. prve godine studija, kao i da svi oni koji idu u ove razrede (uključivši i ex-polaznike) moraju da nose oko leve ruke traku sa onim početničkim žvazbuka-font velikim ćiriličnim П.
Osim toga, umesto prijemnog ispita za peti osnovne i prvi srednje škole, kao i prijemnog za sve fakultete, uvodi se polaganje obaveznog testa po ugledu na onaj iz rahmetli auto-škola plus poligon i vožnja. Sve shodno kategoriji obrazovanja. Striktno.
Po okončanju školovanja, imaju se izdati vozačko svedočanstvo i overena saobraćajna knjižica, odnosno diploma i indeks. Knjižica i indeks moraju imati obavezno overen završni semestar tehničkog pregleda u tekućoj nastavnoj godini.
Umalo da zaboravim - svaki put kada se na semaforu upali zeleno svetlo za ulazak škole ili fakulteta u taj režim rada, kao zvučni signal slepima i slabovidima obavezno ide intoniranje himne uz koju se ima ustati mirno sa uvis uzdignutim desnorukim troprstohvatom. Pošto je moguće da se tako nešto dogodi tokom nastave tj. vožnje, svi su obavezni da u tom trenutku prekinu nastavne/vozne aktivnosti i otklone ruke sa volana i guvernala tj. nastavno-naučnih sredstava do završetka intoniranja. Ova obaveza, ali samo trenutno dok se ne iznađe odgovarajuće rešenje i za njih, neće važiti za pilote aviona koji se u tom trenutku nađu u letećem postupku obrazovanja kao i korisnike letećih automobila DJ Žeksa. Za sve ostale - hoće, i to bez izuzetaka.
Konačno, kada Nikola Selaković postane ministar neobrazovanja umesto Branka Ružića, za sve učenike i studente ostalih razreda i godina biće uvedene obavezna traka oko desne ruke na kojoj će umesto П stajati Ч. Takođe, kompletno nastavno osoblje (uključujući tetkice i servirke) biće u obavezi da nosi kokarde. Zna se zašto. I tačka.
Ako želite da sadašnjost bude drugačija od prošlosti,
proučavajte prošlost.
(Baruh Spinoza)
Proučite prošlost ako želite da definišete budućnost.
(Konfučije)
Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost.
Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost.
(Džordž Orvel "1984")
Orvelova "1984" je zaista priručnik za vladanje ovoj kradikalskoj SNSPSPC ekipi, to smo bezbroj puta ovde već konstatovali. Zato oni ne ispuštaju prosvetu iz svojih kandži, u kojoj god da se mutaciji pojave kako bi obavezno saučestvovali u vlasti.
