Pogledajte semafor

Počela škola, ili kako god već da se to zove, po novouspostavljenom "semafor" sistemu: crveni, žuti ili zeleni Kovid-19 režim rada obrazovnih ustanova, ovisno o stepenu i sumnjama na postojanje jednog ili više zaraženih učenika.

Ili se kaže "sumljama", po novom krivopisu?

Gramatemotika je nebitna - pogledajte semafor pre polaska u školu, to je ono što se računa. Šta, u vašem gradu više nema semafora, zamenili ih kružni tokovi ili polomili komunalci dok su sekli drveće koje zaslužnim aktivistima vlasti zaklanjaju sunce?! Drobnjak, deder donesi par komada i predizborno zabodi pred škole u Negotinu i Mionici. Nemoj ti sad lupim bananu. Opet.

Kako god bilo, a biće, Ministarstvo neobrazovanja je preseklo i donelo odluku da se ukidaju auto-škole a svi njihovi polaznici prebacuju u skamije prvog ili petog osnovne tj. prvog razreda srednje škole tj. prve godine studija, kao i da svi oni koji idu u ove razrede (uključivši i ex-polaznike) moraju da nose oko leve ruke traku sa onim početničkim žvazbuka-font velikim ćiriličnim П.

Osim toga, umesto prijemnog ispita za peti osnovne i prvi srednje škole, kao i prijemnog za sve fakultete, uvodi se polaganje obaveznog testa po ugledu na onaj iz rahmetli auto-škola plus poligon i vožnja. Sve shodno kategoriji obrazovanja. Striktno.

Po okončanju školovanja, imaju se izdati vozačko svedočanstvo i overena saobraćajna knjižica, odnosno diploma i indeks. Knjižica i indeks moraju imati obavezno overen završni semestar tehničkog pregleda u tekućoj nastavnoj godini.

Umalo da zaboravim - svaki put kada se na semaforu upali zeleno svetlo za ulazak škole ili fakulteta u taj režim rada, kao zvučni signal slepima i slabovidima obavezno ide intoniranje himne uz koju se ima ustati mirno sa uvis uzdignutim desnorukim troprstohvatom. Pošto je moguće da se tako nešto dogodi tokom nastave tj. vožnje, svi su obavezni da u tom trenutku prekinu nastavne/vozne aktivnosti i otklone ruke sa volana i guvernala tj. nastavno-naučnih sredstava do završetka intoniranja. Ova obaveza, ali samo trenutno dok se ne iznađe odgovarajuće rešenje i za njih, neće važiti za pilote aviona koji se u tom trenutku nađu u letećem postupku obrazovanja kao i korisnike letećih automobila DJ Žeksa. Za sve ostale - hoće, i to bez izuzetaka.

Konačno, kada Nikola Selaković postane ministar neobrazovanja umesto Branka Ružića, za sve učenike i studente ostalih razreda i godina biće uvedene obavezna traka oko desne ruke na kojoj će umesto П stajati Ч. Takođe, kompletno nastavno osoblje (uključujući tetkice i servirke) biće u obavezi da nosi kokarde. Zna se zašto.
I tačka.

Ako želite da sadašnjost bude drugačija od prošlosti,

proučavajte prošlost.

(Baruh Spinoza)

Proučite prošlost ako želite da definišete budućnost.

(Konfučije)

Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost.

Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost.

(Džordž Orvel "1984")

Orvelova "1984" je zaista priručnik za vladanje ovoj kradikalskoj SNSPSPC ekipi, to smo bezbroj puta ovde već konstatovali. Zato oni ne ispuštaju prosvetu iz svojih kandži, u kojoj god da se mutaciji pojave kako bi obavezno saučestvovali u vlasti.

Jer, ko kontroliše prošlost ...

... kontroliše semafor ...

... za našu decu.

Nastavne krvne grupe

Sudeći po Uputstvu koje su prosledili obrazovnim ustanovama širom naše zemlje ponosne, gos'n ministar Solarijum Šarčević i ostali iz ekipe Vučića-Uveoka kao da su nastavne grupe pravili po krvnim grupama: može jedna (A), može druga (B), mogu obe kombinovano (AB) a može i nijedna (0); na sve to još treba dodati i mogućnost pohađanja nastave po +/- matrici - neposredno ili na daljinu, zavisno od nedelje (kao nekada vožnja automobila po par/nepar sistemu tablica, u vreme "stabilizacije" Milke Planinc).
Grupe se, osim osnovnih i srednjih škola, uvode i u predškolske ustanove.

Čudo jedno od tolike pameti.

A gde su krvne grupe, tu je i eugenika.

Sa njom, ruku pod ruku, ide sveprisutna kleronauka kao jedno od pomoćnih vaspitno-trovačkih sredstava vlasti.

I posle kažu da su blesavi oni koji tvrde da ova SPSNS banda već 30 i više godina ima inkubatore svojih kadrova i naslednika po krvnoj liniji. Po severnokorejsko-kazahtstanskoj matrici.

Neka istraživanja (šta ste pomislili, da nisu kineska?! sram vas bilo...) kažu da određene krvne grupe imaju afiniteta, odnosno da su nešto otpornije na koronavirus. Navodno, A grupa je najviše a 0 je najmanje podložna zarazi koronom. Do tog zaključka su došli ispitivanjima u Vuhanu i nekim drugim gradovima Kine. Mora da je tako, jer PRC-braća zaista znaju o koroni daleko više od bilo koga na ovoj planeti. Dobro, možda ne znaju baš sve, ali zato Vučić garantovano zna, pa ga zato svaki čas zivkaju i pitaju za savet.

Moguće da je "neko" savetovao i ove koji su ovako od danas organizovali nastavu, da to bude shodno krvnim grupama. Jer, najčešća krvna grupa treba da bude i najveća nastavna, pa ako korona i bije na takve nešto više - božemojočenaš, i to je za ljude.

Pardon - za našu decu.

