Let's protect women at work (peticija)

Primorane na seks sa nadređenima, silovane po fabrikama... milioni žena suočavaju se sa seksualnim zlostavljanjem na radnom mestu. Međutim, u nedeljama koje slede, moći ćemo svi da pomognemo u pokušaju donošenja revolucionarnog sporazuma kojim bi žene širom sveta bile zaštićene od nasilja na radnom mestu! Pokrenuta je peticija, adresirana direktno na francuskog predsednika Makrona, koji je domaćin velikog globalnog Samita, na kome je da ubedi sve zemlje učesnice da podrže donošenje sporazuma u toj oblasti koji bi bio poštovan na međunarodnom nivou.

Više od 120 žena koje rade po fabrikama konfekcije u Lesotu, izjavljuju da su bile primorane na seks sa svojim pretpostavljenima na radnom mestu. Neke od njih tvrde da su čak bile silovane u prostorijama fabrika u kojima rade. Poseban su slučaj tamošnje fabrike džinsa "Levi Strauss", čiji menadžeri zaduženi za projekat "dobrobiti zaposlenih", na temu seksualnog nasilja i uznemiravanja zaposlenih žena izjavljuju da je to "složen problem, koji je veoma taško otkriti na radnom mestu". A te žene nisu usamljene - 80% anketiranih radnica zaposlenih u konfekcijskoj industriji u Bangladešu, iskusile su ili svedočile seksualnom nasilju i uznemiravanju na radnom mestu. "Svaki komad odeće koji izađe iz tih fabrika, natopljen je našim znojem, krvlju i dostojanstvom", tvrde one.
Milioni žena širom sveta doživljavaju to isto.

Donošenje međunarodno priznatog i poštovanog Sporazuma, u narednih nekoliko nedelja, predstavljalo bi revolucionarni potez koji bi pomogao zaštiti žena od nasilja na poslu ma gde da se nalaze na kugli Zemaljskoj.

Do sada je sporazum ratifikovalo 6 zemalja, ali daleko više je potrebno kako bi on stupio na snagu. Upućen je direktan poziv, građanska peticija u cilju alarmiranja kompletne međunarodne javnosti, direktno francuskom predsedniku Emanuelu Makronu koji će za nekoliko nedelja biti domaćin velikog međunarodnog Foruma.
Danas, u svakoj četvrtoj zemlji na svetu uopšte NE POSTOJI bilo kakva zakonska forma koja pokriva oblast seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, a i u onim zemljama u kojima to postoji - ne funkcioniše uvek. Uzmimo Francusku kao primer: 30% žena tvrdi da su bile seksualno uznemiravane ili napastvovane na poslu.

Donošenje pomenutog Sporazuma bi preokrenulo stvari. Po prvi put u istoriji, sve države na svetu bi morale da usvoje na nacionalnom nivou zakone pomoću kojih bi bilo zabranjeno seksualno nasilje na radnom mestu, preduzimane preventivne mere a žrtvama tog nasilja bila obavezno omogućena zaštita i lečenje posledica.

Upućeni smatraju da je ovo trenutak da se u ovu priču uključi još više zemalja.

Brojni primeri seksualnog nasilja i nasrtaja u nama izazivaju osećaj nemoći, ali uvek postoji nešto što u nekom trenutku možemo učiniti kako bi smo u što većoj meri zaštitili žene širom sveta. Evo prilike da nam se i veliki pridruže, kako bi smo svi bili ponosni na ono što zajedno možemo postići.

Svetski lideri će se sastati na velikom međunarodnom Forumu o ravnopravnosti, koji će u organizaciji UN biti održan od 30. juna do 2. jula ove godine u Parizu; zbog toga je ova peticija pokrenuta, radi pritiska na njih da podrže i postignu Sporazum koji bi imao zakonsku težinu. Cilj je prikupljanje najmanje milion potpisa širom sveta, koji bi bili prezentovani domaćinu i učesnicima predstojećeg Foruma.

Ovo je poziv okupljenim svetskim liderima da podrže zaštitu žena na njihovim radnim mestima. Proširimo ga i dalje, pomozimo da što više zemalja što pre ratifikuje ovaj Sporazum i primeni ga kroz nacionalna zakonodavstva.

***

Peticija:

Predsedniku Makronu, svetskim liderima i vladama država

Kao građani širom sveta, pozivamo vas da hitno utičete na eliminaciju rodno zasnovanog nasilja na radnom mestu. Pozivamo vas da ratifikujete i efikasno primenite Konvenciju o nasilju i uznemiravanju #190 Međunarodne organizacije rada (MOR/ILO) i njoj srodnu Preporuku #205, kao i da sprovedete reforme domaćeg zakonodavstva u toj oblasti.

Potpišite i delite dalje: AVAAZ - Let's protect women at work!

Međunarodna organizacija rada:

- Konvencija C190 (2019)

- Preporuka R205 (2017)

Linkovi:

- 80% of garment workers in Bangladesh have experienced or witnessed sexual violence and harassment at work (ActionAid, 10.06.2019)

- Fashion's dirty secret: how sexual assault took hold in jeans factories (The Guardian, 20.08.2020)

- Move to end sexual harassment at work hailed as 'milestone for women's rights' (The Guardian, 21.06.2019)

- #MeToo anti-harassment treaty adopted by UN labor agency (DW, 21.06.2019)

- ILO: New Treaty to Protect Workers from Violence, Harassment (Human Rights Watch, 21.06.2019)

***

Radomir Konstantinović u "Filosofiji palanke" kaže da je palanka svuda moguća, bilo gde na svetu. Zato su mogući i belosvetski Jutke, Palme, Bajatovići, Dačići, Ročulji, Lepe Ace i mnogi drugi neimenovani i bezimeni koji su se izlegli iz inkubatora neiživljenih malopačića, frustriranih sopstvenim (najčešće pubertetsko-fantazijskim) manama koje obilato - u znak osvete sudbini - prosipaju na sve strane oko sebe.

Najčešće - po ženama, domaćinski.
Ništa tu oni nisu originalniji od braće im širom sveta; najčešće su samo plagijatori tog zla, i to tradicionalno loši.

