Paradoks tolerancije

Da li tolerantno društvo treba da toleriše netolerantnost?

"Hoćete veću toleranciju? Onda poštujte i moje ideje!"

Odgovor je: NE.

To jeste paradoks, ali neograničena tolerantnost može dovesti do nestanka tolerancije.

Kada tolerišemo one koji su otvoreno netolerantni...

"Hajde da im damo šansu!"

... tolerantni na kraju bivaju uništeni. A zajedno sa njima i tolerancija.

Svaki pokret koji propoveda netoleranciju i progone, mora biti stavljen van zakona. Zaista deluje paradoksalno, ali odbrana tolerancije zahteva netolerisanje netolerantnih.

Karl L. Poper: "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji I+II" (1945/1947)

Grkljanchichi

- Ajmo grkljanČiČi, u stroj za jutarnju prozivku! Da vidimo ko je sve tu: Sentella, Danubius, Kikindski mlin, Žitko #1 bez holesterola, Žitko #2 sa holesterolom, Takovo sa jajima, Panona, Fidelinka #1 sa jajima, Fidelinka #2 bez jaja...

... Laban mesne prerađevine bez jaja ...

... jel' ima još neko, svi na broju?

- Fali Polovina, šefe.

Who framed Roger Rabbit?

- Ko je smestio Zeki Rodžeru?

- Sudija Dum.

Međutim... to nije onaj crtani u kome živimo.

- A ko je onda smest... pardon, ko je uramio Vrhovnog Komandanta AVčića?

- Oberposilni ministar dum-dum AVlin.

E, to je taj crtani - predugometražni - u kome jedva preživljavamo, i u kome On & Njegovi svakodnevno svima nama uvaljuju zeca.

Dan individualnih prava

U čast Džona Loka, koji se u svojim filozofskim radovima zalagao za prava svakog čoveka pojedinačno, 29. avgusta (Lok je rođen 29.08.1632) se obeležava tzv. Dan individualnih prava. Kako Lok kaže, "Sve što jedan čovek ima, mora ostati u domenu njegovih neotuđivih ljudskih i građanskih prava", mada donosi zaključak da su ljudi ipak neka od svojih prirodnih prava prepustili nekome drugome u zamenu za kolektivnu zaštitu koju im taj "neko" pruža, a taj neko je društvo. Po njemu, u osnovna prirodna ljudska prava spadaju i:

- pravo na život

- pravo na slobodu

- pravo na imovinu

- pravo na slobodu govora

- pravo na slobodu veroispovesti

- pravo na slobodno podnošenje peticija i prigovora vlasti

Obeležavanje Dana individualnih prava je inicirao dr. Tom Stivens, osnivač Objektivističke partije u SAD, koji podržava filozofske ideje Džona Loka po pitanju prava najmanje društvene manjine i njene osnovne jedinice - pojedinca. Ovaj dan možete obeležiti čitanjem Lokovih radova i stavova, a možete se posvetiti i ličnom istraživanju o tome da li je vaša država posvećena poštovanju i zaštiti prava koje je on pobrojao i da li uvažava vrednosti slobode i nepovredive prirode individualnih prava.

Days of the year: August 29th - Individual Rights Day

***

Želja za sigurnošću, kod podanika utemeljuje neograničenu moć Suverena/Levijatana; međutim, ukoliko njegova naređenja dovode živote podanika u opasnost (dovode opstanak u pitanje), otpor toj situaciji (naređenju) služi da se utemelji ograničenost neograničene moći Suverena/Levijatana. Postavlja se pitanje prioriteta - šta je važnije: princip samoočuvanja kao apsolutni ili apsolutna moralna nezavisnost pojedinca. Prirodno stanje stvari navodi na prvo. Treba ustanoviti vlast koja jedino štiti individualna prava pojedinca, a ne napada ih - to je prirodno stanje po Loku. Po njemu, pojedinci ne ugrožavaju jedni druge (SMRT) već je tu u pitanju GLAD. Odatle dolazi pretnja smrću.

Postoje dve vrste rivaliteta:

1. u odnosu na posedovanje dobra (ekonomski) - DA IMAM

2. zasnovan na želji za vlašću, prvenstvom, ugledom (moralni, politički, duhovni) - DA IMAM VIŠE

Ova dva moraliteta se javljaju kao dve sile koje su u prirodnom stanju sukobljavaju, te dovode do razlikovanja dve vrste ljudi:

1. oni koji više vole prvenstvo od sigurnosti

2. oni koji više vole sigurnost od rizika koji proizvodi težnja za prvenstvom

Čovek je vlasnik sopstvene ličnosti, a time i svog rada. Deo zajedničkih dobara koja "pripadaju svima", koji pojedinac prisvoji zarad sopstvenih potreba, tada pretvara u sopstveno vlasništvo - ona su preobražena njegovim radom i tako se razlikuju od ostalih dobara. Pravo na svojinu nije "društveno" pravo, pripada samom pojedincu i usko je povezano sa njegovom potrebom da se prehrani. Ovo pravo suštinski prethodi instituciji društva, ne zavisi od saglasnosti drugih i političkih zakona koji važe u društvu. Po svojoj suštini, svojina je prirodna, to nije stvar društvenog sporazuma. Svojina nastaje radom čoveka. RAD se definiše kao odnos čoveka i prirode.

Temelj liberalizma se nalazi u pravu pojedinca na svojinu. Pravo na svojinu ograničavaju dve obaveze:

1. da se prisvoji onoliko koliko je potrebno, a ne više

2. da se ostavi "hrane" i drugima - u istim količinama i istog kvaliteta

"HRANA" je samo deo ukupnog pojma svojine - osnovna svojina je svojina nad zemljom. Priroda u svom "prirodnom" stanju znači oskudicu; ljudski rad daje VREDNOST stvarima. Pojedinac ima prirodno pravo na vlasništvo, a to vlasništvo nema prirodne granice - pronalazak novca je omogućio da neograničena količina dobara ("hrane") postane nekvarljiva. Od momenta pojave novca kao sredstva za predstavljanje i čuvanje količine rada (vlasništva), legitimni vlasnik više ne mora da bude i radnik. Slobodna razmena čuva vrednost svojine. Vlasnici nisu više samo radnici, nego i kupci i prodavci (trgovci) - što je apsolutno legitimno. Novac predstavlja, po definiciji, sporazum, veštačku tvorevinu kojom se zadržava "nekvarljivost" dobara. Ovaj sporazum pretpostavlja i komunikaciju, odnos pojedinaca koji ga zaključuju - to je neka vrsta ugovora. Tako nastaje DRUŠTVO, kao skup regulisanih odnosa između pojedinaca. Društvo je skup ekonomskih razmena u koje pojedinci ulaze kao radnici i kao vlasnici. Osnovna prava, poput prava na svojinu, pripadaju usamljenom pojedincu, a on sa ostalim pojedincima gradi društvene odnose.

