Drvo Zla

Ovdašnje drvo zla ima svoj koren u levoj i svoje prezrele i trule plodove u desnoj polovini gornje slike. I to je sve što treba da znate o polusvetu u kome živimo i sa kojim delimo atmosferu i lebensraum srBski. To je ono isto drvo pod koje ova dva balvana uporno, živi ili mrtvi - više od tri decenije sabijaju ono malo preostalih neisteranih iole razumnih ljudi.
Znali su, znaju i uvek će znati šta rade. I tako već sto pedeset godina.

Majmuni su ušli u tenak a onda se (u njemu) uspeli na vrh šljive Tarabića, da bi odatle srali po svima. To je jedino što su oduvek znali - ništa drugo i ništa više.

Mouth of Sauron

Svako ko je pročitao Tolkinovog Gospodara prstenova zna za Usta Sauronova: Crni Numenorejac koji je zaboravio svoje pravo ime i poreklo, niži volšebnik, zapovednik Crne kapije, Sauronov glasnik pred armijom Zapada, živi dokaz u šta bi se pretvorio svet ljudi ako se priklone Tami.
Svako ko robija doživotnu kaznu u KPZ Srbija zna za Ljiljanu Smajlović - Ugricu, ko i (naročito) šta je ona: živi primer za Usta Sauronova, dokaz da tako nešto zaista postoji i da Srbija jeste Mordor.
Nema potrebe za bilo kakvom daljom opservacijom slučaja.

Lj. Ugrica Smajlović - Usta Sauronova.

The real-life Mouth of Sauron.
No further comments, case closed.

Đurina školica, đak generacije

24. marta 1998. godine formirana je Vlada "nacionalnog" jedinstva Sloboslobodinih nacionalsocijalista (SPS), Mirine crvene nacimafije (JUL) i Šešeljevih naciboljševika (SRS), u kojoj je Aleksandar Vučić bio uhlebljen kao tzv. ministar joštzv. informisanja i na toj funkciji je ostao do 2000. godine.

Ako ste mu - spletom istorijski nesrećnih okolnosti ili jednostavno usled sopstvene gluposti i pokvarenosti - ovo zaboravili (ili oprostili), onda uvek imajte na umu osnovno pravilo koje važi kada je ta spodoba u pitanju: On vam nikada neće oprostiti što je morao da vas pljuje, vređa, bije, hapsi, proganja, nišani, što je morao od 5. oktobra 2000. do 12. marta 2003. da svakodnevno u strahu nosi i menja pelene zbog čega je posle morao da se napije, što je morao da vas laže, krade, isteruje sa posla, uteruje u autobuse, ogovara, obmanjuje, mrzi, da vam otima kuće i stanove, zemlju i Zemlju, potkupljuje vas vašim parsama koje je od vas pokrao, prodaje i preprodaje, proteruje vam iz Srbije decu i unuke, uništava budućnost... niz nastavite sami, shodno ličnom iskustvu.

Nikada.

foto-kolaž: Istinomer

Jer, đak generacije Đurine škole je to - one iz podruma s ugljem.
A Đura će vam oprostiti, isto - nikad.

Od kolevke pa do groba

Ovaj sa umrlice je svojima rekao "Volim i ja vas" i "Posvetiću se svom unuku Marku", Vučić svojima ni toliko - taj ionako mrzi sve jer sebe mrzi najviše. A onda se unuk Marko posvetio svojim nama... ljubi ga baba.

Karma is a bitch, naročito kad si trideset i kusur godina mrmot

opREM dobro, frau Z.

"Sloboda medija je jedan od najvažnijih stubova demokratskog društva."

"Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.

Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se zakonom."

- Ustav Republike Srbije, član 50

U Srbiji, trideset i tri godine nakon "oslobođenja" od tzv. Eseferjot iliti Сефереју, priča o slobodi medija traje isto toliko. Kao i svaka druga priča, i ova ima svoj početak ...

... i kraj.

Danas, tri godine kasnije u odnosu na donju karikaturu, u zemlji medijskih sloboda bez slobodnih medija, čak ni REM u raljama nadležog kapoa više nije aktuelan. Po društvenim mrežama sada je aktuelno fotošopirano paradiranje u uniformama istinskih uzora kradikalske bande manipulatora i lopova. Ustavom regulisano kao kažnjivo. Medijski ZEKovi su zamukli pred ZEKićkom, koja je ovoga puta izvukla najkraću slamku na lutriji "Ko sledeći odvlači pažnju sa šefa bande" pa orno prionula da odradi poverenu joj šihtu dok Vrhovni Besomuk otvara poljske klozete po terminima predizbornomg marketinga rezervisanog na svim nacifrekventnim televizijama samo za njega.
Ako ne verujete, pitajte NIN-ovce.

Slobodno.

Ne nasedajte na priču koju su podmetnuli javnosti, jer gorespomenuta nema dovoljno vijuga u glavi ni da ovo osmisli niti da napravi najobičniju fotomontažu, to je samo još jedno od ruganja svima koje kreira lični Vučićev tim zadužen za propagandu o trošku svih građana, i ide paralelno uz Srbljanovićkin "odgovor" iz oktobra prošle godine kao kontrapunkt Petričićevoj karikaturi na kojoj učiteljica đacima (koji su lideri nacionalističkih proputinovskih stranaka i vlasti pojedinih EU država, plus ovaj naš bolesnik) pokazuje na Aušvic kao istorijsku opomenu na neminovni epilog takvog ponašanja.

Kreativno ogavno, nema šta.

Svaki diktator ima svoje goniče medija, to im je nekako u prirodi posla. Priča Saurona Miloševića je imala svoj početak i svoj kraj. Tako i priča ovog AV Besomuka ima svoj početak a imaće, bogumi, i kraj koji će sve manje zavisiti od njega što on više bude besomučniji.

Neminovno.

"Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti."

- Ustav Republike Srbije, član 49

Zlo o.d.

Deder da malo preuredimo gornju sličicu:

Pregovori sa manjim zlom vode jačanju i ukorenjivanju manjeg zla.

Manje zlo zahteva manje radikalan odgovor i manje radikalno iskorenjivanje.

Manje zlo nije ljudsko pravo.

Poštovana opoziciona i "opoziciona" gospodo&drugovi, sestre&braćo, neki od vas (čitaj: skoro svi) više od decenije nikako da ovo gornje shvate, da se manjim zlom ne pregovara niti se bira - isto kao ni veće, jer zlo je zlo. Ako nema izbora, nema ni glasanja. Nije to nikakvo ni pravo niti obaveza, već nasuprot. Veće zlo je nekada bilo manje, manje zlo nikada neće prestati da to bude, težiće da postane veće i to je istorijski dokazana neminovnost zakona i principa po kojima funkcioniše ljudsko društvo.

Zlo je postalo jedan od najunosnijih i najisplativijih biznisa modernog sveta, najveće ortačko društvo manjeg i većeg, vlasti i opozicijie, države i crkve, naših i njihovih, levih i desnih... i Srbija i Svet.
Zajebite više to podilaženje (trenutno) Vučićevim gasačima uz pomoć pogane vučićevske retorike, jer će oni glasati za originalnog njega sve dok ne ode sa vlasti; tako ćete samo (ponovo, po ko zna koji put) od sebe oterati sve manje brojne one koji bi glasali za vas.
I tačka.
Nikakvo dalje objašnjavanje, nakon svega nije potrebno.
A i bilo bi zaista besmisleno bilo šta više objašnjavati bezobraznicima.