Миладин страјкс бек

Kada je Kovačević Miladin onomad (2008), zajedno sa još dva bosanska bilmeza (pardon, studenta & košarkaša) po podu neke bostonske diskoteke prosipao mozak Štajnhauer Brajanu, prepodobni Jeremić Vuk (čitaj: građani Srbije) je razjarenoj Rajs Kondolizi i još razjarenijoj Klinton Hilari pljunuo cirka milijun rajhsdolara da olade i zažmure na to što je predmetni K. Miladin iz USA prošvercovan u Srbiju kao "diplomatska pošta". Pored gospodina Jeremić Vuka, u tu pizdariju su bili umešani i većagospoda Tadić Boris & Stefanović (tada) Borislav, sa pripadajućim im ambasadorom, konzulom i vicekonzulom Naše zemlje ponosne.
Frenolog Miladin je nekoliko dana pred kraj odrezane zatvorske kazne bio pušten na slobodu, jer ga je pomilovao kolega milioner Nikolić (Dragice) Tomislav.

Onda je 2016. manjegospodin Vučić Aleksandar (čitaj: građani Srbije, opet) krnuo dva milijuna rajhsdolara - jer, kad je Gazda bio škrt! - za kampanju Klinton Hilari. Opet, naravno. I zato što jer pametan, još naravnije.

U međuvremenu, K. Miladin se prešaltovao od bivše do sadašnje vlasti, a (Jeremić) Vuk ovih dana p(r)oziva Vučića (Aleksandra) na nacionalno jedinstvo vučjeg čopora u vlasti.

Konačno, danas (u jesen 2020) - K. Miladin iznova bije. Ponelo ga indijansko leto. Opet.

More, dajte bre tu Hilari ako boga znate! Pa propašće nam milioni rajhsdolara koje smo namenili Tramp Donaldu a ovaj nije hteo da ih lično uzme jer je sujeveran pa je rekao "daj to Melaniji, ona je alava na pare". Mali SIniša već je opredelio iz budžeta miliona tri rajhsdolara po šticovanom kursu, šteta da se baci.

I požurite sa isplatom, dok Đurić Marko ne postane ambasador & konzul u Americi.

Pucaj Miladine, za trojku!
Neće da se baci.

22.02.2009. Otisak nedelje
25.02.2017. A tko još ne želi biti milijunaš
15.12.2019. Dupla

Čak je i Koštunici jasno da je Priča o Miladinu samo još jedan od mamaca da se klenovi ne bi dosetili i previše pitali šta stoji iza onog prosipanja mozga i lomljenja ekstremiteta u novosadskoj kladionici, ko je tu koga lomio, zašto i zašto baš tako, kako je lomitelj pobegao iz Srbije, zašto su policiotski jaganjci par nedelja tihovali iako se sve vreme znalo za taj izliv bezumnog nasilja, kako je moguće da su u ovoj zemlji fejsbuk i tviter postali "to protect and serve" služba umesto onih koji za to primaju pare od svih građana Srbije...

Dupla

Bivši košarkaš Milan Gurović, sada aktivista SNS, pretukao suprugu i ćerku (16). Dobio krivičnu prijavu i određeno zadržavanje u pritvoru do 48 sati kako ne bi ponovio krivično delo i da ne bi uticao na svedoke.. (11.12.2019)

"Supruga hoće da mi napakuje, jer želim razvod već nekoliko godina a ona mi ne da." (11.12.2019)

Nakon što je priznao krivicu, Milan Gurović se nagodio sa Tužilaštvom i određena mu je kazna: 10 meseci kućnog zatvora i mera zabrane prilaska u trajanju od 6 meseci. Službenici Ministarstva pravde trebalo bi da mu stave nanogicu za elektronski nadzor u prostorijama u kojima će služiti kaznu. (13.12.2019)

Po prvi put u istoriji...

... e, pa nije da jeste baš tako.

Apropo Vučićevog četnokradikala Gurovića, nikako ne treba zaboraviti da je to naš najisplativiji sport. Doduše, još uvek nije sasvim jasno da li se radi o basketu ili - licemerju?

Slučaj u kojem je 2008. godine srpski državljanin, košarkaš Miladin Kovačević pretukao i u tromesečnu komu sa trajnim posledicama poslao studenta Brajana Štajnhauera doveo je do usijanja odnose SAD i Srbije. Tako je nastao pravi diplomatski triler, koji ne samo da je duboko narušio odnose dve zemlje, već je građane Srbije koštao 900.000 dolara. Ko je, zašto i po čijem naređenju Kovačeviću izdao dokumenta uz pomoć kojih je pobegao iz SAD, da li su vicekonzul i konzul to mogli da urade samostalno, da li je neko iz Beograda to naredio, kakve su veze tadašnjeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića sa ovim slučajem, kada je tadašnja ministarka pravde Snežana Malović imala, a kada nije imala pojma o ovom slučaju, te koja je bila uloga tadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena u prikrivanju istine u slučaju Kovaćević?

Naročito je interesantna odbrana koju su u medijima plasirali roditelji Miladina Kovačevića, potencirajući konstantno jevrejsko poreklo pretučenog Štajnhauera i zaveru protiv Srba i Srbije.

- Istinomer, 09.05.2017.

Bijemo njihove, al' bijemo i naše.

I obavezno po džepu svih Srbistanaca.

Ma samo ti udri, brtte.

Će se dogovorimo posle.

Bre.

p.s.
I samo bez nasilja, molićufino.

Ne daj se, Branka

Izlazim iz taksija ispred Univera kod SPENS-a, danas u 17:30h. Skrenem u mračniji deo i krenem uz stepenice. Tu stoji neka grupa mladih ljudi koje nisam stigla čestito ni da pogledam. Dva momka, izrazito kratko ošišana, nešto se dovikuju. Jedan vikne "Eno je!" i krene prema meni. Onaj drugi krene za njim. Prvi, u smeđoj jakni, me od pozadi zgrabi za kosu i povuče unazad, a ovaj drugi krene da mi viče "pi**o mađaronska". Zbunjeno mu kažem: "Dete, ti si nešto gadno pogešio", ali oni i dalje nešto psuju. Jedan od njih mi psuje majku.