Izaći iz "prirodnog stanja", tj. ući u "građansko društvo", zapravo znači konstituisati ZAKONODAVNU SKUPŠTINU, koja daje zajedničku definiciju prekršaja, i zakone nameće svima bez izuzetaka da bi oni bili efikasni. "Građanskim društvom" Lok smatra ono političko društvo koje je suprotstavljeno prirodnom stanju, a ne državi (tj. nekoj političkoj instituciji). Razlog postojanja političke institucije leži u očuvanju svojine. Ta institucija (VLAST) ima pravo da zahteva poslušnost ali i obavezu da se sama pokori zakonima koje propisuje. Ovo ZAKONODAVNO TELO ne treba stalno da zaseda, ali postoji potreba da se zakoni stalno donose, i naročito da se stalno primenjuju. Zbog toga postoji potreba da se formira još jedna, IZVRŠNA VLAST koja bi bila podređena prvoj, zakonodavnoj vlasti. Izvršna vlast sprovodi zakone unutar političkog tela. Nastaje potreba i za trećom vrstom vlasti koja bi se bavila spoljašnjim odnosima, ratom i mirom - Lok je to nazvao FEDERATIVNA VLAST. Ona je najčešće u istim rukama kao i izvršna vlast.

U savremenim društvima je vlast ravnopravno podeljena na zakonodavnu i izvršnu. Kod Loka postoji određena hijerarhija, pa je zakonodavna vlast iznad izvršne (tj. ona je vrhovna), koja je samo njen instrument. Zakonodavnu vlast ima svaki pojedinac da bi radio ono što smatra dobrim za svoj i za tuđi opstanak. Izvršnu vlast ima svako u prirodnom stanju da bi kaznio kršenje prirodnih zakona. Izvršna snaga društva nastaje ujedinjenjem izvršnih snaga pojedinaca. Izvršna građanska vlast više od zakonodavne označava razliku između prirodnog i političkog stanja ljudi; ona nije svodljiva na zakone i pokazuje njihovu nedovoljnost. Izvršna vlast je otelotvorenje razlike između države i građanskog društva. Politički liberalizam se i istorijski i suštinski zasniva na ideji predstavljanja - ZASTUPNIŠTVU.

Ogledi o liberalizmu: Džon Lok, rad i svojina (Građanski krug, 24.11.2009)

3000

- Jelbre, Betovene, što ne dođe onomad kad sam te zvao da mi pevaš?

- Nisam mogao.

- Pa što nisi mogo... biće ti fali nešto, a?

- Umro sam pre 190 godina.

- Tri iljade.

Novi ministar, nova oprema

U srBsku Vojsku je 2013. godine uvedena feldkuratura. Valjda da bi Nebesa bila bliža našim soldatima, mada tako nešto onda ne bi trebalo da bude neophodno pilotima i padobrancima. U stvari, kakvi im sve komanduju, njima je možda i najpotrebnija.

Nakon Bate kafekeramičara, kome je najbolje od ruke išlo PVO dejstvo po sopstvenim letelicama, na mesto oberposilnog Vrhovnog Komandanta - iliti ministra vojnog, da prostite - doskočio je prepodobni Aleksandar Blackadder Vulin. Nije to nimalo lak posao, jer treba udovoljiti svima: duhobrižnom feldkuratom Porfiriju, ex - PVO klečiSantosu, i pre svega Aleku naMIGuši. U tu svrhu, već su naručeni novi modeli najsavremenijeg naoružanja, a u Vojsku je uveden je i jedan novi rod: ženski.

Za Porfirija:

Specijalna borbena brojanica M-17 (SBB M17), popularano nazvana "oružje molitve i mira"; obavezno crne boje (ministarske), sa 30 čvorova za svaki dan u mesecu. Prilikom dolaska u jediinicu, regruti imaju zadužiti onoliko ovih brojanica na koliko se meseci upućuju na odsluženje. Za svaku vojnu vežbu sleduje po komada jedan. Ko se zabroji, moraće iz početka i to sa novom brojanicom; tako će se čeličiti borbeni duh i koncentracija ljudstva. Na ovaj način se postiže harmonija između borbeno-ovozemaljskog i mirovno-nebeskog služenja vojnog roka, čime je ispunjena njegova osnovna vaspitno-neobrazovna i zaštitna svrha. Postoji i varijanta SBB M-17ž, samo za novi rod vojske, na kojoj su 5 čvorova crvene boje. Ovime se postiže i ušteda na kalendarima i olovkama, koji su do sada bili obavezan deo borbenog kompleta M-1389 svih rodova Naše Armade.

U uputstvu, koje svaki regrut/regrutkinja dobije uz SBB M17(+ž), stoji:

"Imaš brojanicu na ruci - nemoj da ti prolaze dani, jer brojanica na ruci nije ukras.i ne bi trebala da bude ukras, ona je oružje molitve i mira."

I Porfirije bi zadovoljen.

Batu je trebalo zadovoljiti na jedan drugačiji način, primeren funkciji sa koje je otišao i funkciji na koju je došao:

Širom naših kasarni, u jutarnju molitvenu gimnastiku uveden je specijalni borbeni polusklek M-13 (SBPs M13) zbog ravnopravnosti rodova u vojsci. Šteta što Bata ode, jer bi mu uvođenjem novog roda i primenom SBPs M13 stvarno bilo toplije oko srca. A i niže. Ovako, ostade mu samo uhođenje neuniformisanih građana.