I budale su ukapirale.

Đubre

Na račun njega i njegovih svaki dalji komentar je ultimativno nepotreban i suvišan. Zgražavanje nad rečnikom iz naslova (čitaj: stvari treba nazvati pravim imenom) slobodno zadržite za sledeći sendvič koji ćete svakako dobiti. Zasluženo.

Ili... da, baš to.

dosta

 

Početak.
Cveće.
Tenkovi na Vukovar.

Tri decenije i kusur zla.

Školsko dvorište.
Sveće.

Kraj.

Ministar prosvete, Branko Ružić, odmah nakon tragedije u kojoj je stradalo osmoro učenika i čuvar OŠ Vladislav Ribnikar, okrivio je za ovaj nezapamćeni zločin takozvane zapadne vrednosti. Pritom, ministar nije podneo ostavku kao moralni čin. Za one mlađe čitaoce, Branko Ružić je iz partije Slobodana Miloševića. Reč je o partiji koja je najodgovornija za ratne zločine na prostoru nekadašnje zajedničke države. Ti zločini su najdokumentovaniji zločini u istoriji ratovanja. Militarizacija društva koja traje do dana današnjeg, promovisanje ratnih zločinaca i mafijaša u režimskim medijima, mržnja koja se širi u svim duginim bojama… deca nam u tome odrastaju.

- Dinko Gruhonjić (AutonomijaInfo, 05.05.2023)

***

07.05.2023. update:

Drugospodin Krompirministar je ipak podneo ostavku.

Da je to uradio odmah, još bi (možda) ispao nekakva "faca" ali ovo sad je potpuno nebitno. Bitno je nešto drugo: SPS će iz ovoga opet da od Vučića izmuze neku korist samo za sebe, a to zaista može da ide toliko daleko da mu čak i okrenu leđa, obore Vladu i sutra se prave blesavi kako su se još i "borili" protiv naprednjaka.
Eto, ovi u Negotinu (kao i drugde) su se nešto nešto naprasno ućutali dok po FB pljušti "anonimno" razvaljivanje lokalnih kradikalskih poglavica (trenutno u sve žešćim međusobnim sukobima unutar AV bande) za svakojake lopovluke - tačno po njihovoj staroj formuli koju su već primenjivali u koalicijama sa DSS i DS pred izbore, čak i pre nego što bi oni bili raspisani.

Ta nacionalsocijalistička taifa je izvor svih zala, i ako neko od vajnih opozicionara i dalje misli da postnaprednjačku vlast - makar to bilo i privremeno - opet pravi sa SPS, onda slobodno možemo da dignemo ruke od svega već sad. Dok se to zlo ne počisti, ništa neće biti od ovog društva i pripadajuće mu države.

'Quo wadiš, AVida?

Kratak ogled na temu uslovljenih refleksa kod dvonožaca:

- Poštovani gledaoci/slušaoci/čitaoci, šta vidite na ovoj slici? Aha, evo jednog anonimnog prolaznika! Hoćete vi?

- Ovo je Aida Čowovč koja cepa swpsku zastavu, uwinwa po liku pwedsednka Aleksandwa Vučča i obawa ga s vlasti iako ga je nawod izabwo, wušlačkodemonstwantski wazawa betonskim blokom izlog kancelawje SNS u Novome Sadu, pwiznaje takozvanu Wepublku Kosovo, učlanjuje Swbiju u EU i NATO, uvodi sankcije Wusiji i pwedsednku Vladimiwu Vladimiwovču Putnu, pwiznaje genocid u Swebwenci, osudžuje i ukida Wepublku Swpsku i sve je to odavno pwipwemala i vežbala na muwalu genewalu Watku Mladču kad je onomad...

- Čekajte malo... pa na ovim slikama nigde nema Aide Ćorović, fotografije su sa skupa ispred Hrama Svetog Save kada je 2016. gostovao predsednik Putin i sa mitinga SNS ispred Skupštine iz 2019. godine. Kako sad pa to objašnjavate?

- Kojebwe?

- Pa to, da vidite Aidu Ćorović.

- Jeste.

- Šta "jeste"? Objasnite našim gledaocima/slušaocima/čitaocima, vi anonimni prolazniče, da i oni to shvate.

- Pa to je sve bawem jasno. Ovo na slikama je Aida Čowovč koja cepa swpsku zastavu, uwinwa po liku pwedsednka Aleksandwa Vučča i obawa ga s vlasti iako ga je nawod izabwo, wušlačkodemonstwantski wazawa betonskim blokom izlog kancelawje SNS u Novome Sadu, pwiznaje takozvanu Wepublku Kosovo, učlanjuje Swbiju u EU i NATO, uvodi sankcije Wusiji i pwedsednku Vladimiwu Vladimiwovču Putnu, pwiznaje genocid u Swebwenci, osudžuje i ukida Wepublku Swpsku i sve je to odavno pwipwemala i vežbala na muwalu genewalu Watku Mladču kad je onomad...

- Ali...

- Šta ali? Opet me pwekidaš na istom mestu, kako ču se setit gde sam stao i šta ide posle! Ma jestelvi sa one ustaške televizje što poceli dan samo emituje laži i neistine o pwedsednku Aleksandwu Vučču i Swbiji i swpskome nawodu u celini, a? Nemoj sad da vadim bananu, pa češ videt...

- Ne, ne, anonimni prolazniče, nismo, nismo! Mi smo sa b92!

- Aaaaaa, odma sam vas pwočto! Jeste sad naši, al i dalje pomalo smwdite nažuto a svima je poznato da je žuto ustaškovatkanska boja antiswbskih autošovinsta i mudžahedina koji se kwiju iza swpskih pwezimena.

- Paaaa, jeeeeste, ali peremo se lužinom i posipamo pepelom i sve nam bolje ide. Nego, hajte da damo šansu i nekom drugom anonimnom prolazniku, da vidimo šta to on - ili ona (?!) - vidi na ovoj slici. Eno još jednog, drži ga, njega da pitamo! Alo, gospodine... pardon, gospođo (ujbte), možete samo na kratko, snimamo prilog za vesti pa da čujemo i vaše mišljenje?

- (klimne glavom)

- Pa, da li nam možete reći šta vidite na ovoj slici?

- Do.

- (gmpf) A?

- (sleže ramenima, namršteno gleda u reportera pogledom koji kaže "šta ti bre nije jasno")

- Pa?

- (opet isto)

- Aman, reci bre čove... pardon, ženo, šta vidiš i ne pravi se blesav...a?!

- Jo ne rozumem, što to vomo nije josno i uporno provocirote do ne rozumete, kodo je josno do rozumete do tu nemo ništo što nije josno.
- (krklj)

- I što tu vi uopšte imote mene do pitote bilo što kod vom je molopre prethodni ononimni proloznik sve lepo objosnio što se to točno vidi no toj vošoj fotogrofiji koju držite u rukomo. Čovek vom je no čistom srpskom odgovorio do vidi Oidu Čowovč kojo cepo swpsku zostovu, uwinwo po liku pwedsednko Oleksondwo Vuččo i obowo go s vlosti ioko go je nowod izobwo, wušločkodemonstwontski wozowo betonskim blokom izlog konceloawje SNS u Novome Sodu, pwiznoje tokozvonu Wepublku Kosovo, učlonjuje Swbiju u EU i NOTO, uvodi sonkcije Wusiji i pwedsednku Vlodimiwu Vlodimiwovču Putnu, pwiznoje genocid u Swebwenci, osudžuje i ukido Wepublku Swpsku i sve je to odovno pwipwemolo i vežbolo no muwolu genewolu Wotku Mlodču kod je onomod...

