Dijagnoza

Danas je petak 13. januar, doćek još jedne (nove) godine srBovanja.
Danas je i prvi "crni petak" manijakalnog kupovanja ali i baksuzluka ("Friday the 13th", skraćeno F13) u godini koja je mnogima na Kugli Zemaljskoj počela još pre 13 dana.
Međunarodna klasifikacija bolesti (MKB-10) pod šifrom F13 definiše "duševne poremećaje i poremećaje ponašanja uzrokovane upotrebom hipnotika ili sedativa", sa brojnim podvarijantama i simptomima. Za srBovanje ovdašnje apsolutno su neophodni orvelijanski Veliki Brat (kao psihoaktivna supstanca - PAS) i hakslijevska soma svih pinkformer nijansi (kao partijski diler/transmiter), jer jedno bez drugog ne ulaze u sluđene glave srećnih oviSNSnika.

Već trinaestog dana - pa baksuz. 

Vaistinu, bolju dijagnozu godine od F13 ovo društvo nije moglo da dobije.

Niti da očekuje.

p.s.

Radi lakšeg snalaženja neupućenih u stanje stvari ovdašnje, u Srbistanu se PAS izgovara AV.

'Quo wadiš, AVida?

Kratak ogled na temu uslovljenih refleksa kod dvonožaca:

- Poštovani gledaoci/slušaoci/čitaoci, šta vidite na ovoj slici? Aha, evo jednog anonimnog prolaznika! Hoćete vi?

- Ovo je Aida Čowovč koja cepa swpsku zastavu, uwinwa po liku pwedsednka Aleksandwa Vučča i obawa ga s vlasti iako ga je nawod izabwo, wušlačkodemonstwantski wazawa betonskim blokom izlog kancelawje SNS u Novome Sadu, pwiznaje takozvanu Wepublku Kosovo, učlanjuje Swbiju u EU i NATO, uvodi sankcije Wusiji i pwedsednku Vladimiwu Vladimiwovču Putnu, pwiznaje genocid u Swebwenci, osudžuje i ukida Wepublku Swpsku i sve je to odavno pwipwemala i vežbala na muwalu genewalu Watku Mladču kad je onomad...

- Čekajte malo... pa na ovim slikama nigde nema Aide Ćorović, fotografije su sa skupa ispred Hrama Svetog Save kada je 2016. gostovao predsednik Putin i sa mitinga SNS ispred Skupštine iz 2019. godine. Kako sad pa to objašnjavate?

- Kojebwe?

- Pa to, da vidite Aidu Ćorović.

- Jeste.

- Šta "jeste"? Objasnite našim gledaocima/slušaocima/čitaocima, vi anonimni prolazniče, da i oni to shvate.

- Pa to je sve bawem jasno. Ovo na slikama je Aida Čowovč koja cepa swpsku zastavu, uwinwa po liku pwedsednka Aleksandwa Vučča i obawa ga s vlasti iako ga je nawod izabwo, wušlačkodemonstwantski wazawa betonskim blokom izlog kancelawje SNS u Novome Sadu, pwiznaje takozvanu Wepublku Kosovo, učlanjuje Swbiju u EU i NATO, uvodi sankcije Wusiji i pwedsednku Vladimiwu Vladimiwovču Putnu, pwiznaje genocid u Swebwenci, osudžuje i ukida Wepublku Swpsku i sve je to odavno pwipwemala i vežbala na muwalu genewalu Watku Mladču kad je onomad...

- Ali...

- Šta ali? Opet me pwekidaš na istom mestu, kako ču se setit gde sam stao i šta ide posle! Ma jestelvi sa one ustaške televizje što poceli dan samo emituje laži i neistine o pwedsednku Aleksandwu Vučču i Swbiji i swpskome nawodu u celini, a? Nemoj sad da vadim bananu, pa češ videt...

- Ne, ne, anonimni prolazniče, nismo, nismo! Mi smo sa b92!

- Aaaaaa, odma sam vas pwočto! Jeste sad naši, al i dalje pomalo smwdite nažuto a svima je poznato da je žuto ustaškovatkanska boja antiswbskih autošovinsta i mudžahedina koji se kwiju iza swpskih pwezimena.

- Paaaa, jeeeeste, ali peremo se lužinom i posipamo pepelom i sve nam bolje ide. Nego, hajte da damo šansu i nekom drugom anonimnom prolazniku, da vidimo šta to on - ili ona (?!) - vidi na ovoj slici. Eno još jednog, drži ga, njega da pitamo! Alo, gospodine... pardon, gospođo (ujbte), možete samo na kratko, snimamo prilog za vesti pa da čujemo i vaše mišljenje?

- (klimne glavom)

- Pa, da li nam možete reći šta vidite na ovoj slici?

- Do.

- (gmpf) A?

- (sleže ramenima, namršteno gleda u reportera pogledom koji kaže "šta ti bre nije jasno")

- Pa?

- (opet isto)

- Aman, reci bre čove... pardon, ženo, šta vidiš i ne pravi se blesav...a?!

- Jo ne rozumem, što to vomo nije josno i uporno provocirote do ne rozumete, kodo je josno do rozumete do tu nemo ništo što nije josno.
- (krklj)

- I što tu vi uopšte imote mene do pitote bilo što kod vom je molopre prethodni ononimni proloznik sve lepo objosnio što se to točno vidi no toj vošoj fotogrofiji koju držite u rukomo. Čovek vom je no čistom srpskom odgovorio do vidi Oidu Čowovč kojo cepo swpsku zostovu, uwinwo po liku pwedsednko Oleksondwo Vuččo i obowo go s vlosti ioko go je nowod izobwo, wušločkodemonstwontski wozowo betonskim blokom izlog konceloawje SNS u Novome Sodu, pwiznoje tokozvonu Wepublku Kosovo, učlonjuje Swbiju u EU i NOTO, uvodi sonkcije Wusiji i pwedsednku Vlodimiwu Vlodimiwovču Putnu, pwiznoje genocid u Swebwenci, osudžuje i ukido Wepublku Swpsku i sve je to odovno pwipwemolo i vežbolo no muwolu genewolu Wotku Mlodču kod je onomod...

- (van kadra se čuje tup udarac, kao glavom o beton)

- Ej, čoveče, što ti je? Što se sruši ko drugosrbijonski demonstront pokošen gumenim metkom koji nije bio nikodo ispoljen so noše strone, po još i glovom biješ o beton ko do je tvoj. Mislim, beton, o ne glovo. Dojte, odmoh zovite nodležne službe do ovog odnesu i neko neko pozove onog Čukovićo, toj se nije onesvestio ni kod go je onomod Polmo pred komeromo u studiju tresnuo o pod.

Ogled završen.