I Bata bi (polu)zadovoljen.

A Alek naMIGuša, šta sa njegovim iščekivanjima?

Pa, moraće još uvek malo da popričeka - ne baš dve uobičajene, ali sigurno do kraja ove godine - da u naprednu Srbiju iz Rusije pristignu specijalne borbene puzzle makete, model MiG29 (SBPM MiG29), namenjene obmanjivanju borbene tehnike stranih neprijatelja i ljudske sile domaćih izdajnika. One će se u potpunosti uklopiti u naš najsavremeniji odbrambeni sistem koji je još početkom 2016. već bio oplemenjen specijalnim borbenim puzzle maketama S-300 (SBPM S300).

Savršeno.

A do tada, oberposilni Aleksandar Blackadder Vulin će morati da smisli način kako da zadovolji Vrhovnog Komandanta. Sve opcije su otvorene, a ima ih bezbroj.

I Alek naMIGuša će svakako biti zadovoljen - ovako ili onako.

Talični i Falični

Talični Tom je brži od svoje senke.

Falični Alek je... nije.

E pa jbg, život nije strip - ne možeš pobeći od svoje senke, niti kostura u ormaru.

Neće moći, ne ide to tako.

O LOGICI I SOKRATOVIM METODAMA... I JOŠ PONEČEMU

Hajde da malo popričamo o sledećim tvrdnjama:

1. Talični Tom je veoma brz revolveraš, on ume da upuca svoju senku pre nego što ona potegne.
2. Gari Kasparov je veliki šahista, on ima naročitu sposobnost da u samo jednom potezu pomeri piona za čak tri polja.

Rekli bi smo da su obe tvrdnje nemoguće. Međutim, veoma je bitno uočiti suštinsku razliku između ove dve rečenice. U prvoj postoji empirijski problem, u drugoj je problem logičke prirode. Možemo to reći i ovako:

1. Prva rečenica je logički/gramatički moguća, ali empirijski je vrlo neverovatna (stvar nauke).
2. Druga rečenica je logički/gramatički nemoguća zbog postojećih pravila šahovske igre (pion može da se u jednom potezu pomeri najviše za dva polja, i to samo pri otvaranju), tako da tu uopšte nema mesta empirijskom/naučnom istraživanju (ne)mogućeg.

Prva rečenica zavisi od tačke posmatranja, druga od unapred dogovorenih pravila.

Neki ljudi smatraju da je fensi preskakati logiku. Čisto sumnjam da je tako. I da li je uopšte moguće kršiti zakone logike? Možemo reći da je kršenje zakona logike doslovce analogno kršenju pravila u šahu (doduše, nije baš lako govoriti o logici u pravom smislu, iz razloga koje je teško objasniti). Ako nekada budete igrali šah, da li ćete se zapanjiti ukoliko vaš protivnik pomeri piona za tri polja? Teško da ćete takvim potezom biti impresionirani, ali on će vas svakako iznervirati. Ali, šta ako igrate šah protiv Boga i on pomeri piona za tri polja, kako ćete onda reagovati? Da li je to, u stvari, način da vam on pokaže koliko je moćan?
Filozofi, naročito oni koji se drže analitičke tradicije, izgleda da često smatraju kako je njihov zadatak odbrana logike ili ispravne upotrebe jezika. Reklo bi se da je to pomalo problematično gledište. Odbrana logike uvek podrazumeva određena pravila, ali koja su to pravila koja filozof treba da brani? Možda zvanična pravila šaha, ili pravila koja su naučnici uspostavili o tome kako treba koristiti jezik u naučnim istraživanjima? Odgovor bi bio - ne. Pre bi se reklo da filozof mora prihvatiti pravila sa kojima se slaže onaj kome se obraća.
Podsetimo se sada Sokratove metode: on je ljudima postavljao pitanja, a njihove odgovore koristio da postavlja sledeća (bez ikakvih potpitanja sa svoje strane). U tome leži suština čiste filozofije - poput "neiznuđene sile", što bi Habermas rekao. Ovo je još jedan dokaz zašto se filozofija smatra "dijaloškom".
Da vidimo šta Vitgenštajn ima da kaže na ovu temu:

• Stvari će biti onakve kako izaberete. Samo treba reći kakve želite da budu - sačinite verbalnu sliku, ilustrujte je po svom izboru, i tako ćete napraviti skicu. Ostaje samo pitanje "Šta i kako dalje s tim?"

Ovde je Vitgenštajn dobrano u skladu sa Sokratovom metodom. On pita svog sagovornika da odluči o pravilima, tako da ih slušalac sam postavlja. Na primer, ako želite da igrate šah tako da je dopušteno pomeranje piona za tri polja, neka tako i bude - pa vi onda nastavite da vodite debatu o šahu po tim pravilima.

Henri Džonstoun takođe pokušava da objasni zašto filozof treba da igra po pravilima slušaoca:

• Pošto ne možemo prosuditi valjanost nekog filozfskog argumenta bilo pozivanjem na dokaze ili na unutrašnju konzistenciju, ostaje nam jedino da se pozovemo na konzistentnost sa namerom originalnog podnosioca tog argumenta. Opšta šema "ad hominem" argumentacije je da ona predstavlja odgovor na prethodni argument što pokazuje da taj prvi argument "poništava sopstvenu svrhu".