Nema tu ni "o" od obrazovanja, jer je kradikalima do njega stalo taman i koliko do preventivne zdravstvene zaštite. Aktuelni prosvetni sistem u Srbiji se jedino bavi pomračivanjem umova ionako već sluđene nam dece. Time su duboko zagazili u saučesništvo u zločinu prema budućnosti ovog naroda.

Još jedan u nizu.

Случай Herling

Proteklo je pet dana otkako je vest o pretučenom nastavniku Goranu Herlingu dospela u javnost, tj. četiri od ekspresnog hapšenja Leonarda Pastora (jednog od batinaša i "dečka") kao i konačnog razotkrivanja istine o obmani koju je nastavnik Herling priredio medijima sluđenom građanstvu našeg Vilajeta.

Komentari na ovaj "incident", kako je događaj bio formulisan na internet stranicama RTS, jasno pokazuju koliko je obostrani botulinus duboko urastao u naše podivljalo društvo. Najveći broj komentara i komentatora se ad hominem bavi navodnim laganjem pretučenog nastavnika ili ad personam prepucavanjima između samih komentatora. Većina njih, svesno & namerno ili ne, kao da ne vidi neke bolno očigledne i jasne stvari.

Sve vreme se barata sa neverovatno malo činjenica i ogromnom količinom konstrukcija. Odbacimo ovo drugo, uključivši i stavove pro-et-contra kradikala i njihovih kripto-SA trojki (uvek, kada su se dešavale ovako teške batine koje se mogu povezati sa politikom, bilo ih je po trojica koji biju - od Majdanpeka, Zaječara, Paraćina, Zemuna, Kragujevca, Inđije, Čačka... pa do Kovačice).

Ostavimo, dakle, sve to po strani. Hajde da vidimo šta je ovde jasno i logično:

1. Ako je Herling uvredio koleginicu, direktor je bio u obavezi da ga opomene i kazni zbog kršenja radne discipline (vređanje kolega i narušavanje odnosa i reda u školi mogu se u to svrstati, aktuelni Zakon o radu je dušu dao za kreativna tumačenja) - a upravo toga nije bilo.

2. Da li je neko narkoman ili nije, stvar je postojanja zdravstvenog i policijskog dosijea. Ako oni ne postoje, onda ovo jeste uvreda i najblaže rečeno predstavlja običan bezobrazluk i zaista nepedagoško ponašanje. Ako, ipak, postoje, kako je onda neko takav mogao da dobije lekarsko uverenje za zasnivanje radnog odnosa, pa još u prosveti? To je opet pitanje za direktora, starog ili novog svejedno, kako je zaposlio takvu osobu a znao je ko i "šta" je.

3. Formulacija "dečko" u pravosuđu ne postoji (za razliku od venčani/nevenčani suprug ili verenik) i ne može se uzeti ni po kom osnovu u obzir, naročito ne kao opravdanje za premlaćivanje nekoga. Biće zanimljiva reakcija suda.

4. Ovaj čovek je divljački pretučen 31. avgusta, ali niko o tome nije pisao sve dok se on nije dovoljno oporavio pa počeo da priča šta se desilo. U ovom trenutku nije toliko bitno šta (i zbog čega), već da se desilo - a desilo se nekoliko stvari koje se sve mogu svrstati u krivična dela:

- upad na tuđi posed

- ugrožavanje imovine i života

- pokušaj ubistva, što se da zaključiti po težini povreda i načinu kako su nanešene; biće zanimljivo i mišljenje lekara o tome, kada budu stigli na sud

- bekstvo sa mesta "incidenta"

Ima još toga, verovatno.

Na pitanje "Gde su svedoci, komšije, prolaznici, da potvrde njegovu priču?" treba postaviti kontrapitanje "Gde su svedoci da je vređao koleginicu?". U režimima sa duboko ukorenjenim strukturalnim nasiljem, "prvi" svedoci obavezno nestaju dok "drugi" niču kao pečurke svaki put kada je umešan neko iz vlasti, a to je najčešće neka lokalna jajara koja se, kada uprska stvar, obavezno krije iza onih "gore" koji takve onda brane jer ne žele javno da priznaju kakvi su im ovi "dole" koji im obezbeđuju glasove da bi bili (ostali) na vlasti.

5. Niko ništa o tome nije objavio u medijima sve do 2. septembra, kada je bio objavljen tekst na blogu KlotFrket, dan kasnije i na fejsbuk stranici Kulturbunta. Tek tada, u subotu 3. septembra, vest se pojavljuje u medijima (RTS, Blic, N1, Kurir itd.). Međutim, ubrzo po obraćanju predstavnice MUP istog dana, kreće priča o vređanju, narkomanima, bejzbol palici, ličnom obračunu i obmanjivanju javnosti od strane pretučenog nastavnika. Na RTS-u su svoju vest tokom tog dana najmanje dva puta revidirali i naknadno dodavali tekst, dok je Blic požurio i pre njih objavio "razotkrivenu prevaru" pa zatim dodatne informacije puštao kao zasebne nove vesti. Za Blic je, posebno, karakteristična lavina bljuvotina u komentarima na račun Herlinga, u kojima su toga dana prevazišli sve ostale kvazimedije.

6. Kada vam neko polupa glavu i lomi šake, više je nego jasna poruka koju praktikuju svi naručeni batinaši ovog sveta - mali, mnogo laješ i pišeš. To će vam potvrditi svaki iole iskusan policijski inspektor. Batine zbog ljubomore, vređanja ili neke "ženskinje", imaju obavezno ostavljenu drugačiju "poruku".

Btw. odakle bilo kome pravo da vas masakrira zato što ste mu uvredili devojku? Postoje elegantnije i efikasnije metode isterivanja "pravde" po tom pitanju, u odnosu na ovu primenjenu na Herlingu.

7. Na fejsbuk stranici "Nova Nada" Herling je 29. avgusta objavio notu u kojoj je napisao mnogo toga o događajima u školi u kojoj radi. Dva dana kasnije, on biva divljački pretučen ali to nije bilo dovoljno nadležnim državnim organima da se pozabave tom stranom predmetnog slučaja. Izjava predstavnika MUP može biti istinita, svakako, ali kada se uporedi sa ovom notom i analizira, previše izgleda kao da se radi o konstrukciji dobrim delom zasnovanoj na navodima iznesenim baš u tom tekstu.