Zapravo - nije, tek je počeo.

pAVlov, dreser kradikalskih botova

Ovdašnji pAVlovljevi psi su kao besni krenuli da balave, pljuju i ujedaju odmah nakon što je njihov Gazda na Pinku pročitao spisak svojih želja, čestitki i pozdrava tj. antinarodnih zločina koji se imaju pripisati toj jednoj agresivnoj skupini, građanski orijentisanih, ne bi želeo da kaže antisrpski orijentisanih ali je ipak kazao da su antisrpski orijentisani, koji su najsnažniji u želji da se hitno uvedu sankcije Rusiji, da se osudi Republika Srpska, da se Srbija povuče sa Kosova i koji su organizovali te rušilačke demosntracije u Novom Sadu, jer su prilično agresivni pa su prostorije SNS-a napali zbog srpskih zastava koje su bile istaknute na njima, zbog čega će, razume se, odgovarati oni koji su ta nedela počinili.

Naravno da sve goreizbaljezgano odmah po komandi kao lavina sledi u komentarima sa lažnih jednokratnih profila po društvenim mrežama (naprave nalog, pa kad odrade šihtu odmah ga obrišu i beže) kao i gadostima u privatnim porukama - naročito pretnjama smrću. Ti i takvi - nazovimo ih šešeljoidi - ne prezaju čak ni od toga da lažne naloge nazovu upravo po ljudima koje sa tih naloga napadaju ili im prete.

AVida, pravi autor svih laži i pretnji na račun Aide

Pa ne može bre tako braćo kradikali, jer ako neko gazi zastavu ove zemlje (i bukvalno) onda ste to upravo vi, počev od vašeg Gazde pa do nasitnijeg botića i sendvičarčeta. Ne samo nakon svakog vašeg mitinga, već svakoga dana u svakom pogledu vi pokazujete i dokazujete koliko mrzite upravo ovu zemlju za koju tvrdite da je mrze oni kojima ste se vi takvi smučili.

Slike u ovom tekstu su neizbrisivi dokaz te vaše silne "ljubavi".

I dresure.

nAVcionalna frekvencija u akciji

Vlast sve vreme vešto igra na političkim sukobima i podelama u srpskom društvu. Daje nadu i onima koji su proistočno i onima koji su prozapadno orijentisani, a ne namerava da ispuni nadanja i očekivanja ni jednim ni drugim. Zahvaljujući toj dubokoj podeli čitavo društvo drži u šaci.

- Gojko Božović (N1, 27.07.2022)

Nisu demonstranti antisrpski nego antirežimski nastrojeni. Nije Vučić Srbija, niti je SNS Srbija. Oni samo privremeno vladaju Srbijom i to čine na grub, gotovo varvarski način. Protiv toga se bune građani Srbije, Novosađani, Beograđani ljudi iz drugih mesta. Učesnici protesta u Novom Sadu su ljudi kojima je dozlogrdilo raubovanje Srbije, može ih on nazivati lažnim ekolozima koliko god hoće. To ne boli nimalo kad takve epitet daje lažni patriota sa mesta predsednika republike. Na taj način, on samo podgreva gnev.

- Vesna Rakić Vodinelić (Danas, 29.07.2022)

Nakom protesta, na lažnom profilu pod imenom Aide Ćorović (@AidaCorovicc), koji više nije aktivan na Tviteru, uz fotografiju aktivistkinje objavljena je sledeća poruka: "Pocepala sam zastavu Republike Srbije u Novom Sadu i pocepaću je opet! To je zastava ratnih zločina i genocida. Srbija nije zemlja samo Srba već svih građana Srbije i niko nam neće nametati zastavu koju ne želimo! autonomija za Vojvodinu i Sandžak! STOP SRPSKOM SVETU!". Aida Ćorović je preko svog Fejsbuk naloga objavila da se konsultuje sa advokatom i da planira da podnese prijavu. Podelila je, takođe, i da je zbog lažne objave dobila pretnje smrću.

- FakeNews Tragač, 30.07.2022.

***

p.s.

Da bosanac Šešelj, kojim slučajem nesrećnih okolnosti, delom ima poreklo i sa juga Srbije, garant bi rekao:

 - 'kvo wadiš, AVida?

Happy birthday mr. President

5. mart - Dan borbe protiv disocijativnog poremećaja identiteta

Disocijativni poremećaj identiteta (poremećaj rascepljene/višestruke ličnosti) predstavlja relativno novu bolest koju psihijatri još uvek otkrivaju zato što ona i dalje često ostaje neidentifikovana i nedijagnostikovana. Za osobe koji ipak "dobiju" ovu dijagnozu, užasno iskustvo predstavlja činjenica da mentalno stanje u kome se nalaze ima i svoje ime. Za dijagnostikovanje ovog stanja neophodno je da pacijent ima najmanje dva odvojena ego-stanja (alter-ega) tj. identiteta koji koegzistiraju i naizmenično preuzimaju kontrolu u jednoj istoj osobi. Radi se o fragmentaciji (podeli) identiteta, a ne o razvijanju različitih ličnosti unutar iste osobe.

Svaki dvojnik je potpuno integrisan i složen, sa sopstvenim oblicima ponašanja, uspomenama i međuljudskim odnosima: svaki identitet određuje narav i delovanje osobe kada je on "na vlasti". Obično su dvojnici posve različite ličnosti, čak uzajamne suprotnosti (jedan može biti levoruk a drugi desnoruk; mogu nositi naočare s različitom dioptrijom, biti alergični na različite stvari). Izvorna i njoj podređene ličnosti su svesne izgubljenih vremenskih razdoblja, a glasovi drugih mogu katkad odjekivati u njihovoj svesti, iako one tvrde da ne znaju čiji su to glasovi. Kada pojedinac ima više od dva dvojnika, svaki od njih može u određenoj meri biti svestan postojanja ostalih (oni čak mogu međusobno razgovarati, pa čak i postati nerazdvojni prijatelji).

Disocijativni poremećaj ličnosti implicira da nije moguće integrisati različite aspekte identiteta i memorije i svesti ih na jednu osobu. Obično, primarni identitet osobe nosi njeno ime i uglavnom je pasivan, zavistan, oseća krivicu i depresivan. Osoba može da iskusi svako od stanja koje je u tom trenutku "u kontroli" kao nekoga ko ima svoju istoriju, identitet, sliku o samom sebi. Kada osoba promeni stanje, menja se i ime, godište, nekada čak i pol, govor, znanje opšte kulture i dominantne crte ličnosti - često u kontrastu sa primarnim identitetom. Određene situacije ili stresori mogu da uzrokuju da različiti identiteti izađu na površinu. Takođe, identiteti između sebe mogu da poriču stanje onog drugog, da budu kritični jedan prema drugome, ili da budu u otvorenom konfliktu.

U nekim kulturama, disocijativni poremećaj ličnosti se povezuje sa tim da je osoba "zaposednuta", pod kontrolom duhova i drugih paranormalnih bića.