Ako se podrazumeva da šah igramo po važećim pravilima, u čemu je onda smisao podsećati nekoga da piona sme da pomeri samo jedno ili dva polja, ako on to ionako već zna? Uglavnom, nije neophodno da u tome postoji određena poenta. Međutim, ona postaje neophodna ukoliko dospete u ozbiljan problem - npr. da li će vaš protivnik pomeriti piona za tri polja, sa F5 na F8, i tako ga zameniti za kraljicu. Tada ćemo ga svakako podsetiti na to da piona sme pomeriti samo za jedno polje unapred, i da će mu za taj njegov "naum" trebati najmanje tri poteza i da ćete za to vreme vi imati dovoljno vremena da to sprečite.
Pomalo je čudno uobičajene šahovske probleme nazivati filozofskim, ali ti problemi su zapravo veoma slični. Vitgenštajn je rekao da se "posao filozofa sastoji od sklapanja podsetnika za određenu svrhu". Metode koje koriste šahisti su dobrano iste. Razlog zašto šahovske probleme ne treba smatrati filozofskim je u tome što šahovske možemo svrstati u "normalni diskurs" dok filozofski spadaju u "abnormalni diskurs" (po Kunu i Rortiju).
U strogom smislu, termini "izvesno", "moguće" i "nemoguće" su bez ikakvog sadržaja za empirijske naučnike. Zašto? Zato što ništa nije izvesno, ništa nije nemoguće, i sve jeste moguće. Odgovor na svako pitanje može biti dat pre nego što ono bude postavljeno, tako da sam odgovor nema nikakvu funkciju. Međutim, nauka ipak upotrebljava ove izraze, i to zato što se oni koriste u drugačijem smislu (možda i ne sa namerom). Reči "izvesno", "moguće" i "nemoguće" dobijaju drugačije značenje u jezičkoj igri empirijske nauke, u odnosu na značenje koje imaju u jezičkoj igri logike. Evo primera:
- jezička igra logike (npr. u matematici)

izvesno = izvesno

moguće = moguće

nemoguće = nemoguće

logički zakon = neophodnost

- zajednička jezička igra empirijskih nauka (ili običnog jezika)

izvesno = vrlo verovatno, bez sumnje verovatno

moguće = niti je nesumnjivo verovatno niti nesumnjivo neverovatno, već je u određenoj meri verovatno
nemoguće = veoma neverovatno (nesumnjivo neverovatno)
zakon prirode / naučni dokaz = veoma jaka hipoteza
To vam je kao kada se neko zapita da li je moguće da Talični Tom zapuca pre nego što njegova senka potegne svoj pištolj, gde bi implicitno pitanje zapravo glasilo: "Da li je u određenoj meri verovatno da on to može učiniti, ili je nesumnjivo neverovatno?"
Problem mnogih filozofa je u tome da insistiraju na (jezičkim) pravilima po kojima niko i ni na koji način ne želi da igra. Za njih je to "igra poznavanja pravila i davanja instrukcija o njima", iako bi u stvari to više trebalo da bude "igra igranja po zadatim pravilima".
Razlika je suštinska, a ne semantička.

***

Falični Alek obožava da citira razne filozofe, zato što je pametan. Međutim, on nije filozof jer ne igra po pravilima slušalaca iako zahteva da svi osim njega budu slušaoci i ne pitaju ništa.

Falični Alek obožava da često koristi "ad hominem argumentaciju" kao odgovor na svako neugodno pitanje, napadajući onoga ko pita ili nekog njegovog imaginarnog nalogodavca koji ga na to tera, tako "dokazujući" da je pitanje besmisleno i bez ikakve svrhe, tj. da na njega nema svrhe odgovarati.
Falični Alek, takođe, obožava da igra šah sa decom, penzionerkama i prolaznicima, pravi "šahovske" aluzije na račun političkih protivnika, ali i na račun sopstvene dvorske svite satelita i supozitorija koji ga okružuju i ispunjuju. Tako želi da svima jasno stavi do znanja da na šahovskoj tabli postoji samo jedan kralj (koji po potrebi menja boju kada igra međunarodne mečeve), a da su svi ostali samo pioni (to važi čak i za konja koji se odaziva na "Krle22"). Sa druge strane, on ne podnosi da igra crnim figurama na domaćoj sceni, zato što ga one podsećaju na senku. Zbog toga, kao beli, briše sve sa table ne štedeći ni svoje.
Falični Alek naročito obožava da "u trku" donosi zakone i pravila igre kako bi on i njegovi mogli da ih ne poštuju, jer se tako više ne zna po kojim se pravilima igraju sve igre i igrice koje oni igraju. Igrajući igru donošenja i poznavanja pravila, oni izbegavaju igru po pravilima, pritom glumeći filozofe.

U životu, baš kao i u šahu, moguće je na neigranje po dogovorenim pravilima odgovoriti istom merom, ali onda to više nije ta igra niti se igrači razlikuju; zapravo, uopšte više nije igra, već nešto sasvim drugo. Problem sa takvim "igrama" i igračima, koji se empirijski uvek javljao kroz istoriju, jeste taj da zaista ne možeš biti brži od svoje senke niti je se možeš rešiti.
I da senka (baš kao i kosturi iz ormara) uvek - pre ili kasnije, ali obavezno - uzvrati.

p.s.
Šta mislite, zašto je veća verovatnoća da Falični Alek slučajnu partiju šaha izgubi od nekog deteta, pre nego od nekog penzionera ili (nedajbože) aktivnog šahiste?
Ili izbore.

Sloboda govora, fašizam i ljudska prava

Fašistička ideologija i ljudska prava su sukobljeni na mnogim poljima, što je sasvim očigledno i jasno, ali toga je bilo i u istorijskim događajima koji su prethodili usvajanju Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima. Što smo bolje upoznati sa njenim sadržajem i suštinom, to je više implikacija na javnu debatu koja je danas aktuelna u SAD zbog narastajućeg govora mržnje
Da li fašističke i rasističke organizacije imaju pravo da se pozovu na Deklaraciju?

Jedna od tih implikacija direktno vuče korene od samih nacista, zato što je ljudima koji su nakon Drugog svetskog rata radili na nacrtu Deklaracije dozlogrdilo da se više bave nacistima i posledicama njihove vladavine kada su mogli slobodno da se ponašaju shodno svojim "uverenjima". U knjizi o nastanku Deklaracije, deo koji sledi naročito je potresan kada uzmemo u obzir nedavne događaje u Šarlotsvilu koji su očigledan performans belih supremacista i pitanja da li fašisti poput Majla Janapulosa imaju prava da se na nju pozivaju:

Član 19.

Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.

Član 20.