Muškarac srednjih godina, koji je verovatno krenuo iz Univera prema kolima, valjda videći gužvu, potrči ka nama i ona dva momka me puste i pobegnu dalje od stepenica, u pravcu starog parkinga i Frajle. Ja to sve gledam kao u usporenom filmu i ne znam šta da kažem. Zahvalim se čoveku i skoro potrčim dalje uz stepenice. Mislim da sve zajedno nije trajalo duže od dva minuta. Blic krig.

Išla sam na sastanak predsedništva Vojvodjanskog Kluba.

Grozan osećaj. I ništa ne razumem. Zaista su me prepoznali (ma, dajte, nisam ja tako važna faca), ili su me pomešali sa nekim? Zašto sam ja "mađaronka"? I, ko uopšte tako govori? Ja samo nisam velikosrpkinja. Ja sam Vojvođanka.

Sve u svemu - jako neprijatan događaj. Gotovo bizaran. A i baš je zabolelo to kad me je zgrabio za kosu (i, gde baš kosu, kad je jedva imam i bez toga).

Hvala tom nekom nepoznatom čoveku. Ako se prepozna u ovoj objavi, neka mi se javi. Da mu se odužim (imam sjajno slatko od šljiva i dobru kajsijevaču, ovogodišnju).

- Branislava Kostić, Fejsbuk 09.12.2019.

Brutovdan

Na današnji Brutovdan, 15. marta, red je podsetiti se jedne afere od pre dva meseca za koju - osim potpaljivanja vatre po domaćim tabloidima - niko živ u Srbistanu ne zna kako se završila. Šta se stvarno desilo sa ona 23 SNS izdajnika koji Vučiću zabiše nož u leđa šurovanjem sa opozicijom po palankama širom naše zemlje ponosne?

Da nisu prošli kao 24. zaverenik, niko drugi do Toma Nikolić, ćaća jednog od markiranih izdajnika?

Jok, uopšte nisu.

Ko se ne seća, tada je raspevani Dačić poručio novinarima da je upravo SPS najverniji partner Vučiću, a on neka izdajnike traži u svojim i redovima ostalih koalicionih partnera; potom padoše zakletve na vernost redom, svakog od prozvanih, poimence, u jednom od narednih izdanja Blica. Kako i koliko je Dačić veran, jasno se vidi iz stava južnosrbijanskog krila njegove partije, koje je nekoliko nedelja kasnije poručilo svom predsedniku da odmah raskine koaliciju sa SNS jer oni "uništavaju Srbiju i njene građane".

Šta o vernosti najvernijih misli Gaj AVleksandar Cezar, objavila je njegova trbuhozborka Marija Obradović, izjavom da "nema tačnog odgovora na pitanje da li je koalicija sa SPS stabilna, zbog čega redovno i pomno prate situaciju na terenu".

Kako god da je bilo, a bilo je, tako je ostalo do dana današnjeg. Niko nije bio prozvan poimence osim sina Radomira od Bajčetine, nikome ni dlaka ne fali sa glave, koalicija je i dalje čvrsto okupljena oko straha od zaslužene kazne za sve pljačke i nedela koje je kolektivno počinila građanima Srbije. Ceo tadašnji gorotresni vodvilj bio je samo predstava za mase, kako bi sluđena raja videla da se mišji G.AV. Cezar ne da lako prevariti tj. da tako nešto uopšte nije moguće, jer on nikada ne okreće leđa ni samome sebi a kamoli nekom drugom.

Baš kao ni onaj Cezar-original, pre negdeokocirka dve hiljade godina.

Isto.

I baš kao pre negdeokocirka dve hiljade godina, dok guske AVlijanerske budu lajale i zaklinjale se na vernost, Cezaru će prići neko od njemu najbližih i najpouzdanijih, i objasniti da se ovaj zulum više izdržati ne da. Onda će povući sigurnosnu ručku jedinog padobrana o koji su okačeni svi - i on i oni, takvi - i odleteti u vis dok će Cezar nastaviti samostalni pad, tamo gde takvi obično i slete. Iako je lista potencijalnih "povlakača" te ručke daleko duža od rednog broja 23, među svima njima se naročito ističe jedan koji je zapravo najverniji i najodaniji G. AV. Cezaru, verniji čak i od samog Dačića.
Gaj AVleksandar Cezar će se, jednostavno, jednoga dana mučki s leđa prišunjati samom sebi, i u ta ista leđa zabiti sečivo kojim će pokušati da se odvoji od poludelog imperatora ne bi li nekako sopstvenu glavu spasao treskanja o zemlju.

Da li će se to desiti ovog 15. marta ili tokom neke od narednih martovskih ida srbistanskih, svakako je manje važno od činjenice da je tako nešto uopšte moguće. Moguće je, itekako, ukoliko poznajemo lik i delo dvonošca koji je uobrazio da je veći Cezar od Cezara.
A svi ga ovde znamo.

15. januara 44. godine p.n.e., u vreme tzv. martovskih ida, grupa od šezdeset senatora-zaverenika je ubila pomahnitlalog Gaja Julija Cezara. Ubistvo je predstavljalo završni čin sukoba Cezara i Senata, zbog njegove težnje da se samoproglasi kraljem. Među zaverenicima je bio i Cezarov usvojenik, Marko Junije Brut, koji je postao i ostao do danas najpoznatiji zaverenik zahvaljujući (navodno) poslednjim Cezarovim rečima: "Zar i ti, Brute, sine moj?" (lat. Tu qoque, Brutus, fili mi?)

Po njemu je danas nazvan 15 mart, Dan Bruta, u znak (pod)sećanja na to da su i u ova moderna vremena izdaja, prevara i zabijanje noža u leđa od strane prijatelja, još uvek uobičajena praksa. I baš im dobro ide.

***

Vrhovni Dramoser, koji danas komanduje državom Srbijom, veliki je poštovalac drame i klasične tragedije, i tu svoju strast praktikuje prilikom svakog javnog obraćanja neprijateljima izmišljenog Carstva u njegovoj glavi. To je toliko daleko otišlo, da je u priči o 23 izdajnika koji mu zabadaju nož u leđa, upotrebio isti broj uboda nožem koji su Gaju Juliju došli glave - 23.