Simptomi:

- dva ili više različitih stanja ličnosti, gde svako od njih ima svoj poseban način viđenja sebe i sveta oko sebe

- potpuna promena u ponašanju, svesti, memoriji, percepciji, kogniciji, motoričkom funkcionisanju prilikom promene identiteta

- pacijent se ne seća svoje lične istorije, ljudi, mesta i događaja povezanih sa drugim stanjem, i ove rupe u sećanju moraju biti mnogo veće nego samo obična zaboravnost

- problemi u društvenim, poslovnim i ostalim sferama života kao posledica ovog poremećaja

- samopovređivanje je uobičajeno kod ovog poremećaja, više od 70% osoba koje ga imaju pokuša samoubistvo barem jednom u životu

- različite ličnosti izbijaju na površinu u različitim situacijama, promenu identiteta podstiču psiho-socijalni stresovi

- pacijenti često imaju osećaj kao da su postali depersonalizovani posmatrači sopstvenog govora i ponašanja, neki tvrde da čuju glasove u glavi (ali "ne znaju" čiji su), ispoljavaju emocije nad kojima uopšte nemaju kontrolu

Ovaj poremećaj obično počinje tokom ranog detinjstva, ali retko se otkriva pre puberteta. Osobe koje ga imaju često tvrde da su u detinjstvu iskusile ozbiljno fizičko ili seksualno zlostavljanje. Pate od post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP), imaju noćne more, flešbekove, rupe u pamćenju (amnezija), glavobolje, fobije, depresiju, depersonalizaciju, disocijativnu fugu (beg od samog sebe u drugi identitet), pseudošizofrene reakcije. Česte su i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Što se tiče lečenja ovog poremećaja, primarni cilj je dugoročna psihoterapija kako bi se sve različite ličnosti svele i integrisale u jednu.

MKB-10 šifarnik bolesti:

F60.2 disordo personae dissocialis

Disocijalni poremećaj ličnosti je duševni poremećaj koji karakterišu nepoštovanje društvenih obaveza i gruba nebriga za osećanja drugih. Postoji velika neusklađenost između ponašanja i vladajućih društvenih normi. Izmenjeno ponašanje je gotovo nepopravljivo, kako iskustvom tako ni kažnjavanjem. Postoji nizak prag tolerancije na sopstvene frustracije i ispoljavanje agresije, uključujući i nasilje. Takva ličnost je sklona kako okrivljavanju drugih tako i prividno prihvatljivom racionalizacijom opravdavanju sopstvenih konflikata sa društvom.

***

Dan borbe protiv disocijativnog poremećaja identiteta ima za cilj da promeni sve te silne strahove u glavi, prvenstveno širenjem svesti o njegovom postojanju u današnjem društvu, i pomogne u obrazovanju i uspehu onih koji imaju ovaj poremećaj kroz razumevanje i saosećanje. Ovaj Dan postoji zbog dva cilja koje treba postići:

Prvo, onima koji su pogođeni ovim poremećajem, to može biti način da ih ojača, pomogne im da podele svoje priče i iznađu bolje načine da vole i prihvate sebe u svetu u kome ovakva vrsta poremećaja nije dovoljno poznata ili shvaćena.

Drugi cilj je podizanje svesti o samom poremećaju, pomaganje drugima da shvate šta znači imati ovaj poremećaj kao i otkrivanje boljih načina upravljanja poremećajem u svakodnevnom životu.

Ukoliko ste i sami pogođeni disocijativnim poremećajem identiteta, pomozite sebi i drugima tako što ćete otvoreno razgovarati sa svojom porodicom i prijateljima o tome kako on utiče na vaš svakodnevni život, a zajedno sa svojim terapeutom tražiti načine kako da kontrolišete poremećaj na najbolji način.
Pomažite drugima koji takođe pate od ovog poremećaja.

- Days Of The Year: March 5th is Dissociative identity disorder awareness day

- Wikipedija: Disocijativni poremećaj ličnosti

- PsihoCentrala: Disocijativni poremećaj ličnosti

Probajte da zamislite Zmihajlovićku, Drdariju ili neku sličnu kradikalku u pokušaju da ovo otpeva... Može.

Srećan rođendan, gos'n Predsedniče.

Pardon, gospodo Predsedniče.

Neka se spreme sledeći, drug Vulini. Ovo je i njihov dan.

Patkozec69

Mira biti neće sve dok se oni ne odreknu svoga Zeca i ne prihvate našu Patku za boga.

Zec! Patka! 6! 9!

Samo zato što si ti u pravu, ne znači da ja grešim.

Jednostavno, nisi sagledao život sa moje strane.

Ali jedan od tih ljudi greši - neko zaista jeste naslikao šesticu ili devetku. Dakle, trebalo bi da odstupe korak unazad i orijentišu se, da vide ima li i drugih brojeva sa kojima se mogu uporediti. Možda postoji neki drugi prilaz ili zid sa kojim se treba suočiti, ili možda mogu jednostavno da pitaju nekoga ko zapravo zna o čemu se tu radi.

Ljudi, koji imaju uniformno mišljenje o nečemu što uopšte ne razumeju i proglašavaju svoje mišljenje podjednako validnim poput činjenica, predstavljaju ono što ovaj svet vodi u propast. Nikome ne pada na pamet da malo istražuje, svi bi samo hteli da budu u pravu.

Ali zato skoro niko ne veruje u beskrajni relativizam ideja i vrednosti.

Većinu pojava koje uočavamo nije namenski kreirala neka osoba. Osim toga, niko nije sposoban da zna sve što treba znati o bilo kom pitanju, usled čega spoljne perspektive i dobijaju na značaju. Koreni većine naših oprečnih stavova leže u uverenju da je baš naše ubeđenje "objektivno", ono pravo, da je tu sve na svom mestu.

Čak i kada neko drugi očigledno greši u raspravi sa nama, njegov metod saznanja onoga za šta misli da zna može biti poučan za naše sopstvene metode saznanja i načine argumentacije.

Ako nešto ne valja na ovom svetu, onda je to neshvatanje da sagovornik ima poentu, da je u pravu čak i kada se ne izražava tako dobro poput nekoga ko "misli da zna".

- Paul How: How to get good. Perfect practice when things are imperfect (2018, chapter "How to think critically")

2+2=5! 2+2=3!
Dva i dva nisu ni tri niti pet... al' ćesedogovorimo.

Previše je ljudi stradalo, teških reči izrečeno, zlog semena posejano upravo zbog toga što svi misle da su u pravu samo zato što niko nije u pravu. Ili zato što su svi u pravu ali niko nikoga ne sluša. Dok se zečevi i patke svađaju, svinje kolo vode.
Otkad je sveta i veka, ovde je svaki dan tako.

P.P.P.

 

Dokle god neprestano rade i razmnožavaju se, sve njihove ostale aktivnosti su u potpunosti bez ikakvog značaja. Prepušteni sami sebi, poput izgubljene stoke koja bez kontrole luta ravnicama Argentine, oni su se vratili životnom stilu koji im se učinio prirodnim, poput nekakvog drevnog obrasca ponašanja njihovih predaka: težak fizički rad, briga za dom i decu, sitne svađe sa komšijama, filmovi, fudbal, pivo i iznad svega kocka, ispunjavali su horizont njihovih umova.

Držati ih na uzdi uopšte nije bilo teško.