Evo te note:

Posebno je pitanje kako je to policija uspela da pronađe i privede isprva "nepoznatu" osobu, pa potom identifikovala "dečka". Zašto su baš njega priveli i kako su znali da je on napadač? Da li je on prvo priveden pa tek onda složena narko-priča, da li je opet iskorišćen žrtveni jarac sa dosijeom u policiji da prikrije nasilje sa 'više instance' (čitaj: politika), kao što na to ukazuju slučaj Kantrimen i nedavna pucnjava u bloku 45? Da li im je to rekao kontuzovani Herlang a oni mu poverovali, iako tvrde da je obmanuo javnost (tako ispada da je obmanuo i njih neobmanjive)? Da li se sa bilo kakvom reakcijom u medijima i akcijom organa reda odugovlačilo zato što su čekali da vide šta će biti sa pretučenim nastavnikom (ovde reakcija policije nije toliko sporna, koliko ignorantsko ponašanje medija), jer su neke od povreda glave mogle da budu i opasne po njegov život, kao i da li će nastaviti da laje?
Ukoliko nastavnik Herling zaista laže - pardon, obmanjuje javnost - pa privatni sukob predstavlja kao državno nasilje, rizikujući da mu zauzvrat Država priredi repete na profesionalnijem nivou od paradržave, onda on zaista nije normalan. Niko normalan ne bi sebe doveo na ivicu smrti kako bi posle imao razloga da proziva aktuelnu vlast, jer pre toga nije nikako imao dovoljno materijala za to. Ali, ako nije normalan, postavlja se onda pitanje ko i kako mu je uopšte dopustio da tolike godine radi sa decom, da bude čak i razredni starešina? Zašto je školski odbor njemu, takvom, dao poverenje da bude v.d. direktora, i da li je to bio razlog nepoštovanja te odluke prilikom imenovanja druge osobe na tu funkciju?
Ako nije normalan... ali, šta ćemo ako jeste?

Da li je ludilo zaista uhvatilo toliko maha, pa su i najblesavije teorije postale sasvim moguće u ovom društvu?

Inače, službenica MUP ne razlikuje fašizam od "kamion pun s nemci", nije čula za ur-fašizam par hiljada godina stariji od Musolinija, Hitlera i Ljotića zajedno, nema pojma šta su Britove odrednice br. 6 i 13, niti zna da je ono što ih sve povezuje - upravo nasilje, i to bezumno.

Da li uviđate matricu koja se konstantno ponavlja čak i u slučajevima koji nemaju direktne veze sa politikom, ali se iza nje kriju lokalne kabadahije koje su se iz ličnih razloga nameračile na nekog pojedinca koji im je zasmetao u određenom "istorijskom trenutku"? Da li smo zaboravili da je to hvatanje "zgodnog momenta i nezgodnog lajavca" za gušu u ovom narodu odavno postalo sastavni deo folklora?

Da li iko zna koliko tačno Harmsova danas živi u Srbiji?

Po čemu se to, ako tako mislite, razlikuju današnji baštinici lika i dela Nikole Pašića, čuvenog grebatora o državnu kasu i još čuvenijeg kurvara sa Rusijom i Francuskom, ali i Austrijom i Nemačkom, onog istog koji je 1887. organizovao i sproveo "Narodni odisaj", tj. pomahnitalo i nekontrolisano divljanje njegovih radikala širom Srbije, po dolasku na vlast, koje se neretko završavalo linčom i egzekucijama nepodobnih pojedinaca iz "prethodne vlasti", ali i ne samo njih? Od trojki kokardaša '41 ili kožnokaputaša '45? Od fruškogorske krečane? Od divljanja Koštuničinih ex-julovaca kada su 2001. i 2002. godine uz pomoć SPS prisvojili vlast u desetinama opština širom Srbije, i odmah krenuli u progon i isterivanje sa posla onih koji su "mnogo mirisali" na DOS iz 2000. (u najvećem broju su to bili članovi DS, GSS i DHSS)? Od spiskova za otkaz, čitanih u večernjem dnevniku RTS, koje su nam priredile vajne Tadićeve demokrate početkom 2010. godine? Od svega što kradikali i njihova svita rade u poslednje četiri godine?

Narodni odisaj i građanski rat radikalnog uma protiv budućnosti Srbije, započeti pre tačno 130 godina, još uvek traju nesmanjenom žestinom, uz nešto malo modifikovanu tehniku i tehnologiju "odisanja" (srećom, još uvek niko nije nabijen na ražanj, mada...), tako dragog svakom palanačkom fašisti.

Zaboravite fore o ološu, nedostojnim ljudima, mrziteljima i slične gluposti koje Vođa i njegovi svakodnevno izgovaraju. Budite građani-istražitelji: batalite adrenalinsko reagovanje na prvu loptu (to uvek ima samo jedan ishod - odvlači od pravog traga) i međusobna nadgornjavanja sa podjednako opravdano kivnima poput vas, ignorišite sitne provokatore ili obične lujke koje bi samo da skrenu pažnju na sebe na jedan dan. Dobro razmislite ko bi mogao da ima najveću korist od ovog batinanja, pa se fokusirajte na njega. U najvećem broju slučajeva ćete pogoditi baš tamo gde treba; tako bi trebalo da bude i ovog puta.

Sve je samo stvar koncentracije, razmišljanja i tumačenja očiglednih, sitnih ali bitnih činjenica. Jer, đavo se baš u njima oduvek krio zato što ljudi prečesto vole da žmure pred životom.

O ovom slučaju će sigurno biti još reči, baš kao i o silesiji drugih pre njega.
Ma, znamo se.

Počela škola

Septembar, počela škola.