Za kralja se već samoproglasio, Senat (Parlament) je u potpunosti unizio i stavio pod svoju kontrolu, zaverenike pobrojao, na svaki pokušaj bockanja on žučno odgovara sa "I ja tebi!" (lat. Tu qoque!), sve atentate je preživeo - zato što je pametan. Preostao mu je samo jedan, onaj najverniji, neprijatelj na koga svi Cezari sveta nikada ne računaju - od Gaja Julija do Gaja AVleksandra - i koji je svima njima, bez izuzetka, video otegnute papke.

On sam.

I tačka.

Dozvolite da se obratimo

Milan Jovanović, kome su bacili molotovljev koktel na kuću i pucali na ulazna vrata, kaže: "Neću prestati da pišem o lopovima i o mafiji, pa neka me ubiju." On se ranije zbog pretnji dva puta obraćao Aleksandru Vučiću.

Nekako baš i ne mogu da zamislim primlaćenog Borka Stefanovića koji se dva puta obraća Aleksandru Vučiću: prvi put zbog pretnji "legitimnih predstavnika kosovskih Srba" da će Vučićeve oponente obilaziti širom Srbije po kućama i vilama, da im objasne "zašto to rade srpskom narodu"; drugi put zbog kruševačke štangle. I to ne zato što "niko normalan ne može da vidi bilo kakvu vezu predsednika AV sa tim događajima, osim bolesnika iz opozicije", već zato što taj lik - čije ime izaziva hroničnu vomitoznu reakciju, zbog količine u kojoj ga ima svuda pa još zabiberene onim što iz njega izlazi - nije neko kome bi se trebalo obratiti za bilo šta, a naročito ne zbog pretnji, nanošenja povreda, oštećivanja lične imovine ili nanošenja duševne boli.

Jednostavno, predsednik države se time ne bavi, to mu nije u opisu posla. Niti bi smelo da bude.

Možete da zamislite Ćuruviju i Stambolića koji se žale Miloševiću (prvi na Vučića a drugi na Miru), ili Đinđića koji se žali Koštunici na Zmiju? Ne? Ni ja.
Obraćanjem "predsedniku" radi zaštite u stvari pristajete da igrate njegovu igru, koju servira otkad je preuzeo sve konce vlasti u svoje ruke & lepljive prste. ON da se pita, što onomad LDP reče u jednom od svojih predizbornih slogana.
Da, on zaista treba da bude pitan ali za nešto drugo. Nešto, za šta se u normalnoj državi očekuje da se neće desiti, a ako se desi onda onaj ko to radi treba da snosi zakonske posledice, i to što je funkcija viša (značajnija i uticajnija) to je sankcija ozbiljnija. A to, nešto drugo, je stvaranje atmosfere linča i netrpeljivosti prema svakome ko pojedinačno ili grupno izražava neslaganje sa ponašanjem i politikom koju kreira upravo AV i sprovodi je preko svoje partije.

I kako sad: izrazite svoje neslaganje sa politikom SNS u lokalu, u više tekstova ili javnih nastupa, onda vam neke "kapuljače" zapale kuću i kola, izrešetaju ulaz, i vi onda - šta? Zovete u pomoć predsednika te iste SNS? Pardon - obratite mu se?

Ako ne znate da li su to kradikalske kapuljače, ili za to nemate dokaza, zašto ste se onda obraćali SNS-u? Ako znate da jesu, ili imate dokaza, tek onda je obraćanje van pameti... Obratili ste se predsedniku države a ne SNS? Onda ste ili debelo neinformisani o tome ko je ko u Srbiji 2018. ili ste mnogo naivni.
Dođu vam reketaši u dućan i kažu da treba da im platite zaštitu, a ako pitate "od koga" oni odgovore "od nas". Ukoliko ne platite ili im se usprotivite, oni polupaju radnju za opomenu i popale je sledeći put. I, šta onda vi uradite - idete kod Kuma da se žalite? Ipak platite reket? Ili se trajno odselite iz tog kraja?

Pa toga nema čak ni u američkim filmovima, ni igranim niti crtanim.

Jer tamo znate da ih je upravo Kum i poslao da vas reketiraju ili razbiju.

Sa Vučićem nije problem u tome da ga nešto pitate (ionako nećete imati šansu niti sekundu vremena da to uradite, zbog njegovog neprestanog brbljanja), već je problem u tome šta će on odgovoriti tj. u tome što će taj "odgovor" imati veze sa svim i svačim osim sa onim što ste ga pitali.

Tokom devedesetih je ovakvih i sličnih izjava takođe bilo u nemalom broju, i to baš od ljudi na kojima je Miloševićev režim trenirao strogoću. Sve u stilu "ma ne zna Sloba šta se sve radi u lokalu, to ovi njegovi, inače..." Pa se onda lepo sedne za pisaću mašinu i uz pomoć "oba prsta" otkuca pismo predsedniku. Da zna šta rade ovi njegovi, ovde tu i tamo.

Uvuklo se to, bre, većini ovdašnjeg naroda u centar za ravnotežu... pa ne pušća.

***

Izjava poput Jovanovićeve (ukoliko su je novine verodostojno prenele) zapravo pokazuje koliko je duboko otišlo trovanje ovog društva stokholmskim sindromom u odnosu prema bilo kakvom vidu vlasti, naročito kada se sa njom ne slažete. Od čarki sa predsednikom kućnog saveta, nadrndanih šalteruša, komunalaca, preko korumpiranih lekara i sudija reketaša, do političara i ostalih iz ekipe krojača sudbina. Pa ne možete pričati o lekaru koji "na crno" traži evre za najobičniji pregled i onda otići i dati mu te iste pare (ili nekom drugom, koji traži manje), pričati o lopovima koji vas kradu kroz raznorazne račune i te iste redovno plaćati bez reklamacije, prećutati nevraćanje kusura na kasi koje je odavno prevazišlo "metalnu sitninu i žvake", ili žaliti se Vučiću na kradikalsko ludilo. Tako samo produžavate "talačku krizu" o kojoj je prvo na tviteru a potom i u Vremenu nedavno pisala Jovana Gligorijević.