- (van kadra se čuje tup udarac, kao glavom o beton)

- Ej, čoveče, što ti je? Što se sruši ko drugosrbijonski demonstront pokošen gumenim metkom koji nije bio nikodo ispoljen so noše strone, po još i glovom biješ o beton ko do je tvoj. Mislim, beton, o ne glovo. Dojte, odmoh zovite nodležne službe do ovog odnesu i neko neko pozove onog Čukovićo, toj se nije onesvestio ni kod go je onomod Polmo pred komeromo u studiju tresnuo o pod.

Ogled završen.

Zapravo - nije, tek je počeo.

pAVlov, dreser kradikalskih botova

Ovdašnji pAVlovljevi psi su kao besni krenuli da balave, pljuju i ujedaju odmah nakon što je njihov Gazda na Pinku pročitao spisak svojih želja, čestitki i pozdrava tj. antinarodnih zločina koji se imaju pripisati toj jednoj agresivnoj skupini, građanski orijentisanih, ne bi želeo da kaže antisrpski orijentisanih ali je ipak kazao da su antisrpski orijentisani, koji su najsnažniji u želji da se hitno uvedu sankcije Rusiji, da se osudi Republika Srpska, da se Srbija povuče sa Kosova i koji su organizovali te rušilačke demosntracije u Novom Sadu, jer su prilično agresivni pa su prostorije SNS-a napali zbog srpskih zastava koje su bile istaknute na njima, zbog čega će, razume se, odgovarati oni koji su ta nedela počinili.

Naravno da sve goreizbaljezgano odmah po komandi kao lavina sledi u komentarima sa lažnih jednokratnih profila po društvenim mrežama (naprave nalog, pa kad odrade šihtu odmah ga obrišu i beže) kao i gadostima u privatnim porukama - naročito pretnjama smrću. Ti i takvi - nazovimo ih šešeljoidi - ne prezaju čak ni od toga da lažne naloge nazovu upravo po ljudima koje sa tih naloga napadaju ili im prete.

AVida, pravi autor svih laži i pretnji na račun Aide

Pa ne može bre tako braćo kradikali, jer ako neko gazi zastavu ove zemlje (i bukvalno) onda ste to upravo vi, počev od vašeg Gazde pa do nasitnijeg botića i sendvičarčeta. Ne samo nakon svakog vašeg mitinga, već svakoga dana u svakom pogledu vi pokazujete i dokazujete koliko mrzite upravo ovu zemlju za koju tvrdite da je mrze oni kojima ste se vi takvi smučili.

Slike u ovom tekstu su neizbrisivi dokaz te vaše silne "ljubavi".

I dresure.

nAVcionalna frekvencija u akciji

Vlast sve vreme vešto igra na političkim sukobima i podelama u srpskom društvu. Daje nadu i onima koji su proistočno i onima koji su prozapadno orijentisani, a ne namerava da ispuni nadanja i očekivanja ni jednim ni drugim. Zahvaljujući toj dubokoj podeli čitavo društvo drži u šaci.

- Gojko Božović (N1, 27.07.2022)

Nisu demonstranti antisrpski nego antirežimski nastrojeni. Nije Vučić Srbija, niti je SNS Srbija. Oni samo privremeno vladaju Srbijom i to čine na grub, gotovo varvarski način. Protiv toga se bune građani Srbije, Novosađani, Beograđani ljudi iz drugih mesta. Učesnici protesta u Novom Sadu su ljudi kojima je dozlogrdilo raubovanje Srbije, može ih on nazivati lažnim ekolozima koliko god hoće. To ne boli nimalo kad takve epitet daje lažni patriota sa mesta predsednika republike. Na taj način, on samo podgreva gnev.

- Vesna Rakić Vodinelić (Danas, 29.07.2022)

Nakom protesta, na lažnom profilu pod imenom Aide Ćorović (@AidaCorovicc), koji više nije aktivan na Tviteru, uz fotografiju aktivistkinje objavljena je sledeća poruka: "Pocepala sam zastavu Republike Srbije u Novom Sadu i pocepaću je opet! To je zastava ratnih zločina i genocida. Srbija nije zemlja samo Srba već svih građana Srbije i niko nam neće nametati zastavu koju ne želimo! autonomija za Vojvodinu i Sandžak! STOP SRPSKOM SVETU!". Aida Ćorović je preko svog Fejsbuk naloga objavila da se konsultuje sa advokatom i da planira da podnese prijavu. Podelila je, takođe, i da je zbog lažne objave dobila pretnje smrću.

- FakeNews Tragač, 30.07.2022.

***

p.s.

Da bosanac Šešelj, kojim slučajem nesrećnih okolnosti, delom ima poreklo i sa juga Srbije, garant bi rekao:

 - 'kvo wadiš, AVida?

(pr)Osveta

Učitelj ili Propagandista?

Niko ne može biti dobar učitelj ukoliko ne poseduje iskrenu naklonost prema svojim učenicima i želju da im prenese ono za šta veruje da je vredno.

Propagandista ne deli ovakvo gledište. Za propagandistu, učenici su kao potencijalni vojnici u nekoj armiji. Na đacima je da služe ciljevima koji se nalaze izvan njihovih života, ne u smislu u kojem svaka velikodušna svrha nadmašuje samu sebe, već u smislu služenja nepravednim privilegijama ili despotskoj moći. Propagandista ne želi da učenici posmatraju svet i slobodno biraju svrhu koja im se čini vrednom. Propagandista želi, poput nekog ko održava ukrasno zelenilo, da odgoj učenika bude razvijan i usmeravan tako da odgovara namerama i ciljevima tog baštovana. A u sprečavanju prirodnog razvoja učenika, propagandista je sklon tome da u njima uništi svu životnu energiju, usađujući umesto nje zavist, destruktivnost i okrutnost.

Ljudska bića nemaju potrebu da budu okrutna; naprotiv, ubeđen sam da većina uzroka okrutnosti leži u raznim ograničavanjima tokom rane mladosti, pre svega u onemogućavanju onoga što je dobro.

- Bertran Rasel, "Nepopularni eseji" (1953)

Nacionalsocijalistička partija Srbije u svojim kandžama više od 30 godina drži obrazovanje u Srbiji. To je ovde bezbroj puta bilo napisano do sada. Retki su i kratki bili "incidentni" periodi kada na čelu ovdašnjeg ministarstva prosvete nije bio neki drug član ili neko ko je pod maskom radio za njihovu Stvar - ometanje i sprečavanje razvoja generacija koje će misliti svojom glavom, a ne šupljim glavama propagandista sa platne liste predmetnog ministarstva. Nesrećno uvođenje kleronauke od strane DOS-a, kukavički podmetnuto je od strane crkvenoespeesovske ekipe pod formom "smirivanja postpetooktobatskih strasti" i zastrašivanjem anatemama Besomuka Rista & Co. a sve kao zalog za buduću pomiriteljsku koaliciju ludog Borisa i raspojasanog Ivice. Posle je sve išlo glatko i po redu, kako je bilo dogovoreno i po stavkama, skroz do ovoga što imamo danas.
A imamo i to da u jednoj negotinskoj osnovnoj školi nastavnici objašnjavaju roditeljima zašto njihov sin i "ne mora baš da ima sve petice i da bude najbolji u odeljenju" (i školi), jer "mnogo štrči i iritira ostalu decu", "ispravlja nastavnicu fizike" (koja ne zna decimalni račun, ali ne odustaje od tog neznanja) i da "ocene nisu najvažnije" iako se prosečna ocena za neke predmete na nivou odeljenja klacka između dvojke i trojke (jedva nategnute).