1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

2. Niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju.

• Autori Deklaracije su poseban problem imali prilikom kreiranja članova 19 i 20, oko toga do koje mere društvo treba da bude tolerantno prema onima - poput nacifašističkih grupa i organizacija - koji svojim rečima i delima predstavljaju suštinsku suprotnost toleranciji. Odgovor zavisi od nivoa do koga je to pitanje podignuto, ali čak i tada moramo praviti razliku između reči i dela. Kada je neka nacija organizovana oko Ustava kao svog osnovnog stuba i principa zasnovanih na poštovanju ljudskih prava, čini se da u toj situaciji nema smisla davati nacistima i ostalim netolerantnim grupacijama podjednako, ili čak bilo kakvo pravo glasa i učešća u procesu pisanja Deklaracije. Nacisti, ili bilo koja od drugih sila Osovine, nisu bili pozvani na konferenciju u San Francisku povodom osnivanja Ujedinjenih Nacija niti su bili pozvani u Pariz da pomognu prilikom pisanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima - i u tome nije bilo nikakvog kršenja bilo kog od njihovih prava. Oba ta događaja su bila organizovana upravo zbog toga što je svetska zajednica želela da se zaštiti od nacizma, rasizma i fašizma. Učestvovanje netolerantnih u javnom životu, ako takvih ima, ne sme biti duž linija koje su oni sami povukli. Tako nešto bi zauvek zacementiralo sve počinjene užase. Ne radi se tu samo o pitanju ko ima moć i vlast da o tome odlučuje; to je takođe i pitanje pravednosti, jer pravda ne podrazumeva davanje prava veta nad pravosudnim sporazumima onima koji odbijaju da izvuku moralnu pouku iz počinjenih nedela. Kao što Džon Rols ukazuje, "pravda ne zahteva od ljudi da ostanu po strani dok im neko drugi uništava osnove njihove egzistencije". Međutim, to i dalje ne daje odgovor na pitanje koliko jedno tolerantno društvo - ukoliko je uspostavljeno - treba da bude tolerantno prema onima koji su sami netolerantni na rečima i delima.

Posebno pleni rečenica "Tako nešto bi zauvek zacementiralo sve počinjene užase" - kao odgovor na premišljanje oko toga šta bi se desilo kada bi netolerantnima (poput belih supremacista tj. nacista) bilo dopušteno da uzmu učešća u javnom životu, uključujući i učešće u kreiranju društvenih povelja.

Jasno je da možemo ovako po ceo dan da cepidlačimo oko toga šta sve spada u slobodu govora, i "koliko" govora mržnje se može smatrati za podsticaj eventualnog nasilja (npr. neki Jevrejin je tada mogao da kaže "Ako oni kažu da žele da nas pobiju, možda bi trebalo da to ozbiljno shvatimo").

Sve se to čini veoma relevantnim u odnosu na ono što se dešava danas u Americi (baš kao i širom sveta), i o tome treba u što većoj meri govoriti u javnosti, školama, fakultetima, po medijima. Posle svega, zaista ima smisla studentima u što većoj meri omogućiti uvid u ovu materiju. Neka svako pročita Univerzalnu deklaraciju i sam donese sud o tome da li se fašistički govor mržnje tu uklapa.

Takođe je poželjno poznavati i istorijat njenog nastanka, zato što postoje prokleto dobri suštinski razlozi zbog kojih je ona napisana u postojećoj formi.

Jeana Jorgensen: Free speech, fascism and human rights (Patheos, 23.08.2017)

***

Odgovor je: ne.
Zato što fašizam nije ni stav niti mišljenje, već zločin.
I to zločin na kome se baš lepo zarađuje, kako pre osamdeset godina tako i danas.
A danas, u svakoj evropskoj državi postoji najmanje jedna fašistička organizacija pa čak i registrovana politička partija. Posle svih zločina počinjenih u ime te ideologije, taj biznis ponovo uzima sve više maha. Baš kao i u Americi.

Da - i u Srbiji.
Zaista ne bi bilo u redu da zaostanemo za drugima, zar ne?
Biznis je biznis; tu tolerancija i ljudska prava nemaju šta da traže.
Baš kao i pre osamdeset godina.

Neustavna ribarska ekspedicija

Američka vlada pokušava da se dokopa privatnih podataka svake osobe koja je posetila jednu antitrampovsku internet stranicu, pritiskom na firmu DreamHost koja je vlasnik servera na kome je hostovana ta stranica. U pitanju su IP adrese i lični podaci više od 1,3 miliona ljudi iz celog sveta. Pravnici koji se bave zaštitom ljudskih prava, ovaj pokušaj su nazvali "neustavnom ribarskom ekspedicijom" protiv političkih disidenata. Čini se da ovaj zahtev predstavlja eskalaciju kampanje Ministarstva pravde uperene na antitrampovske aktiviste, uključujući i oštro sudsko gonjenje onih koji su učestvovali u protestima na dan inauguracije novog američkog predsednika početkom ove godine.

Pomenut ministarstvo je 17. jula kompaniji DreamHost uručilo istražnji nalog za "pretres" i pretragu svakog podatka u i informacije na njihovim serverima, povezanih sa vebsajtom koji je korišćen za koordinaciju protesta u vreme Trampove inauguracije. Nalog se odnosi na osobe koje su poseduju i koriste taj sajt, ali i na IP adrese 1,3 miliona osoba koje su ga posetile, što uključuje i datum i vreme posete ali i operativni sistem i brovzer koji su koristili na svojim računarima. Takođe, traže i informacije o kontaktima, sadržaj elektronske pošte, slike koje su posetioci gledali ili postavljali na taj sajt pa čak i sadržaj koji postoji u formi skica i nije bio objavljivan.

Vebsajt DisruptJ20 je bio korišćena za koordinaciju protesta i građanske neposlušnosti 20. januara, na dan inauguracije. Pravni savetnik DreamHost-a, Kris Gazarian kaže: "Ovaj slučaj i posebno ovaj nalog, predstavljaju prekoračenje ovlašćenja tužilaštva od strane ispolitizovanog Ministarstva pravde pod upravom vrhovnog tužioca Džefa. Veoma je zabrinjavajuće to što bilo ko može postati njihova meta samo zato što je posetio neku internet stranicu."

Istražni nalog je bio aktiviran u ponedeljak 14. avgusta, istog dana kada je DreamHost najavio sudsku parnicu protiv vlasti zbog pritisaka koji su do tada već bili na njih vršeni. Prvo ročište je bilo zakazano za 18. avgust, a Ministarstvo je odbilo da javnosti da bilo kakav komentar na tu temu.