Čak i da ste uradili sve što propisuje procedura u slučaju pretnji ili nasilja, od obične patrole policije pa do vrhovnog tužilaštva i sudstva, predsednik države sa tim nema nikakve proceduralne veze. Veći bi efekat u domaćoj (ali i stranoj) javnosti imala direktna prijava Sudu za ljudska prava u Strazburu, bez obzira na standardne opaske u stilu "zabole njih" i "eee, dok oni reaguju - ako uopšte reaguju". Ukoliko je Mali Čovek za njih previše mali, javne ličnosti poput novinara i opozicionih političara to svakako nisu.

Doduše, treba ostaviti prostora mogućnosti da se građanin Jovanović ipak žalio Vučiću kao predsedniku stranke koja je na vlasti, dakle Kumu SNS, što bi u ovom besmislu od zemlje imalo više smisla (...) Više, jer i život ovdašnji više liči na holivudski gangsterski film nego na uređeno društvo.

Naravno, nikako ne treba sada osuti drvlje i kamenje po Milanu Jovanoviću zbog toga što je izjavio, sigurno duboko uzmenirem zbog svega što mu se desilo, dešava i tek će se desiti. Emotivni naboj nije dobra podloga za davanje odmerenih izjava, naročito kada te zapale, pucaju na tebe ili te opletu štanglom. I kada znaš da će Vučićevi mediji (a to su skoro svi) pokušati na svaki način da u njegovu korist izvrnu to što izjaviš. Problem sa ovakvim izjavama je u tome što se na takav način obesmišljava sve prethodno, pa i čak sam povod za obraćanje.

Ne radi se ni o kakvom zakeranju, traženju jajeta međ cepidlakama ili botovanju za kradikale. Sa ovom bandom treba voditi računa o tome šta se i na koji način kaže. Treba od njih biti daleko bolji i ozbiljniji, ne spuštati se na njihov nivo ili naivno misliti da je za njih najbolji lek "lako ćemo, samo da..." - jer nećemo.

Da citiramo Sartra još jednom:

- Reči su poput napunjenog pištolja.

Prazan pištolj ume ponekad da opali, ali pun uvek.

Štangla in the night

Beogradska policija privela je Slobodana Pop-Lazića (1952) pod sumnjom da je fizički napao s leđa, metalnom štanglom, dvojicu aktivista Građanskog saveza Srbije i naneo im povrede. Protiv Pop-Lazića, kako saznaje Beta, podneta je krivična prijava. Braća Nemanja i Nenad Ranković fizički su napadnuti 23. septembra uveče dok su lepili predizborne plakate predsedničkog kandidata grupe gradjana Miroljuba Labusa. Oni su izjavili da su videli napadača i dali su policiji njegov opis. Zadobili su povrede glave i iste večeri, posle pomoći u Urgentnom centru, otpušteni su kući.

- B92, 01.10.2002.

Lider Levice Srbije Borko Stefanović napadnut pred početak tribine Saveza za Srbiju u Kruševcu. Levica Srbije podelila je i video-snimke, a na jednom od njih se vidi da su Stefanovića napali muškarci sa kapuljačama, udarili ga prvo metalnom šipkom pa potom i šutirali u glavu. U saopštenju Saveza za Srbiju navodi se da su osim Stefanovića napadnuti i Boban Jovanović i Marko Dimić, aktivisti Levice Srbije. Kako je saopšteno, šipkama su ih napali naoružani batinaši uoči održavanja tribine. Stefanović je pregledan u ambulanti, a zatim je poslat na odeljenje kruševačke hirurgije na ušivanje. Posle ukazane pomoći, otpušten je sa odeljenja. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz odgovarajuću krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Policija je identifikovala još jednu osobu za koju se sumnja da je učestvovala u napadu i za njom intenzivno traga.

- RTS, 23.11.2018.

2002. je - u po noći - radila štangla po glavama "nepodobnih" aktivista; biju radikali.
2018. isto - ali u zimsko predveče; biju uznapredovani radikali tj. kradikali.

U Srbiji je mrak u podne već godinama unazad, bez obzira na godišnja doba.

Šta ste drugo očekivali nakon par dana Vučićeve besomučne histerije o vanrednom stanju, podizanju borbene gotovosti, mobilizacije, najave rata sa Kosovom i silesije drugih manifestacija mahnitosti povodom retardiranog spaljivanja robe iz Srbije?
Jel' Labus šiptar? Jeste.

Jel' Borko šiptar? Jeste.

Jel' Borko bio u GSS-u baš kao i braća Ranković? Jeste.

Jel' šiptari već dva dana mučki spaljuju bespomoćne srpske Plazme, Smokije, Fidelinka grkljančiće, krem bananice, kiselu vodu Knjaz Miloš, Dragicine čajeve i piletinu iz srpskog Lidla? Jeste.
A jel' Slobodan muž radikalske perjanice Gordane Pop-Lazić? Vaistinu. 

More, vadi te štangle i udri slobodno!

Važan je samo Narodni odisaj, i ništa drugo.

Setite se, ovako nešto je već bilo najavljeno u avgustu ove godine.

Sa zarđalih kašika prešlo se na metalne štangle. Ali... pa to već imamo. Dakle, vraćamo se svi lepo na zarđale kašike. I tačka.

Besna pseta odana Vučiću i njegovm razbojnicima besomučno laju kako je ovo izrežiran napad.

Pa da, tako je i onomad Poljska "napala" Nemačku.

Narodni odisaji, do sad:

Post #890: Narodni izdisaji (08.10.2015)

Post #891: Reanimacija 1-2-3 (10.10.2015)

Post #1350: Kaldrmaši (30.11.2017)

Post #1521: Novi odisaji, u najavi? (16.08.2018)

We're a happy family

ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI

("Sl. glasnik RS", br. 94/2016)

Član 1

Ovim zakonom uređuje se sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici.

Ovaj zakon ne primenjuje se na maloletna lica koja učine nasilje u porodici.

Član 3

Sprečavanje nasilja u porodici sastoji se od skupa mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena.

Neposredna opasnost od nasilja u porodici postoji kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizlazi da je on spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici.

Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Član 4

Ovaj zakon primenjuje se i na saradnju u sprečavanju nasilja u porodici (čl. 24-27) u krivičnim postupcima za krivična dela:

1) proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika);

2) silovanje (član 178. Krivičnog zakonika);

5) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);

6) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);

7) polno uznemiravanje (član 182a Krivičnog zakonika);

9) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. Krivičnog zakonika);

13) nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika);

14) nedavanje izdržavanja (član 195. Krivičnog zakonika);

15) kršenje porodičnih obaveza (član 196. Krivičnog zakonika);

16) rodoskvrnuće (član 197. Krivičnog zakonika);

17) trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika);

18) druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici.

Ovaj zakon se primenjuje i na pružanje zaštite i podrške žrtvama krivičnih dela iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: krivična dela određena ovim zakonom).

Član 6

Nepostupanje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u rokovima koji su određeni ovim zakonom predstavlja disciplinski prekršaj.

Član 7

Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva (u daljem tekstu: državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona), kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.

Podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom mogu da pruže i druga pravna i fizička lica i udruženja.

Član 13

Svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.

Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodložno prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.

Nadležni državni organi i centri za socijalni rad (čl. 8-11) dužni su da u okviru svojih redovnih poslova prepoznaju nasilje u porodici ili opasnost od njega.

Prepoznavanje može da proizađe iz proučavanja prijave koju je bilo kome podnela žrtva nasilja, uočavanjem tragova fizičkog ili drugog nasilja na žrtvi i drugih okolnosti koje ukazuju na postojanje nasilja u porodici ili neposredne opasnosti od njega.

Javni tužilac kome je prijavljeno nasilje ili neposredna opasnost od njega, dužan je da prijavu odmah prosledi policijskim službenicima, da bi oni o tome obavestili nadležnog policijskog službenika (član 14. stav 1).

Član 16

Procena rizika zasniva se na dostupnim obaveštenjima i odvija se u što kraćem roku.

Pri proceni rizika naročito se vodi računa o tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi, da li je pretio ubistvom ili samoubistvom, poseduje li oružje, da li je mentalno bolestan ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance, da li postoji sukob oko starateljstva nad detetom ili oko načina održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac, da li je mogućem učiniocu izrečena hitna mera ili određena mera zaštite od nasilja u porodici, da li žrtva doživljava strah i kako ona procenjuje rizik od nasilja.

Član 17

Ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije (član 15. stav 1).

Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.

Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere.

Član 21

Hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik traje 48 časova od uručenja naređenja.

Sud može hitnu meru produžiti za još 30 dana.

Ako bude produžena hitna mera privremenog udaljenja učinioca iz stana, lice kome je izrečena može da u pratnji policijskih službenika uzme iz stana neophodne lične stvari.

Član 32

Nadležna policijska uprava vodi evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i o izricanju i izvršenju hitnih mera i izvršenju mera zaštite od nasilja u porodici.

Osnovni sud vodi evidenciju o svojim odlukama o predlozima za produženje hitnih mera i o određenim merama zaštite od nasilja u porodici.

Osnovno javno tužilaštvo vodi evidenciju o predlozima za produženje hitnih mera i zahtevima za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Nadležni centar za socijalni rad vodi evidenciju o primeni individualnih planova zaštite i podrške žrtvi.

Podaci se čuvaju u evidencijama i u Centralnoj evidenciji deset godina i posle toga brišu.

- Zakon o sprečavanju nasila u porodici (html / pdf)

***

Ramonsi su to pojasnili na kraći način:

Mi smo srećna porodica

Ja, keva i ćale

Ima nas u svim magazinima

Krljamo se Torazinima

Prijatelje nemamo

Frku stalnu imamo

Ćale samo laže

Bebi su muve od mleka draže

Keva guta pilule

A beba lilule

Ortak mi je Predsednik

Ortak mi je Papa

Silne pare namlatismo

Od ćaletovog dopa

Baš smo srećna porodica

Ja, keva i ćale

Stvarno, baš neka čudna porodica - dinastija, da prostite - koja u Srbistanu kroji sudbinu: porodično nasilje im izaziva toliku sreću, da to jednostavno prestaje da bude nasilje - pa, shodno tome, nije više ni kažnjivo. Što znači da se nadalje ima praktikovati u svakom domu, svakoga dana, u svakom pogledu, sve više.
Brže.
Bolje.
Jače.

I tačka.

Kako se prave psihopate

Pojam "psihopata" u nama priziva sliku bezosećajnog manijaka, ubice koji živi van granica društveno poželjnog i prihvaćenog ponašanja. Međutim, brojna istraživanju ukazuju da u svakom od nas čuči po neka nijansa iz spektra psihopatije. 

Jedna studija, koju je sproveo norveški Institut za nauku i tehnologiju, kaže da postoje dva "ekstremna" načina roditeljskog ponašanja, povezana sa decom koja su u svom potonjem životu postala kriminalne psihopate. Tokom istraživanja, intervjuisani su kriminalci smešteni u zatvore sa visokim stepenom obezbeđenja, i tom prilikom je utvrđeno da oni potiču iz dva tipa porodica tj. ponašanja roditelja prema deci:
1) potpuna zapuštenost
2) rigidna, stroga kontrola od strane autoritarnih roditelja
Psihopata je osoba koja pati od hroničnog mentalnog poremećaja i ispoljava nenormalno i nasilno ponašanje u društvu. Takvu osobu definiše nedostatak empatije, i naročito sklonost ka manipulaciji drugim ljudima bez ikakvog osećaja krivice.
Ovo istraživanje je takođe pokazalo da sve kriminalne psihopate imaju istoriju grotesknog fizičkog i/ili psihičkog zlostavljanja tokom svog detinjstva. Autorka ove studije, dr Aina Gulhaugen, kaže:

• Bez izuzetka, svi oni su bivali povređivani u prisustvu svojih staratelja. Njihove izjave, opisi sopstvenog ponašanja, jasno ukazuju na to da je njihova potonja nemilosrdnost i bezosećajnost upravo bila pokušaj da se ukaže na to zlo, štetu koja im je u mladosti učinjena, ali na potpuno neadekvatan i pogrešan način. Ukoliko zamislimo lestvicu odnosa roditelja prema svojoj deci, koja polazi od nule tj. potpunog odsustva brige, pa skroz do potpuno opsesivnog ponašanja, videćemo da se najveći broj njih nalazi negde u sredini te skale. Tu klasifikaciju možemo primeniti i na stav po pitanju roditeljske kontrole. Od "potpune nebrige" do "potpune kontrole", većina nas ima roditelje koji su na sredini skale. Međutim, kod psihipata je to u potpunosti drugačije. Više od polovine ispitanika je izjavilo da su bili izloženi ponašanju roditelja koje se može smestiti na bilo koji od dva pomenuta ekstremna kraja ove lestvice. Ili su živeli u situaciji u kojoj nikoga nije bilo briga a dete je bilo podvrgnuto totalnoj kontroli i moralo da bude u potpunosti pokorno, ili je bilo izloženo potpunom nemaru od strane roditelja.