Bez obzira na aktuelnog ministra neobrazovanja, nakon 2000. godine je nastavljena praksa iz decenije koja joj je prethodila - okružni i opštinski načenici prosvete, direktori škola, veliki deo nastavnog kadra, razredne starešine, "projektni" miljenici i ekskurzionisti, uglavnom su bili i ostali kadar SPS. Do dana današnjeg, i ne pokazuju ni trunku namere da od toga odustanu ili se makar promene.

Trideset i kusur godina umesto škola mi imamo SPS-ovske propagandne fabrike trovanja dečjih umova. Tačno toliko umesto prosvete imamo (pr)osvetu. Osvetu loših đaka.

Kresanje žive ograde od ljudi nikada nije bilo jeftinije i lakše.

Ko ne razume razliku između učitelja i propagandiste nikada neće moći da shvati šta stvarno znači silno lupetanje o "dualnom obrazovanju" kojim kradikalska ekipa zasipa ovdašnju javnost. Ovakvim sistemom neobrazovanja, od dece prave samo dva tipa savremenih robova: topovsko meso i fabričko meso. Ako može oba, po potrebi.

Dualno meso.

Između Bertrana Rasela i Miće jovanovića je nepremostiv jaz, intergalaktičkih razmera. O prvome niko ne uči decu u našim školama, za drugog svi znaju i u njega gledaju kao svrhu obrazovanja. Višedecenijsku formulu uspešnog pravljenja glasačkog mesa nećemo menjati. Ako ništa drugo, za tom promenom kao da niko od pripadnika politikantske kaste ne oseća potrebu.
Ne osećaju oni ništa, kad smo već kod toga.

Lektira

- Dreadlords, mirno! (22.11.2013)

- Matura... mala, a mega (21.06.2014)

- Samo nek' je produktivno (02.09.2014)

- Sloboda i (ne)obrazovanje (27.04.2018)

- Početak i kraj (29.10.2020)

- Za našu decu (09.08.2021)

Belivučići Uveoci

Svaki pravi&iskreni srbistanac ne ide na piknik bez roštilja. Odskora, taj više ne pita od čega je meso za ćevape. Pardon - od koga. Sumanuto i dalje glasa za skaramajstora, moli boga Šizoja da se i sam ne nađe jednoga dana na njegovom ovalu za novinare. I dalje se ponaša kao da ne zna kako je odavno pojeden, prežvakan, polusvaren pa ispljunut u nachttopf iz koga ga On vadi samo za glasanje.

Koliko lud zaista treba da budeš pa da iznova, u beskraj glasaš za Vođu Besnog Čopora?

Z kao Zombistan.

AVntoaneta

Kako to mislite "više niko neće ćevape"? Ste vi bre normalni, to je specijalitet kuće, kojvamje? Do juče ste svi samo to i jeli, sad odjednom nećete. Kakav razmažen narod, ja im lepo svako veče kažem "kukate da nemate leba, pa jedite onda ćevape", a oni izvode besne gliste.

Leba goji, belo brašno = bela smrt, što se pravite kao da to ne znate?!
I, šta ja sad da radim sa ovolikim mlevenim mesom, očišćenim od kose, hrskavice i kostiju? Skinuti bre čak i trenerke, patike i kajle - gde ćeš očišćenije... pardon, čistije! Ejbre, krtina! Pa zar sad, u vreme Zlatnog doba da bacamo ovoliku hranu, kad još uvek ima naših sugrađana kojima su čak i ćevapi hleb nasušni?

Vuline, deder evidentiraj sve ove što neće ćevape, zavedi pod "navijači Partizana u po somuna s lukom".

Konobar, po litar tamjanike za B.Dverinjskog i S.DJBnika u ćošku. Na račun ovih što neće da jedu, naravno.

Eto, i to smo sredili.

Za našu decu

Ovo je ministar prosvete.

Spočitavaju mu nameru da sprovede segregaciju učenika, zato što je najavio mogućnost da vakcinisana deca idu na redovan (oflajn) a nevakcinisana na neredovan (onlajn) način u školu. Na stranu to što će se oni prvi buniti jer će od jeseni "morati" ponovo u škole na uobičajen način - umesto RTS/Viber/Instagram zamlaćivanja, a roditelji ovih drugih jer se njihovoj deci krše "ljudska prava" (myass ljudska, pre bi se reklo prava paramecijuma), ali...
Sve je to samo mlaćenje prazne slame, posledica stvarnog zla.

Ništa od toga ne predstavlja pravi problem sa ovim likom na slici, tj. njegovu suštinu. Problema više, a lika manje-više. Poslednje zamajavanje javnosti oko on/off (čitaj: uklj/isklj) -lajn nastave je upravo to i ništa drugo: zamajavanje i skretanje pažnje sa osnovnog problema.
Problem je što najveće (i najopasnije) zlo u poslednje tri decenije, isto toliko godina razara naš obrazovni sistem trujući budućnost društva i pripadajuće mu države. Bolje reći - propadajuće. Da, SPS - Nacionalsocijalistička partija Srbije, crveni četnici i crnorukaški kleropartizani, levi desničari i desni levaci, warmongeri i fearmongeri, primordijalni organizatori državnog kriminala i kriminalne države, mobilizatorske kukavice nepodobnih, doživotni silovatelji slobode bilo čega (osim sopstvenog mahnitanja), ona stvarna endemska trihinela političkog i svih drugih sistema Srbistana.

Od 11. februara 1991. godine, kada je imenovan prvi "postkomunistički" (...) ministar prosvete, pa do dana današnjeg proteklo je tačno 30 godina i 6 meseci. Od toga, prosvetom su ministrovali:

- SPS (tokom devedesetih i u koalicijama sa DS i SNS, preko svojih 8 ministara): 16 godina i 7 meseci

- SPS u koaliciji sa SNS (preko Vučićeva 2 "nestranačka" ministra"): 6 godina i 6 meseci

- SPS u koaliciji sa DSS (preko 3 koštunjava ministra): 4 godine i 4 meseca

- tzv. DOSmanlije ("najveće zlo u istoriji Srbije") preko ošajdarenog Gaša Kneževića (GSS): 3 godine i 1 mesec

Čak i tokom te 3 godine DOSovanja, SPS je imao uticaj na prosvetu kroz katastrofalan politički kurvarluk lokalnih demokrata (na prvom mestu, mada ni drugi tu nisu ostali nevini) i espeesovaca, jer su čak i u tom periodu neki od predpetooktobarskih prosvetnih načelnika i inspektora po okruzima i regionima ostajali netorpedovani i - nezamenljivi. Direktori škola su u trku menjali dresove (poput mnogih drugih) i ostajali aktivni u toj igri. Ako je neko zlo nesrećni DOS konzervisao nakon svog kratkotrajnog dolaska na vlast i odlaska sa iste, onda je upravo to bilo to: neodlazak SPS u zaborav, a nekoga od njihovih zasluženih pojedinaca i na robiju. 