Sve što se od njih zahtevalo bio je primitivni patriotizam na koji ste se mogli pozvati svaki put kada je bilo potrebno naterati ih da prihvate duže radno vreme ili smanjene obroke. A kada postanu nezadovoljni, što ponekad rade, njihovo nezadovoljstvo nije vodilo nikuda i ničemu, jer su oni - uskraćeni za opšte ideje - umeli to nezadovoljstvo da usmere jedino na sitničavu i uskogrudu kuknjavu.

- Džordž Orvel "1984"

Sedamdeset i kusur godina kasnije, na listu ubojnih sredstava za masovno odvraćanje pažnje od opštih ideja kod pripadnika krda dvonožaca, pored prethodno (od strane Orvel Džordža) navedenih, slobodno možete dodati i ona koja su se - zbog masovne histerije u praksi potvrđene - pokazala kao efikasna: toalet papir koga nikad dovoljno čak i kod opstipanata, jednokratne maske iz neke štrokave šupe u bespućima azijskih Nedođija, alkoholni antiseptik koji se u pojedinim zemljama više koristi kao piće za forsiranje zaborava nego kao sredstvo za dezinfekciju ruku, jednokratne lateks rukavice koje u Srbistanu imaju svi osim nekih "javnih službenika" po srbistanskim domovima zdravlja koji od pacijenata zahtevaju da iste kupe i donesu im kada dođu na pregled.

Plus - izbori.

Na to dodajte i šlag od pinkovski organizovane "onlajn nastave" i neautorizovani beskonačni serijal novih epizoda Letećeg cirkusa Montija Pajtona koje svakodnevno upriličuje nešto što se samoprozvalo "Krizni štab", naređujući i preteći bez ikakve zakonske ili ustavne podloge.

Na kraju, ništa od toga neće imati željenog efekta ukoliko se na vrh ove torte ludila (besnila?) ne nabode ona čuvena kandirana trešnjica u vidu Velikog Brata, Firera, Vođe, Predsednika, Poglavice ili kako god već zvali Vrhovnu Bitangu, poludelog trovača svih i svega oko sebe. 

Upropastitelja.

Reform-torta panike, pretnji i pljačke. Partijska piramida propasti. Kakva torta, takve im i reforme.

Prosto je zanimljivo kako se krdo provlači kao glavni opis za ljudski rod, od Orvela do danas.
Neodoljivo zanimljivo.

Prolovski.

Ovaj tekst nije kritika niti ismevanje sredstava za zaštitu od zaraze, naravno, već njihove zloupotrebe od strane stvarne dvonožne stoke koja bi da utera i utori ljude u Životinjsku farmu. Pa niste valjda prolovi, da vam baš to prvo padne na (uskraćenu) pamet?!
Niste, ne nasedajte na tu njihovu - omiljenu - podmetačinu.

Langsam aber sicher

Danas je Međunarodni dan mentalnog zdravlja. O tome je bilo i biće pisano nadugačko em naširoko, i sve se manje-više o tome zna. Pitanje je da li se baš u tome krije razlog zašto se toliko malo dela na polju prevencije, zaštite i sanacije posledica uzroka mentalnog oboljevanja. Barem po pitanju spoljnih, društvenih uzroka - i, naročito, na ovim prostorima.

A ovi, geografski (možda) rastegljivi ali svakako mentalno tesni prostori predstavljaju endemsko žarište kolektivnog mentalnog oboljevanja decenijama (vekovima?) unazad. Posebno su zanimljivi (za struku, naravno) inkubatori mentalno bolesnih Vođa koji zarazu šire svetlosnom brzinom mraka koji prosipaju oko sebe tokom perioda vladavine koju im poverava narod. Povremeno ili prevremeno. Kada Oni, tom istom narodu, svesrdno uzvraćaju.

Mentalno.
Bolesno, naravno.

***

Na svetski Dan mentalnog zdravlja, i pored silne dobre volje, tolerancije, vaspitanja, ljubavi prema deci etcitdisl, kada bacimo pogled na neke Ovdašnje i Sadašnje, kako Vođe tako i njihove supozitorijalne prilepke, jedino što nam pada na pamet je ono što nema nikakve veze sa dobrom voljom, tolerancijom, vaspitanjem, ljubavlju prema deci etcitdisl.

Ne građansko, već domaće vaspitanje.

Na dugo sećanje.

Neke mentalne bolesti se leče od malih nogu. Naročito one koje uzrokuju kolektivnu psihosociopatologizaciju društva. Mogućnosti i varijacije su bezmalo neograničene, jedino zaista bitno je postojanje volje i pameti. Dok je vreme, jer je posle kasno uglavnom za sve.

Da li su batine uzrok ili prevencija Vođinog mentalnog stanja?

Taj buzati i krakati, žvalavi Upropasitelj Srbije, u adolescenciji (iz koje nikada nije u potpunosti, upravo zbog toga, izašao) pio je batine od komšijske dece "kao konj", kako se to kod nas kaže prilikom gradacije načina neverbalne komunikacije između plemena i njihovih pripadnika. To će vam reći svaki pedagog i psiholog, pripadnik struke a ne "struke". Sa njim je problem, a struka će vam i to reći, da on najverovatnije nije pio batine na mestu i od onoga, gde, kada i od koga je to zaista trebalo. I naročito zbog čega.

Dobijao je pogrešne batine od pogrešnih... ehm, "vaspitača". Neko to zove i "ulica". Najgore je kada ti ulica kao vaspitač uđe u kuću. A to je ovde već preraslo u folklor. Da prostite - u tradicionalne porodične vrednosti.

Možda on, zapravo, voli da ga biju ali niko neće, pa onda mora da bije druge. Obično je to tako sa siledžijama.

Ne znam da li je batina izašla baš iz Raja, još manje verujem da Raj postoji, ali jasno je da neki od pogrešno vaspitanih batinaju sve oko sebe kada porastu, i to uvek i bez izuzetka tuđom rukom i po leđima onih koji te i takve iste plaćaju. Oni isti, koji usled teškog nedostatka normalnog ličnog vaspitanja svima oko sebe život pretvaraju u Pakao.

Strašno je kada Bolesnik policijskim i huliganskim batinama krene da narodu uteruje pamet i zdravlje. Problem Srbije danas nije u njemu, već u svima takvima, neiživljenim i frustriranim pobesnelim bitangama koje umeju nepogrešivo da se nanjuše i udruže. Pa krenu da biju sve oko sebe.

A da pozovemo u pomoć one klince koji su ga redovno lemali po komšiluku?

To bi bila suštinska greška, ovde već počinjena više puta.

Oni su bili Njegovi čak i kada su ga tukli i kinjili.

Ne naši.

Na nasilje Ulične Države se ne uzvraća istim, zato što nemamo Pravnu Državu kojom bi smo uzvratili.

To je cilj kome treba stremiti, Pravna, Normalna Država = Država Normalnih. Obaranje ove zločinačke bande sa vlasti treba - i mora - da bude samo početni korak i sredstvo za postizanje tog cilja. Sve ostalo, normalno i zdravo, samo po sebi će potom doći.
Langsam aber sicher.