Da sumiramo prva dva dana početka nove školske godine, na osnovu novinskih vesti:

Novi Kneževac (Blic): "Od 1. septembra..."

Mozak koji je smislio ovoliku pamet kaže da će to biti samo privremenog karaktera. Privremeni karakter je omiljena forma konačnih rešenja. Btw. sličnu akciju "spašavanja lokalnog budžeta" najavljuju i u kladovskoj opštini. Jebao vas Tito, i mrtav, u prazne glave lopovske.

Zatim... (Kurir)

Na ovu vest niko normalan ne može da ostavi drugi komentar osim saučešća majci i celom društvu - zato što je užasavajuća. Zato što niko normalan ne dovodi građane ove zemlje i njihovu decu do tačke u kojoj im život više nije važan. Samoubistvo može da počini samo osoba kojoj život više nije važan ili neko ko ne želi da se preda zlu. Ko misli da ovom detetu život nije bio važan, ni sam nije normalan.

Ti uporno želiš da ideš u školu ali još upornije ti ne daju, objašnjavajući da je par hiljada dinara socijale mesečno dovoljno, jer takav je zakon, takav je ministar, takva je Srbija.

... i zato:

O ovom "slučaju", koji je odrađen po matrici poznatoj više od 80 godina, tek će biti reči. Za RTS je to bio "incident" (uspeli su već da revidiraju tekst na svom sajtu, dodaju novootkrivena sitna crevca i prevaru); Blic je pre RTS otkrio da istina ima dve strane i da se prebijeni daskal "ponašao nepedagoški" prema koleginici pa je njen dečko morao da ga još nepedagoškije prevaspita, kao i da je "nastavnik slagao da su ga tukla trojica naručenih fašista zbog odbijanja da ćuti o događajima u školi". Blago nama sa vama.

Postoji i drugačija priča, ali to je sve ionako propagandno maslo ološa, mrzitelja i bagre blogerske, tviteraške & fejsbukerske što ih plaća Soroš. I zato, pustimo državne organe (u koje svi imamo bespogovorno poverenje) da odrade svoj posao i utvrde da je ubica batler.

***

Da... septembar, počela škola.

Počela je škola i to baš ovako - dok su Srbi upijajući TV i novinske bljuvotine tri dana vrištali i histerisali "jao, jao, samo da ne bude rat, vidi ti šta se dešava, ovi će naprave nešto, jao, jao"... oko njih se nastavlja građanski rat koji je započet odavno, krajem XIX veka, i koji nesmanjenom žestinom besni punih 130 godina. Zato i ne čude komentari na Blicovom portalu povodom vesti o prebijanju profesora koji neće da ćuti, sve u stilu "ko je jebe što su je silovali, sama se izazivala" ili još preciznije - "zaista nije bilo u redu da im lupaju lokale i biju ih po ulici, ali i ti Jevreji su sami krivi - što nisu sedeli kod kuće, što izlaze napolje i izazivaju se". Došli su zato u kuće, da biju.

Za Nimelera i dalje nema mesta u srpskim školama, baš kao ni za Orvela.

A počelo je nedavno, (opet) sa knjigama i po proverenoj formuli.

Deci uskraćuju ono malo preostalog komfora koji im roditelji sve teže mogu da obezbede.

Ubio se učenik koji nije mogao da plati odlazak do škole.

Nastavniku razlupana lobanja, polomljeni prsti.

Kada na ova tri "slučaja" sa početka školske godine, pored hapšenja polovnih udžbenika dodamo i najavljeni neodržani štrajk prosvetara, koji je državna propagandna mašinerija odmah omalala kao "prostačku kuknjavu za parama" (jok, nego za šta drugo - prosvetni radnici su pretvoreni u robote koji umesto da uče decu samo dolaze na radna mesta kako bi im upisali šihtu kojom će opravdati nadnice, i ništa više), jasno je kakva će biti školska godina pred nama i kako će se završiti - ako se još danas nije završila.

Da li vas je strah šta bi u ponedeljak mogle da budu "školske" vesti?
Strah.

Da, da, nastavlja se "škola".

Ili, možda je bolje reći: kazneno-popravno prevaspitavanje celog društva i to od malih nogu?

Zbogom oružje

Da li postoji i kakav bi bio odgovor na goruće pitanje puke egzistencije u današnjoj Srbiji: 
Kako prekinuti istorijski niz katastrofalno loših vlasti, urušavanja društva i srozavanja nivoa kvaliteta života svakoga od nas ponaosob?

Stav #1:

Možemo da dižemo koliko hoćemo revolucija, da ih rušimo sa tronova i postolja, ali na kraju opet neka budala zajaši sve i vrati nas na početak. Sve to izgleda debelo frustrirajuće, kao da ih nikada ne možemo pobediti.

Stav #2:

Nije važno koliko puta i koliko snažno će oni na vlasti pokušati da sprovedu represiju nad nama, mi ćemo ih tako loše iznova odatle obarati i najurivati.

Činjenice uglavnom ne idu u prilog ni prvom niti drugom stavu, jer se život najvećim delom odvija između te dve krajnosti - fatalizma i euforije. Obe tvrdnje predstavljaju same po sebi društveni perpetuum mobile, zato što ih onaj prostor između - dakle, Život sam - pokreće. Nekada prvu, kao "uzrok", a ponekad drugu, kao "ishodište" (ali ne i kao rešenje).

Sociolog prof. Jovo Bakić u svojim javnim nastupima zastupa euforičku tezu o "naoružanom narodu" pozivajući na vraćanje obaveze služenja vojnog roka, jer samo tako građani neće biti nesposobni da se odupru lošoj vlasti koja ih maltretira i zastrašuje svojim instrumentima sile & nepravde. Tu svoju tezu Bakić postavlja kao antipod fatalističkoj doktrini ukidanja vojnog roka "zbog evropskih standarda" jer su, sakrivenu iza nje, vlastodršci u Srbiji imali sasvim drugu nameru: da onesposobe narod za pružanje otpora vlasti, protiv unutrašnjeg a ne spoljašnjeg okupatora.

