Saturday, 25 July 2020

Mamac iz kinder jajeta


Ko o čemu, čaršija o... mizoginiji, ovog puta.
Neke stvari treba podrobnije pojasniti, naročito u društvu poput našeg, koje u sve većoj meri "misli" da je život stvarniji na mreži nego na ulici. Na to slobodno možete dodati omiljeni palanački običaj "frljanja" stranim rečima i izrazima čije stvarno značenje i primenu, činjenično i u praksi lako dokazivo, ovde zna zaista mali broj ljudi.
Elem, ovoga puta je na tapetu karikatura Dušana Petričića.


Ne nasedajte na spinove iz kuhinje Bebe Popovića o "mizoginim" karikaturama Petričića i Coraxa. To je samo najnovija smrdljiva bomba koju vam je ubacio u šesnaesterac.
Na "ždrijebu" prilikom formiranja kriznog štaba, pre uvođenja vanrednog stanja, dr Darija Kisić Tepavčević (u daljem tekstu DKT) je izvukla kinder jaje u kome je bio papirić sa sledećom porukom:
- Ti ćeš da se "prepakuješ" kako bi smo mogli da im podmetnemo mizoginiju svaki put kada nas uhvate u laži ili nepoznavanju matematike za prvi osnovne. I tačka.
Decoy, što bi se na engleskom reklo.
Mamac.
Varalica.
Koristili su kinder jaja, jer kineski kolačići sudbine previše asociraju na - sudbinu.
Lučonoša, šampionka u toj kategoriji poznata i kao Zorka Koridorka, veoma je lukavo nestala ispod radarskog horizonta čim je krenulo kradikalsko korona-ludilo, povukla se u senku odakle vreba budućnost: da li da krene sa pranjem biografije - odmah ili sad. Neko je to morao da nasledi, preuzme ulogu zeca; neko podjednako željan tantijema, dovoljno beskrupulozan a povoljno jeftiniji - za pomenutu ulogu. I zato... neka se DKT spremi da sa klupe za rezerve utrči na teren.
Znaju oni vrlo dobro koliko su "građanisti" osetljivi po pitanju balkanoidnog šoferskog pogleda na žene i njihovo "mesto" u društvu. Dovoljno je da samo jednom neko vikne "vuk!", bilo gde na društvenim mrežama, i eto instant lavine copy/paste zabrinutih komentatora. A ako ovi antiprotivni i ne odreaguju baš odmah, uvek je tu neko od dežurnih botova sa lažnim profilima da ih podseti kako da "razmišljaju". Ubaciš par puta Vučića, izdaju i Kosovo, 5G i maske, pa onda tras - mizoginija!
Moguće je da, čak, ponekad i ne sačekaju na botove - ako im se žuri da plasiraju tu priču. U tom slučaju na scenu stupaju njihovi pitbuli Đuka, Vučićević i DJŽex koji lično krenu sa balavljenjem o mizoginiji po Informeru, Pinku i Hepiju. Kao, čitaju tvitove i fejsbuk statuse mrzitelja lika&dela Gospodara Zaraze, Srbije i srpskog naroda u celini celosti.
Ako vam i dalje nije jasna ova matrica, koju primenjuju i u ostalim situacijama, setite se scene iz filma "Mi nismo anđeli", kada Branka Katić, naslonjena na zid preko puta garaže "Obilićev venac" pali cigaretu i kroz zube "viče":
Silovanje!
Vuk!
Mizoginija!


Nažalost, ne baš mali broj komentara (i naročito "komentara") na objave oblepljene etiketom mizoginosti, zaista se može svrstati u kategoriju ogavnih - ako već ne među zakonski kažnjive. Ali, na to su i računali, jer nisu bitni komentari već ono koje komentarišu - zar ne? Pa naravno, nije kriv silovatelj već "ona, što se izazivala".
Problem je što karikaturista, koji kritikuje vlast (koja se uporno izaziva da bude kritikovana), nikako nije silovatelj već žrtva koja pokušava da se odbrani - kako u svoje, tako i u ime svih nas.
Btw. samo pozivanje na mizoginost karikaturista na temu DTK mamaca za skretanje pažnje sa stvarnih problema (u čemu ona svakako nije preterano uspešna, jer je i sama deo problema) na samom (klizećem) startu je pogrešno, jer se oni - takvi - mogu podvesti pod seksističke a ne mizogine. Razlika je više suštinske nego formalne prirode, i to bi morao da zna svako ko poteže tu argumentaciju. Samo, ako to zna, onda bi morao da zna i da od toga nema ni trunke u Petričićevim i Coraxovim karikaturama, ili ozbiljnim analizama tehologije sluđivanja narodnih masa koje sprovodi kradikalska vlast.