Inače, vlasti SAD već mesecima sprovode agresivne mere protiv aktivista koji su bili privedeni tokom januarskih protesta u Vašingtonu. U aprilu je tužilaštvo u Vašingtonu podnelo objedinjenu optužnicu protiv 217 lica po osnovu identičnih nezakonitih radnji, uključujući izazivanje nemira i pobune.

Gazarian kaže da je DreamHost vlastima već dao "limitirane podatke o vlasniku pomenutog vebsajta" prilikom prvog poziva od strane Vrhovnog suda, nedelju dana nakon protesta. Međutim, vlasti su se u julu pojavile sa novim nalogom u kome zahtevaju mnogo više podataka. "Mi smo predstraža između vlasti i hiljada građana koji su posetili taj vebsajt, koje želimo da zaštitimo od ovakvih zahteva."

Konsultantska kuća Electronic Frontier Foundation je ovaj nasrtaj na DreamHost okarakterisala kao "neustavan" nazvavši ga "ribarskom ekspedicijom", aludirajući na masovni izlov ribe tj. ličnih podataka građana. Mark Rumold, jedan od članova njihovog pravnog tima, laže da "ne može da zamisli nikakvo zakonsko opravdanje ovakvog poteza, jer sve liči na bacanje mreže sa što širim zahvatom kako bi se pokupili milioni podataka o logovanju korisnika". Inače, podaci o logovanju ne mogu da identifikuju jedinstvene korisnike interneta, ali mogu da pruže određene podatke o fizičkoj lokaciji korisnika ukoliko oni nisu koristili neki od digitalnih alata za maskiranje IP adresa. "Oni bi mogli da se dokopaju spiska svih koji su ikada bili zainteresovani da učestvuju u protestima ili da se o njima makar informišu, i to je jedna veoma problematična situacija. Samo je mali korak nakon toga do povezivanja tog spiska IP adresa i nečijeg identiteta. Ovo je pokušaj teškog narušavanja Ustavom garantovane slobode govora i zaštite ličnih podataka. Oni pokušavaju kršenjem Četvrtog amandmana da spreče prava garantovana Prvim amandmanom Ustava SAD."

Ovako široko koncipirani nalozi se ponekad izdaju ukoliko je sadržaj vebsajta nezakonit (npr. piratski filmovi i muzika, dečija pornografija i nasilje nad decom) ali sloboda govora je uvek veoma retko bila ograničavana. Ovo niej prvi slučaj da američka vlada pokušava da se dočepa ličnih podataka onih koji se ne slažu sa Trampom ili organizuju proteste protiv njegovog načina vođenja politike. U martu je sektor Ministarstva unutrašnjih poslova zadužen za pograničnu i carinsku kontrolu (CBP), od kompanije Twitter zahtevao da preda brojeve telefona, naloge elektronske pošte i IP adrese korisnika koji su povezani za nalogom @ALT_USCIS koji navodno prenosi stavove nezadovoljnih unutar same Vlade. Ovaj nalog, čiji naziv je asocijacija na dobijanje držaljanstva SAD i imigracione poslove (US Citizenship and Immigration Services), predstavlja samo jedan od desetine alternativnih Twitter naloga koji su otvoreni posle Trampove inauguracije. To su uglavnom neverifikovani nalozi, na kojima se navodno objavljuju necenzurisani stavovi državnih službenika koji se ne slažu sa Trampovom politikom. Kako bi zaštitio identitet osobe koja vodi taj nalog, Twitter je zbog pomenutog zahteva podneo tužbu protiv Trampove administracije, uz tvrdnju da bi njegovo prihvatanje "imalo teške posledice po slobodu govora na konkretnom nalogu ali takođe i za mnoge druge alternativne naloge zvaničnika koji su otvoreni kako bi izrazili neslaganje sa politikama koje sprovodi Trampova administracija."

Nakon velikog negodovanja u javnosti, do koga je potom došlo, CBP je povukao svoj zahtev.

Međutim, ova priča se tu ne završava.

Kako stoje stvari, branioci ljudskih prava u SAD će možda uspeti da spreče i ovaj pokušaj nezakonitog i neustavnog špijuniranja građana te zemlje, zaštiti njihove lične podatke i stavove (koji su ionako javno bili izneti, a to naročito žulja svaku vlast). Problem je, međutim, sledeći: Od tih milion i trista hiljada ljudi, čiji se podaci nalaze na DreamHost serveru, nisu svi državljani SAD, pa tako neće moći da se pozovu na zaštitu sopstvenih ličnih podataka koju garantuju zakoni i Ustav te zemlje. Sudovi neće uzeti u razmatranje zaštitu lica koja nisu američki državljani, što širom otvara vrata Trampovoj administraciji da dođe do tih podataka i sa njima radi šta joj je volja - pa čak i da trguje njima sa drugim, sebi sličnim "bratskim" režimima širom sveta, što ne bi bilo prvi put.

U tu svrhu je pokrenuta peticija na sajtu organizacije AVAAZ, upućena američkom Vrhovnom sudu da u slučaju Tramp protiv DreamHost-a ne vrši izuzeće nikog od korisnika, bez obzira na državu iz koje je, tako što će odbaciti zahtev Ministarstva i osloboditi DreamHost obaveze da vlastima preda podatke svojih korisnika.

Preliminarno saslušanje po ovom predmetu održava se danas, u četvrtak 24. avgusta.

Peticiju je do sada potpisalo više od 620000 ljudi širom sveta.

Isto se istom raduje, ruku mije i ljubi.

Setimo se samo blokade Facebook statusa i YouTube video-klipova zbog određenih "reči i sadržaja" koji su u Srbistanu svrstani u kategoriju nepodobnih i neugodnih po ovdašnju vlast. Bilo je ovde još toga, a kako stoje stvari biće i dalje i to u sve većoj meri. Baš kao što to Veliki Brat radi u Americi, zdušno će se truditi i ovdašnja varijanta poznata kao Dugački Brat & njegova administracija.
Da slučajno ne zaostanu u svom autoritarnom razvoju.