Dakle, Bakićev naoružani narod protiv neoliberanog nenaoružanog prekarijata?
Problem sa ovakvim stavom je u tome što "naoružani narod" nije pandan "nenaoružanom", iako tako na prvi pogled izgleda, kada pogledamo ta dva ekstremna položaja u kojima mogu da se nađu građani Srbije. Čini mi se da se tu ipak malo više radi o lamentiranju nad "razoružanim narodom", umesto "nenaoružanog". Takva teza je bliža nečemu mnogo opasnijem po bilo koje društvo, a u našem slučaju se radi o visoko problematičnom pašićevskom radikalizmu s kraja 19. veka koji je doveo do Timočke bune, stradanja naroda na jednom delu teritorije države, glavorazbijačkog osvetničkog pira po dolasku na vlast širom naše zemlje ponosne, ubistva jednog i ustoličenja drugog Levijatana Serbskog i, konačno, svega onoga što nam se  čitav vek kasnije još uvek dešava. Sumnjam da se sa radikalskom agendom iz XIX može krenuti na kradikalsku vlast u XXI veku, a da od toga bude neko dobro po građane Srbije.

Da se to naoružavanje nadomestiti uvođenjem nastave društvene samozaštite u program srednješkolskog obrazovanja, u okviru Građanskog vaspitanja. Ne one DSZ iz starih vremena, već nešto sasvim novo (za nas), što podrazumeva daleko veće aktiviranje malih sivih ćelija umesto kapisli živinog fulminata i mesinganih košuljica za olovnu džebanu. Umesto da puškama naoružan narod pošaljemo na predvojničke obuke i postvojničke sanacije terena, hajde da ga naoružamo znanjem i pošaljemo na obuku za zdravu pamet koja će mu daleko više trebati u životu od jurcanja po šumama i gorama. Potrebno je podići sadašnji nivo obrazovanja, pri čemu bi mladi ljudi bili naučeni na zdravorazumsko poimanje sveta oko njih, da bi jednoga dana postali ne vojnici revolucije ili kontre, već samosvesni građani koji svojim razumnim delovanjem (stečenim kvalitetnim obrazovanjem) sprečavaju vlast da podivlja, a sebe i ostale da po komandi iz fatalizma skaču u euforiju i nasilje.
Besmisleno je pozivati na vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, jer je to manje nekakva "obuka" ali zato daleko više ono što naziv kaže - služenje. Maltretman od strane frustriranih dopismenih desetara, gastritičnih zastavnika, nadrndanih kapetana i maliganskih majora.

Građanin koji poznaje snagu sopstvenog uma, razuma, zna i da mu ne trebaju ni naoružana, ni nenaoružana niti razoružana teorija, već neoružana praksa. Gandijevski, svakodnevni miran i nenasilan otpor svakoj lošoj vlasti koliko god ona strašno narogušeno izgledala, ili nam se beznadežno neoborivom činila.

Pred takvim otporom su padale cele imperije, gde neće ova domaća banda običnih lažova i lopova, kafanskih siledžija u skupim odelima, Mercedes i Audi tenkovima, prefarban ološ pokupljen sa svih strana i stranaka, prostakluk koji je poskidao šubare pa umesto kokardi i petokraka sada pokačio krstove optočene neonskim svetlećim crevima. Da, kradikali - na njih mislim - koliko god vam se činili i predstavljali kao neka fina gospoda.

Ovom društvu nedostaje civilna, građanska samoodbrana i zaštita od loše vlasti Velike Braće, a ne od kučki agresorskih iz Okeanije i Evrazije.

Još se Boesi pre pet i po vekova zapitao kako je moguće da je uvek lakše ćutati, ili urlati u naoružanoj gomili, umesto jednostavno reći - dosta. I odmah je došao do zaključka koji još uvek važi: zato što vas tako uče, da u gomili ćutite ili urlate, jer je tako najbezbednije i najmanje bolno, za pojedinca prividno a za vlastodršca bogumi opipljivo; kao da je zaista moguće lični bol preraspodeliti na svakoga u masi, iako je istina daleko bolnija - bol mase je veći od ličnog usled interference stada/čopora, koja pored sabiranja atomskih bolova obavezno podrazumeva i njihovo pojačavanje, čime je veća i konačna porcija koja sleduje pojedincu u masi, bio on fatalističan ili euforičan (na kraju to postaje potpuno nebitno).

Mnogo puta se kroz istoriju pokazalo da su padovi Levijatana bili neminovni čak i bez oružanih revolucija koje su se dešavale, jer se lična dekadencija vladara i trulež društva koju je ona uzrokovala ne mogu dugo održavati a da se i sami ne uruše. OK, mala "pomoć prijatelja" da se sisa odluči na skok uvek je dobrodošla, ali je takođe uvek bilo bolje energiju sačuvati za potonji razvoj pojedinca i društva umesto rasipanja na euforične pirove dojučerašnjih i odsutrašnjih fatalista.

Na veliku žalost svih nas, 5. oktobar je bio baš to. Nikakva se krava, tada oličena u DOS-u, nije posle tog dana ritnula i prosula mleko. Posle 5. oktobra je tek trebalo nabaviti kravu, uzgojiti je i o njoj voditi računa na ispravan način, da bi jednoga dala zdravo mleko. Trebalo je stvoriti ozbiljnu državu, a to nije bilo učinjeno. Vrlo brzo je počela prodaja belih bubrega i žaba za veru i večeru, zbog čega danas imamo aflatoksinskog Vučića na koga bi fatalistički jurišao Pajtić sa klipom NS6102 kukuruza u ruci, ili Bakić, uz euforično URA! držeći pred sobom na bajonetu sveto pismo "oboružanoga pučanstva", ONO i DSZ udžbenik za usmereno obrazovanje.

Pravi primer inteligentnog otpora ludilu bili su i ostali studentski protesti 1996. godine.