Mizoginija:
Netrpeljivost, prezir, mržnja ili predrasude prema ženama. Najčešće se ispoljava u vidu muških predrasuda, odnosno muškog šovinizma ili seksizma, usmerenog prema ženama, odnosno protiv žena. Sam pojam mizoginije je širok i takođe može označavati i oblik paranoidne fiksacije vezane za "stvar" koja je istovremeno predmet mržnje i ljubavi. Iako prvenstveno personalna patološka pojava, mizoginija može biti i organizovana, institucionalna mržnja, neprijateljstvo i nasilje nad ženama u nekom društvu u kome preovladavaju polni stereotipi. Mizoginija se najčešće ispoljava na personalnom, pojedinačnom nivou, osim u sredinama gde se gaji kao "zli blizanac" seksizma. 
Seksizam:
Diskriminaciju suprotnog pola (najčešće ženskog) i presuđivanje stereotipnim gledanjem na muškarce i žene na osnovu polnih karakteristika; verovanje ili stav da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i samim tim manje vredan u odnosu na drugi. Odnosi se na mržnju ili predrasude ka bilo kom polu (mizoginija tj. mizandrija). Iz seksizma proizilazi i polna diskriminacija (on da brani, ona da rađa i slične idiotarije). Seksizam se pre može svrstati u kolektivne sportove, jer se (za razliku od mizoginije) češće upražnjava u grupama koje ne moraju neizostavno biti mizogine. Dovoljno je da budu pijane ili poluobrazovane.
Mizoginija zgodno dođe kao etiketa kada nekoga treba proglasiti nenormalnim, ludim... zato što ne voli Predsednika i njegovu dvorsku kamarilu. Drugim rečima - stanje vanredno. Ali zato seksizam, e to je već nešto drugo - to je tradicija, folklor, normalno ponašanje - stanje redovno.
Međutim, sa seksizmom ide još jedna, nikako zanemarljiva činjenica...
U svojoj definiciji fašizacije jednog društva, datoj u 14 tačaka, dr Lorens Brit kaže:
#5 Vlasti fašističkih režima se trude da u njima skoro isključivo dominiraju muškarci. U takvim sredinama, tradicionalne uloge polova su još rigidnije. Razvod, abortus i homoseksualnost su pod presijom, a država se predstavlja kao vrhovni čuvar institucije porodice.
Noam Čomski, kada nabraja 10 strategija manipulacije, na prvo mesto stavlja preusmeravanje pažnje:
#1 Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
Spojite #5 Lorensa Brita sa #1 Noama Čomskog, i biće vam sve jasno. Konačno.
Oni svoje osobine spočitavaju, projektuju na svoje kritičare, što je standardna karakteristika šizofrenije - od pojedinaca do kolektiviteta, od manjih grupa poput partija do društva u celini.
Eto.


***
Ova, najnovija Petričićeva karikatura oslikava stanje i povod zašto postoji apel-lista lekara (i ostalih koji je podržavaju) "Ujedinjeni protiv kovida", ali i razlog - zbog koga. Na njoj nedostaje još samo On - stvarni razlog svemu. U stvari, možda Gospodar Zaraze i jeste na karikaturi, sakriven u mraku bekstejdža, iza zavese odakle upravlja svojim lutkama i mamcima, varalicama. U sve većoj panici, jer je publika konačno počela da reaguje na njegovu očajnu poslednju predstavu. I to ne onako kako je planirao.
Nema tu mesta nikakvom "da, ali..."
Ali-kaida je odavno provaljena, i te "aštaćemoističke" fore više ne pale.
Ne nasedajte, da se ne ponavljamo više.

Đura nam nikada neće oprostiti što nas je tukao.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...