Julia Carrie Wing and Olivia Solon: US Government demands details on all visitors to anti-Trump protest website (The Guardian, 15.08.2017)

Natasha Lomas: DreamHost is fighting DoJ request for 1,3M IP addresses of visitors to anti-Trump protest site (TechCrunch, 15.08.2017)

Mark Rumold: In J20 investigation, DoJ overreaches again. And gets taken to Court again. (Electronic Frontier Foundation, 14.08.2017)

Ellen Nakashima: Tech firm is fighting a federal demand for data on visitors to an anti-Trump website (The Washington Post, 14.08.2017)

AVAAZ: Stop Trump's internet takeover! (22.08.2017)

Kralj Sunce

I got somethin' to say to you and you better listen
I'm gonna tell ya how to be cool in one easy lesson
(The Cramps "Sunglasses After Dark", 1981)

#onokad se vratiš sa godišnjeg odmora pa kreneš redom unazad, dan za danom, da prelistavaš vesti i proveravaš da slučajno nisi propustio neku od mudrosti koje Kralj Sunce rafalno odvaljuje na dnevnom nivou:

Dete je ubijeno u automobilu. Da li to znači, sledeći logiku kojom je smenjena gradska sekretarka, da treba smeniti sve proizvođače automobila? Neki političari ne mogu da se nose sa pritiskom, pa izlaze u susret onima koji traže gluposti. Šta da radi sutrašnji sekretar za socijalni rad, da nosi šmajser i ubija one koji su mu sumnjivi? Sve što neka budala objavi na društvenim mrežama, neko poleti za tim.

- Pink, 24.07.2017.

Prosečna plata će do kraja iduće godine porasti na skoro 500 evra.

- Novosti, 24.07.2017.

Dobro je da je u našoj zemlji krenula rasprava kolike su plate. Plate su, inače, veće nego što su bile i biće još veće, 409 evra je prosečna plata u junu mesecu, bila je 356 pre tri godine. Neki su govorili kad dođe do 500 svi možemo da glasamo za partiju koju Vučić vodi, krajem ove godine biće već 440 evra, najmanje 440 evra.

- RTS, 28.07.2017.

Po meni, IKEA je, uz Zakon o radu, najznačajniji udar na zastarele i prevaziđene delove mentaliteta, na kolektivnu lenjost i nepomerljivost, kao i na onu životnu filozofiju koja nam je, stalno, ponavljala da treba da čekamo da neko drugi sve završi umesto nas samih.

- Alo, 08.08.2017.

Ponavljam vam neće oni da vladaju, neće narod nikada imati poverenje u njih. Ja ću sam kada odem ostaviti i predložiti drugog ko će ih pobediti i nastaviti da vlada u interesu građana.

- Tanjug, 18.08.2017.

Prijateljstvo Srbije i Kine je čelično i ne može se srušiti, iako će mnogi pokušati da ga pokvare.
- Blic, 20.08.2017.

Fakibaba sa Vučićem: Turci zahvalni Srbiji za podršku tokom puča, Vučić tražio povećanje kvota za izvoz mesa u Tursku.

- Blic, 22.08.2017.

A kako sam znao da će da promene mišljenje o Unesku... Dačić im je rekao, tačno im je rekao, i zato opet kažem da oni znaju šta mi sve znamo.

- Tanjug, 22.08.2017.

Ujbt - pa ovo može stvarno da sprži očni nerv kao ono Miloševićevo pomračenje 11. avgusta 1999. godine, i to bez citiranja logoreičnih konvulzija u Dnevniku u pola osam.

Prevencija je majka dalekovidovitosti.

Kako je propao rokenrol

Zaista, kako je propao rokenrol?

Tako što je mačorhodnog Đoleta Haubicu zamenila samohodna haubica Aleksandar, sa sveprisutnim pripadajućim kafkijanskim ličnim i kolektivnim metamorfozama koje su to omogućile.

Eto kako.

Fabrizio Brambilla je kriv za sve, neka visi!

Prošle godine pred Božić, švedsko ministarstvo saobraćaja je naredilo gašenje novogodišnje rasvete na ulicama širom te zemlje, kako to ne bi na verskoj osnovi uznemiravalo muslimanske izbeglice sa Bliskog Istoka kojih ima u velikom broju. Ova vest se brzinom svetlosti proširila po internetu i u rekordnom roku je samo na jednom blogu koji je preneo (takoreći trenutno) imala preko četrdeset hiljada reakcija, i to uglavnom iz zemalja Zapadne Evrope i obe Amerike. Reakcije su se kretale od "neverovatno" i "sramota" do otvorenog pozivanja na proterivanje i linč muslimana. I ne samo u Švedskoj.
Naravno, sve uredno propraćeno odgovarajućom fotografijom.

Problem je sledeći: ova "vest" je notorna laž.

Zapravo, radi se o tome da je spomenuto ministarstvo donelo odluku da, shodno švedskom Zakonu o snabdevanju električnom energijom, oni više neće kačiti novogodišnju rasvetu duž saobraćajnica koje su u njihovoj nadležnosti, već će to lokalne samouprave morati da rade same na mestima za koja su nadležne i o svom trošku (umesto da se, kao do sada, priključe npr. na rasvetu duž auto puteva). Ministarstvo saobraćaja dobija novac za održavanje glavnih saobraćajnica i apsolutno nije u redu da se te pare troše na plaćanje struje za novogodišnju rasvetu, što nema nikakve veze sa održavanjem puteva. Švedska je zemlja koja itekako drži do energetske efikasnosti i veoma visokog stepena kontrole trošenja javnih sredstava. Pored toga, oni smatraju da bi usled preopterećenja došlo i do ugrožavanja normalnog rada svetlosne signalizacije, do čega je već dolazilo prethodnih godina.

Muslmanske izbeglice sa ovim nemaju ama baš nikakve veze.

Eto, a nekome je baš zgodno "leglo"...

Umesto da su prvo makar malo pretražili internet, raspitali se oko te "vesti", većina onih koji su je videli krenuli su u sumanuto histerično agresivno dalje prosleđivanje ("šerovanje") uz ostavljanje komentara koji obavezno kao po kalupu idu na svaku od tih viralnih sumanutosti.