NAPOMENA:

Ovaj tekst ne predstavlja promociju nasilja prema bilo kome, već upravo suprotno.

Ukoliko je neko to pomislio, onda je debelo pogrešno pročitao. Moraće ponovo.

Mamac iz kinder jajeta

Ko o čemu, čaršija o... mizoginiji, ovog puta.
Neke stvari treba podrobnije pojasniti, naročito u društvu poput našeg, koje u sve većoj meri "misli" da je život stvarniji na mreži nego na ulici. Na to slobodno možete dodati omiljeni palanački običaj "frljanja" stranim rečima i izrazima čije stvarno značenje i primenu, činjenično i u praksi lako dokazivo, ovde zna zaista mali broj ljudi.
Elem, ovoga puta je na tapetu karikatura Dušana Petričića.

Ne nasedajte na spinove iz kuhinje Bebe Popovića o "mizoginim" karikaturama Petričića i Coraxa. To je samo najnovija smrdljiva bomba koju vam je ubacio u šesnaesterac.

Na "ždrijebu" prilikom formiranja kriznog štaba, pre uvođenja vanrednog stanja, dr Darija Kisić Tepavčević (u daljem tekstu DKT) je izvukla kinder jaje u kome je bio papirić sa sledećom porukom:
- Ti ćeš da se "prepakuješ" kako bi smo mogli da im podmetnemo mizoginiju svaki put kada nas uhvate u laži ili nepoznavanju matematike za prvi osnovne. I tačka.

Decoy, što bi se na engleskom reklo.

Mamac.

Varalica.

Koristili su kinder jaja, jer kineski kolačići sudbine previše asociraju na - sudbinu.
Lučonoša, šampionka u toj kategoriji poznata i kao Zorka Koridorka, veoma je lukavo nestala ispod radarskog horizonta čim je krenulo kradikalsko korona-ludilo, povukla se u senku odakle vreba budućnost: da li da krene sa pranjem biografije - odmah ili sad. Neko je to morao da nasledi, preuzme ulogu zeca; neko podjednako željan tantijema, dovoljno beskrupulozan a povoljno jeftiniji - za pomenutu ulogu. I zato... neka se DKT spremi da sa klupe za rezerve utrči na teren.

Znaju oni vrlo dobro koliko su "građanisti" osetljivi po pitanju balkanoidnog šoferskog pogleda na žene i njihovo "mesto" u društvu. Dovoljno je da samo jednom neko vikne "vuk!", bilo gde na društvenim mrežama, i eto instant lavine copy/paste zabrinutih komentatora. A ako ovi antiprotivni i ne odreaguju baš odmah, uvek je tu neko od dežurnih botova sa lažnim profilima da ih podseti kako da "razmišljaju". Ubaciš par puta Vučića, izdaju i Kosovo, 5G i maske, pa onda tras - mizoginija!

Moguće je da, čak, ponekad i ne sačekaju na botove - ako im se žuri da plasiraju tu priču. U tom slučaju na scenu stupaju njihovi pitbuli Đuka, Vučićević i DJŽex koji lično krenu sa balavljenjem o mizoginiji po Informeru, Pinku i Hepiju. Kao, čitaju tvitove i fejsbuk statuse mrzitelja lika&dela Gospodara Zaraze, Srbije i srpskog naroda u celini celosti.
Ako vam i dalje nije jasna ova matrica, koju primenjuju i u ostalim situacijama, setite se scene iz filma "Mi nismo anđeli", kada Branka Katić, naslonjena na zid preko puta garaže "Obilićev venac" pali cigaretu i kroz zube "viče":
Silovanje!

Vuk!

Mizoginija!

Nažalost, ne baš mali broj komentara (i naročito "komentara") na objave oblepljene etiketom mizoginosti, zaista se može svrstati u kategoriju ogavnih - ako već ne među zakonski kažnjive. Ali, na to su i računali, jer nisu bitni komentari već ono koje komentarišu - zar ne? Pa naravno, nije kriv silovatelj već "ona, što se izazivala".
Problem je što karikaturista, koji kritikuje vlast (koja se uporno izaziva da bude kritikovana), nikako nije silovatelj već žrtva koja pokušava da se odbrani - kako u svoje, tako i u ime svih nas.
Btw. samo pozivanje na mizoginost karikaturista na temu DTK mamaca za skretanje pažnje sa stvarnih problema (u čemu ona svakako nije preterano uspešna, jer je i sama deo problema) na samom (klizećem) startu je pogrešno, jer se oni - takvi - mogu podvesti pod seksističke a ne mizogine. Razlika je više suštinske nego formalne prirode, i to bi morao da zna svako ko poteže tu argumentaciju. Samo, ako to zna, onda bi morao da zna i da od toga nema ni trunke u Petričićevim i Coraxovim karikaturama, ili ozbiljnim analizama tehologije sluđivanja narodnih masa koje sprovodi kradikalska vlast.
Mizoginija:
Netrpeljivost, prezir, mržnja ili predrasude prema ženama. Najčešće se ispoljava u vidu muških predrasuda, odnosno muškog šovinizma ili seksizma, usmerenog prema ženama, odnosno protiv žena. Sam pojam mizoginije je širok i takođe može označavati i oblik paranoidne fiksacije vezane za "stvar" koja je istovremeno predmet mržnje i ljubavi. Iako prvenstveno personalna patološka pojava, mizoginija može biti i organizovana, institucionalna mržnja, neprijateljstvo i nasilje nad ženama u nekom društvu u kome preovladavaju polni stereotipi. Mizoginija se najčešće ispoljava na personalnom, pojedinačnom nivou, osim u sredinama gde se gaji kao "zli blizanac" seksizma. 
Seksizam:
Diskriminaciju suprotnog pola (najčešće ženskog) i presuđivanje stereotipnim gledanjem na muškarce i žene na osnovu polnih karakteristika; verovanje ili stav da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i samim tim manje vredan u odnosu na drugi. Odnosi se na mržnju ili predrasude ka bilo kom polu (mizoginija tj. mizandrija). Iz seksizma proizilazi i polna diskriminacija (on da brani, ona da rađa i slične idiotarije). Seksizam se pre može svrstati u kolektivne sportove, jer se (za razliku od mizoginije) češće upražnjava u grupama koje ne moraju neizostavno biti mizogine. Dovoljno je da budu pijane ili poluobrazovane.
Mizoginija zgodno dođe kao etiketa kada nekoga treba proglasiti nenormalnim, ludim... zato što ne voli Predsednika i njegovu dvorsku kamarilu. Drugim rečima - stanje vanredno. Ali zato seksizam, e to je već nešto drugo - to je tradicija, folklor, normalno ponašanje - stanje redovno.
Međutim, sa seksizmom ide još jedna, nikako zanemarljiva činjenica...
U svojoj definiciji fašizacije jednog društva, datoj u 14 tačaka, dr Lorens Brit kaže:
#5 Vlasti fašističkih režima se trude da u njima skoro isključivo dominiraju muškarci. U takvim sredinama, tradicionalne uloge polova su još rigidnije. Razvod, abortus i homoseksualnost su pod presijom, a država se predstavlja kao vrhovni čuvar institucije porodice.
Noam Čomski, kada nabraja 10 strategija manipulacije, na prvo mesto stavlja preusmeravanje pažnje:
#1 Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
Spojite #5 Lorensa Brita sa #1 Noama Čomskog, i biće vam sve jasno. Konačno.
Oni svoje osobine spočitavaju, projektuju na svoje kritičare, što je standardna karakteristika šizofrenije - od pojedinaca do kolektiviteta, od manjih grupa poput partija do društva u celini.
Eto.