Ništa. Jokmore. Niks. Nada. Zero.
Kao najgori doprinos espeesovskoj destrukciji i srozavanju prosvete, DOS tj. Gašo Knežević uvodi kleronauku u škole; potez, koji se najbolje da opisati kao parazitiranje antinauke na obrazovanju.
Više nema potrebe za lamentiranjem nad katastrofalnom činjenicom da je ovo nacija polupismenih i dopismenih frustranata i ignoranata, za kuknjavom "zašto toliko malo dece hoće da studira srpski", zašto 70% dezinformacija i lažnih vesti internetom struji upravo poreklom sa srpskih društvenih mreža, sajtova i portala, zašto nacifrekventne televizije i novine neskriveno propagiraju gramatičke i štamparske greške kao pravopis budućnosti a istaknuti političari lupetaju gore nego točak-vetrokaz na vodotornju neke američke farme tokom tornada. Zašto je devojčicama od 13 godina (pa i manje) važnije da zauzmu ispravnu "instagram-dupe" pozu na fotografijama a njihovim muškim vršnjacima su kajle i tetovaže "vrhbrtte" još pre male mature. I da je, već godinu dana kasnije, i jednima i drugima takoreć pod obavezno, bitna najmanje jedna fotka "sa utokom". Danas, naša deca od malena znaju za upotrebu silikona u samo jednu svrhu, i da ona svakako nije zaptivne prirode.

Jedna te ista banda trovala i još uvek truje i njih i njihove roditelje. I decu dece će, nažalost.

19 i kusur meseci pandemije CoViD-19 je malji deca za tu ekipu upropastitelja, u koju se mnogi još uvek kunu.

Osam njihovih od ukupno četrnaest ministara, za trideset godina.

Iz te glave proističu svi potonji pipci zla koje je obuzelo prosvetu, i ne pušta.

Svako, ko već sada - pre neraspisanih izbora koje će svakako bojkotovati (...) - mlati praznu slamu (takvih je u kvaziopoziciono pretendentskim krugovima većina) kako ni po odlasku Vučićeve kradikalske bande sa vlasti neće biti moguće formirati narednu vlast bez SPS tj. njihovih dokazanih operativaca na terenu i u struci (ako ste zaboravili, baš ONI su izmislili karićmegatrende & ostale povečernje unezveritete za tu i takvu "stručnost"), slobodno neka zaboravi na glas normalnih građana Srbije (koliko god ih malo preostalo) i neka se okrene tako žarko priželjkivanoj većini danas Šizojevih a sutra ko zna čijih glasača. U tome niko normalan ne saučestvuje.

Na radost ovih marodera i tešku žalost budućnosti Srbije, stvari se upravo kreću u tom smeru. Biračko telo se pakuje i modelira od malih nogu, i tu špic-barjak i dalje nose razni Ružići i ostali Miloševičići. Posle svega, dobro je da uopšte neko u inostranstvu još uvek za ozbiljno uzima školovane mlade ljude koji su odavde pobegli i pre nego što su pošli u školu. Neki figurativno, a sve više njih i doslovno.

***

Naravno, (k)radikalski nakot je nesporno najveće zlo u poslednjih vek i po istorije Srbije - čisto da se ne zapuste nespomenuti, ali oni u ovom tekstu (gle čuda!) nisu tema. Jer - oni su stalno tema, a neki od njih čak od toga žive. Mada, i kod njih se ne zna tačno kojih u njihovim redovima ima više: prebeglih ex-DS ptica-serica ili espeesovaca na tajnom zadatku.

Tajnom... kad se, svi mi po propalim srbistanskim palankama i prestonicama, ne bi međusobno poznavali.

A znamo se isuviše dobro... da bi i dalje mogli da se pravimo blesavi i žmurimo da nas ne vide.

appendix (logičan kraj ovog teksta, nimalo neočekivan):

29.08.2021.

Prvi put... malo morgen.

Poslednji, jer posle ovih više ništa neće ostati normalno (ako je ikada nešto i bilo).

Krokodili

Noć je, sam sam

Vrati se, strah me je

Ko su oni i šta hoće

I što me vode iz slobode

Jer ja neću da sam sam

Jer krokodili dolaze

Nema više ništa

Nema više nikoga

Krokodili su pojeli sve

I tebe i mene, i njega i nju

A ja neću da sam sam

Jer krokodili dolaze

Kada je u februaru 1981. zagrebački Jugoton objavio kompilaciju beogradskih bendova "Paket Aranžman" (Šarlo Akrobata, Idoli i Električni Orgazam) teško da je ko mogao zamisliti da će neke od pesama biti daleko aktuelnije danas, četrdeset godina kasnije. Tu je, svakako, na prvom mestu "Krokodili dolaze" Električnog Orgazma, numera koja je kako onda tako i danas odzvanjala batom čizama u noći, lomljavom stakla i razvaljenih vrata, vrištanjem onih koje senke u crnim uniformama odvode u tamu... Ne znam da li je Gile baš imao na umu čuvene stihove Martina Niemöllera "Prvo su došli..." (1946) dok je pisao "Krokodile", ali savršeno se uklapaju kao njihov nastavak - kako poetski, tako i onaj daleko strašniji: životni, nas danas.

Svakako, rame uz rame sa "Krokodilima" idu podjednako aktuelni "Vi" i "Zlatni papagaj" (ElOrg), te "Mali čovek" i "Oko moje glave" (Šarlo Akrobata). "Schwüle über Europa", "Maljčiki" i "Plastika" (Idoli) koketiraju sa stereotipima autoritarizma i potrošačkog mentaliteta, ali ne zadugo.

Kad već stigosmo do Idola, ko je mogao pretpostaviti da će stanoviti zvečkomlatitelji iz te ekipe danas biti negatori baš svega što nam je "Paket Aranžman" poručivao, bezobzirni racioklasti, ker-dobošari, apologete i idolopoklonici sumanutog AVođe (ehm, ta omorina koja traje...)

Od idola do bašibozuka put i nije toliko dugačak, kako se čini.

Nekoliko meseci kasnije, Jugoton objavljuje kompletne albume-prvence Orgazma i Šarla (koji su postali i ostali do dana današnjeg remek-dela ex-YU muzike), te njanjasti mini-LP Idola kojim je zatomljeno sve što se naziralo u njihovim pesmama sa "Paket Aranžmana".

Uporedo sa muzičkom (i video) varijantom "Krokodila", pojavilo se još jedno, takođe remek-delo: istoimeni strip Igora Kordeja (jednog od vrhunskih majstora tog žanra na ovim prostorima, još uvek), koji je inspirisan pesmom ElOrg odradio svoju varijantu iste i tako dodao na sumornosti i jačini poruke koju šalju njeni stihovi. Strip "Krokodili dolaze"  je, u dve table, bio objavljen u časopisu "Džuboks" 1981. godine.

Da se ne zaboravi.

Jer jesmo zaboravili.

Zgranula me činjenica da su nam rokeri tadašnjeg "novog talasa" zapravo pevali o strašnoj budućnosti koja nam predstoji, a da mi to tada nismo prepoznali! Bili smo opominjani, bili smo opomenuti! Da smo pažljivo slušali i razumeli žestoke, vizionarske poruke mladih možda smo mogli da izbegnemo bar neke strahote ratova i mržnje koje su obeležile ne samo naše živote već i generacija koje dolaze.