"proguglaj pre nego što podeliš" - sa (levo) i bez (desno) provere

Zbog pomenutog ludila, koje je nastalo povodom te "vesti", Švedska fondacija za internet, Metro TV i sajt Viralgranskaren su napravili jedan kratak video-klip, u kome upravo na ovom primeru objašnjavaju kako izgleda svet kada se neka vest prvo proveri (pa makar to bilo i "u trku") a kako kada se histerično i nekritički reaguje, viralno šireći jednu bezočnu laž bez ikakve prethodne provere. Upravo su ovi drugi, tako se ponašajući, umesto božićnih pogasili svetla zdravog razuma i doprineli masovnoj histeriji koja je mogla da ima daleko gore posledice od kačenja idiotskih komentara.

Pomenuta Fondacija je na svom sajtu objavila i Uputstvo (na tridesetak stranica) o tome kako treba na kritički način primati, proveravati i širiti vesti koje se objavljuju na internetu. 

Ova "vest" je klasičan primer takozvanog klikbejta ("clickbait"), tj. bombastičnog naslova koji uglavnom nema veze sa onim što sledi u daljem tekstu, ali neretko najavljuje čak i potpunu laž. U ovom slučaju se upravo o tome radilo.

Međutim, Šveđani nisu stipse, nisu ni 100% nacija ateista, niti im je stalo da budu "džekovi" koji se razbacuju parama svih građana - za razliku od balkanoida, kojima je takvo ponašanje nepojmljivo. Tamo je jedna ovakva vest izazvala medijski cirkus, koji se potom proširio na celu "Zapadnu hemisferu" i to uglavnom preko nacionalističkih, neonaci, desničarskih i ksenofobnih sajtova, foruma, blogova i medija - od Švedske, preko Grčke pa sve do SAD i Južne Amerike.

A onda bacite oko, svakoga dana, na domaće štampane i elektronske verzije nacifrekventnih medija i ostalih tabloidiotizama. Ovde ćete naći klikbejtove u doslovno svakom mediju, pa čak i u onima koji (ne baš opravdano) slove za "ozbiljne".

Tzv srpski fejsbuk predstavlja posebnu šifru bolesti. Nekritičko šerovanje budalaština, poluistina, izmišljotina, pa čak i zlonamerno plasiranih neistina predstavlja jedan od glavnih manira korisnika te društvene mreže; doduše, ni oni sa tvitera nisu ništa bolji iako se prave "fina gospoda" u odnosu na "fejsbuk seljačine", što se videlo prilikom svake buve koju je Vučićeva PR mašinerija plasirala tokom poslednjih godina kako bi zamajavala javnost i svima bacala prašinu u oči.

Još jedan u moru nebrojenih dokaza ove tvrdnje je današnja histerija oko Fabricija Brambile.

Ova poruka, koja korisnicima masovno pristiže u tzv. inbox poslata (navodno) od strane njihovih FB prijatelja, predstavlja plitak i ne baš dubokomislen mamac sa ciljem da se ona dalje viralno širi deljenjem, na čemu će neko i zaraditi po koji evrić po kliku. Ukoliko se, međutim, ove poruke automatski prosleđuju - umesto da ih zaista šalju ljudi sa kojima ste povezani - onda je upravo ta poruka ono na šta vas njen tekst upozorava: čist hakeraj i burgijanje po vašim privatnim podacima, ukoliko poruku pogledate ili je dalje delite. Ovako se kroz elektronsku poštu odrađuje tzv. phishing, kada neoprezni korisnik klikne na poruku u mejlu i tako omogući pristup svojim podacima. Posebna je nesreća kada se to radi sa službenim nalozima za elektronsku poštu, jer se tako najčešće provaljuje u baze podataka kako napadnute firme tako i njenih poslovnih partnera.
Poput naslova-mamaca ("clickbait"), i ova današnja fejsbuk zajebancija je čist primer "sharebaita", kada vas njen tekst namami da je dalje delite poput nekadašnjih piramidalnih poruka.
A imali smo mi, ovde, godinama unazad i gomilu primera tzv. "votebait" kvaziinformacija i laži, plasiranih preko prorežimskih medija i dobošara sa samo jednim ciljem - da glasate pametno. Doduše, ni tu nismo originalni, ali ko još to danas jeste bilo gde u svetu?

Postoje alati za analizu ponašanja korisnika društvenih mreža, koje ne koriste samo vlasnici fejsbuka, i koji ukazuju na neverovatnu prijemčivost ljudi (širom sveta) na bombastične naslove ili poruke, baš kao i sklonost da ih dalje dele bez ikakve provere njihove autentičnosti i istinitosti.
Niko živ u Srbiji ne zna ko je Fabricio Brambila, ali neverovatan broj ljudi sumanuto dalje prosleđuje ovu ne baš preterano lukavo smišljenu poruku (provučenu kroz priglupi Google translate, što se tiče prevoda na srpski jezik). Čak su naseli i na fotografiju tog Fejsbuk Zla i njegovog Kera iz Pakla, iako niko nema pojma ko je lik na njoj. Niti će imati.
Jednostavno, nemojte svojim fejsbuk prijateljima prosleđivati ovu idiotariju i tako saučestvovati u njenom širenju, a možda i u zaradi njenog autora. Ne budite (ne)voljni bot, najverovatnije nekog klinca koji je smislio kako da zaradi po koji zelembać preko leđa naivnog FB-pučanstva. Ovakve budalaštine se najlakše šire kada ih "dobijete" od nekoga kome "verujete", kao što je to npr. neko od vaših "fejsbuk prijatelja" - šta god to zaista značilo (ako uopšte bilo šta znači).
Cela ova situacija pomalo podseća i na čuvene tekstove izmišljenih saradnika Politike.
Psiholozi i sociolozi kažu da su ljudi skloni verovanju u teorije zavere zbog toga što im one deluju kao lakše rešenje nekih problematičnih situacija, u odnosu na proveru izvora i spoznaju činjeničnog stanja stvari, pa makar to bilo i "na brzinu" - jer je čak i to bolje od odsustva bilo kakve kritike.
Ili, nedajbože pu! pu! pu! - samokritike.
A tu smo, definitivno, svetski prvaci. Fabricio je za nas malji deca, što se sa priložene slike da uočiti.