***

Ova, najnovija Petričićeva karikatura oslikava stanje i povod zašto postoji apel-lista lekara (i ostalih koji je podržavaju) "Ujedinjeni protiv kovida", ali i razlog - zbog koga. Na njoj nedostaje još samo On - stvarni razlog svemu. U stvari, možda Gospodar Zaraze i jeste na karikaturi, sakriven u mraku bekstejdža, iza zavese odakle upravlja svojim lutkama i mamcima, varalicama. U sve većoj panici, jer je publika konačno počela da reaguje na njegovu očajnu poslednju predstavu. I to ne onako kako je planirao.

Nema tu mesta nikakvom "da, ali..."
Ali-kaida je odavno provaljena, i te "aštaćemoističke" fore više ne pale.

Ne nasedajte, da se ne ponavljamo više.

Đura nam nikada neće oprostiti što nas je tukao.

Još jedan prođe jun

Za milione ljudi širom sveta, najtraumatičniji događaji u njihovim životima nikada ne prestaju. Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP eng. PTSD) predstavlja dugotrajno podsećanje koje svaki dan pretvara u potencijalno minsko polje, sa flešbekovima i okidačima koji se potencijalno kriju iza svakog ugla. Jun je mesec borbe protiv ovog poremećaja, posvećen podizanju svesti o borbi koja traje čitavog životai ljudima koje on pogađa, i način na koji svako od nas može da im makar malo olakša život.

PTSP nije neka nova bolest za koju nismo do sada znali, jer su psiholozi ovaj poremećaj opisali još 1952. godine u DSM-I, pod nazivom "reakcija na težak stres", definisali ga kao situaciju kada "normalna ličnost koristi ustaljene obrasce reakcije kako bi se nosila sa ogromnim strahom". Još tada je bilo uočeno da je to stanje koje postoji kod osoba koje su preživele ratna vremena ali i kućne traume. Kada je ustanovljen DSM-III, par decenija kasnije, ovaj poremećaj dobija svoj današnji naziv koji jednim delom duguje iskustvima vojnika stečenim u Vijetnamskom ratu. Ova dalja definicija je, kroz istraživanje, bacila dodatno svetlo na iskustva i dijagnoze u vezi sa problemima sa kojima su se suočavali vojnici i drugi pacijenti koji su imali traume - uključujući teške železničke nesreće, borbenu slabost, traumatičnu ratnu neurozu itd.

Nažalost, savremene tehnike ne mogu da izleče PTSP. Međutim, sve je više tehnika koje mogu pomoći da se pacijenti uspešno nose sa ovom situacijom, uključujući psihoterapiju, vežbanje, terapiju uz pomoć životinja i mnoge druge.

Jun, kao mesec posvećen PTSP-u, za cilj ima podizanje javne svesti o ovom psihičkom poremećaju, promovisanje istraživanja kako bi se našle nove metode lečenja, razumevanje njegovih uzroka, utvrđivanje vrsta preventivnih mera koje bi mogle biti preduzete da se PTSP ne razvija kod osoba koje su iskusile nekakvu traumu.

Jedan od najboljih načina da to uradimo je da razumemo iskustvo i svakodnevicu onih koji (možda) pate od PTSP-a. Pored toga, sam termin "PTSP" ne treba olako koristiti, jer će mnogi koji pate od većine psiholoških poremećaja biti skloni da sopstvene lične hirove etiketiraju kao PTSP (očit primer je opsesivno-kompulsivno ponašanje, OCD - opsednutost preteranom potrebom za redom i čistoćom, pefekcionizam, sitničavost i posvećenost detaljima). To će ometati iskustva onih koji zaista imaju problem sa PTSP-om i negirati ozbiljnost situacije u kojoj se oni nalaze, što može dovesti do pogrešnog razumevanja njegovog uzroka i posledica.
Konačno, dobrovoljna podrška učešćem u grupama za pomoć ratnim veteranima i žrtvama, uvek je dobrodošla.

- Days of the Year: June 2020. is Post Traumatic Stress Disorder Awareness Month

***

Kažu da ćemo tek osetiti prave, psihološke (a ne samo finansijske) posledice epidemije koronavirusa. Ovo važi za ceo svet. Srbistanci posebno & na svoj način, i to ne samo zbog onog totalno besmislenog policijskog časa koji je bio selektivno sprovođen iako je važio za sve, a naročito one starije od 65 godina. Ne radi se tu više samo o posledicama fizičkog zatvaranja u "svoja četiri zida", reč je o daleko opasnijem prisilnom zatvaranju u sebe kao način odbrane od "teškog stresa nastalog usled ogromnog straha".

Ako su američki (i bilo čiji) vojnici oboljevali od PTSP nakon Vijetnama (ili Balkanskih ratova tokom devedesetih), to ne znači da su ostali bili imuniji na ovaj poremećaj; naprotiv, teror totalitarističkih državnih aparata (i na Zapadu i na Istoku, podjednako) prouzrokovao je mnoštvo naizgled manje vidljivih (i opasnih) PTSP-ića, ali podjedanko razornih po pojedinca i njegovu ličnost. Posledično, i na celo društvo u kome on živi. Što je ludilo takvih režima veće, ne samo da je veći broj potencijalno i činjenično ugroženih, već je proporcionalno sve manja pomoć koju bi oni mogli da dobiju od razorenog zdravstvenog sistema jednog takvog društva... poput našeg.

Devedesete, Hrvatska, Bosna, Kosovo, Milošević, Oluja, opozicione i studentske demonstracije i policijska brutalnost, ubistvo Zorana Đinđića, ludilo po društvenim mrežama koje je začeto krajem prve decenije 21. veka i još uvek nesmanjenom žestinom traje, teorije zavere, najmanje dve teške svetske ekonomske krize samo u ovom veku, pretvaranje zaposlenih u belo roblje "investitora", potpuno nekontrolisano ludilo kradikalske vlasti nakon parlamentarnih (2016) i predsedničkih (2017) izbora, sveopšta pljačka javnih dobara i kronistička uzurpacija državnog aparata koji se od sluge pretvorio u sumanutog gospodara-džeparoša svega - pa i života pojedinca... sve to je dovelo srpsko društvo u stanje kolektivnog PTS poremećaja od koga je gotovo nemoguće izlečiti se, ili čak pobeći. Ovde su terapeuti i dobrovoljci podjednako zaraženi, pretvoreni u pacijente, i to se vidi na svakom koraku.