Ovi prekasno otrežnjujući stihovi naveli su me da se zapitam: Slušamo li dovoljno pažljivo poruke koje nam danas dolaze sa ulica gradova i iz medija? Razumemo li tačno značenje reči i odluka današnje srpske političke elite? Posle svega što nam se dogodilo imamo ne samo pravo već i obavezu da budemo nepoverljivi i oprezni. I zabrinuti. Ozbiljno zabrinuti zbog niza naizgled nepovezanih događaja koji neodoljivo liče na strašno prošlo vreme i koji mogu ponovo dovesti do već opevanog ishoda.

- Miljenko Dereta

Sve što danas živimo, bolno precizno opisano i najavljeno od strane mnogih - uključujući i "Krokodile", ne dešava se zato što je poslovična bara postala prepuna krokodila, premala da ih sve nasiti. Taj level balkanskih igara gladi & opstanka smo poodavno prešli, čak i digli ruke od toga da ga se "sa setom" sećamo. Ne, ovde je problem što je bara u potpunosti presušila a grabljive zveri - od prve do poslednje - ostale na suvom. Više nema ni blata, krokodili su pojeli i opljačkali sve, rasprodali čak i izvore pitke vode. Bare, u kojoj su se skrivali i vrebali, više nema.

Ta bara je Srbija, zemlja koja više ne postoji, osim na geografskim kartama. I to treba otvoreno reći.

Ne postoji drugi, niti drugačiji preduslov osim pogledati istini u oči i javno je izgovoriti, da bi ta ista Srbija mogla da oživi. I to ne kao bara za krokodile, nikad više.

Jer krokodili odlaze.

Baš kao i ova ukleta 2020. godina, za nama.

- Krokodili dolaze (Stražarni lopov, 03.10.2014)

- Krokodili dolaze? Miljenko Dereta o drami "Srpski Faust i drugi citati" Tanje Simić-Berclaz (Politika, 15.07.2009)
- Posle grmljavine (Građanski krug, 15.01.2015)

Svima po drška

Svi su imali podršku Bele kuće u borbi protiv Srba. Sada smo to promenili.

- Aleksandar Vučić (Intervju, RTS 10.09.2020)

OK - sad i ti imaš podršku Bele kuće u svojoj ličnoj borbi protiv Srba.

I tačka... na svako tvoje dalje bulšitovanje.

БОН-BON

VooOOOoolimote, o-ta-džbi-no naašaa...

- refren himne SRJ

Oni nikada neće oprostiti Milu Đukanoviću što je Srbiji 2006. dao nezavisnost od Kvazijugoslavije.

Koji su sad pa to "Oni", koje stalno pominjemo?

Oni isti, koji decenijama unazad znaju samo da izazivaju nesreću po tuđim torovima samo da bi mogli da vladaju sopstvenim oborom.

Oni, koji ama baš ništa drugo ne znaju niti žele, kojima smeta svako iole razuman, ko nije slepac "pored očinjeg vida", ko ne okreće glavu, ne "snalazi se" i ne saučestvuje, ko nije na prodaju i ko - za razliku od njih - zaista voli zemlju u kojoj živi. Onaj ko odbija da laže i krade, ko ne skida gaće u strahu da mu oni namignu baš to da uradi. Onaj, ko ni na koji način ne može da bude Njihov.

Oni, koji te opljačkaju pa kažu da im treba zajam za preporod.

Oni, zbog kojih te bombarduju pa ti onda uvale bonove ko bombone.

Oni koji te opet pljačkaju pa ti umesto bonova obećaju 1000 rajhsevra, ukradu ti platu ili penziju, onda ti daju 4000 rajhsdinara, pa ti daju još 100 rajhsevra iz tvog džepa (od one ukradene plate ili penzije), na kraju obećaju (ili maznu) još 1000 Trampovih rajhsdolara.

Otkad je krenulo busanje u srBske grudi junačke, patriotska pljačka nije posustala niti jedan jedini sekund punih trideset godina. Krali su i kada su po svima padale bombe, pa čak i kada su Oni - naizgled - padali sa vlasti (tada se obično najviše i krade), a kradu i sada sumanuto i sve više nalik onome u leto i jesen 2000. godine. Što neko reče, da ovi (Oni) danas kradu k'o u povlačenju.

To "povlačenje" traje još od prvog dana povratka kradikala na vlast, dok "povlačenje" nacionalsocijalista i p(l)opova nikada nije ni prestajalo.

Ono stvarno povlačenje, bez navodnika, počelo je odlaskom partije Mila Đukanovića sa vrha crnogorske vlasti. Kao i u svakoj dobroj poznatoj eseferjot priči, ili vicu, tako će i ova "rukovodeća saga o Padu" početi u Podgorici, a završiti se u Beogradu. I to je ono što Veliki Brat svih Arapa, Kineza, Rusa, Turaka, Mađara i ostalih nesvrstanih, odlično vidi.

Sećate se njegove izjave "znam kako ću da okončam", kojoj smo se svi smejali.

U stvari, nije bio smešni ni tada ni sada. On zaista zna kako će da okonča, i to vrlo brzo.

Zato je sve više i češće luduje, histeriše i paniči, vrišti, reaguje šizofreno i svađa se javno sa samim sobom, plače, grize gornju usnu svaki put kada ga neko oplete (čak i kada mi, po Njemu obični smrtnici, to ne znamo), laže, prenemaže se, kleči, potpisuje, lupeta, vitla rukama, udara i ujeda na sve strane i svakoga, svađa se sa celim svetom.

Najviše ga plaši onaj vrh oštrice koji mu sve više žulja leđa, skoro da i ne prestaje.

Od tolike silne braće i "braće", neizostavno će neko morati da ga izda.

Apostrofi sa tim nemaju nikakve veze, naprotiv.

***

Priča, k'o bombonica.
Ili - бонbonica.

Ne nasedajte više na те njihove priče, laži i obmane.

Ne dopustite to ni drugima. Objasnite im polako i razložno, bez svađe, koliko je ova šarada od života daleko i duboko otišla da nam više ni bonovi za 10 litara krvi neće moći da pomognu da se izvučemo. Svi ti njihovi silni "pokloni" i "pomoći" (iz naših džepova) su se uvek na kraju svodili na nekakve bonove za konclogorski kazan, i ništa više. Vlast koja konstantno "bonbarduje" građane svoje zemlje, umesto da bude "sluga narodni" - to su Oni.

Oni mogu da vladaju samo kada nas posvađaju. To su radili devedesetih, svađali decu i roditelje, braću i sestre, prijatelje, komšije, ljude... i to rade opet, sada.

Ne postoji nijedan izgovor - osim kukavičluka - da im se to dopusti.

Dakle: šta ćeš dalje Srbijo, "ku-ku" ili "kukuriku"?

Biraj, i ne kukumavči više.

Naravno da ne mislim na izbore, tamo se odavno više ništa ne bira.

U tunelu, usred mraka

Pre osam godina zveri su odvezane, divlja horda je banula u naš život i iz korena ga izmenila. Kada je zasela na vlast, ta družina je počela da regrutuje najgori šljam, moralne ništarije i apsolutne diletante za popunjavanje celokupnog državnog aparata. Paralelno je počeo progon mislećih i civilizovanih ljudi. Mladi su glavom bez obzira počeli da beže preko granice, a stariji su se od najezde izolovali, zabarikadiravši se u svoje male azile. Ovih dana taj proces je završen: banditi kontrolišu sve, mogu da seire ponižavajući ljude svojim sadističkim idejama, više ne moraju ni da lažu, niti da se pretvaraju kako su dobri, mogu prosto da uživaju u koprcanju nedužnih.