Nasilje, čak i protiv nedojebane vlasti poput ove danas u Srbiji, uvek će rađati samo još nasilja. Ne radi se tu o fatalističkom okretanju glave od pendreka koji lupaju glave ili tenkova koji vas gaze (imate koliko hoćete kurseva borilačkih veština i internet recepata za Molotovljeve koktele, ako baš insistirate), niti je to žmurenje "da nas ne vide", već je u pitanju preventiva - postojanje znanja, svesti i pameti da do nasilja ne treba da dođe, ako se već može blagovremeno sprečiti, sve u cilju promene pomahnitale vlasti. Jer kada balkanski testosteron udari u euforičnu rogatu glavu, tu više nema ni pameti ni pomoći.

Zbog toga je Ejn Rend u pravu a Jovo Bakić nije. A nije ni Vučić, niti bilo koji drugi alaman koji umisli da je trajniji i vredniji od drveta starog par stotina godina. Sa onim sa čime si na ovaj svet došao, sa tim ćeš i otići. Važi podjednako za puške i pare. Dolazak i odlazak su samo početak i kraj nečega između. Nas samih i naših života. Puške nikada nisu stanovale u knjigama niti pamet u soškama, gospodo drugovi.

Jedan profesor bi morao da zna za bolje od inaćenja sa segamegačetnicima.

Samo nek' je produktivno

Danas je dan posle.
Dan posle prvog dana škole, koji je skoro-pa-tradicionalno bio štrajkački - em još u ponedeljak. Došao i prošao. Čak je i Gugl tome posvetio svoj jučeranji dudl. Ove godine Dragoljub nije (još uvek) odvalio neku od svojih čuvenih sentenci na zadatu temu.

Počela je i nastava sexualnoga odgoja u nekim vojvođanskim srednjim školama, kao nastavak prošlogodišnje prakse. OK, i treba. Šta je onda tu zanimljivo? Pa, osim standardnog srBopatriotskoslavnog laprdanja o čistoti detinjega uma od tih vražjih rabota (takvi se, inače, ne ... znate već šta, naprotiv - oni se voskrešu), te bacanja kletvi opanačko-palanačkih na 'promotere pederluka', čini se da ni sami uvoditelji ove nastave (mada ona pomalo podseća i na obuku) nisu baš sigurni šta to uvode. Ili, makar kako da to tačno nazovu. Samo da nije čuveno "ono", jer ne bi bilo in.

Da bacimo oko na hronologiju blagog zbunjivanja masa:

Vreme, 13.06.2013.

Od septembra ove godine, đaci deset srednjih škola na teritoriji Vojvodine jednom nedeljno će imati priliku da slušaju časove novog predmeta koji će nositi naziv reproduktivno vaspitanje. U pitanju je pilot projekat pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju tokom kog će se u pet gimnazija i pet stručnih srednjih škola u deset vojvođanskih gradova i opština uvesti novi van-nastavni predmet. Učenici će na predmetu koristiti udžbenik čija će poglavlja govoriti o ljudska pravima i slobodama, o polno prenosivim bolestima, kontracepciji.

Sva istraživanja rađena u Srbiji pokazuju da mladi ne znaju dovoljno o osnovnim činjenicama vezanim za fiziologiju reprodukcije. O kontracepciji i polno prenosivim infekcijama znaju još manje, a često su opterećeni i brojnim pogrešnim uverenjima. Seksualno vaspitanje je mnogo šire od informisanosti, jer mladima pomaže da razviju veštine pregovaranja u partnerskoj vezi, kritičkog mišljenja, donošenja odluka, prepoznavanja i izbegavanja rizika, ali i razvijanja pozitivnog odnosa prema seksualnosti. Seksualna edukacija podrazumeva i zaštitu mladih od seksualnog nasilja i eksploatacije i tolerantni odnos prema različitim seksualnim orijentacijama. Seksualno vaspitanje počinje od rođenja. Znači, podrazumeva aktivnu ulogu roditelja i odgovornost obrazovnog sistema, medija i celokupne društvene zajednice.

Nažalost, u Srbiji seksualna edukacija nije sastavni deo odrastanja, jer se u roditeljskoj kući obično ne razgovara o ovim temama, a odgovarajuća edukacija do sada nije bila sastavni i obavezni deo školskih programa.

Vreme, 20.06.2013. reagovanja

Želimo da Vam skrenemo pažnju da je u poslednjem broju nedeljnika "Vreme" napravljena velika greška u tekstu koji je potpisao gospodin Mirko Rudić, a koji se tiče projekta "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju". Naime, u prvom pasusu teksta navodi se da ovaj projekat sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, što je potpuno pogrešno. Pilot-projekat, uvođenje "Zdravstvenog vaspitanja o reproduktivnom zdravlju" u deset vojvođanskih srednjih škola, u potpunosti je projekat Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu na kome Sekretarijat radi poslednjih devet meseci. Reč je o jedinstvenom pilot-projektu na kome je radila radna grupa sastavljena od eminentnih stručnjaka iz oblasti ginekologije, urologije, psihologije i epidemiologije.

Blic, 08.10.2013.

Demokratska stranka Srbije zatražila je danas ostavku pokrajinske sekretarke za omladinu Marinike Čobanu, zbog po njima, spornog sadržaja udžbenika o seksualnom obrazovanju za koji tvrde da propagira homoseksualnost. Marinika Čobanu kaže za Radio 021 da nije ni očekivala da će jedna ovakva inicijativa proći bez problema, inače bi takvi sadržaji mnogo ranije postojali u školama. Ona preporučuje svima da prvo pročitaju pažljivo udžbenik pre nego što daju sebi za pravo da ga komentarišu, dodajući da u ovome vidi čisto politički stav, budući da je, kako ona navodi, DSS blizak pokretu Dveri, te je ovakva reakcija ne čudi. Ona navodi da se u poglavlju seksualnost čoveka istorijski objašnjava kako nastaje homoseksualnost, gde se oni pozivaju na Svetsku zdravstvenu organizaciju koja je homoseksualnost skinula sa liste bolesti. Na pitanje šta misli da je DSS-u najviše zasmetalo u udžbeniku, ona kaže da je to rečenica u kojoj je homoseksualnost definisana kao 'normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti'. "U zdravstvenom kontekstu to znači da u homoseksualnom odnosu nema posledica mentalne vrste. Samim tim što ne postoji mogućnost reprodukcije, onda nema ni rizika te vrste", objašnjava ona za 021.