Ne možemo svaliti svu krivicu na roditelje, to je jasno, jer postoje brojna deca koja su imala očajno vaspitanje pa opet nisu postala kriminalci i psihopate. Doktorka Gulhaugen zaključuje:

• Naravno, ne možemo svako bahato i bezobzirno ponašanje objasniti ili opravdati lošim vaspitanjem, ali mi takođe ne nasleđujemo sve od svojih roditelja - bilo to dobro ili loše. Na to utiču i drugi faktori, pored vaspitanja, i to je poenta našeg istraživanja.

Postoje i druga istraživanja, u kojima stručnjaci ukazuju na koje to osobine ličnosti treba obratiti pažnju prilikom "lova" na psihopate.

Prestanite da kljukate sopstvenu decu digitalnim heroinom
Nije nikakva izmišljotina - deca zaista jesu navučena na svoje telefone. Deca uzrasta 8-10 godina dnevno provedu 8 sati buljeći u ekran telefona, a tinejdžeri i čitavih 11. Istraživanja su pokazala da elektronski uređaji utiču na čeoni režanj mozga na isti način poput kokaina. Povećan je nivo dopamina, koji je povezan sa razvojem zavisnosti. Deci su za normalan razvoj neophodni društvena interaktivnost i angažovanost u realnom svetu, a "pametni" telefoni i tableti upravo to sprečavaju. Kada su kineski naučnici prvi počeli da koriste izraz "digitalni heroin" za navedene uređaje, javnost je smatrala da je to samo preterivanje. Međutim... 
Brojna istraživanju ukazuju da u svakom od nas čuči po neka nijansa iz spektra psihopatije. Pa kako onda možemo prepoznati psihopatu?

Šta je "Psihopatski Test"?
Džon Ronson je napisao istoimenu knjigu, u kojoj se bavi činjenicama koje nekoga mogu definisati kao psihopatu. Potpuna psihopatija je visoko destruktivan poremećaj ličnosti, koji predstavlja kombinaciju antisocijalnog ponašanja i bezosećajnosti. Međutim, upravo te osobine ponekad mogu biti od pomoći prilikom uspešnog rukovođenja i donošenja kvalitetnih odluka - postoje brojni slučajevi da osobe sa psihopatskim crtama karaktera imaju veoma uspešne karijere, i da zauzimaju 3-4% najviših pozicija u društvu i biznisu.
Pun naziv Ronsonove knjige je "Psihopatski Test - Putovanje kroz industriju ludila". U njoj autor obrađuje koncept psihopatije, naporedo sa konceptom tzv. industrije mentalnog zdravlja. Intervjuisao je osobe za koje se tvrdilo da su psihopate, kao i psihologe i psihijatre koji su se njima bavili. U velikoj meri se oslanjao na rad kanadskog psihologa Roberta D. Hera i njegovu test-listu od dvadeset pitanja uz pomoć koje se može otkriti da li je neko psihopata.

Robert D. Hare

Koje osobine i znaci ukazuju na to da li je neko psihopata?
Ronsonova - tj. Herova - kontrolna lista obuhvata i sledeće osobine ličnosti jednog psihopate:

• poseduje površni šarm
• ima prenaduvan osećaj sopstvene više vrednosti
• ljudi i stvari oko njega mu lako i brzo postaju dosadni
• takva osoba je patološki lažov
• potreba da manipuliše ljudima
• nedostatak osećanja krivice ili kajanja za sopstvena dela
• grubost, bezosećajnost i nepoštovanje drugih
• loše kontrolišu svoje ponašanje, posedovanje kliničke istorije (dosijea) istog
• promiskuitet
• nedostatak realističnih ciljeva u životu i karijeri
• jako izražena impulsivnost u ponašanju
• neodgovornost
• nesposobnost da uspostavi i/ili održi vezu

Psihopata svoju "zločinačku" karijeru počinje obično u mladosti.
Doktor Kevin Daton, psiholog na katedri za eksperimentalnu psihologiju pri Univerzitetu u Oksfordu, smatra da osobine karaktera psihopate obuhvataju šarm, harizmu, neustrašivost, ogroman ego i nedostatak savesti. On je osobine grupisao u pozitivne, negativne i neutralne (pozitivno-negativne), a grupa koja odnese prevagu u odnosu na druge uglavnom utiče na karakter u celini.
Kontrolne karakteristike u Ronsonovom testu obuhvataju postojanje površnog šarma, patološko laganje, nedostatak osećaja krivice i kajanja za izgovoreno ili počinjeno, emocionalna plitkost, nedostatak samokontrole, sklonost ka osećaju dosade.

Po Datonovom testu, Tramp ima 2 poena više (171) od Hitlera (169) a 20 više od Nerona (151).
Ubedljivo najgori na toj listi su Sadam Husein (189) i engleski kralj Henri VIII (178).

Međutim, visok rezultat prilikom testa ne mora obavezno podrazumevati nešto loše - Vinston Čerčil (155) i Isus (157) su takođe bili plasirani pri samom vrhu tabele.

Koja je razlika između psihopate i sociopate?
Psihopata i sociopata dele neke od pomenutih osobina karaktera. Dok se za psihopatu može reći da postoji veća verovatnoća sukoba sa zakonom, za sociopatu postoji veća verovatnoća sukoba sa društvom. Sociopata je osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti. Psihopatiju možemo smatrati težim oblikom sociopatije, sa više izraženih simptoma. Dakle, sve psihopate su sociopate, ali sve sociopate ne moraju neizostavno biti i psihopate.
Uglavnom, kada u nekom društvu krene "ludilo", psihopate su vođe a sociopate njihovi sledbenici.