- Goran Marković (Direktno, 29.04.2020)

Kradikalska horda čeka da dođemo do kraja tunela pa da konačno ugase i to svetlo.

Šta drugo očekivati od onih kojima i novogodišnja rasveta isijava samo mrak.

100 za svakog

Prosto je neverovatno koliko lako Vučić manipuliše i vlada onima koji su protiv njega.

Ili: Kako smo od 100 za jednog došli do 100 za svakog.

Juče su se antiprotivni poklali prvo oko profesorke koja je spalila svoje diplome (koje i kakve su to "diplome", predstavlja temu vrednu zasebnog teksta), a onda odmah zatim oko Srbljanovićkinog komentara na račun te potpaljivačice. U čemu je problem? Pa, sklon sam da poverujem kako je tekst Biljane Srbljanović 100% tačan, ima tu previše detalja koji izgledaju autentično. Međutim, apsolutno sam ubeđen da je taj tekst naručen od vlasti kao kompenzacija za podršku antiprotivnih potpaljivačici. I to ne zbog toga, kako je većina komentarisala, što je profesorka revoltirana obesmišljavanjem obrazovanja u Vučićevoj Srbiji, već zbog onih komentara koji kažu da je "ne treba pljuvati iako je tačno sve što je Biljana Srbljanović napisala o potpaljivačicinom angažovanju za SNS, jer se tako ohrabruju i ostali iz ogromne ekipe botova da propevaju i pomognu urušavanju naprednjačke kule od karata iznutra". Pa onda još malo o lustraciji, selektivnom revanšizmu blablatrućser...

Javnost se upecala na istinu, čiji je jedini cilj da sakrije istinu.

Isto to je bilo urađeno onoga dana kada su krenule salve pohvala na račun dr Darije Kisić zbog (naknadno revidirane) izjave da su "1. marta imali nultog pacijenta": "heroj dana", "žena koja će srušiti Vučića", "dr Hrabrost"... A ona je baš tog istog dana u potpunosti promenila imidž; potom su krenule salve tzv. seksističkih komenara na njen račun. Retko ko je ukapirao da su prvi takvi komentari izašli upravo iz SNS kuhinje kako bi pažnju sa Darijinih svakodnevnih lupetanja skrenuli na poznat teren radikalskih bljuvotina koje ćemo odmah pripisati napaljenim i sluđenim protivnicima.

Javnost se, pogađate, opet upecala. Na istinu, naravno.

Sada to isto, ali baš sve, rade oko dodele 100 evra "pomoći". Svi antiprotivni, koji su se prijavili za te pare, već dva dana ponavljaju mantru: "ako nećeš ti, uzmi i daj onome ko nema", "to su naše pare a ne Vučićeve", "ukrao mi je mnogo više", "šta, nećeš, aha sve će neko za to da ti kaže hvala", "šta si ti, neki heroj", "ma samo sere, na kraju će i on da uzme, nego folira se", "e, ima da uzmem iz inata jer se vidi koliko to nervira Vučića". I slično. Nema potrebe za daljim citiranjem.

Vučićevi gebelsovci su to sve lepo poplasirali naokolo još pre mesec dana, izabrovali i usadili između ušiju Srbistancima; poslednjih par nedelja proučavali su moguće reakcije i način za njihovo usmeravanje u željenom toku, pa mu savetovali da danas oplete po "izdajnicima tj. svakome ko uzme te pare". Dokaz ovoj tvrdnji je više nego dostupan svakome ko ne samo da ne žmuri već i ne dopušta da mu krmelji "istine" pomute vid i rasuđivanje: sve pomenute (i još gomila drugih, sličnih) mantri ponavljaju se u beskraj poslednjih par dana do u slovo. Ne morate da idete dalje od fejsbuka, gde bukti copy/paste histerija pljuvanja po izdajnicima antiprotivnosti koji rade za Vučića odbijanjem da uzmu nešto što nije nikakva pomoć već uvlačenje u vrzino kolo kolektivne krivice za uništavanje državnih finansija - koje su odavno uništene, ali sada treba izvući guzicu u stranu. A kako? Prosto, svali krivicu na ceo narod i naročito posvađaj antiprotivne.

Tvrdnja o 2,5 miliona prijavljenih za 24h, kao dokaz siromaštva u Srbiji, spada u deo ove propagandne akcije prikrivanja istine targetiranim plasiranjem selektivno probrane - istine. Po formuli Biljane Srbljanović i potpaljivačice diploma, slučaja "prvomartovske prve nedelje doktorke Kisić". Pričajmo o dokazu siromaštva a ne o njegovom uzroku. Jer, jbg, uzrok sada deli pare.

Neko će se već zapitati: Čemu sve ovo, ovaj tekst?

Jel' to opet neko jalovo kvazimoralisanje, autošovinističko pranje savesti, sluđenost i nerazumevanje surove realnosti i pored očinjeg vida, anti-antiprotivnost, opet belolistićarsko rovarenje za Vučića... i bezbroj drugih primera međusobnog etiketiranja ljudi koji su činjenično duboko zastrašeni (priznavali to ili ne, a uglavnom ne priznaju)?

Neće da može.

Svakako nije ubeđivanje da ponuđenih sto evra uzmete ili da od toga odustanete.

Jer...

Činjenica je da narod ovdašnji pati od dubokog nerazumevanja očiglednih stvari ukoliko mu se to prvo ne napiše na fejsbuku. Dakle, "naše pare" nisu naše, i to poodavno. To je isto kao tvrdnja da penzioneri primaju penzije jer su ih zaradili tokom radnog veka. To jeste istina, ali ta istina ne deli pare već one pristižu iz namenskih budžetskih sredstava - penzionog fonda, koji pune oni koji danas rade a ne oni koji su nekada radili. Isto je i sa zdravstvenim fondom. A penzioni i zdravstveni fond su odavno opljačkani, još krajem devedesetih, i to ponajviše od strane onih koji danas sede u vlasti: Aca Srbin, Ivica od Miljacke, Milovan Njet-Bojić, Vojislav Hadživučić-Šešelj i njima slični, premazani glazurom od voćki poput Dinkića i njegove sabraće "stručnjaka".

Naravno da svako ko uzme 100 evra sa njima može da radi šta hoće, pa i da ih pokloni nekome ko nema. Ali to je lična stvar, baš kao i odluka da se pare ne uzmu, bez potrebe da te neko zbog toga smatra herojem ili pametnim. I jeste to odraz kolektivističke palanačke podsvesti - naturanje nepostojeće griže savesti glede sebičnosti što nećeš da uzmeš pa daš nekome. Pare iz budžeta su namenjene, između ostalog, i onima koji nemaju i pomoć njima treba da pruža država a ne pojedinci. Moja je stvar šta ću da uradim sa svojim parama (a, ponoviću, ovih 100 evra to nisu), ali nije stvar države šta će da uradi sa "svojim" parama jer država nije pojedinac, pa čak ni ako se zove Aleksandar Vučić. Država je samo šalter čiji je zadatak da prosledi novac tamo gde je namenjen, kako ovaj stvarno naš (prikupljen porezima) tako i onaj strani (ciljano poklonjen ili kreditiran). Svađu ćemo potpaliti tako što ćemo pare ponuditi svima, umesto samo onima koji nemaju, pa oni neka se onda pokolju među sobom oko 100 grama suvih kostiju, samo neka ne diraju nas tj. državu tj. lopove koji se iza države i naroda kriju.

Naravno, jeste istina da to nisu Vučićeve pare.

