Učitelj ili Propagandista?
Niko ne može biti dobar učitelj ukoliko ne poseduje iskrenu naklonost prema svojim učenicima i želju da im prenese ono za šta veruje da je vredno.
Propagandista ne deli ovakvo gledište. Za propagandistu, učenici su kao potencijalni vojnici u nekoj armiji. Na đacima je da služe ciljevima koji se nalaze izvan njihovih života, ne u smislu u kojem svaka velikodušna svrha nadmašuje samu sebe, već u smislu služenja nepravednim privilegijama ili despotskoj moći. Propagandista ne želi da učenici posmatraju svet i slobodno biraju svrhu koja im se čini vrednom. Propagandista želi, poput nekog ko održava ukrasno zelenilo, da odgoj učenika bude razvijan i usmeravan tako da odgovara namerama i ciljevima tog baštovana. A u sprečavanju prirodnog razvoja učenika, propagandista je sklon tome da u njima uništi svu životnu energiju, usađujući umesto nje zavist, destruktivnost i okrutnost.
Ljudska bića nemaju potrebu da budu okrutna; naprotiv, ubeđen sam da većina uzroka okrutnosti leži u raznim ograničavanjima tokom rane mladosti, pre svega u onemogućavanju onoga što je dobro.
Nacionalsocijalistička partija Srbije u svojim kandžama više od 30 godina drži obrazovanje u Srbiji. To je ovde bezbroj puta bilo napisano do sada. Retki su i kratki bili "incidentni" periodi kada na čelu ovdašnjeg ministarstva prosvete nije bio neki drug član ili neko ko je pod maskom radio za njihovu Stvar - ometanje i sprečavanje razvoja generacija koje će misliti svojom glavom, a ne šupljim glavama propagandista sa platne liste predmetnog ministarstva. Nesrećno uvođenje kleronauke od strane DOS-a, kukavički podmetnuto je od strane crkvenoespeesovske ekipe pod formom "smirivanja postpetooktobatskih strasti" i zastrašivanjem anatemama Besomuka Rista & Co. a sve kao zalog za buduću pomiriteljsku koaliciju ludog Borisa i raspojasanog Ivice. Posle je sve išlo glatko i po redu, kako je bilo dogovoreno i po stavkama, skroz do ovoga što imamo danas.
A imamo i to da u jednoj negotinskoj osnovnoj školi nastavnici objašnjavaju roditeljima zašto njihov sin i "ne mora baš da ima sve petice i da bude najbolji u odeljenju" (i školi), jer "mnogo štrči i iritira ostalu decu", "ispravlja nastavnicu fizike" (koja ne zna decimalni račun, ali ne odustaje od tog neznanja) i da "ocene nisu najvažnije" iako se prosečna ocena za neke predmete na nivou odeljenja klacka između dvojke i trojke (jedva nategnute).
Bez obzira na aktuelnog ministra neobrazovanja, nakon 2000. godine je nastavljena praksa iz decenije koja joj je prethodila - okružni i opštinski načenici prosvete, direktori škola, veliki deo nastavnog kadra, razredne starešine, "projektni" miljenici i ekskurzionisti, uglavnom su bili i ostali kadar SPS. Do dana današnjeg, i ne pokazuju ni trunku namere da od toga odustanu ili se makar promene.
Trideset i kusur godina umesto škola mi imamo SPS-ovske propagandne fabrike trovanja dečjih umova. Tačno toliko umesto prosvete imamo (pr)osvetu. Osvetu loših đaka.
Kresanje žive ograde od ljudi nikada nije bilo jeftinije i lakše.
Ko ne razume razliku između učitelja i propagandiste nikada neće moći da shvati šta stvarno znači silno lupetanje o "dualnom obrazovanju" kojim kradikalska ekipa zasipa ovdašnju javnost. Ovakvim sistemom neobrazovanja, od dece prave samo dva tipa savremenih robova: topovsko meso i fabričko meso. Ako može oba, po potrebi.
Dualno meso.
Između Bertrana Rasela i Miće jovanovića je nepremostiv jaz, intergalaktičkih razmera. O prvome niko ne uči decu u našim školama, za drugog svi znaju i u njega gledaju kao svrhu obrazovanja. Višedecenijsku formulu uspešnog pravljenja glasačkog mesa nećemo menjati. Ako ništa drugo, za tom promenom kao da niko od pripadnika politikantske kaste ne oseća potrebu.
Ne osećaju oni ništa, kad smo već kod toga.
Ne osećaju oni ništa, kad smo već kod toga.
Lektira