Na kojim radnim mestima ima najviše psihopata?
Po detaljno sprovedenom istraživanju dr Datona iz 2017. godine, ispitivane su karakterne crte "dobrog psihopate" - ekstremno samopouzdanje, egocentričnost, šarm, neustrašivost, bezosećajnost. U prvih 10 sa liste radnih mesta osoba sa tim karakteristikama nalaze se izvršni menadžeri (CEO), koje u stopu prate advokati, medijska (TV i radio) lica, trgovački putnici (prodavci), hirurzi, novinari, policajci, sveštenici, šefovi kuhinja i državni službenici.
Ispitivane karakterne crte najčešće povezujemo sa uspehom, ali to ne znači da je mentalna neuravnoteženost uslov uspeha. U stvari, osobe sa takvim karakterom će na tim poslovima verovatno biti manje uspešne od svojih kolega, pa će stoga i manje zarađivati. Pored toga, navedene osobine ličnosti će verovatno uticati na odnose sa drugima, kako na poslu tako i (naročito) van njega. Iako visoko plaćena radna mesta izvršnih menadžera i advokata predstavljaju pravi magnet za psihopate, upravo psihopate među njima obično smatraju za radnike sa lošijim rezultatima od ostalih u tim profesijama.
Psihopate visokog profila mogu biti itekako opasne, zbog svog manjka emocija i empatije koje obično predstavljaju kočnicu koja ljude sprečava da počine neki zločin. U čuvene psihopate spadaju serijski ubica Ted Bandi, nacisti Adolf Hitler i Jozef Mengele, kao i ugarska grofica Eržbet Batori, koju smatraju odgovornom za mučenja i ubistva nekoliko stotina devojaka u XVI veku.

Po istraživanjima objavljenim još 1941. godine, standardni um psihopate ne poznaje kajanje zbog počinjenog zločina. Njegov pogled na svet je egocentričan, on iskrivljuje stvarnost kako bi opravdao svoje postupke. Kombinacija psihopatije i autoritarne ličnosti postoji kod psihopatskih agresivaca (tip ličnosti zajednički za sve oblike ekstremnog nasilja). Ponašanje koje će dovesti do zločina, prisutno je u razvoju ličnosti takvih osoba već dugo vremena - praktično, još od detinjstva.
Pogledajte samo slike iz mladosti Musolinija i Hitlera. Na njima obojica drže prekrštene ruke na grudima. Svaki psiholog će vam reći kako to predstavlja čvrst, odbranaški stav osobe koja je verovatno već ušla u problematičnu komunikaciju sa okolinom. Dodatno podignuta brada, svojstvena "pogledu sa visine" (bez obzira na stvarnu, topalovićevsku dužinu persone), ukazuje na egocentričnost i dodatno potvrđuje postojanje psihološkog zida prema drugima. Što se tiče Staljina, njegove ruke se ne vide na slici; ruke, koje su vavjek imale problem da, od Atlantika i Baltika do Crnog i Japanskog mora, prigrle sve ono za čim je čupava glava žudila celoga života.
Svi diktatori, bez izuzetka, ispoljavali su autoritarnu ličnost, psihopatsku agresiju, psihopatsku paranoju, selektivnost, psihopatsku neurozu i ekstremno nasilje kao "argument" za rešavanje problema (koje su dobrim delom upravo oni sami i generisali).
Podjednako važi i za pojedinačni (kontaktni) zločin i za kolektivni (politički) zločin.

***

Na kraju, već će se naći neko pa zapitati: "A gde je Srbija u celoj ovoj priči?" Pa, ovdašnje poglavice - naročito aktuelni Šizoje i njegova bratija - predstavljaju malji deca za bolesnike pobrojane u ovom tekstu. Pa opet, svi psiholozi i psihijatri se u jednom slažu: najbolji lek za psihopatiju i sociopatiju je blagovremena i uspešna prevencija u ranoj dobi. Rani znaci upozorenja podjednako važe i za pojedince i za kolektivitete. Problem je kada nedovršeno društvo nedovršenog kolektiviteta (naroda) - poput našeg - ima nedovršene vođe, ali i nedovršene stručnjake koji bi trebalo da se bore protiv te nedovršenosti.
Nemoguća je prevencija u ranoj dobi ovdašnjih psiho/sociopata, jer su to sve odreda odrasli konji. Društva koja takvi vode, kroz istoriju se (uglavnom) na kraju nisu dobro provela.
Kolektivističko i kriptozatvoreno društvo poput našeg, uvek žudi za Vođom (tj. Tatkom) koji će to društvo, poput male dece zapostaviti upravo sprovodeći opsesivno-totalitarni uzgoj društvene autodestrukcije kao vrhunski dokaz sopstvene (lične i kolektivne) neodgovornosti i nesposobnosti. Upravo to predstavlja ključni razlog postojanja tolikog broja malih Hitlera u svakom od naših sokaka.
Ne morate biti nekakav domaći Tomas Man pa da vidite kako u Srbiji danas ne postoji ni volja ni snaga da se odupre ovoj sociopatologiji od autodestruktivnog sistema. Stvari su toliko očigledne svakome ko želi da ih vidi, da je i konačni ishod ovog ludila sve izvesniji - i istorijski već viđen. Ostaje samo onaj tračak nade za budale da "možda neće baš mene, nas... sad i ovde". A hoće.

Kao što smo već rekli, prevencija ne pomaže kod infantilnih odraslih konja.
Nismo više deca, odavno.

Sarah Barns: How a psychopath is made (New York Post, 01.06.2017)

Emma Lake and Ellie Cambridge: What is The Psychopath Test... (The Sun, 23.11.2017)
Lasha Darkmoon: Is Trump a psychopath? (Darkmoon, 14.10.2017)
PhysOrg: Presidential candidates may be psychopaths, but that could be a good thing (University of Oxford, 23.08.2016)
Građanski krug: Fascism begins at home (post #509, 09.05.2014)
Grobljanski krug: The smell of psychopathy (post #916, 01.03.2018)