Baš kao što je istina i da je svakome od nas ta banda pokrala mnogo više od pukih 12 hiljada rajhsdinara, koji ne mogu nikada da zatome 30 godina razaranja ovog društva i života svih nas od strane ove iste ekipe.

Vučićeve laži o zlatnom dobu srpskih finansija i ekonomije su jednostavno - laži. I to oseća (za znanje je potrebno malo više od "osećanja") većina antiprotivnih. Iz tih laži se ne mogu ni izdvojiti niti iscediti pare za 5,5 miliona građana, svakome po 100 evra. Samo duboko naivni i napredno pokvareni veruju da su pare maznute smanjenjem plata i penzija ostale u budžetu pa se od njih i redovne (sve tanje) naplate poreza sada sa po sto evra kupuju glasači. Jer - te pare poodavno nisu više u Srbiji.

Pa, odakle onda "naše pare" za nas? Svakako nisu od Evrazijske i Istazijske braće, već od muvaže sa Okeanijskim parama čiji je priliv bio neprekinut čak i tokom vanrednog stanja. Podaci o tome su dostupni na internetu bez ikakvih ograničenja, samo ih treba potražiti. Neka Šizoje odradi ono zbog čega je doveden na vlast, dajte vi još. I neka deli, samo ga ne dirajte dok ne završi započeto. Sve, pa i davljenje naroda koji ćuti.

Naravno, to neće biti nimalo lako jer evropski darodavci traže opravdanje za svaki poklonjeni evrocent donacija i investicija. Sa druge strane, to se ne može baš u potpunosti reći za slučaj uzimanja visokokamatiranih kredita, gde je kontrola labavija. I zato im ovo drugo više odgovara. A kredite - te i (naročito) takve - daju svi, uključujući i (naročito) dalekoistočnu braću.

Na ovu tortu obavezno dodati šlag od besomučnog štampanja para, tzv. zamene starih i pohabanih novčanica novim dvohiljadarkama koje u serijama "iskaču" iz bankomata. Podsetimo se i ko je nasledio očevo radno mesto u "štampariji novca"... bato.

Vučićeva poruka da su "izdajnici oni koji uzmu pare" (parafraziram), ima svoje lice i naličje. Njegovi dobošari zaista širom naše zemlje ponosne - direktori, predsednici opština i opštinskih odbora, načelnici, kontrolori, vikari, koordinatori, administratori, arhibotovi, upravnici zgrada i buljuci drugih abronoša - svojim ljudima govore da ne treba uzimati ponuđenih (šticovanih) sto evra. Ili bar o tome u javnost "cure" vesti. Iz konkretnih primera provereno znam da su nakon tih "razgovora" i ubeđivanja upravo ti isti ubeđivani prvi trčali da se prijave na sajt Trezora.

Jer, uvek kada On nešto izgovori, to je upravo obrnuto od onoga što mislite da ste čuli. 

Neka neko od malobrojnih novinara izvan njegove kontrole već sutra, kada krene isplata, upita Vučića sledeće: Kako su to izdajnici Srbije svi oni koji se prijave za pare, a penzioneri - listom, od prvog do poslednjeg - nisu, iako im je automatski (bez obzira da li te pare hoće ili neće) dodeljena državna pomoć? Šta god da Vučić odgovori, ili se po običaju pravi gluv i blesav, gledajte ga u ruke jer ga one uvek odaju. A te ruke će raditi same od sebe ono što uvek rade kada onaj iz koga rastu - laže.

Ovo sa parama, hoću ili neću (apsolutno je to isto - i nebitno) predstavlja podmetačinu na račun savesti u rangu naturanja kolektivne krivice celom narodu za zločine po komšiluku koje su patridiotski počinili upravo neki od ovih koji sada vladaju. I krali nesmanjenom žestinom već punih 30 godina.

Robin Hud naprednjački krade od siromašnih da bi davao bogatima, ali za razliku od Superhika, povremeno kad zagusti mrvice sa stola ne baca samo golubovima-preletačima već i građanima svoje države koje je saterao u mišju rupu, da se tamo međusobno glože i kolju oko mirisa hrane.

Ili para.

Ili istine, koju On nerestano izvrće i savija, cedi kao suvu drenovinu i od nje pravi maglu.

Svaki profesionalni lažov uvek koristi istinu da bi vas obmanuo, dok onaj patološki veruje da su njegove laži istina. Naš problem je što za predsednika imamo profesionalan patološki slučaj koji se okružio patološkom profesijom kako bi laž postala istina a istina služila laži.

Potkupiš centarfora da ne daje golove i golmana da propušta lopte, pa si godinama šampion. Tako je i ovoga puta "Crv Sumnje od sto evra" pokvareno ubačen među protivnike. Kada na tzv. društvenim (asocijalnim) mrežama na različitim mestima naletim na niz potpuno istih komentara i kvalifikacija, prvenstveno od strane onih koji će uzeti pare na račun onih koji neće, na pamet mi prvo padne niko drugi do Vučićeva botovska mašinerija. Niko drugi nema taj nivo organizacije koji bi mogao da masovno deli iste statuse i komentare. Napišu, objave, komentarišu sa lažnih profila na kojima biju svom snagom po svom Šefu. To što ih potom ponavljaju i oni koji su dokazano antiprotivni, samo pokazuje koliko uspešno ta ekipa obavlja svoj zadatak i do koje mere je uspeo da pomuti razum svakoga ko vidi koliko je duboko u ludilo zabrazdilo ovo društvo.

I još nešto:

Ako ste za bojkot Vučićevih izbora, zašto onda ne bojkotujete "Vučićeve pare"? Pa, zato što "to nije isto" jer su to"naše pare". Ili obrnuto, ako ste za izlazak na Vučićeve izbore, zašto onda ne uzmete "Vučićeve pare"? Pa, opet, zato što "to nije isto" jer su to "naše pare". U stvari, istina je da su to naši (a ne njegovi) izbori, koje su On i njemu slični pokrali još onog dana kada su ih raspisali, i da od saučestvovanja u izbornoj krađi do saučestvovanja u krađi para leži daleko kraći put nego što se to na prvi pogled čini.

***

Neko će uzeti pare, pa će u strahu od toga da je pogrešio osuti paljbu po onome ko neće.

Neko neće uzeti pare, pa će u strahu od toga da je pogrešio osuti paljbu po onome ko hoće.

Nemojte se gložiti i međusobno blatiti oko toga da li ćete ili nećete uzeti pare, kojima vladajuća banda lopova pokušava da vas predizborno podmiti (u manjoj meri) i posvađa (u daleko većoj, i svesno planiranoj). To je u potpunosti stvar vašeg izbora i ne tiče se nikoga drugoga osim vas lično. Nećete da uzmete - OK, pa šta. Hoćete, potrošićete ih ili nekome pokloniti - OK, pa šta i to. Ali saučestvovanjem u pro-et-contra kvazidebatama gluvih i ostrašćenih radite upravo ono što se od vas i očekuje.

Personalno saučestvujete u podmetnutom kolektivnom brisanju tragova zločina koji ima svoje puno ime i prezime.

A ono nije vaše.

Da li "samo serem, foliram se i na kraju ću i ja uzeti sto evra"?
Čak i da vam na taj idiotizam odgovorim, odgovor nećete moći da namažete na hleb.

I zato gledajte svoja posla, jer upravo to je ono što Vučići Uveoci u ovom slučaju od vas ne očekuju.
Jer to je, zapravo, ono što ih najviše nervira.