Brutovdan

Na današnji Brutovdan, 15. marta, red je podsetiti se jedne afere od pre dva meseca za koju - osim potpaljivanja vatre po domaćim tabloidima - niko živ u Srbistanu ne zna kako se završila. Šta se stvarno desilo sa ona 23 SNS izdajnika koji Vučiću zabiše nož u leđa šurovanjem sa opozicijom po palankama širom naše zemlje ponosne?

Da nisu prošli kao 24. zaverenik, niko drugi do Toma Nikolić, ćaća jednog od markiranih izdajnika?

Jok, uopšte nisu.

Ko se ne seća, tada je raspevani Dačić poručio novinarima da je upravo SPS najverniji partner Vučiću, a on neka izdajnike traži u svojim i redovima ostalih koalicionih partnera; potom padoše zakletve na vernost redom, svakog od prozvanih, poimence, u jednom od narednih izdanja Blica. Kako i koliko je Dačić veran, jasno se vidi iz stava južnosrbijanskog krila njegove partije, koje je nekoliko nedelja kasnije poručilo svom predsedniku da odmah raskine koaliciju sa SNS jer oni "uništavaju Srbiju i njene građane".

Šta o vernosti najvernijih misli Gaj AVleksandar Cezar, objavila je njegova trbuhozborka Marija Obradović, izjavom da "nema tačnog odgovora na pitanje da li je koalicija sa SPS stabilna, zbog čega redovno i pomno prate situaciju na terenu".

Kako god da je bilo, a bilo je, tako je ostalo do dana današnjeg. Niko nije bio prozvan poimence osim sina Radomira od Bajčetine, nikome ni dlaka ne fali sa glave, koalicija je i dalje čvrsto okupljena oko straha od zaslužene kazne za sve pljačke i nedela koje je kolektivno počinila građanima Srbije. Ceo tadašnji gorotresni vodvilj bio je samo predstava za mase, kako bi sluđena raja videla da se mišji G.AV. Cezar ne da lako prevariti tj. da tako nešto uopšte nije moguće, jer on nikada ne okreće leđa ni samome sebi a kamoli nekom drugom.

Baš kao ni onaj Cezar-original, pre negdeokocirka dve hiljade godina.

Isto.

I baš kao pre negdeokocirka dve hiljade godina, dok guske AVlijanerske budu lajale i zaklinjale se na vernost, Cezaru će prići neko od njemu najbližih i najpouzdanijih, i objasniti da se ovaj zulum više izdržati ne da. Onda će povući sigurnosnu ručku jedinog padobrana o koji su okačeni svi - i on i oni, takvi - i odleteti u vis dok će Cezar nastaviti samostalni pad, tamo gde takvi obično i slete. Iako je lista potencijalnih "povlakača" te ručke daleko duža od rednog broja 23, među svima njima se naročito ističe jedan koji je zapravo najverniji i najodaniji G. AV. Cezaru, verniji čak i od samog Dačića.
Gaj AVleksandar Cezar će se, jednostavno, jednoga dana mučki s leđa prišunjati samom sebi, i u ta ista leđa zabiti sečivo kojim će pokušati da se odvoji od poludelog imperatora ne bi li nekako sopstvenu glavu spasao treskanja o zemlju.

Da li će se to desiti ovog 15. marta ili tokom neke od narednih martovskih ida srbistanskih, svakako je manje važno od činjenice da je tako nešto uopšte moguće. Moguće je, itekako, ukoliko poznajemo lik i delo dvonošca koji je uobrazio da je veći Cezar od Cezara.
A svi ga ovde znamo.

15. januara 44. godine p.n.e., u vreme tzv. martovskih ida, grupa od šezdeset senatora-zaverenika je ubila pomahnitlalog Gaja Julija Cezara. Ubistvo je predstavljalo završni čin sukoba Cezara i Senata, zbog njegove težnje da se samoproglasi kraljem. Među zaverenicima je bio i Cezarov usvojenik, Marko Junije Brut, koji je postao i ostao do danas najpoznatiji zaverenik zahvaljujući (navodno) poslednjim Cezarovim rečima: "Zar i ti, Brute, sine moj?" (lat. Tu qoque, Brutus, fili mi?)

Po njemu je danas nazvan 15 mart, Dan Bruta, u znak (pod)sećanja na to da su i u ova moderna vremena izdaja, prevara i zabijanje noža u leđa od strane prijatelja, još uvek uobičajena praksa. I baš im dobro ide.

***

Vrhovni Dramoser, koji danas komanduje državom Srbijom, veliki je poštovalac drame i klasične tragedije, i tu svoju strast praktikuje prilikom svakog javnog obraćanja neprijateljima izmišljenog Carstva u njegovoj glavi. To je toliko daleko otišlo, da je u priči o 23 izdajnika koji mu zabadaju nož u leđa, upotrebio isti broj uboda nožem koji su Gaju Juliju došli glave - 23.

Za kralja se već samoproglasio, Senat (Parlament) je u potpunosti unizio i stavio pod svoju kontrolu, zaverenike pobrojao, na svaki pokušaj bockanja on žučno odgovara sa "I ja tebi!" (lat. Tu qoque!), sve atentate je preživeo - zato što je pametan. Preostao mu je samo jedan, onaj najverniji, neprijatelj na koga svi Cezari sveta nikada ne računaju - od Gaja Julija do Gaja AVleksandra - i koji je svima njima, bez izuzetka, video otegnute papke.

On sam.

I tačka.