To, što će se i mnoge druge zemlje na svetu suočiti sa ovim "koronarnim" PTSP-om, za nas ne predstavlja nikakvu utehu jer su oni "tamo" već angažovali svoju struku (al' pravu, a ne poput ove naše "napredne") da radi na prepoznavanju uzroka i posledica poremećaja koje će izazvati COVID-19, kako bi već sad krenuli u borbu protiv istih.

A mi ćemo, kao i svaki "nebeski narod", za to vreme čekati da nam rešenje svih problema padne s neba. Po običaju, kako to biva kod "nebeskih naroda", dočekaćemo jedino da nam nebo padne na glavu jer niti drugačije umemo niti nam drugačije dopuštaju oni koji se popnu na to isto nebo, pa odozgo usijanih tintara po nama prosipaju sindrome, stresove, poremećaje i ostale blagodeti sopstvenog ludila.

Trideset neprekinutih godina uzroka i posledica PTSP, u krug, koji isto toliko dugo hrani samog sebe i razara jedno društvo, teško da mogu dovesti do izlečenja - čak i kada bi ovo obolelo teško poremećeno, traumirano i stresno društvo to želelo. Sve je jači utisak da je Stokholmski sindrom postao glavni princip i stil života u srpskom društvu - voli, obožavaj svoj poremećaj i ne daj nikom da ga dira. Jer on je uzrok, posledica ali i svrha svega.

Mnogi su se tako zajebali pa uništili sve oko sebe.

Doduše, istorija pruža utehu, jer nijedan takav nikada nije uspeo da se izvuče.

Problem je u tome što je kod nas i istorija zaražena ovom boljkom.

"Borbena slabost" nam je jača strana, zato je sve ovako kako je.

Nikada nije bilo lakše "plašiti se", sakrivati personalni kurvarluk iza priče o PTSP-u - i ne raditi ništa.

Još jedan prođe jun...

Kon, kon

Danas smo imali priliku da odgledamo novu epizodu Koronadrame, jednočinku u trajanju od sat i minut vremena.
Fras.

08:30 Kurir

EPIDEMIOLOG PREDRAG KON ODLUČIO DA SE POVUČE: Gnev ide na mene i štab, ne na virus, vreme je da se sklonim.

09:31 Kurir

PAO DOGOVOR KOD VUČIĆA U PREDSEDNIŠTVU, DR KON OSTAJE! Drago mi je da je on ostao sa svima nama. On de fakto vodi ovu priču. Reč je o divnom čoveku.

A može i ovako:

- 08:30 -

- Ne mogu više, Šefe, podnosim ostavku! Pa vidite samo taj nivo bezobrazluka na fejsu, šta mi bre sve pišu...

- Smiri se Peco. Pusti budale, osvetiću se ja svima njima isto k'o Ćuruviji.

- Šmrc, ali kako... KA-KO?!

- Evo, pustiću ih u nedelju da idu u crkvu a neću da im ukinem zabranu kretanja po ulicama. Ima da crknu od muke jer nemaju helikoptere i avione kao mi. Eto kako, Peco! Kako sam se samo ovog setio u momentu - zato što sam pametan. Halal!

- Vaistinuhalal, Šefe!

- Ajd sad, obriši te krokodilske suze i sline, pa pravo na KZN bez N. Pinkpanterka Tupavčević te već čeka tamo. I da si obavezno reko da si povuko ostavku. Jel si povuko?

- Jesam.

- Šta jesi?

- Pa povuko.

- Šta si povuko Peco, to te bre pitam! I nemoj da me nerviraš!

- Pa povuko sam ostavku, Šefe. To. I nemoj da vas nerviram, i to.

- Tako. Ajd sad, i nemoj da se izgubiš usput. Pa će vidimo i za to unapređenje u pukovnika do Đurđevdana, a za Vidovdan - general!

- Stvarno? Pa ja Šefe u stvari nikad i nisam podneo ostavku, to pišu đubrad što mi hakovala profil na fejsu, oni hEkeri Fabricio i Đilas! Šta sve tamo pišu ta dvojica... Eno, taj status kod mene na profilu više uopšte ne postoji, to oni dele okolo. Šefe, a da ukinete vi fejs?

- Biće, Peco, BI-ĆE. Samo langzam. Pratim ja sve njih pažljivo. Nemoj slučajno da mi odustanu od bojkota izbora pre izbora. Ukinuću ja njih, tako mi tebe Peco! Nego, naravno, samo ako to predloži struka.

- Pa predložio sam, upravo sad, u sebi! Niste čuli?

- Joktisi. Naravno da sam te čuo iznutra. Ja sve čujem, naročito u sebi. I u tebi. Dakle, jel struka?

- Jeste.

- Šta jeste?

- Pa struka.

- Pitam te lepo, čovečanski, šta struka i šta jeste?!

- Pa struka jeste povukla...

- Hoćeš ti u čin general-desetara, ili će se urazumiš?

- Ne, samo ne desetar, to su oduvek bili najgluplji u klasi! Evo, evo!!  Struka je rekla da sam povuko ostavku jer struka smatra da treba ukinuti fejs jer struka neće da ide u penziju kao desetar!

- Peco, svaka ti je ko u Bojića. Ajd, sad hitro na KZN bez N, Drdariji se već oznojio Rolex ispod onih kuravic... pardon, rukavica. Znaš ti dobro kako je kad ti voda uđe u mehanizam. Br-zo, i vodi računa: povuko si i struka, struka i samo struka! I nemoj slučajno da mi se odmrštiš pred kamerama dok me hvališ i kažeš da bez mene ne bi bilo nikog i ništa, a naročito tebe i ovih oko tebe u Kriznom generalštabu. Jasno?! Trk!

- Staraću se, Vrhovni komadante! Darijoooo, eve meeeee, ne počinji bez meneeeee...

- 09:31 -

Podsetimo se sarajevske "Audicije", onog fazona kada Boro Stjepanović pita:

- Govorite njemački?

- Ja? Da.

- Kako se na njemačkom kaže "Dođi ovamo"?

- Kom.

- A kako "Idi tamo"?

- Pa ti odeš tamo i kažeš kom, kom.

Tako isto izgleda ovo današnje ponašanje partijskog kLiznog štaba, naročito najodgovornijih ljudi u njemu, na čelu sa Vrhovnim komandantom.

- Deder Peco, kako se na kradikalskom kaže "Oćekakinećekaki, dođimiidimi"?

- Kon, kon.

Zato što su pametni.

Zato što je struka tako rekla.

I tačka.

Crni šum

Ovih dana se non-stop pitamo kako smo za 20 godina stigli od F-117 do COVID-19?

Kako smo uspeli da od nebeskog postanemo nevidljivi narod?

Tako, što nismo nigde ni išli već su blese gledale u nebesa, slonovi u betonovi, a deca i pametniji pobegli odavde. Jer smo gledali u TV bez signala, i verovali mu.