Portparol pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov kaže za Radio 021 da je reč o udžbeniku koji on vidi kao propagandno sredstvo kojim se 'na jasan način propagira homoseksualnost kao opredeljenje'. "Očigledno je da ta knjiga služi za indoktrinaciju dece, a ne za njihovo seksualno vaspitanje. Pokrajinska sekretarka je iskoristitla udžbenik da bi propagirala svoje političko opredeljenje". Rečenice koje su njemu zasmetale su da je nekad homoseksualnost bila bolest, a da je danas to normalno ponašanje i da je nastalo u periodu kada su se lovci vraćali iz lova 'pa su se zajedno veselili'.

Radio021, 13.05.2014.

Predsednik Pokrajinskog odbora DSS Milenko Jovanov najavio je da će ta stranka formirati "jezičke patrole" kojima će utvrditi u koliko naseljenih mesta, posebno na severu Bačke, građani mađarske nacionalnosti, kako tvrdi, ne govore srpskim jezikom. "Proverićemo da li i koliko u Srbiji Mađari govore srpski jezik, da nam se ne bi dešavalo da u pojedinim mestima građani koji govore srpski ne mogu da se sporazumeju sa lokalnim stanovništvom", rekao je Jovanov, dodajući da zna da postoje čitava naselja u kojima se ne govori srpski jezik.

Blic, 14.05.2014.

Pokrajinski ombudsman izražio je danas zabrinutost zbog mogućih posledica izjava funkcionera DSS Milenka Jovanova o formiranju "jezičkih patrola", upozorivši da one mogu izazvati pogoršanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini i osećaj straha kod pripadnika nacionalnih manjina. "Smatramo da političke organizacije nemaju ovlašćenje za ovu vrstu aktivnosti, posebno kada se one koriste za političku promociju u momentu kada su politički odnosi Srbije i Mađarske na veoma visokom i kvalitetnom nivou", zaključuje se u saopštenju.

Blic, 23.08.2014.

Seksualno vaspitanje stiže u srpske škole: srednjoškolci iz Vojvodine tokom školske 2014/15. izučavaće i seksualno obrazovanje. Seksualno vaspitanje od oktobra će se pohađati u čak 66 srednjih škola u Vojvodini, a uskoro će uslediti i inicijativa za izmenu zakona kako bi taj predmet zaživeo u svim školama u Srbiji. To za Blic potvrđuje Marinika Tepić, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu. Sekretarijat je tokom prošle školske godine ovaj pilot-projekat uspešno sproveo u 10 srednjih škola. Predavanja o seksualnom obrazovanju, tačnije izborni časovi o temi "zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju", će se slušati u ukupno 66 srednjih škola u Vojvodini. Nastavu će držati profesori, psiholozi i pedagozi koji već rade u školi, ali i nezaposleni nastavnici.

"Novi predmet doprineće dobrom planiranju porodice, što je prva odbrana od bele kuge, koja nam je uveliko zakucala na vrata" kaže Marinika Tepić. 

Blic, 01.09.2014.

U 66 srednjih škola u Vojvodini od danas će biti uveden predmet "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju". Test za čitaoce: Možete li i VI do dvojke iz seksualnog vaspitanja?

Ima još:

U intervjuu, koji je u septembru 2012. godine objavljen u časopisu Roditelj & dete pod naslovom Reproduktivno učenje za mozak ne postoji, direktor MENSE za Srbiju dr Ranko Rajović odgovara na pitanja novinara o kvalitetu našeg obrazovanja.

Vremena i deca se menjaju, a školski sistem ne. Da li su, i zašto, potrebne promene u načinu na koji škole rade sa decom?

- Mislim da je to najvažnije - promeniti način pristupa školi. Ako se malo ozbiljnije pogleda značaj PISA testa, jasno se uočava da je reproduktivno znanje naše dece solidno, ali da je funkcionalno-upotrebno znanje veoma loše. A ono što moramo znati, to je da zapravo postoji direktna veza između funkcionalnog znanja i bruto nacionalnog dohotka. Upravo zbog toga je funkcionalno znanje prioritet za obrazovnu politiku EU, a pošto smo mi među najslabijima u Evropi, onda bih rekao da je funkcionalno znanje za nas dupli prioritet. Kopiranje neće pomoći. Mi moramo da prilagodimo naš školski sistem našoj deci, našim običajima, tradiciji, igrama koje naša deca vole, da koristimo ono što nas okružuje i da pomažemo deci da maksimalno razvijaju svoje potencijale.

***

Nije vam jasna poruka teksta? Kakva je veza seksualnog i celokupnog obrazovanja, DSS, jezičkih koštunjavih trojki, MENSE, bruto nacionalnog dohotka? Ne pomažu ni boldirano podpitanje, pomoć prijatelja?

Promakla vam je reproduktivno-jezička zavrzlama kojom odišu gornji (i drugi slični) novinski članci, objavljeni u poslednjih petnaest meseci. Tzv. seksualno obrazovanje je primarno definisano favorizujućim pojmom u naslovu predmeta koji deca fakultativno pohađaju: Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju. Dakle, srpski rečeno, u pitanju je učenje o zdravom razmnožavanju budućih naraštaja - za sada, samo fakultativnom a posle će vidimo. To nema veze sa seksualnošću (naravno, i homoseksualnošću) i seksualnim vaspitanjem/odgojem, koje ima veze sa zdravljem (safe sex i ništa drugo) ali ne (obavezno) i sa razmnožavanjem. Modernisti i tradicionalisti se oko ove teme prepucavaju, svako u svojoj niši iz koje gleda na svet, ali kada već ovi drugi brkaju seksualnost i reproduktivnost, oni prvi ne moraju da se brane terminologijom drugih. Dovoljno je bilo da kažu kako u seksualnost, pored hetero/bi/homo spada i aseksualnost. Mada, teško da bi tako nešto moglo da dopre do okoštunjavih mozgova i ostaloga dverinja. Tim hunhirnovima je nemoguće da prihvate kako postoje i oni koji neće. Šta? Pa... ono, jelte.