Crni šum je vrsta šuma koji se uglavnom sastoji od tišine.

Ćutanja.

Okretanja glave.

Žmurenja.

I više nema nazad.

Baš me briga

U Republici Srbiji je do 15 časova 30. marta 2020. godine registrovano ukupno 785 potvrđenih slučajeva COVID-19, a broj preminulih građana je 16.

- COVID19.rs zvanični sajt Ministarstva zdravlja i Instituta "Batut"

Direktor policije Vladimir Rebić kazao je da su do sada procesuirane 1.253 osobe zbog kršenja policijskog sata, i 678 građana zbog neprimenjivanja mere samoizolacije. On je naveo da je "dnevno konstantan broj" osoba koje ne poštuju mere Vlade i da između 100 i 120 ljudi krši policijski čas, među kojima je 40 starije od 65 godina. Rebić je za televiziju Prva rekao da su do sada procesuirane 303 osobe starije od 65 godina koje su prekršile meru neizlaska iz svojih domova. Prema njegovim rečima, broj krivičnih prijava je smanjen "barem za četvrtinu" u odnosu na početak vanrednog stanja.

- N1, 29.03.2020.

Ukoliko se građani ne budu pridržavali mera, već naredne nedelje ćemo uvesti policijski čas u trajanju od 24 časa. Još uvek čekam savet kineskih stručnjaka koji se nalaze u Srbiji. Baš me briga koliko će ljudi da me voli ili neće. Čekam da kineski stručnjaci kažu da to vide u brojevima. Onog trenutka kad oni kažu u roku od pola sata uvešćemo tu meru. Ako se građani budu pridržavali mera, mi možemo i za manje od dva meseca da izađemo iz epidemije. Ako ne, onda ćemo uvesti opšti policijski čas u trajanju od 14 dana. Za to vreme neće biti novozaraženih. Kako će totalna izolacija funkcionisati - ne znam, prvi put u životu ću to videti

- Aleksandar Vučić, 29.03.2020.

Uz krajnje umeren optimizam mogu reći da situacija u Srbiji nije loša. Raste broj testiranih, opada broj pozitivnih u poslednja dva dana, i to ne može da bude loše, ali to je možda i samo jedan kratak predah, tako da to ne sme da nas zavara. Na pitanje da li se usuđujem da kažem da li je dobro, svakako da jeste, ali se ne usuđujem da kažem da je to pouzdan znak. Imamo zaista bolju situaiciju nego što je u 25. danu bilo u Italiji, tako da imamo razloga da se ozbiljno nadamo da smo puno toga uradili. Videćemo dalje.

- dr Predrag Kon, 30.03.2020.

Kao Boga vas molim, ne terajte nas da uvodimo policijski čas 24 dnevno. I baš me briga što to niko nije uveo, ja ću da uvedem.

- Aleksandar Vučić, 21.03.2020.

***

Ma, baš nas briga što statistika i logika u kradikalske glave ulaze teže nego koronavirus.

Jer...

Ko će se još sećati Dolly Bell, kad naš Tatko pri povratku sa službenog puta u inostranstvo ne ide u karantin.

Jer, pogađate - baš ga briga.

F13 - dijagnoza svakodnevice

Danas je (opet) petak trinaesti, friday the 13th iliti po srpski - F13. Ništa novo, grdna stvar, pa kod nas decenijama unazad kao da je svaki dan F13. Jednostavno, to nam je dijagnoza svakodnevice.

Podsetimo se šta to, po Međunarodnom šifarniku bolesti MKB10, beše dijagnoza F13:

"Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom hipnotika ili sedativa"

Sa svim svojim podvarijantama:

F13.0 - akutna intoksikacija

F13.1 - zloupotreba

F13.2 - sindrom ovisnosti

F13.3 - apstinencijalni sindrom

F13.4 - apstinencijalni sindrom sa delirijumom

F13.5 - duševni/psihotični poremećaj

F13.6 - amnestički sindrom (gubitak pamćenja)

F13.7 - rezidualni poremećaj ili psihotični poremećaj s kasnim početkom

F13.8 - ostali duševni poremećaji i poremećaji ponašanja

F13.9 - neoznačeni duševni poremećaj i poremećaj ponašanja

U potpunosti primenljivo na društvo ovdašnje, od ulice do fejsbuka, jer ne postoji niti jedna jedina od podvarijanti ove dijagnoze koja nema svoju društvenu grupu. U stvari, većina tih grupa deli po nekoliko F (pod)dijagnoza istovremeno - ili po potrebi.

Doduše, ima jedan među nama - a svi ga ovde znamo - za koga su ovih 10 F-podvarijanti nedovoljne da u potpunosti opišu njegovu istoriju bolesti. Svako njegovo (svakodnevno) "obraćanje javnosti" predstavlja anamnezu za sebe, koja je istovremeno i saglasna i kontradiktorna u odnosu na one koje su joj prethodile.

Ali, kako je tako nešto moguće?, pitaće se svako iole razuman.

Pa, sve je moguće, i to pa i mnogo gore od toga, u društvu koje ima kolektivnu F13 dijagnozu. 

Sindrom svakodnevice petka trinaestog.

Kolektivni duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom hipnotika ili sedativa poput mitomanije, laganja, gledanja/čitanja pinkformer "vesti", rijalitija, glumatanja, balavljenja, "ali-kaida" i "morao-sam" samoobmanjivanja i samoopijenosti, kampanja, izbora, patridiotizma, srBovanja, fejsbuk ratovanja, sendvičarenja, botovanja, "opozicionarenja", litijašenja, nedamosvetinjarenja, dupeuvlakaštva i svih ostalih pošasti tako nam svima milog&dragog kradikalizma, ovde sveprisutnog već vek i po.

Tu virusnu pošast nijedan drugi narod ne bi preživeo na tako drugi rok, osim ovdašnjeg. A to je moguće samo zato što su uloge zamenjene - bolest je postala domaćin, a društvo se pretvorilo u bolest, jedno više ne ide bez drugog, zato što je virus kolektivnog kradikalnog ludila prirodnom selekcijom i deevolucijom postao osnovna ćelija ovog društva. Pojedinci su postali nepoželjna strana tela koja ugrožavaju integritet epidemije kao društvenog uređenja, i zato ih treba odstraniti svim sredstvima.

Samo tu su Vučići Uveoci jedino mogući, jer to je jedino okruženje u kome takvi opstaju.

***

Šta će nam veći dokaz ludila države ovdašnje, vlasti koja striktno opstaje na principima samoizolacije od razuma, kada ista dodatno zatvori granice a da zapravo i ne zna zašto to čini. Virus? Pandemija? Pa otkad se to AVirus brani od virusa, osim ako ovaj drugi preti da mu zauzme teritoriju - i tržište. A preti, i Velikom Pacijentu se to iz dana u dan, sve više očitava na licu.

Ne, ne radi se o gripu. Daleko veće teranje je na meniju.

Ono, kod koga ne pomaže nikakvo pranje ruku.

- Marko Vidojković: Već je kasno (Buka, 12.03.2020)