Seksualnost može i ne mora da bude širi pojam, ili sredstvo postizanja reproduktivnosti (valjda je neko čuo za veštačku oplodnju). Takođe, ni razmnožavanje uopšte ne mora da ima veze sa seksualnošću - šta, niste čuli ni za sistematska silovanja? Jeste, jeste, ne folirajte se.
Dakle, shodno nazivu fakultativnog predmeta i potonjim pojašnjenjima i komentarima nadležnih i nenadležnih, možemo reći da stvari stoje ovako: seksualno vaspitanje nije uvedeno u škole, već samo jedan njegov uži deo (ili poimanje), a to što jeste slobodno možete nazvati i predrazmnožavajuća obuka. Nećete mnogo pogrešiti.

To jezikolomstvo je nastavljeno potonjom glavolomkom, ponovo u ovogodišnjoj izvedbi prepodobnog Jovanova, kreacionistički evoluisanog iz portparola u oborkneza koštunjavog za Vojvodstvo serBsko, koji bi sada da terenski malo lovački patrolira i usput uteruje srBski jezik. Samo bez insinuacija glede nereproduktivnih tehnika koje su, jelte, strane srBskom nacionalverskom biću, molićufino. Ukoliko vas i ovo podseća na neželjeni (seksualni) odnos, šta ćete - deja vu.

Samo, kad se taj deesesovac već uhvatio za ono veselje posle uspešnog lova, da li ima nešto da kaže na silna veselja posle uspešnih ratišta na kojima, naravno, nismo bili? Ima li tu, po njemu i njegovima, ičega reproduktivnog? A orgazmično praćenje TV Dnevnika početkom devedesetih, da li i to spada u seksualnost ili je svrstano u tehniku, samo takvima znanu & toliko dragu?

Konačno, stigli smo i do reproduktivnosti po Rajoviću od MENSE. U kontekstu obrazovanja i reproduktivnosti, on ne govori o razmnožavanju već o umnožavanju - ne ljudi, dece, već znanja: ono ne treba da bude reproduktivno (možda je bolji izraz bio reprodukciono) već funkcionalno. Znanje treba da bude upotrebno, jer samo kao takvo donosi pare. Od kopiranja stranih rešenja nema 'leba, od primene domaćih koja ne postoje - još i manje. Od onih, poput koštunjarskih - nikako.

Ako za krajnje merilo uspešnosti nekog sistema obrazovanja uzmemo finansijsku dobit, nacionalni dohodak, onda od tog obrazovanja nema ništa a ono samo će se pretvoriti u sopstveni antipod - fabriku oprihodujućih umova, automatona bez emocija, u besomučnoj trci za zaradom još od malih nogu. Tu nema ničega od emocija, bez kojih seksualnost i sledstveno ljubav gube svaku šansu u trci sa parama.
Naravno da se treba okrenuti deci, pustiti ih da ispolje sopstvene sklonosti i sposobnosti. Baš kao što ne treba, sa druge strane, roditeljima i nastavnicima na svakom koraku trljati nos u BDP-navlaku, jer će oni odbrambeno uzvratiti - po deci.

Isto važi i za seksualno/reproduktivno vaspitanje. Skoro sva deca, pa i ona u osnovnoj školi, o tome znaju daleko više od nekakvih kiflica, kosetankeuspravnedebele crte, klikera, pisaljki i računaljki. To što se roditeljima, nastavnicima, popovima i ostalim telodušebrižnicima ne sviđa kada deca samo ponavljaju (reprodukuju) rečnik koji su baš od njih čula, taj nezaobilazan začin prilikom gledanja vesti, prenosa skupštine ili utakmica, 18+ filmova, komunikacije sa ostalim učesnicima u saobraćaju, po slavama i rođendanima, na ulici.

Narod koji 'ne vadi ono iz usta' licemerno se zgražava kada od sopstvene dece čuje čuveno "Trgni se bre ćale, otišo si u pičku materinu". Samo, to nije pitanje seksualnog odgoja ili zdravog razmnožavanja, već domaćeg vaspitanja - nastavni predmet koji smo poodavno proterali iz škola. A bogami, i iz kuća.

Reproduktivno vaspitanje ili neproduktivno obrazovanje, seksualni odgoj ili predrazmnožavajuća obuka? Svejedno, deca nam se smeju i upijaju. Sve dok ih ne iskvarimo idiotarijama poput megareproduktivne izjave 'nema razmnožavanja, dakle, nema ni rizika za posledice mentalne vrste', kao da nam mozgovi okoštunjavelih talibana nisu dovoljni.

I tako, još jedan prođe prvi dan.

Dragoljub Kolumbo

Deco, da li ste danas bili u školi?
Tako bre, lepo - nego šta, uživajte dok još možete pre nego vas pokvare i nateraju da se učlanite u neku stranku. Mislim, zbog posla, daleko bilo da je zbog politike.

Evo šta na sve to kaže čuveni posipač pepelom, Dragoljub. Idejni tvorac projekta besplatnih udžbenika, da citiram tekst iz Danasa.
"Nepismenost ide na dušu onih koji su tokom poslednjih 200 godina vladali Srbijom ..."
O Dositeju Obradoviću i Knezu Mihailu Obrenoviću, nekom drugom prilikom. O sebi - nikad.
Minćunović.
Ko zna vlaški, zna i da ispravno pročita ovo prezime. Ko ne zna - ima da zna.
Seda glava, da li zbog pepela ili zbog iskustva? Sedi u političkom savetu i soli pamet školarcima. Ma, mogao bi i blog da otvori.
Obradović i Đilas?
Neka, hvala.